Rekoh vam, kada završi narodni poslanik, a ne da upadate u reč, ali Mići to nikako ne ide u glavu.
Dakle, gospodin Vučićević je rekao da on nije znao da je već krenula predizborna kampanja, ali da su neki poslanici, misli se, naravno, na poslanike SRS-a, predizbornu kampanju započeli podnoseći amandmane na zakone.
Ja ću da se prekrstim na ovom mestu, ne mogu da verujem da neko ko je više godina poslanik misli da narodni poslanik nema obavezu da podnosi amandmane, već da se amandmani koriste u predizbornoj kampanji. Ovo je, zaista, neverovatno, kao što je neverovatno, a vi niste, gospodine Albijaniću, reagovali, kada je govorio o tome kako neko ko misli da je moralan kritikuje nekoga za koga misli da je nemoralan, pa onda kaže da porodica ima ulogu u formiranju moralne ličnosti svakog čoveka.
Gospodine Vučićeviću, to što ste govorili, sve se odnosilo na ono što sam izlagala u prepodnevnom delu. Nedopustivo je da vi na ovaj način govorite o mojoj porodici ili o bilo čijoj porodici. Vodite računa o onome o čemu govorite. Ako i Velju branite, morate da vodite računa na koji način.
Kažete kako mi kritikujemo što je Mlađan Dinkić dobio tamo neku nagradu, pa dodajete - ako možete da kupite sve, to je umeće. Ne, gospodine Vučićeviću, način na koji članovi ove vlade kupuju sve nije umeće, već kriminal.
Kada bi ova govornica mogla da progovori, mogla bi svašta da kaže o narodnim poslanicima. Zar vas do sada niko nije obavestio, gospodine Vučićeviću, da se vode stenografske beleške, da se Skupština direktno prenosi i da govornica ne mora da govori, sve se čuje i sve ostaje zapisano šta ko kaže i šta ko radi.
Smeta vam što u predlogu naše zakletve, odnosno amandmana stoji - uključujući i Kosovo i Metohiju. Gospodine Vučićeviću, to je odrednica iz Ustava Republike Srbije.
Zar se nismo svi složili, odnosno većina. Dozvolite mi da završim, ili da se javim ponovo, kako god hoćete, gospodine Albijaniću.

Dakle, Kosovo i Metohija je posebno naglašena i u preambuli Ustava i svi smo se složili da je to zbog specifične situacije, zbog onoga što se sada dešava na Kosovu i Metohiji, zbog ovoga što se dešava na međunarodnom nivou i zbog rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Potpuno je logično da to bude sadržano i u ovoj zakletvi.
Vi kažete, zašto smo napisali - sve savesno i odgovorno? Gospodine Vučićeviću, zato što u Krivičnom zakoniku postoji nesavesno i neodgovorno postupanje kao krivično delo. Vrlo jasno objašnjenje.
Samo još dve rečenice, molim vas. Kažete da su ovo jeftini i jadni politički poeni. Vaši politički poeni su skupi i skupo koštaju građane Srbije, svaki po pet kilometara ukradenog asfalta sa autoputa, gospodine Vučićeviću.

Evo, završavam, samo još jedna rečenica.
Jedino što je ispravno što je rekao gospodin Vučićević jeste da mi kritikujemo ''nemoralne'', a oni su moralni. Tačno je, niste nas stavili pod navodnike kao moralne, jer mi smo moralni, i savesni, i samosvesni, gospodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Poslovnika Narodne skupštine, stav 1. kaže - ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Po ovom osnovu sam se javila za repliku, jer se gospodin Vučićević zaista uvredljivo izrazio o meni, o narodnom poslaniku. Istina, rekao je samo ime, ne i prezime, ali sam jedina sa tim imenom. Jasno je da je mislio na mene.
Kaže gospodin Vučićević da se u predizbornoj kampanji ne - podnose amandmani, nego se koriste amandmani. Nije šija nego vrat. Gospodine Vučićeviću, vama kao i skupštinskoj većini, mi to znamo, smeta što podnosimo amandmane, ali mi odlično razumemo šta je posao narodnog poslanika i uvek ćemo tako da radimo, a vi ste očigledno od danas dobili zadatak da morate, s vremena na vreme, da se javite, a to onda znači i da posedite malo u ovoj sali, pa vam to smeta, ali šta da vam radim. Poslanici Srpske radikalne stranke znaju svoj posao, sede u ovoj sali, obrazlažu amandmane, učestvuju u raspravi.
Dakle, radimo sve ono zbog čega su nas građani Srbije ovde poslali.
Gospodine Albijaniću, niste opomenuli, ni ukorili malopre kolegu Vučićevića kada je rekao da nekome može da se objasni, a nekome ne. Ako ste mislili da meni ne može nešto da se objasni, grdno ste se prevarili, gospodine Vučićeviću. Ako mislite da ste inteligentniji, pametniji, bogami, niste. Možemo i da merimo.
Volela bih da ste nam objasnili, gospodine Vučićeviću, kada ste rekli da ste vi dobili najveći broj glasova na Kosovu i Metohiji, koji ste to vi.
Jel računate vas i Borisa Tadića, ili je to Demokratska stranka Srbije, ili koji su to "vi"? Vi ste sad mnogo šarena koalicija, znate? Jeste li vi i G17 plus? Jeste li vi uopšte? To je osnovno pitanje.
Smeta vam, ponavljam, ono što stoji u našem amandmanu. Naglašavam, gospodine Vučićeviću, uzmite Ustav, pročitajte preambulu. To što smo predložili u našoj zakletvi, apsolutno je posledica onoga što stoji u Ustavu Republike Srbije. Vi kažete - znaju se granice, znaju se obrisi Republike Srbije.
Naravno, Ustavom je to regulisano, ali kako onda da Dragan Jočić kaže da će na pasošu Republike Srbije da budu obrisi granica države Srbije? Da li to vama nešto govori, gospodine Vučićeviću?
Vidim, ne slušate me, dobili ste zadatak da se dva puta javite, završili ste svoje, i baš vas briga.
Kažete, mi kritikujemo državu zato što kritikujemo ministre. Ne, mi čuvamo državu zato što kritikujemo ministre. A za gospodina Velimira Ilića nisam rekla ni da nije radan, ni da nije vredan. Pokazao se poseban radan i agilan kada je pokušao da spase životinje.

Gospodine Albijaniću, toplo vam preporučujem da zamolite nekog od potpredsednika da vas malo tu zameni, vi, očigledno, danas niste, inače niste, a danas posebno niste spremni za taj posao.

Gospodine Albijaniću, da li ćete jedanput da naučite da nemate pravo da prekidate narodnog poslanika, da morate da sačekate da završim i da mi onda, ako sam se ogrešila o Poslovnik, izreknete opomenu. Koliko puta to treba da vam ponovim?
Trebalo bi, ako vam nije mnogo teško, da pročitate član 27. Evo, ja ću, pošto vam to izgleda ne ide od ruke - Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Ne znam da li ima potrebe, gospodine Albijaniću, sad da vam čitam da vi, dok ste na tom mestu, zapravo, vršite funkciju predsednika Narodne skupštine, i u obavezi ste, između ostalog, da se starate o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine. To je upravo ono na šta vas je gospodin Todorović malopre upozorio.
Vi ste bili u obavezi, gospodine Albijaniću, da mu, u skladu sa članom 100. stav 3, odgovorite, odnosno date objašnjenje vezano za primedbu koju je gospodin Todorović ovde izneo.
Vi ste samo rekli - da, nisam vam odgovorio.
Pa, primetili smo da niste odgovorili, ali morate, gospodine Albijaniću, da odgovorite, ili da kažete – ljudi, ja ovo stvarno ne umem da radim, podnosim ostavku, dajte neka neko drugi to radi, koji to možda malo bolje zna.
Javila sam se na osnovu stava 1. člana 100. - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Vi malopre niste postupili u skladu sa tim članom, gospodine Albijaniću. Zaista ne znam kako da vas urazumim, da vam objasnim da ne možete da me prekidate dok govorim, jer se nisam ogrešila o Poslovnik, naprotiv, citiram ga, gospodine Albijaniću.

Nemojte ništa da vraćate, nadam se da ste vodili računa o tome da sam citirala dva stava člana 100, da sam citirala član 27. Ako i to niste u stanju da pratite, bar ono koliko narodni poslanik citira Poslovnik, onda stvarno ne znam šta tu radite.
Znate, to vam je vrlo jednostavno. Kad poslanik kaže - citiram, vi tamo pritisnete dugmence. Kad poslanik kaže - završen citat, vi ponovo pritisnete dugmence i ta mašina vam automatski odbije to vreme. Ne treba vam tu mnogo pameti, samo naučite da tipkate te dugmiće, gospodine Albijaniću.
Dakle, malopre ste postupili potpuno u suprotnosti sa članom 100. Poslovnika Narodne skupštine. Prvo, zato što meni niste dali reč odmah kada sam je tražila povodom Poslovnika, drugo, zato što gospodinu Draganu Todoroviću niste odgovorili na pitanje vezano za rad Odbora za ustavna pitanja.
Malopre se ovde čulo kako je ovaj poslovnik pisan demokratski. Doduše, nisam razumela kako se to poslovnik piše demokratski, ali vam tvrdimo da je ovaj poslovnik vrlo restriktivan, da ima mnogo ograničenja.
Sad, vaš je problem, verovatno, kako to poslanici SRS-a, i pored toga, uspevaju da kažu ono što misle da treba da kažu s ovog mesta, ali ja tu stvarno ne mogu da vam pomognem.
Ponoviću vam, ko zna koliko puta, da ćemo mi da koristimo svoje poslovničko pravo, da ćemo da se obraćamo, pre svega, javnosti Srbije, i po Poslovniku, jer je to jedini način da građanima Srbije objasnimo, recimo, činjenicu da se Srbija nalazi u potpuno neustavnom stanju, da predsednik Skupštine Oliver Dulić, predsednik Republike Boris Tadić i predsednik Vlade Vojislav Koštunica ne poštuju Ustav, da ga na najgrublji mogući način krše, da mi ni danas nemamo Ustavni sud, da nemamo zakon o Ustavnom sudu, da nemamo set zakona koji je neophodan po Zakonu o sprovođenju Ustava i da nikog u ovoj državi, mislim na one koji su vlast u državi, nije briga za to.
Ovde je gospodin Milan Marković. Gospodin Toma Nikolić mi je dozvolio da koristim njegovo autorsko pravo i da vas nazovem ministrom za državnu upravu i protiv lokalne samouprave, mnogo mi se dopalo.
Dakle, od vas očekujemo, gospodine ministre, da odgovorite na ova pitanja na koja gospodin Albijanić ne zna da odgovori, jer je to u vašoj nadležnosti.
Pitala sam vas i danas, u vašem odsustvu, časne vam reči, časne vam Titove reči, pošto se tako zaklinjete, da li ćete poštovati član 111.Zakona o lokalnoj samoupravi, da li ćete da poništite akt Gradske skupštine, koji je nezakonit, neustavan i protivposlovnički?

Gospodine Mrkonjiću, pošto ste rekli da sam ja vaš savetnik za Poslovnik, evo, predlažem vam da uzmete spisak narodnih poslanika i da čitate po azbučnom redu, jer je očigledno da će svi da govore po Poslovniku.
Dakle, gospodine Milane Markoviću, podsećam vas da ste narodni poslanik prestali biti onog momenta kada ste sami za sebe glasali da budete ministar. Zato sa ovog mesta nemojte da nam se obraćate kao kolega poslanik i nemojte vi da nam kažete šta narodni poslanici treba da rade. Vi niste ovde, kako ste rekli, ispred Vlade. Vi ste ovde u ime Vlade, ali ste ispred narodnih poslanika i narodnim poslanicima odgovarate na pitanje, gospodine Milane Markoviću.
Zašto nisu raspisani izbori u roku iz člana 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, izbori za gradonačelnika Beograda?
To je nešto što nas je vrlo iznenadilo, jer smo očekivali da će se poštovati član 42, gde piše da predsednik Narodne skupštine raspisuje, u roku od 15 dana od dana prestanka mandata predsednika opštine, izbore za predsednika opštine, ako do isteka mandata predsednika opštine nije ostalo manje od šest meseci.
Gospodin Oliver Dulić nas je juče obavestio da on ne zna i da niko živi ne zna kada će biti održani lokalni izbori. To znači da ne zna ni da li je prošlo tih šest meseci, da li će proći ili ne tih šest meseci. Znači, obaveza za raspisivanje izbora za gradonačelnika je postojala i predsednik Parlamenta je tu obavezu morao da izvrši do prošlog petka.
Zašto niste raspisali te izbore ako smo u Đilasovim novinama čitali da imate 10, 20, 50 protivkandidata, odnosno kandidata koji mogu, kako Boris Tadić voli da kaže, da stanu na crtu kandidatu Srpske radikalne stranke?
Čini nam se da to samo pišu Đilasove novine, a da se u stvarnosti i te kako plašite SRS-a i našeg kandidata, ne samo na gradonačelničkim, nego i na drugim izborima.
Kao što reče gospodin Todorović, citiraćemo zapisnik sa sednice Skupštine grada Beograda, ja ću da pročitam jedan za mene vrlo interesantan deo. Doduše, on je tek na strani 48.
Kaže Željko Ožegović, on je, čini mi se, predsednik odborničke grupe DS-a, ali znam da je predsednik ''žute'' novobeogradske opštine: "Poštovani odbornici, malopre je gospodin Alimpić rekao, u jednom momentu, da je ovde napravljen sporazum između političkih stranaka i da zaista iz tog dogovora niko nije želeo da izvuče političku korist od onog neželjenog događaja koji se desio u gradu Beogradu, i mislim da je to potpuno u redu".
Slušajte sada biser: "Ono što se sve dešava ovde, meni se čini da određene političke grupacije baš žele iz toga da izvuku određeni benefit.
Zaista ne vidim nikakav problem da oni predlože, isto tako, kandidate za predsednika Skupštine, jer, kao što znamo, svi mediji su najavili šta će se desiti na ovoj sednici. Znači, poziv za ovu skupštinu je stigao ranije.''
Verovali ili ne, predsednik odborničke grupe DS-a smatra da je ono što čujemo na televiziji zvanično obaveštenje za odbornika ili za narodnog poslanika. Ovako je funkcionisala Narodna skupština u vreme Nataše Mićić, i nije dugo trajala.
Verujte, nećete moći ovako, dame i gospodo. Mi ćemo i dalje da vam citiramo ovaj zapisnik, pre svega, da bi građani Srbije čuli kakve bisere imamo među funkcionerima DS-a i na koji način DS misli da se demokratski vodi država, da se vodi grad, da se vodi lokalna samouprava, gospodine ministre ''protiv lokalne samouprave''.
Očigledno da vas je gospodin Tomislav Nikolić odlično okarakterisao, jer da nije tako, vi biste odgovorili na odluku koju ste dobili od nadležnog skupštinskog odbora. Vas baš briga za to, ali, verujte, neće biti tako, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine, a on glasi - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Ovo što je danas uradio gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i, kako reče gospodin Nikolić, protiv lokalne samouprave, jeste skandalozno.
Gospodin Milan Marković je otišao sa Poslaničkom grupom DS-a, zanemario je da je u sali ostalo skoro stotinu narodnih poslanika iz dve poslaničke grupe, a prema Poslovniku koji je DOS usvojio, da je u ovoj sali samo predsedavajući i jedan narodni poslanik, ministar, kao i predsednik Vlade, mora da bude ovde i da komunicira sa tim jednim jedinim narodnim poslanikom.
Naravno, to što su poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus napustili ovu salu, to je njihovo legitimno pravo. Sećamo se mi svi, u prošlom sazivu, odnosno građani Srbije se sećaju, da, recimo, Poslanička grupa Demokratske stranke nekoliko meseci nije ulazila u ovu salu, jedino su dolazili na blagajnu po platu i po paušal. Ali, to je, takođe, njihovo legitimno pravo.
Govorim o ministru koji ne sme toliko otvoreno da pokazuje da je ministar samo jedne grupe narodnih poslanika, a, samim tim, jedne grupe građana.
Više puta smo govorili za Borisa Tadića, njegovog partijskog predsednika, da je on samo predsednik ''žutog'' lopovskog preduzeća, tzv. Demokratske stranke, da se ne ponaša kao predsednik države Srbije. Njegov ministar Milan Marković danas je potvrdio da smo mi bili u pravu.
Moguće je da je Milana Markovića sramota da čuje šta ćemo ovde danas da iznesemo, a govorićemo, pre svega, o skandaloznoj sednici Skupštine grada Beograda od 8. oktobra i, naravno, o mišljenju Odbora za ustavna pitanja, koje smo danas dobili u 16,20 časova, na insistiranje narodnih poslanika. Odbor je održan u 10 časova i mislim da je negde oko 11,30 bio završen.
Na prepodnevom zasedanju sam rekla da se gospodin Oliver Dulić, predsednik Parlamenta, neraspisivanjem izbora za gradonačelnika Beograda, dobrovoljno kandidovao za Zabelu ili za neku drugu ustanovu, u svakom slučaju, za višegodišnju robiju. A kada smo dobili ovo mišljenje koje je on potpisao, to je samo potvrdilo ono što sam rekla pre podne.
Ovo je, takođe, skandalozno. Mišljenje predsednika Parlamenta u ulozi predsednika Odbora za ustavna pitanja je katastrofalno. Govorili su narodni poslanici koji su učestvovali u radu Ustavnog odbora o detaljima sa te sednice.
Evo, ne stigoh da završim, ali, u nekom drugom javljanju, hoću.

Dame i gospodo poslanici, član 226. Poslovnika Narodne skupštine kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Sada se, shodno ovom članu, obraćam pre svega predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Vojislavu Koštunici, a pogotovo predsedniku Republike gospodinu Borisu Tadiću.
Jutros sam u dnevnom listu "Pravda" pročitala, pretpostavljam da ste i vi: ANA preti Srbiji. To je naslov. I kaže: najava terorističke Albanske nacionalne armije da će preuzeti kontrolu na severnom delu Kosmeta ukoliko to do prvog novembra ne urade međunarodne snage.
Dakle, ovo nije prvi put danas objavljeno. Ovaj pokušaj zastrašivanja Srbije od strane te terorističke organizacije prisutan je već izvesno vreme na našoj političkoj sceni. Na nekim medijima, poput žute B92 televizije, gledamo kako nas zastrašuju sa onim strašnim likovima pripadnika te terorističke organizacije, sa fantomkama na glavi, do zuba naoružani. To je ono što rade nelegalni organi na Kosovu i Metohiji.
Ali, ono što je zabrinjavajuće i uznemiravajuće je reakcija u ovom delu Srbije. Reakcija od nekih političara koji, recimo, Gardu Cara Lazara, grupu momaka patriota koji žele da pomognu svom narodu na Kosovu i Metohiji, izjednačavaju sa ovom terorističkom grupom.
Ono što je posebno zabrinjavajuće i uznemiravajuće jeste činjenica da je predsednik Republike Boris Tadić pre dva-tri dana medijima rekao da će Srbija učiniti sve da suzbije ekstremističke grupe na obe strane.
Moje pitanje gospodinu Borisu Tadiću je: koje su to ekstremističke grupe na srpskoj strani i koje on to grupe, kao predsednik Republike, upoređuje sa terorističkom grupom ANA? Ovo je vrlo bitno.
Možda nekom može da se učini da je ovo dnevnopolitička stvar. Verujte, nije. Ako predsednik Republike Srbije Boris Tadić kaže da će suzbiti delovanje ekstremističkih grupa na obe strane, onda znači da Boris Tadić priznaje da postoje neke ekstremističke grupe u Srbiji. Postoji ANA, na teritoriji Srbije, ali to je teroristička šiptarska grupa. Koja je to ekstremistička grupa u Srbiji koju je Boris Tadić pre neki dan obećao da će suzbiti? Hvala.

Dame i gospodo poslanici, članom 27. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno je da  predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Moje javljanje po Poslovniku odnosi se na tačku 1. i tačku 5. ovog stava 1. člana 27. Poslovnika.
Naime, SRS je došla do pouzdanih podataka da Oliver Dulić ima nameru da, na najgrublji mogući način, prekrši član 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, a član 42. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da je predsednik parlamenta u obavezi da u roku od 15 dana raspiše izbore, od dana prestanka mandata gradonačelnika pre isteka vremena na koje je izabran.
Poznato je da je mandat gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću prestao zbog smrti, i da je, čuli ste ovih dana i čućete i danas u toku dana, jer sam prikupila dosta dokumentacije i imam nameru da građane Srbije upoznam sa tim, na koji način DS i DSS krše zakon, krše Poslovnik Narodne skupštine, krše Poslovnik Grada Beograda i krše Ustav Republike Srbije, što je najveća pobeda.
Dakle, s obzirom da mi imamo tu pouzdanu informaciju da gospodin Dulić neće raspisati izbore u ovom roku, mi, narodni poslanici SRS, u obavezi smo da građane Beograda upoznamo sa tom činjenicom da pokušamo da ubedimo gospodina Olivera Dulića da tu svoju zakonsku obavezu izvrši.
Ne želimo da se iz medija upoznajemo ni sa dnevnim redom, ni sa ... Hvala lepo, molim vas, prijavite me ponovo, nisam završila.

Dame i gospodo poslanici, član 226. Poslovnika kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Ovaj put tražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, gospodina Olivera Dulića, da nam kaže da li je tačna informacija, do koje su došli srpski radikali, da on nema nameru da raspiše izbore za gradonačelnika Beograda, iako ima obavezu u skladu sa članom 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, što je apsolutno nesporno. Mi imamo osnova da verujemo u tu pouzdanu informaciju, zato što iskustvo koje imamo sa gospodinom Oliverom Dulićem za ovih osam meseci, koliko je predsednik parlamenta, mislim da je u kršenju Ustava i zakona nadmašio čak i Natašu Mićić.
Neverovatno je koliko je Oliver Dulić puta prekršio Ustav i Ustavni zakon, zapravo krši ga u kontinuitetu. Mi smo u neustavnom stanju, Srbija je u neustavnom stanju.
Pored Tadića i Koštunice, najodgovorniji za to neustavno stanje je upravo gospodin Oliver Dulić.
Oliver Dulić da vodi računa o Ustavu, o zakonu, o Poslovniku, o svojim obavezama, ne bi dozvolio da ovaj parlament raspravlja o bilo kojoj tački dnevnog reda, naravno, pitanje Kosova i Metohije uvek ima prioritet, dakle osim toga, ni o jednoj tački dnevnog reda ne bi dozvolio da se raspravlja, dok od Vlade ne dobijemo predloge za zakone u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom.
Gospodin Oliver Dulić se na to ne obazire, kao što se ne obazire ni na činjenicu da u 10 opština u Srbiji postoji, već godinu dana ili više meseci, prinudna uprava, a to su opštine Kula, Zrenjanin, Bogatić, Smederevo, Veliko Gradište, Užice, Valjevo, Smederevska Palanka, Babušnica i Leskovac. Direktna odgovornost gospodina Olivera Dulića... hvala lepo, prijavite me ponovo, nisam završila.

Dame i gospodo poslanici, danas razgovaramo o Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Poverenika za informacije od javnog značaja, o Odluci o radu službe Poverenika za informacije od javnog značaja, o odluci o obrazovanju i radu stručne službe Zaštitnika građana i pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Možda ovako kada pročitamo šta su to predlozi o kojima se danas raspravlja, može da se stekne utisak da preko ovoga može da se pređe bukvalno samo glasanjem, ali mi u SRS mislimo da svakako i o ovoj temi, odnosno ovim temama treba posvetiti odgovarajuću pažnju, pre svega iz razloga što Narodna skupština bira, i birala je Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Kada smo svojevremeno govorili i o ovim zakonima i konkretno o licima koje je Skupština postavila na ove funkcije, poslanici SRS iznosili su stavove SRS, i naravno nemam nameru da danas bilo šta od toga ponavljamo.
Stav SRS, pogotovu kada je u pitanju Zaštitnik građana, jeste da je ovo potpuno nepotrebna funkcija, da mi mislimo da treba da funkcionišu institucije sistema, da treba da funkcionišu sudovi, tužilaštva, da organi vlasti, od vrha pa do dna, treba da budu oslobođeni kriminala i korupcije.
Ubeđeni smo da su upravo kriminal i korupcija ono što onemogućava građane da ostvaruju svoja prava u skladu sa zakonom.
Međutim, kada imamo već izabranog i Poverenika i Zaštitnika građana, onda svakako da država mora da obezbedi odgovarajuće uslove za rad i jedne i druge institucije.
Poverenik od javnog značaja je reizabran, da kažem, u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustava.
Gospodin Rodoljub Šabić je ovaj posao obavljao ranije, obavlja ga i sada, i bilo bi dobro i mislimo neophodno da je trebalo gospodin Šabić da bude danas ovde sa nama, da razgovaramo i o njegovom dosadašnjem radu, da nam on iznese svoje primedbe, da nam on iznese probleme sa kojima se suočavao u dosadašnjem radu, s obzirom da smo u medijima bili u prilici vrlo često da pročitamo ili da čujemo gospodina Rodoljuba Šabića, koji se duži period žalio da nema uslove za rad, da nema prostorije, da nema dovoljan broj saradnika, jednostavno da mu je onemogućen posao.
To je jedna vrsta problema.
Druga vrsta problema je kada je u pitanju gospodin Rodoljub Šabić takođe ono što mi nažalost kao poslanici saznajemo samo iz medija, da gospodin Rodoljub Šabić ima i te kakvih problema kada je u pitanju dobijanje informacija od javnog značaja od određenih službi i organa, državnih, koji su u obavezi da postupe po nalogu Poverenika.
Imali smo mi i govorili smo kada je bilo reč o ponovnom izboru gospodina Šabića primere, redakcija SRS novina ''Velika Srbija'' je više puta bila u prilici da se obraća gospodinu Rodoljubu Šabiću.
Moram da kažem da je on, što se njega tiče, uvek bio korektan u smislu da je blagovremeno ili dostavljao informaciju ili mnogo češće obaveštavao redakciju Velike Srbije da ne može da dostavi informaciju zato što onaj od koga se informacija traži ne želi da je dostavi Povereniku.
Mi smo očekivali da će zato danas gospodin Rodoljub Šabić da bude ovde sa nama da on nama narodnim poslanicima, ljudima koji su ga birali, iznese sve te svoje probleme, da nam konkretno kaže ko su ti organi, ko si ti ljudi, imenom i prezimenom, koji onemogućavaju njegov rad, a preko njega naravno i dostupnost informacija široj javnosti. Onda bi to zaista bila ozbiljna rasprava na ovu temu.
Ovako, mi smo dobili, kao što rekoh, poštovanom predsedniku, tako je naslovio Rodoljub Šabić, dopis uz ovaj akt, i jedan i drugi dostavljen gospodinu Oliveru Duliću, i mi sada treba, ne znam na osnovu čega, da procenjujemo da li je ovo što je gospodin Šabić nama dostavio upravo ono što je potrebno za normalno funkcionisanje ove službe.
Gospodin Rodoljub Šabić je u ovom svom aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predvideo pet državnih službenika na položaju, 13 državnih službenika i dva nameštenika.
Mi mislimo da je pet državnih službenika na položaju, u ovoj službi, previše.
Ovo je upravo dokaz onoga što smo mi pričali kada ste donosili zakon i kada ste birali Poverenika.
Vi, zapravo, kao i raznorazne agencije, sve ovo uvodite u pravni sistem Srbije samo da biste namirili nekakve unutarstranačke račune, da biste određen broj ljudi postavili na neke značajne funkcije, a državni službenik na položaju je vrlo značajna funkcija u smislu Zakona o državnim službenicima, jer državni službenik na položaju ima platu mislim skoro u rangu ministra, svakako za bar 1/3 veću od plate narodnog poslanika.
To je razlog zašto Rodoljubu Šabiću u ovoj službi treba pet državnih službenika na položaju.
Zato mi iz SRS mislimo da ovo nije dobro rešenje, da ovo nije domaćinsko raspolaganje sredstvima državnog budžeta. Nema nekoga ovde ko bi mogao da nam objasni zašto je to baš tako, jer možda da je tu gospodin Šabić, možda bi on nas ubedio da je njemu potrebno pet državnih službenika na položaju.
U članu 7. Odluke o radu Službe Poverenika za informacije od javnog značaja stoji, u prvom stavu, položaji u Službi poverenika su sekretar službe Poverenika, pomoćnici sekretara i šef kabineta.
S obzirom da gospodin Šabić nije odskora na ovoj funkciji, voleli bismo da znamo ko su do sada ljudi koji su obavljali ove funkcije, da li će da ih menja gospodin Šabić, da li je došlo do neke nove trgovine unutarstranačke, a ako će da ih menja, zbog čega će da ih menja i koga ima nameru da postavi na ove poslove.
Ovo će, očigledno, ostati pitanje bez odgovora i to će svakako biti razlog zbog čega mi iz SRS nećemo moći da glasamo za ovo, zato što mislimo da niko ne može da ima takva ovlašćenja, samostalnost u radu da, ali takva ovlašćenja da može samo nešto da nam servira ovako na papiru, da se ne udostoji da dođe da porazgovara sa nama, da nam odgovori na neka pitanja, to jednostavno nisu dobra rešenja.
Mene interesuje, recimo, gospodin Šabić je bio član jedne političke partije u vreme kada je prvi put izabran za Poverenika, onda nas je kroz medije obavestio da je nešto zamrzao status, to je nešto najgluplje što može da se desi u toj svojoj stranci.
Sada je pitanje, da li je on tada postavljao na ove poslove ljude iz svoje stranke tadašnje?
Da li se u međuvremenu priklonio nekoj drugoj političkoj opciji, da li je on predmet uopšte trgovine, i on, i ovo povereništvo i svi ovi ljudi, to bismo morali da znamo, ako bismo se odlučili da glasamo za ovo o čemu danas raspravljamo.
U članu 12. stoji da danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o osnivanju Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i Odluka o platama u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja od 20. januara 2005. godine, na koje je Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnost Odlukom broj 36 od 23. maja 2005. godine.
Ne znamo, na osnovu onoga što smo dobili u ovom materijalu, koliko trenutno kod gospodina Šabića ima zaposlenih, ne znamo koliko će novih biti zaposleno, znamo koliki je ukupan broj predviđen, ali da bismo znali koliko će novih biti zaposleno, moramo da znamo koliko je do sada zaposleno. Moramo da, takođe, znamo na koji način je i do sada i na koji način će i ubuduće gospodin Šabić da zapošljava ove ljude.
Da li će to biti ljudi poslati iz partijskih direkcija ili će biti raspisan javni konkurs, jer se ne sećam da je bilo tog konkursa te 2005. godine u maju, da li će biti raspisan javni konkurs, da li će svi građani, koji ispunjavaju uslove predviđene ovom odlukom, moći da konkurišu i da li će moći i da budu zaposleni na ove važne, stručne, dobro plaćene poslove, bez obzira da li su iz neke stranke i bez obzira iz koje su stranke. Unapred vam kažem da to neće biti tako, da će i ovde da se zapošljavaju partijski zaslužni ljudi, i mi iz SRS to ne možemo da podržimo.
Pitam sad javno gospodina Šabića, očekivala sam sedmi put i ponavljam, da će sedeti ovde, pa da ga pitam i da nam odmah odgovori, kada će Administrativni odbor ove Skupštine dobiti od gospodina Šabića podatke, a Administrativni odbor je to tražio pre desetak dana – da li je tako, Vesna – podatke o visini zarada u javnim preduzećima, o visini zarada direktora, predsednika i članova upravnih odbora javnih preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije.
Podsećam vas, dame i gospodo, da Administrativni odbor od Vlade nije mogao da dobije, što je neverovatno naravno, te podatke, jer je Vlada rekla Administrativnom odboru da se ti podaci nešto evidentiraju kumulativno, pa onda oni ne mogu da odrede, odnosno da daju podatak koje javno preduzeće koliko troši za zarade, što je, ponavljam, neverovatno i skandalozno. Kažem da je Vlada slagala Administrativni odbor, zato što sam u formi poslaničkog pitanja pitala za konkretno jedno javno preduzeće i dobila sam odgovor od Vlade.
Naravno, izrazila sam sumnju u tačnost tog odgovora i gospodin moj kolega, gospodin Zoran Krasić, tražio je od ministra policije, koji je tada bio ovde da preko svojih službi ispita tačnost odgovora na to moje poslaničko pitanje i naravno, do dana današnjeg ništa od posla nema.
Toliko o tome koliko zaista taj poverenik i to povereništvo radi i koliko mu Vlada omogućava da radi. Sada o Zaštitniku građana.
Imamo ista dva akta, naravno drugačiji su brojevi u pitanju, drugačiji je broj zaposlenih u ovoj službi, a i gospodina Sašu Jankovića bih volela da pitam, kada bi bio ovde naravno, on je pred Narodnom skupštinom zakletvu položio negde čini mi se u junu, ne, 23. jula je položio zakletvu, danas je 17. oktobar, i sada pitanje za gospodina Sašu Jankovića, gde je on do sada radio, mislim na ovaj period otkad je položio zakletvu do danas, odnosno da li mu je Vlada obezbedila adekvatne prostorije, s obzirom da smo, ponavljam, imali priliku da u medijima čitamo i slušamo koliko je gospodin Rodoljub Šabić 2005. godine imao problema čak i sa prostorijama. S kim je gospodin Saša Janković do sada radio?
Da li je ovo što nama sada dostavlja kao predlog samo zamazivanje očiju, da li je on sve ove ljude ispostavljao, da li je on već napravio, odnosno okončao tu unutarstranačku trgovinu, da li smo mi narodni poslanici i ova Skupština njemu samo formalnost, ili nas zaista doživljava kao najviše zakonodavno telo, što i jesmo, telo koje je njega postavilo na ovu funkciju i kome on mora da polaže račune.
Ne znam, pre svega, gospodine Duliću, da li je gospodin Dulić još uvek tu, gospodine Albijaniću, znam čim je gusto da vas gospodin Dulić ostavi tu, ali sada morate vi da mi odgovorite, da li su gospoda Saša Janković i Rodoljub Šabić obavešteni da su ove tačke dnevnog reda upravo sada u razmatranju, da li sada njih neopravdano kritikujem zato što ih nema ovde, pa onda kritiku prebacujem na predsednika parlamenta, ako ih nije obavestio, a ako ih je obavestio, onda svakako ostajem pri tome da se vrlo kritički odnosim prema njihovom neozbiljnom i neodgovornom radu u odnosu na parlament.
Dakle, gospodin Saša Janković, Zaštitnik građana, zaposliće ili je već zaposlio pet državnih službenika na položaju, 54 izvršilačka radna mesta državnih službenika i četiri nameštenika.
Opet pitanje, da li je pet državnih službenika na položaju u Službi Zaštitnika građana optimalan broj ili je, prema onome što SRS misli, malo mnogo.
Pitala bih dalje gospodina Sašu Jankovića, moram ovako da mu se obraćam, pošto ne znam ko drugi može u njegovo ime ovde da nam se obrati, ne verujem da može ni bilo koji predstavnik poslaničke grupe koje su glasale za izbor ovih lica, dakle, pitala bih ga da li je već, poput Narodne kancelarije, razmileo svoje kancelarije po Srbiji, pošto ima takvih indicija, da li je sva ova radna mesta već popunio; ako nije, da li će raspisati konkurs, da li će uslovi konkursa važiti za sve građane Srbije, ili će SRS, po ko zna koji put, biti u pravu kada smo tvrdili da je i ova funkcija samo da biste zadovoljili što veći broj stranačkih apetita, zato što vam nije dovoljno mesta u ministarstvima, državnih sekretara, ministara, pomoćnika, direktora agencija, direktora direkcija.
Toliko ste nagomilali taj državni aparat da je to prosto zastrašujuće i da građani Srbije ozbiljno treba da razmisle gde Vlada Vojislava Koštunice, naravno uz podršku skupštinske većine u ovom parlamentu, troši pare građana Srbije.
Zašto nas ova dva čoveka nisu udostojili svog prisustva? Ili, molim, gospodine Albijaniću, odgovor na pitanje da li oni uopšte znaju da mi danas raspravljamo o njihovim predlozima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, član 87. Poslovnika glasi: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Rekli ste da je on mogao da ih pozove, ali da oni ne bi mogli da govore. Znači, niste dali odgovor na pitanje da li je gospodin Dulić pozvao gospodina Jankovića i gospodina Šabića. Nemamo odgovor na to pitanje.
Oni nisu predlagači, ali mi raspravljamo o tekstu koji oni jesu predložili, o predlozima koji jesu njihovi lični predlozi, imenom i prezimenom potpisani. Dakle, ne u ime bilo kog organa, nego lično Poverenik i lično Zaštitnik građana. Oni su se obratili predsedniku parlamenta, to jeste u skladu sa Poslovnikom.
Predsednik parlamenta stavlja to na dnevni red i nema nijednog razloga, naprotiv, oni su morali biti prisutni ovde da bismo odmah sada, evo, sva ona pitanja koja sam, gospodine Albijaniću, postavila u toku moje rasprave, da su ovde gospodin Janković i gospodin Šabić oni bi odmah mogli da odgovore na ta pitanja, a od odgovora na ta pitanja, recimo, zavisi, ni manje ni više, nego to da li će poslanička grupa SRS glasati za ovo.
Naravno, bez tih odgovora, evo ponoviću još jedanput, nećemo glasati za to.
Vas, gospodine Albijaniću, najlepše molim, ako niste u stanju da date pravi odgovor, onda lepo kažite, gospođo Radeta, narodni poslaniče, nemam odgovor na vaše pitanje, sačekajte da dođe gospodin Dulić, pa ga na osnovu Poslovnika to pitajte.
Naravno, to znam i, naravno, pitaću ga, ali nemate potrebe vi da na tako nemušt način branite gospodina Olivera Dulića.
Razumem da je on čovek sad u posebnim problemima, danas je čuo šta će da se desi, odnosno šta je uradio, koliko puta je prekršio Ustav, koliko ima nameru da ga krši itd. i zna čovek da se neće dobro provesti, kao što se niko ko krši Ustav i zakon nije dobro proveo, ali to je njegov problem. Znate, ko se u kolo uhvati, u noge se uzda.
Ako gospodin Dulić radi i dalje isključivo po nalozima Sonje Liht, verovatno je danas s njom u Gradskoj skupštini, zato što je odložen sastanak koji je ona planirala da edukuje narodne poslanike u Domu narodne skupštine, pa su poslanici SRS najavili da ćemo svih nas 81 da prisustvujemo toj edukaciji i da ćemo mi svako po pet minuta da joj govorimo o našim stavovima, kada su u pitanju evropske i evroatlantske integracije, pa je onda taj edukativni skup premešten u Skupštinu grada Beograda.
Gospodin Dulić je verovatno tamo, a bilo bi bolje da je ovde, gde mu je zaista mesto.

Dame i gospodo, ovo je replika na izlaganje gospođe Nade Kolundžije, zato što sam jedino ja u ime poslaničke grupe SRS pitala da li će Zaštitnik građana da se raširi po Srbiji kao Narodna kancelarija Borisa Tadića i da li je u tu svrhu i ovoliki broj zaposlenih.
Naravno, nije dobro protumačeno ono što sam želela da kažem, gospođo Kolundžija, sada ću da objasnim, ništa lično i ništa sporno.
Podsećam samo da Zaštitnike građana imaju sve opštine, odnosno da postoji mogućnost i postoji zakonska mogućnost u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu da skupština opštine ili gradska skupština imenuje zaštitnika građana, i bogami u popriličnom broju opština i gradova taj posao je već završen.
Znači, ako imamo zaštitnike građana na nivou lokalnih samouprava, onda nema potrebe da ovaj vrhovni, sa republičkog nivoa, ima nekakve svoje ekspoziture po lokalnim samoupravama.
Dovoljno je da uspostavi normalnu komunikaciju, da ako onaj na lokalnom nivou ne može da reši problem, odnosno da se obrati za problem koji je u nadležnosti ovog zaštitnika na republičkom nivou, onda će naravno taj, pretpostavljam sa lokalnog nivoa, da obavesti Zaštitnika na republičkom nivou, i na taj način mogu da komuniciraju, a za to im nije potreban nijedan, a kamoli pet državnih službenika na položaju.
Naravno, naglašavala sam da mi zaista mislimo, kada ste već izabrali ove ljude, da morate, odnosno da moramo da im obezbedimo uslove. Ali, mi još uvek ne znamo da li ti ljudi imaju uslove za rad. Mi ne znamo da li ti ljudi imaju kancelarije, gde su im smeštene kancelarije. Verovatno primaju plate, a to nije dobro.
Ako tri meseca nemaju gde da sede i šta da rade, zato što im Vlada i Skupština nisu omogućile uslove za rad, onda ne treba ni da primaju platu. Mislim da je to vrlo jasno, ali naš stav prema ovim predlozima upravo, naglasila sam, zavisi od odgovora na sva naša postavljena pitanja.
Sada smo definitivno razumeli da nema nikoga ko može da odgovori na naša pitanja i zato, još jedanput ponavljam, nećemo glasati za ovo, pogotovo što je očigledno da ovo mnogo asocira na Narodnu kancelariju Borisa Tadića i da je to priprema za buduće izbore, da se opet državnim parama vodi kampanja samo jedne stranke u Srbiji.