Dame i gospodo, pošto je Predlog zakona o ličnoj karti veoma važan i pošto se u javnosti čuju mnoge polemike vezane za ovaj zakon i govorili smo mnogo, odnosno onoliko koliko nam je vreme dozvolilo, bar mi iz SRS, o ovom predlogu u načelnoj raspravi, mislimo da je nedopustivo da o pojedinostima raspravljamo suprotno Poslovniku, odnosno bez prisustva nadležnog ministra. Bez obzira što imamo mišljenje Vlade, postoji mnogo argumenata koje želimo da iznesemo ubeđeni da bi ministar mogao neki od naših amandmana da usvoji da bi se zakon popravio.
Takođe, imamo mnogo pitanja vezanih za ovaj zakon, na koja može u pojedinostima da nam odgovori samo nadležni ministar. Kada smo govorili u načelnoj raspravi, rekli smo gospodinu ministru da ćemo u pojedinostima da mu postavimo neka konkretna pitanja vezana za određena zakonska rešenja. On to zna, vi svi to znate i mi insistiramo da ovo ne može da se radi bez prisustva ministra, zapravo insistiramo na primeni Poslovnika i da sačekamo da se obezbedi prisustvo ministra unutrašnjih poslova, jer je zaista nedopustivo, neozbiljno i neodgovorno da se na ovaj način ignoriše Narodna skupština, da se na ovaj način vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS traži i insistira da se obezbedi prisustvo ministra ili da se napravi pauza dok se nadležni ministar ne pojavi u sali.

Pre nego što kažem nešto o amandmanu, gospodine Mihailoviću, ne znam zašto ste sada zamenika sekretara poslali da nešto proverava, čudi me da vi ne znate da je ministar danas van zemlje. Ministar je u Londonu, mediji su to objavili i nemamo ništa protiv toga da ministar radi svoj posao, ali njegov prevashodni posao je da bude ovde u skupštinskoj sali kada se raspravlja o zakonu gde je on predstavnik predlagača. Vi imate uslove da odlučite da li ćete da prekinete rad ili ćete raditi suprotno Poslovniku, što ste se vi očigledno odlučili, jer je zaista neozbiljno da kažete – da mi počnemo, pa da vidimo kada će ministar da dođe i da li će ministar da dođe.
Ministar mora da bude od početka rasprave u sali i od početka rasprave da sluša šta poslanici predlažu da bi mogao da reaguje i da daje određene odgovore na pitanja koja postavljaju narodni poslanici. Znači, obavestila sam vas gde je ministar i sada vas pitam da li ćete raditi po Poslovniku ili nećete primenjivati Poslovnik, pa da nastavimo po amandmanima?

Hvala. Dakle, nastavljamo da radimo bez primene Poslovnika i ovo nije prvi put.
Na član 7. podnela sam amandman zato što je član 7. nepotpun i neprimenljiv. Ovo je jedan od članova ovog zakona koji u praksi neće biti moguće primeniti, odnosi se na to šta lična karta, odnosno obrazac lične karte koji propisuje ministar, kako piše u predlogu, treba da sadrži. Ovde stoji da u taj obrazac treba da se unesu podaci: prezime, ime, pol, dan, mesec, godina rođenja, mesto, opština i država rođenja, jedinstveni matični broj građana. U obrazac lične karte unose se i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave, i datum izdavanja lične karte sa rokom važenja lične karte.
Potrebno je da se član 7. Predloga zakona dopuni još nekim podacima, potrebno je da u obrascu lične karte piše i ime roditelja. U jednom od narednih amandmana smo takođe stavili primedbu, i to je u vezi sa ovim amandmanom, da je nemoguće ovo što je Ministarstvo, odnosno Vlada predvidela da se ime roditelja ne upisuje u ličnu kartu, ali da se umesto toga upisuje jedinstven matični broj roditelja.
I u načelnoj raspravi sam upozoravala da je to nemoguće, da u Srbiji živi veliki broj građana koji su u Srbiju došli sa statusom izbeglih ili prognanih lica, da većina tih lica nemaju matične brojeve, da njihova deca danas neće moći, iako su u međuvremenu dobila državljanstvo, da dobiju lične karte zato što njihovi roditelji nemaju jedinstven matični broj.
Vrlo praktičan i vrlo konkretan razlog zbog kojeg smo predložili da obrazac lične karte mora da sadrži ime roditelja i potpuno logično da mora da obrazac sadrži podatak o broju lične karte. Ne znam kako ste zamislili da izdajete te lične karte, kakva vam je namera, da eventualno sa tim ličnim kartama možda na narednim izborima nešto muljate, s obzirom da još uvek niste obezbedili jedinstven birački spisak i onda su vam lične karte bez evidencije, odnosno bez rednog broja dušu dale za takvu vrstu zloupotreba.
Mi srpski radikali, kada govorimo o nekom zakonu i nekom amandmanu, uvek vodimo računa, pored onoga što nam je Vlada ponudila, što je i ovde napisano, i o onome šta piše između redova i svaki put vas upozorimo na koji način će neki član zakona na koji mi intervenišemo moći da se zloupotrebi, koji eventualno neće moći da se primeni. Ovaj će moći i da se zloupotrebi i neće moći da se primeni.
Zato insistiramo, odnosno tražimo od narodnih poslanika da ovaj amandman prihvate, s obzirom da ministar nije ovde i da nam se očigledno neće pridružiti u toku rasprave, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem: "S obzirom da podaci koji su sadržani u obrascu iz člana 7. Predloga zakona obezbeđuju pouzdanu potvrdu i proveru identiteta lica, naročito imajući u vidu da se u obrazac unose i biometrijski podaci imaoca te isprave, a s obzirom na mašinsku čitljivost svih podataka iz lične karte i podatak o broju lične karte bi bio suvišan, jer ne bi imao istu funkciju kao u dosadašnjim propisima."
Ovo obrazloženje Vlade nije dobro, za nas je neprihvatljivo i zato mi je žao što ministar nije ovde da malo polemišemo oko ovog obrazloženja i da ga pitamo, s obzirom da je opštepoznato da se ovi čipovi i ovi podaci uvode u naš pravni sistem samo zato što su nekad kupljeni, što su ogromna sredstva uložena od strane bivšeg ministra Mihajlovića u kupovinu te opreme za uvođenje ovakvih ličnih karata i s obzirom da se u javnosti zna da je bivša vlada Zorana Živkovića ovo kupila preko firme ovog Pjevčevića koji je sada u ovoj aferi stečaja vrlo poznat i u aferi kofer takođe. Bilo bi bolje da su se ministar i ministarstvo, i ovo i Ministarstvo pravde, pozabavili činjenicom kako je ta oprema nabavljena, ko se ugradio prilikom nabavke, koliko je država oštećena.
Zašto smo uopšte kupovali nešto što većina zemalja u Evropi nema, zašto da budemo zamorčići sa nekakvim čipovima kad su mnoge ozbiljne evropske zemlje odbile takvu identifikaciju svojih građana, kad su građani po Evropi protestovali protiv uvođenja ovakvih čipova.
Naše ministarstvo i ova vlada su i kroz ovo pokazali da su kontinuitet sa vladom Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Dakle, vlada Koštunica - Dulić i nadležni ministar Jočić su krenuli linijom manjeg otpora i da ne bi objašnjavali građanima Srbije kakve su se mućke i kriminalne radnje dešavale oko nabavke ove opreme oni su izvoleli da narodnim poslanicima predlože ovaj predlog zakona o ličnim kartama. I u Srbiji većina građana reaguje onako kako su reagovali svuda po Evropi, većina građana je preplašena i zgrožena činjenicom da će im se ugrađivati nekakvi čipovi, da će biti povezani sa evropskim centrima, da će biti praćeni od kojekakvih, kome god padne na pamet i da se na ovaj način i ovim ličnim kartama gubi potpuno privatnost građana Srbije.
Većina građana to zna i toga se plaši i građani očekuju od svojih narodnih poslanika da ubede ministra Jočića i Vladu Republike Srbije da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se nekakav ozbiljniji predlog zakona predloži narodnim poslanicima i, naravno, da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti preispita nabavku te opreme koja nas sada tera da se uključujemo u taj sistem i da nam se u lične karte ugrađuju ti čipovi.
Velike pare je ona prethodna vlada potrošila za ovu opremu. Dakle, s obzirom da znamo da su ljudi koji su učestvovali preko firmi preko kojih je nabavljena ta oprema sada umešani u dve velike afere ove vlade, onda bi zaista bilo neophodno da imamo pravu informaciju od ministra Jočića šta je uradio, šta je Ministarstvo uradilo na razotkrivanju načina nabavke ove opreme, koliko je država oštećena, jer su velike pare u pitanju.
Ministar Jočić je, kada smo u načelnoj raspravi govorili o tome, kada je replicirao nekom od narodnih poslanika i pokušao da brani ovo uvođenje čipova, najpre rekao da su čipovi manje opasni od mobilnih telefona – meni se tada kao logičan zaključak nametnulo da nam Ministarstvo prisluškuje i mobilne telefone – pa je tada ministar rekao da svi građani Srbije znaju da mobilni telefoni mogu lako da se prisluškuju.
Naravno, rekla sam ministru, sad to kažem i javnosti Srbije, jedna je stvar kada dvoje ili troje ljudi na ulici ili u kafani raspravljaju o tome kako je moguće da se mobilni telefoni prisluškuju, a druga je stvar kada to kaže ministar policije, odnosno kada ministar policije konstatuje kako je veća opasnost od prisluškivanja mobilnih telefona nego praćenja pomoću ovih novih ličnih karata sa čipovima.
Tada je takođe ministar Jočić, a ja sam zato, gospodine Mihailoviću (da li ste još uvek vi, pošto se često menjate) između ostalog insistirala da danas ovde bude prisutan ministar Jočić, obećao u načelnoj raspravi i rekao je ovako – ako je problem to što je nabavljena ova oprema za ove nove lične karte u vreme kada je ministar policije bio Dušan Mihajlović i ako postoji nekakva sumnja na koji način je to nabavljeno, koliko je država oštećena nabavkom te opreme, nemam ništa protiv, mi ćemo to da ispitamo i da vidimo. To je jedna vrsta priče.
Druga vrsta priče je, kako reče ministar Jočić, neophodnost uvođenja ovakvih ličnih karata.
Prvo me tada začudilo da ministar Jočić nije ništa preduzeo i Vlada Koštunica - Dulić, da nisu ništa preduzeli u ispitivanju načina nabavke te opreme i da je to obećao tek nakon intervencije narodnih poslanika SRS.
Pogotovo iznenađuje i čudi da se raspravlja o ovom predlogu zakona baš u vreme kada se zna da ministar nije tu, a da se u međuvremenu preskoče dva dana koja nisu po Poslovniku radni dani za Narodnu skupštinu, ali koji se gotovo redovno koriste kao radni dani u poslednjih nekoliko meseci.
Onda je zaista pravo pitanje kako se to baš sada desilo, jer se znalo da će ministar Jočić da putuje u London. Zašto se baš namestilo da pričamo o Predlogu ovog zakona u vreme kada on nije tu? Da li to znači da će javnost Srbije ostati uskraćena za ove veoma važne podatke o nabavci opreme za nove lične karte koje je Dušan Mihajlović i onda prethodna vlada žutih lopova nabavila, naglašavam, preko firme ovog Pjevčevića, kako mu beše ime, Ostoja Pjevčević, koji je javnosti Srbije poznat po najnovijim aferama ove vlade. Očekujemo od ministra Jočića da i narodne poslanike i javnost Srbije upozna sa svim ovim vrlo interesantnim pitanjima.

Dakle, reče ovde jedan kolega da je u raspravi koleginice Jovanović primetio zaokret u politici SRS, jer mi, eto, sada prihvatamo stavove nekih evropskih zemalja, pa SRS je, kaže, protiv savremenih tehnologija, pa je u savremenu tehnologiju ubrojao nešto što je odavno prestalo biti savremeno.
Naravno, to je nivo tog čoveka. Zaista je krajnje vreme da se za ovom govornicom ismejavaju građani Srbije, da se vređa inteligencija građana Srbije i govoriti o SRS kao stranci koja je protiv savremenih dostignuća i tehnologija itd, zaista je neprimereno.
Za one koji ne znaju, a izgleda u ovoj sali ima nekoliko takvih, da podsetim, SRS je osnovao prof. dr Vojislav Šešelj, najmlađi doktor nauka, u to vreme, u bivšoj SFRJ. Danas i u međuvremenu...
Naravno, spremni smo kada god hoćete da merimo i diplome, i inteligenciju, i prosek ocena na studijama itd, ali, za razliku od vas, mi narodne poslanike ne zovemo ekspertima; narodni poslanici su birani u narodu, odgovaraju strukturi građana Srbije.
Dakle, u poslaničkoj grupi SRS su poslanici svih socijalnih struktura, svih obrazovnih struktura, pripadnici više nacionalnosti. Srpska radikalna stranka se ponosi ovakvom poslaničkom grupom.
Što se tiče primedbe da ćemo imati veći standard i od Kanade, da je to navodno rekla Nataša Jovanović, naravno, dame i gospodo, imaće Srbija veći standard i od Kanade, ali kad ne bude ovoga što ću sada da vam pročitam.
"Nekada poznati kriminalac Đokić Đorđe, inače član G17 plus, iskoristio je iznenadne ostavke dvojice direktora koje je imenovala Vlada Srbije i uz pomoć fantomskog upravnog odbora, kao i svog rođaka Božidara Milovanovića, predsednika Zadružnog saveza Beograda, duže vreme od PIK Zemun pokušavao da otme 300 ha zemlje, iznenadi sve i uspe da se ugura na mesto direktora PIK Zemun. Đokić Đorđe je poznat po nizu afera, a najveća se dogodila u Čačku, za šta je i bio osuđivan za privredni kriminal i doskoro je imao uslovnu zabranu da ne sme da obavlja dužnosti direktora ili predsednika upravnog odbora" itd.
Dakle, kada raščistimo sa ovakvim slučajevima, a to će biti već posle narednih izbora, onda ćemo biti kao Kanada i bolji od Kanade. A ovaj Đokić Đorđe je za Radio "Fokus" izjavio da je tačno da je on odgovarao za krivično delo privrednog kriminala, ali, kaže, to mu je neko namestio. Taj Đokić Đorđe takođe za Radio "Fokus" kaže da je on došao da bude direktor PIK Zemun bez namere da bilo šta u toj firmi uradi, bez namere da uopšte nešto u proizvodnji unapređuje itd. i kaže: "Ja sam samo tu da pripremim preduzeće za privatizaciju". Jadni oni radnici kada im PIK Zemun za privatizaciju priprema Đokić Đorđe, kriminalac iz G17 plus.
Sada o amandmanu. Podnela sam amandman na član 19. stav 1. i predložila sam da se u tom stavu briše tačka 2). Član 19. ima naslov, kao i svi članovi ove Vlade Koštunica - Dulić, to je neka novina, o tome smo govorili ovih dana, naslov je – Zabrana korišćenja lične karte, pa onda – izdavanje nove lične karte.
Član 19. kaže: "Imalac ne sme da koristi ličnu kartu", pa onda kaže u kojim slučajevima: "ako su promenjeni njegovi lični podaci iz člana 7. stav 2. ovog zakona". Ovo je u redu, pogotovo bi bilo u redu kada bi član 7. bio onakav kako smo ga mi srpski radikali amandmanom uredili. Stav 2. ću posebno, jer se na njega odnosi amandman.
Treća tačka kaže: "ako je lična karta oštećena ili iz bilo kog drugog razloga ne služi svrsi", dobro je i to; "ako naknadno sazna da mu je u ličnu kartu unet netačan podatak." Ovo je malo problematično, iako nismo amandmanski intervenisali. Kako neko može naknadno da sazna da su mu u ličnu kartu uneti netačni podaci? Valjda svako prilikom preuzimanja lične karte pogleda šta piše u toj ličnoj karti. Ako je u pitanju nepismeno lice, onda traži da mu se pročita šta tu piše. Malo mi je nelogično da neko naknadno sazna da se drugačije zove, da je drugog dana rođen, da je u drugom mestu rođen. Mislim da je ovo takođe atak na inteligenciju i vređanje inteligencije građana Srbije, ali neka vam bude, vama to nije prvi put.
Kaže: "Imalac lične karte dužan je da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte u roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga iz stava 1. ovog člana". Dobro i to.
Sada da se vratim na tačku 2), čije brisanje sam predložila, koja kaže: "ako fotografija na ličnoj karti više ne odgovara njegovom izgledu". Ovo je toliko uopšteno i toliko ništa ne znači, da je neverovatno.
Šta znači da fotografija na ličnoj karti ne odgovara izgledu? Da li to znači da svako farbanje kose podrazumeva novu ličnu kartu, svaka promena frizure novu ličnu kartu? Znate, onda bi neki ljudi samo stajali tamo na šalteru, pogotovo dame, i svaki čas menjale ličnu kartu, svaka nova boja kose, svaki novi pramen u kosi, svaka nova frizura – nova lična karta.
Ovo ne može da ostane i treba da se briše, lična karta treba da ima određeni rok trajanja, u kojem po normalnim procenama ne mogu da se dese neke drastičnije promene fizičkog izgleda, bar ne tolike da lice ne može da se prepozna u odnosu na fotografiju na ličnoj karti. Ovo treba da se briše, jer je vama ovo jedan od načina da uzimate pare, da terate ljude da svaki dan i čas menjaju lične karte, jer ste, kasnije ćemo doći na taj član, predvideli da ne naplaćujete takse, nego samo troškove izdavanja ličnih karata. Troškovi izdavanja ličnih karata su znatno veći od administrativnih taksi, tako da ste lepo pokušali da prevarite građane Srbije.
Sada kaže Vlada zašto ne prihvata moj amandman – s obzirom da je sasvim moguće da u roku važnosti može doći do drastičnih promena u izgledu imaoca lične karte, pa bi korišćenje lične karte koja sadrži neodgovarajuću fotografiju moglo znatno da oteža potvrdu i proveru njegovog identiteta koja se u praksi najčešće vrši vizuelnim sravnjivanjem fotografije i izgleda imaoca, jer taj postupak nije moguć kada su u pitanju drugi biometrijski podaci.
Dakle, da je u tački 2) stav 1. člana 19. napisano, samo malo uređeno u pravnu normu, ono što je napisano u obrazloženju zašto se moj amandman ne prihvata, onda bi čak takav stav mogao da opstane u ovom članu, jer ste lepo u obrazloženju napisali – ako dođe do drastičnih promena u ovom roku važenja lične karte, ako su te promene takve da ne može da se utvrdi identitet lica. To je, dakle, konkretizovano donekle i na ovaj način regulisan ovaj stav možda bi mogao i da opstane. Ovako uopšteno – ako fotografija ne odgovara njegovom izgledu, ovo zaista ne može da opstane.
Podsetiću vas na jedan članak iz "Blica" od 17. novembra 2003. godine, kada je izvesni gospodin Tomas Soke, direktor Odseka za biometriju u kompaniji "Motorola" pričao kako smo mi Srbi srećan narod što nam je "Motorola" za skupe pare uvalila tu opremu koju niko u Evropi neće da kupi, zato što niko u Evropi neće da ga čipuju, kao što vi hoćete građane Srbije i onda ovde kažete da građanima to ne smeta.
Naravno, niko od nas nije rekao da su ovde protesti, u Srbiji, ali smo pričali gde je sve u svetu bilo protesta protiv ovih čipova i ovakvog načina izrade ličnih karata, ali svakodnevno smo sa građanima Srbije i tvrdimo da je tačno da se građani Srbije plaše ovog načina izrade ličnih karata.
Kaže taj gospodin Tomas Soke, ushićeno govori da je Srbija, zemlja koja izumire, bar u nečemu najnaprednija u Evropi, u policijskoj kontroli svog stanovništva. Njegove reči su – Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju građana i izdavanje ličnih dokumenata u Evropi i jedan od najboljih u svetu. EU i druge zemlje kreću se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavanja otiska prstiju ili osoba, ali je Srbija po primeni ispred njih.
Drage moje kolege, nažalost, Srbija je po mnogo čemu iza naprednih zemalja Evrope i zaista nije trebalo da u ovome što svi u Evropi izbegavaju budemo prvi. Interesantno je takođe, iz tog vremena su komentari da će svi građani, to je govorio jedan zvaničnik tadašnjeg MUP-a, predstavnik one grupe sa kojima ovi koji zdušno brane zakon ovih dana i pregovaraju o nekakvim zajedničkim nastupima u budućnosti, svi građani će, kaže on, pred državom biti isti, zloupotrebe u radu unapred su onemogućene. Svi podaci su na kartici kriptografski zaštićeni, tako da im je tajnost zagarantovana. Sem toga, posle kompletne informatizacije poslova MUP-a neće biti ni rešavanja problema preko reda.
Zamislite koji napredak za onoliko para. Nacionalna baza podataka, ovo je vrlo interesantno, biće povezana sa međunarodnim sistemima, a i vizni režim biće znatno olakšan. Koji vizni režim? Je li ovo znači čim dobijemo čipove da ćemo dobiti i vize? Naravno, radi javnosti, to ne znači to. Naravno da ovo ne može biti nikakva zaštita od terorizma, nikakva zaštita od kriminala, nikakav napredak u komunikaciji građana i MUP-a.
Ovde je jedan kolega iz druge poslaničke grupe, ne pripada SRS, dobro govorio da MUP treba da unapredi svoju komunikaciju sa građanima, u smislu da ne treba da se čeka, kolega reče satima, ja bih rekla i danima, da se dobije odgovarajući dokument u MUP-u. Propustili ste da povežete u jedan sistem sve građane Srbije, da na svakom mestu u Srbiji može da se uzme i izvod iz matične knjige i uverenje o državljanstvu. Na taj način biste pomogli građanima Srbije, na taj način biste obezbedili jedinstven birački spisak.
Kada u tom pravcu bude Vlada Srbije ovde predstavljala neke zakone, imaće podršku SRS. Ali, nema od tog posla ništa. Vi danas, ako ste rođeni u Nišu, živite u Beogradu, u međuvremenu ste živeli u Valjevu, morate da idete po jedan dokument u Niš, po drugi u Valjevo, po treći u Beograd gde danas živite.
Dakle, ništa niste uradili na unapređenju odnosa građana kod korišćenja usluga službi MUP-a, niste napravili servis građana u MUP-u Srbije, kao što ga niste napravili ni u jednoj opštini gde vršite vlast, kao što ga nema u Beogradu, gde vlast vršite zajedno sa ovim žutim lopovima...
(Predsedavajući Radojko Obradović: Vreme.)
... i to su razlozi zbog kojih ne možemo prihvatiti ovaj zakon i zbog kojih pokušavamo da usmerimo Vladu Republike Srbije, vladu Koštunica - Dulić, i ministra Jočića i njegovo ministarstvo da se na ozbiljan način počnu baviti svojim poslom ovih par meseci koliko im je preostalo.

Hvala. Gospodine predsedavajući, mi i dalje nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika.
Ne vidim ovde predstavnika predlagača Predloga zakona, a mislim da bi bilo dobro, i da je to u skladu sa Poslovnikom, da predstavnik predlagača bude ovde sa narodnim poslanicima.
(Predsedavajući: Doći će.)
Doći će, kad? Ovih dana ili danas?
(Predsedavajući: Ne, obavešten je i svakog trenutka treba da dođe.)
Pa, ako je obavešten ili obaveštena, onda je trebalo da se napravi pauza ili da se obavesti na vreme, a ne da mi ovde pričamo, a da nemamo odgovor predstavnika Vlade.
U članu 1. Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu između ostalog u stavu 2. je predloženo: "Ovim zakonom obrazuje se uprava za poljoprivredno zemljište, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, i uređuje njen delokrug."
Kolega Vitomir Plužarević je predložio da se ovaj stav 2. iz člana 1. briše, zato što je pre svega principijelni stav SRS da određena ministarstva u okviru delokruga i poslova koji su zakonom predviđeni za neko ministarstvo mogu te poslove da rade sa ljudima koji su zaposleni u ministarstvima, sa stručnjacima u ministarstvima.
To što ministri, sadašnji ili bivši, nisu stručnjaci ne znači da nisu i ljudi koji su zaposleni u ministarstvima, ali je samo naravno neophodno da im se na odgovarajući način odrede poslovi i da im se obezbede poslovi.
Uvođenje ove uprave je sled ove vlade i one prethodne dve vlade, znači i vlada Koštunica - Dulić i pre toga vlada Živkovićeva, pa vlada Đinđićeva, uveli su neku modu u naše zakonodavstvo da se svakim zakonom uvodi po neka uprava, po neka agencija.
Naravno, sve to služi za izravnavanje kojekakvih unutarstranačkih ili međustranačkih računa, za obezbeđivanje podrške Vladi, za nekakve koalicione pregovore.
Poslednji biser, podsetiću vas, jeste ova agencija za skijališta, gde su udomljeni poslanici bivše skupštine, Skupštine SCG, poslanici iz DSS-a.
Naravno, ova uprava za poljoprivredno zemljište biće neko novo udomljenje za članove G17 plus. Šta će tu da se radi to niti je kome bitno, niti se ovo formira da bi se nešto uradilo pozitivno u poljoprivredi, kao što ni ovaj zakon nije predložen da bi se u poljoprivredi nešto pozitivno uradilo ili da bi građani Srbije koji se bave poljoprivredom imali neke koristi od ove vlade i od ovog zakona.
Ovaj zakon neće doprineti poboljšanju materijalnog položaja, niti sigurnosti poljoprivrednika u Srbiji.
Ovaj zakon neće garantovati cenu malina, mleka, pšenice; neće pomoći izvesnom Zvonku Rankoviću, koji je zapalio rasadnik svojih voćki u vrednosti od 10.000 evra zbog odnosa tada ministarke Dulić-Marković i Ministarstva poljoprivrede prema njegovom poljoprivrednom domaćinstvu. Ovaj zakon neće doprineti ničem boljem u oblasti poljoprivrede.
Ne znam samo da li će ovaj, a jutros je objavljena izjava u nekim novinama kao najbiser protekle nedelje, stranački kolega ministarke, sada potpredsednika vlade, gospođe Dulić, gospodin Jelašić, koji je izjavio: "Gajim krompir, paradajz, grašak, maline i jagode, okopavam baštu svakog dana, pravićemo i svoju domaću marmeladu od kajsija".
To kaže Jelašić, ali on ovo ne radi na poljoprivrednom zemljištu, već u dvorištu one vile koja košta milion evra, a platio je porez na promet na tu vilu samo za 300.000 evra. Dakle, to je ona vila gde je na delu velika utaja poreza od strane guvernera Narodne banke.
Evo, drage kolege i javnosti Srbije, ako ste se pitali zašto je ta vila tako skupa, iako je Jelašić krio pravu cenu, evo vidite, u dvorištu te vile dakle uspeva i krompir, i paradajz, i grašak i maline, a praviće, bogami, čovek i domaću marmeladu od kajsija.
E, ovaj zakon je za ove i ovakve, koji naravno nemaju nikakve veze sa poljoprivredom, ali imaju i te kakve veze sa finansijama u Srbiji: i Jelašić, i Dinkić, i Dulić-Marković.
Svi zakoni koji su predloženi od strane ove grupacije u okviru vlade Koštunica - Dulić, a to je doskora bila vlada Koštunica - Labus, isključivo su za privatnu upotrebu, isključivo za bogaćenje i za omogućavanje dalje pljačke od strane ove šifrovane grupacije u okviru Vlade Srbije.
Molim za pažnju one koji mogu ovde samo da sede i da slušaju, a ne mogu da učestvuju u radu, osim da sufliraju ministarki, odnosno potpredsedniku Vlade i molim da se uvažavaju narodni poslanici koji se sa uvažavanjem obraćaju svojim kolegama i javnosti Srbije.
Kada je gospodin Vita Plužarević predložio da se briše stav 2. iz člana 1. Predloga zakona, onda je u obrazloženju napisano da se SRS protivi neosnovanom uvećanju državne administracije, kako se planira članovima 1, 78. i 79. ovog zakona, zato što je Ministarstvo poljoprivrede i do sada brinulo o državnom zemljištu, u skladu sa unutrašnjom organizacijom Ministarstva.
Ne može biti izgovor za osnivanje uprave za poljoprivredno zemljište, koja, uzgred, košta novih 70 miliona dinara budžetskih sredstava, odnosno 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije za finansiranje uprave Ivane Dulić-Marković, samo zbog davanja državnog zemljišta u zakup, jer je to obrazloženje da se zbog davanja državnog zemljišta u zakup formira ova nova uprava.
Svi koji su ikada radili u državnoj upravi ili u lokalnoj samoupravi dobro znaju da ovaj posao izdavanja državnog zemljišta u zakup neće raditi Ministarstvo, da će to biti povereni posao jedinicama lokalne samouprave, da sve jedinice lokalne samouprave imaju ili službu ili referenta zaduženog za poljoprivredu.
Preko te službe i službe za imovinsko-pravne poslove, za finansijske poslove, dakle, ovo će biti jedan od poverenih poslova jedinicama lokalne samouprave.
Uzgred budi rečeno, od lokalne samouprave Dinkić traži da smanji broj zaposlenih za 10%, inače preti da im neće dati ona sredstva koja su izglasana u ovom parlamentu za lokalne samouprave.
Dakle, lokalne samouprave će dobiti još jedan posao, a Ministarstvo poljoprivrede i bivši ministar, a sada potpredsednik Vlade, 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije.
Vlada kaže da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što je obavljanje razvojnih, zamislite, i stručnih poslova iz oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta posao koji zahteva posebnu organizaciju i veći broj zaposlenih, kako bi se ovaj posao obavljao na adekvatan način.
Razumeli bismo da nam Ministarstvo i Vlada kažu da u okviru Ministarstva za poljoprivredu treba da se zaposli još jedan broj ljudi, stručnjaka za neke posebne oblasti, mada mislimo da nema potrebe, s obzirom da je od 2000. godine do danas broj zaposlenih po ministarstvima toliko povećan da više valjda niko živ i ne zna koliko je u kom ministarstvu novozaposlenih "eksperata", "stručnjaka", uglavnom onih koji su studirali po devet, deset godina, pa je onda krenuo Labus po ekonomskom i pravnom fakultetu i sa svim sa tim samozvanim ekspertima dogovorio da po nekom hitnom postupku završe fakultet, a oni da se pojave, obuku crna odela, široke kravate, košulje, naravno karo, i da se pojave kao eksperti širom sveta i širom Evrope, tamo gde ih šalju o državnom trošku.
Dalje kaže Vlada: "Ova oblast je veoma obimna i zahteva formiranje ne samo uprave za poljoprivredno zemljište, nego i niz posebnih organizacija koje bi se bavile ovom problematikom". Naše pitanje je: ako će biti još niz tih posebnih organizacija, pored ove uprave, šta će onda da radi Ministarstvo, šta će da radi novoizabrani ministar, šta je do sada radio ministar koji je sada potpredsednik Vlade?
Kada ste birali potpredsednika Vlade gospođu Dulić-Marković govorili smo da je bilo potpuno normalno i logično, pre nego što avanzuje sa mesta ministra na mesto potpredsednika Vlade, da ovom parlamentu podnese izveštaj o svom radu, pa da vidimo gde je to potrošen tri puta veći budžet za poljoprivredu, koji je izglasan u ovom parlamentu, pa da vidimo gde su to podeljeni krediti za, navodno, poljoprivrednike, kome su podeljeni, u kojim delovima Srbije, kojim ljudima konkretno, koliko je kredita i po kom osnovu dobila firma bliskog saradnika gospođe Dulić-Marković, a danas narodnog poslanika?
Ostala su mnoga pitanja na koja je trebalo da nam odgovori gospođa Dulić-Marković. Treba da odgovori i na pitanje gospodinu Zvonku Rankoviću, koji je, kao što sam rekla, zapalio svoj rasadnik voćaka vredan 10.000 dinara zato što mu Ministarstvo nije dalo kredit da unapredi proizvodnju.
Dalje kaže Ministarstvo i Vlada: "U zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije". Ne znam kako smo mi kandidat za ulazak u EU, pogotovo kako smo zemlja EU. Koliko znam, nismo. Koliko znam, teško i da ćemo biti.
Želim da kažem da smo mi srpski radikali mišljenja da treba da se angažujemo oko ulaska u EU, ali pod jednim jedinim uslovom – da EU garantuje Srbiji teritorijalni integritet i da garantuje Srbiji Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Dalje kaže Vlada: "Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo, odnosno dobro od opšteg interesa, kao i šume i vode za čije upravljanje su obrazovane Uprava za šume i Direkcija za vode, kao organi uprave u sastavu Ministarstva". Dobro je da je ovde Ministarstvo napomenulo Upravu za šume, jer su i u Upravi za šume i u "Srbijašumama" funkcioneri iz G17 plus.
Tako drastično se uništavaju šumski posedi u Srbiji da je to zaista zastrašujuće. Bila sam prošlog vikenda u Raškom okrugu, kada su mi ljudi pokazivali na delu između Novog Pazara i Tutina kako su određeni članovi G17 plus i bliski prijatelji Ivane Dulić-Marković, verovali ili ne, ograđivali delove šume. Državne šume ograđen deo i to je tamo nečija šuma! Dakle, takve stvari se rade u ovom ministarstvu i za takve stvari se o državnom trošku, odnosno o trošku građana Srbije formiraju kojekakve agencije i kojekakve uprave.
Vidim da je prošlo 15 minuta, dozvolite samo još jedan minut. Pitanje je takođe za gospođu Dulić-Marković, a odnosi se na privatizaciju Zadruge Štrpce. Već sam govorila o tome, ali pošto nisam dobila odgovor, moram, u ime tih ljudi koji žive u Štrpcu, da objasnim i da kažem šta su oni pisali narodnim poslanicima i Ministarstvu, naravno.
Kažu: "U skladu sa članom 5. tačka 6) operativnih politika i procedura Kosovske poverilačke agencije, želimo da vas obavestimo najmanje deset dana pre objavljivanja privatizacionog tendera. O istome obaveštavamo opštinu i radnike dotičnog preduzeća. DP Zadruga Štrpce u Štrpcu je odabrana da se uvrsti u šesnaestu rundu privatizacije, koja će se zvanično objaviti 23. maja 2006. godine. Datum za javno dostavljanje ponuda biće 26. jul 2006. godine.
Predmet razmena u narednim danima odnosi se na tekuće jedinice koje će se prodati u sklopu novog preduzeća u toku ovog tendera. Novo preduzeće farma ovaca u Rakaju DOO sačinjava zemljište od 31 hektar 9 ari i 92 metra kvadratna i farma u selu Rakaj kod Uroševca; Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Korbiljcu DOO sačinjava zemljište od 263 hektara 9 ari i 92 metra kvadratna (zemljište u Korbiljcu, to vam je kod Kačanika, inače, tu je karaula na granici Srbije i Makedonije); Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Sopotu DOO sačinjava zemljište od 29 hektara 17 ari i 13 metara kvadratnih.
Detaljnije informacije u vezi sa ovim tenderom i o procedurama predaje ponuda biće dostupni preko kosovske poverilačke agencije u Gnjilanu i Prištini. U toku ovog procesa privatizacije očekujemo saradnju sa DP Zadruga Štrpce, odeljenje Rakaj. Zahvaljujemo se na nastavku saradnje". Džon Harmer je šef Regionalne kancelarije u Gnjilanu koji je ovo potpisao.
Znači, Srbi iz Štrpca traže od ministra, od Ministarstva, od Vlade, od predsednika Vlade, od potpredsednika Vlade da ih zaštite od ovakvih privatizacija, da ih zaštite od toga da Šiptari pokupuju i na ovaj način srpsku zemlju da bi se legitimisali pred ovom vašom EU, ne pred onom za koju bi se zalagali srpski radikali.
Očekujem, gospođo Dulić-Marković, odgovore na sva pitanja koja sam u ime poslaničke grupe SRS ovde javno postavila.

Ne znam da li je namerno ili slučajno, ali uvaženi kolega ili me nije slušao ili je želeo da priču okrene u nekom drugom pravcu da bi se zaboravilo ovo što sam rekla.
Zašto reče kolega da treba da se odbije ovaj amandman? Kaže, zato što je nedopustivo da se Ministarstvu uskrati da raspolaže sredstvima koja će se dobiti od zakupa zemljišta. Upravo mi ne želimo da se to uskrati Ministarstvu i mi insistiramo da to radi Ministarstvo, a ne da se u tu svrhu formira nekakva uprava za poljoprivredno zemljište.
Još nešto, sva pitanja koja sam postavila ovde bila su upućena gospođi Ivani Dulić-Marković, uvaženi kolega, a ne vama. Vi niste mogli da odgovorite, niti vi znate kome su deljeni krediti, ni kako su deljeni krediti. Vi ste častan čovek, radite svoj posao. Ja sam pitala da mi objasni onaj za koga znam da je ovaj posao uradio na kriminalan način, a to je gospođa Ivana Dulić-Marković.

Da, po amandmanu, ne znam samo gde ode ovaj logičar, valjda da ne bi odgovarao i na ono što ću ja sada da kažem. Znate, kada imate Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika ovako loš, kakav je ovaj koji nam je ponudila Vlada Republike Srbije, onda su, naravno, očekivana ovako nebulozna objašnjenja predstavnika Vlade, u ovom slučaju gospodina Zorana Balinovca i ne znam samo zašto ste mu dozvolili, zašto inače dozvoljavate predstavnicima Vlade da drže predavanja narodnim poslanicima, da on ovde može da kaže da njega zabrinjava zašto, i kako to poslanik pogrešno interpretira amandman, a kada njemu poslanik kaže da on ne zna logično da razmišlja, onda on replicira, jer se, Bože, njegovo visočanstvo Zoran Balinovac uvredio.
Ili, kako on može da kaže narodnom poslaniku da poslanik može da se bavi estetikom i da je to njegova stvar, ali ovo je, je l' te, donošenje zakona.
Zaista mnogo sebi dozvoljavaju ovi predstavnici vlade Vojislava Koštunice, mada ne znam, dozvolili ste ovim vašim poslovnikom da se svako pojavljuje kao predstavnik vlade.
U neka normalna vremena ovde su sedeli ministri, pa kakvi god da su, a sada imamo, evo, i direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa onda imamo njegove saradnike, pa očekujem jednog dana da nam ovde dođu kuriri iz vlade da donesu dokumentaciju i da upisuju ono što, eventualno, mi narodni poslanici kažemo kao primedbu na neki zakon.
Takođe je loša interpretacija predstavnika Vlade da ovaj amandman nije precizan. Amandman je potpuno precizan, a njegova je stvar što on to ne razume i zaista mi ovde nismo sa zadatkom da na taj način pomažemo predstavnicima Vlade. Mi hoćemo predstavnicima Vlade da pomognemo tako što ćemo svojim amandmanima, odnosno što svojim amandmanima pokušavamo da na najbolji način uredimo ono što nam vlada predloži, mada su u najvećem broju slučajeva, a to je slučaj sa ovim zakonom, predlozi Vlade toliko loši, da ni amandman na svaki član ne može da ih dovede u red.
Pre svega su neustavni, kao što je i ovaj zakon, pa su neprimenjivi kao što je i ovaj zakon, ali naravno o tome ćemo govoriti kada budu na redu amandmani, odnosno članovi na amandmane koji iskazuju konkretno upravo o ovome što sam sada rekla. Takođe je nedopustivo da predstavnik Vlade ovde upozorava narodnog poslanika, ironično, da se amandmani podnose u pisanoj formi i da uči narodnog poslanika da li može ili kako može, eventualno, da menja svoj amandman itd.
Gospodine Balinovac, Vi ako ste savetnik Vojislavu Koštunici Vi ga savetujte, ali poslanicima SRS savetnici nisu potrebni. Mi imamo program SRS, stavove SRS, imamo rešenja za sve probleme u Srbiji koji su se nagomilali posebno u poslednjih šest godina i o tome govorimo svakodnevno, i o tome ćemo govoriti u skorašnjoj izbornoj kampanji i to će građani Srbije na pravi način da shvate. Od vas to i ne očekujemo.
Rekli ste da smo dužni da zakon bude precizan, tako ste rekli gospodine Balinovac, pa i po cenu ponavljanja zbog onih koji će zakon primenjivati. Vi zaista vređate sve kolege pravnike, ovom rečenicom, koji će primenjivati ovaj zakon, a mi smo opet s druge strane kada je gospodin Penezić podnosio ovaj amandman, verovali da ćete vi znati ovo da razumete kada smo rekli da se brišu reči "pravo na platu" i mi nemamo o vama mišljenje ovako, kao što ga vi imate o ostalim kolegama pravnicima koji će primenjivati ovaj zakon.
Dakle, vi ste rekli da se u pismenoj, u pismenom mišljenju Vlade – amandman ne prihvata, svrha naslova iznad članova u Predlogu zakona jeste da upute na sadržinu članova i time tekst učine preglednijim, budući da naslov iznad člana 3. Predloga zakona glasi: "Početak prava na platu i prestanak prava na platu".
Brisanjem reči "prava na platu" naslov bi izgubio smisao i svrhu postojanja. Mi vama, predstavnicima Vlade, ne Vama lično, od početka govorimo da su ovi razni naslovi, nadnaslovi itd. iznad članova zakona potpuno nepotrebni, tako i da uopšte ne stoji ovaj naslov iznad člana, ništa se ne bi menjalo u suštini. Mi mislimo da je to, jednostavno, nepotrebno gomilanje.
Svaki član ima naslov. Zaista, kao da debili primenjuju zakon. Piše u članu na koji način se reguliše neka materija. Naravno, to je vaš koncept i ja znam da ćete vi da kažete da mislite da je ovako bolje, mi mislimo da nije bolje, to je vaše pravo, ovo je naše pravo, i ja vas samo molim pošto vidim, što je tačno, vidim da ste vi spremni danas ceo dan da polemišete sa poslanicima, što je takođe u redu, ali vas molim za ubuduće da ne bude nesporazuma: govorite o amandmanu, o vašem predlogu, suzdržite se od toga da narodnim poslanicima držite predavanja.
Uopšte reći ću vam da vam zakon pored toga što je veoma loš suštinski, (o čemu ćemo govoriti kroz amandmane), zakon nije uopšte napisan u duhu srpskog jezika. Nije normiran u duhu našeg pravnog sistema i vi to dobro znate, kao što znate da ćemo posle ovog zakona govoriti o zakonu u kojem je predviđeno da nam lične karte budu pisane engleskim jezikom. Imamo neke zakone u kojima je hrvatski novogovor i te kako zastupljen. Sada imamo vaš sa pleonazmima.
Dakle, to je stvar vašeg gledanja na pisanje propisa, i naravno s druge strane stava SRS koji je potpuno drugačiji i to je jedino i normalno. Inače, kako tretirate državne službenike u ovom zakonu? Veoma loše kada je reč o platama, pogotovo državnih službenika sa završenom srednjom stručnom spremom, nameštenike kako ih vi ovde nazivate, takozvano tehničko osoblje.
I sada su u veoma lošem položaju u odnosu na ostale zaposlene, a po ovom zakonu će imati devet puta manju platu od najviše plate u državnim organima što je zaista nešto neverovatno, ali zato ste i vi i ovaj prethodni režim, svi vi u poslednjih šest godina koji ste vlast u Srbiji, spremni da protiv bivših ministara podnosite i podržavate krivične prijave, zato što su zaposlenima isplaćivali stimulacije, naravno, apsolutno u skladu sa tadašnjim propisima koji su bili, uzgred budi rečeno, mnogo realniji i mnogo pravičniji nego što je ovo, što vi nama danas predlažete.
Bilo bi mnogo bolje državnim službenicima i bile bi im svakako pristojnije plate, kada gospodine Balinovac vaše kolege iz Vlade, pošto ja vas ovde vidim kao predstavnika Vlade kada ne bi državne pare trošili u lokalnim kampanjama, kada ne bi Velja Ilić i Mlađan Dinkić vodili kandidate po Ražnju ko mečku Božanu, pa ih pokazivali – evo za ovog glasajte, ovo je kandidat bez imena i prezimena. Jedino su zapamtili broj. Kažu – glasajte za ovaj broj, pa upru prstom tamo u nekog.
Neću vas to da pitam, ali kada budu oni ovde, to će biti moje poslaničko pitanje, da vidimo koliko su para potrošili za lažna obećanja građanima u opštinama gde su raspisani vanredni izbori.

Amandman na član 4. podnela je narodni poslanik Nataša Jovanović, takođe, zbog preciziranja teksta zakona. U članu 4. u Vladinom predlogu opet imamo iznad člana, naslov u kojem je reč o isplatama plata. Nismo amandmanski u tom smislu intervenisali, ali eto imam potrebu da kažem da je to potpuno nepotrebno, da iznad člana stoji isplata plata, pa onda je trebalo valjda još nacrtati ovako novčanice da se vidi da je to isplata plata, a ispod toga piše – državni službenici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu. Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Nataša Jovanović je amandmanom intervenisala da se briše ova reč "mesečnu" i da onda tekst ostane – državni službenici i nameštenici imaju pravo na platu, jer reći "pravo na mesečnu platu" sada ako slobodno tumačimo taj vaš tekst i ovu reč u okviru ovog prvog stava člana 4. zakona, onda može logično da se zaključi da ako neko radi 15 ili 20 dana, pa mu prestane radni odnos da će tih 15 ili 20 dana ili 25, 29 da će mu biti neplaćeno, zato što mu u zakonu stoji da ima pravo isključivo na mesečnu platu.
Ovo je jedna potpuno nepotrebna reč, formulacija, da bi se stekao utisak kako je ovo neki visokouman član. Zamislite, u zakonu piše da zaposleni ima pravo na platu, i to mesečnu platu. Zaista je trebalo mnogo rada i truda da se dođe do ovako pametne konstatacije.
Vlada kaže da ne prihvata amandman Nataše Jovanović, i to zato što pravo na mesečnu platu, predviđeno članom 4. Predloga zakona, znači da se plata, određena prema zakonu, obračunava i isplaćuje za kalendarski mesec. Kao deo osnovnih odredaba Predloga zakona, odredba je načelna i ne zadire u ostvarivanje prava na platu državnih službenika i nameštenika koji zasnuju radni odnos u toku meseca, ili im radni odnos prestane pre isteka meseca. Član 3. Predloga zakona je jasan: "Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu od dana kada stupe na rad", a to pravo im prestaje "od dana kada im prestane radni odnos".
Ovo obrazloženje koje smo dobili od Vlade Republike Srbije samo je potvrda da je amandman koleginice Nataše Jovanović trebalo usvojiti i da je zaista smislen, da tehnički doteruje zakon, što i jeste naša namera u ovom delu, ali imamo i one suštinske amandmane, mislim da je to amandman gospodina Vučića a koji se tiče najviše i najniže plate državnih službenika.
Kažem, ovi amandmani, i prethodni, i onaj na član 7, su zaista amandmani koje bi trebalo prihvatiti da bi zakon imao jednu pravu zakonsku formu, u duhu srpskog pravnog sistema, u duhu srpskog jezika. Ništa vam suštinski ne zadiremo ovim amandmanom u koncepciju vašeg zakona.
U skladu sa onim što ste vi malopre rekli – da ste želeli mnogo precizan zakon, da bi bio jasan onima koji ga primenjuju, zašto onda ne prihvatite ovo, da bi zaista bilo potpuno jasno, da kažemo državnim službenicima da će primiti platu i ako im radni odnos prestane u toku meseca ili ako počnu radni odnos u toku meseca. Dakle, ne samo ako rade ceo mesec, kako je napisano u stavu 1. člana 4. Predloga zakona. Dakle, još
jedanput poziv da prihvatite ovaj amandman, da vam bar na nešto liči zakon.

Dame i gospodo, amandmane na član 7, 9. i 10. nismo izlazili da komentarišemo zato što su u istom smislu kao što su i amandmani na član 3, 4. i 7. Za član 7. smo tražili da se briše ovaj naslov iznad člana, kako se određuje osnovna plata, zato što mislimo da je zaista smešno da iznad člana zakona stoji naslov kako se određuje plata, to valjda treba da bude sadržano u samom članu, u tekstu tog zakona.
Isto tako smo u članu 9. menjali reč "time", jer je ovde napisano – koeficijenti za položaj izvršilačka radna mesta određuju se time što se svaki položaj ... a mi tvrdimo da je gramatički ispravno "tako" i iz tog razloga smo i podneli taj amandman, kao i ovaj amandman na član 10. stav 2. gde stoji da se platna grupa (a ovo je u vezi sa amandmanom Zorana Krasića, zato ću da pročitam) u koju se svrstava položaj u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština, određuje o njihovim aktima, pri čemu se polazi od opštih pravila za razvrstavanje radnih mesta. Ovde treba da se stavi tačka, a u vladinom predlogu stoji – i teži da oni budu jednako vrednovani kao slični položaju u ministarstvima, službama, vladama i sudovima.
Šta znači, reći u zakonu da nešto "teži". Valjda u zakonu mora jasno da stoji da nešto jeste ili nije. Zaista moram da pročitam obrazloženje Vlade na ovaj amandman Momira Markovića gde je reč "time" trebalo da se zameni sa "tako" jer je to zaista jedino pravopisno ispravno.
Slušajte kako Vlada narodnim poslanicima objašnjava – amandman se ne prihvata, "time" je zamenica, "to" u instrumentalu, padežu koji poput ostalih padeža pored svoje strukturne vrednosti ima semantičke vrednosti, instrumental je polivalentan padež, a njegova polivalentnost se ispoljava ne samo kao polifunkcionalnost, tj. upotreba više funkcija, nego i kao polisemija, tj. višestruko značenje. Njegove upotrebne vrednosti bez predloga su rekcijska dopuna obeležavanje predikativna, značenje sredstava, značenje načina, značenje mesta, značenje vremena, značenje mere i značenje agensa.
Prema tome, imenička jedinica kontinuitetskim značenjem koju smo upotrebili – time, pored ostalih vrednosti značenja sredstva i značenja vremena, ima i vrednost adverba za način koju ima i prilog "tako", pa nema potrebe da je zamenimo tim prilogom. Zamislite na koji način Vlada objašnjava zašto ne prihvata ovaj amandman.
Gospodine Balinovac, kažem vam i tvrdim da pošto danas učenici koji su završili osmi razred polažu prijemni ispit iz srpskog jezika, kada bi slučajno napisali koeficijenti za položaje izvršilačka radna mesta određuju se time što se svaki položaj, a još samo da kažu kako je uobičajeno da se kaže čega umesto što, onda zaista ne bi bilo šanse da polože taj ispit.
Ovo vam govorim zato što način na koji je Vlada pokušala da objasni, da se napravi mnogo pametna narodnim poslanicima nije tačan, nije u skladu sa važećim pravopisom, a po važećem pravopisu mora da stoji: radna mesta određuju se tako što se. Ovo je apsolutno tačno i pitajte lektore i pitajte profesore srpskog jezika, pa ćete videti da smo mi potpuno u pravu.
Ovo govorim samo zbog ovog specifičnog objašnjenja zašto Vlada ne prihvata amandman. Inače, videli ste da nemamo nameru više da vas ubeđujemo da ne mogu ovakve stvari da stoje u zakonu, kao što ne može da se kaže da se teži da oni budu jednako vrednovani, kao što rekoh malopre.
Ne može u zakonu da stoji izraz da nešto "teži", nego u zakonu mora da kaže mora biti ili ne može biti, a da teži, pa da neko onako po svojoj volji procenjuje koliko to teži, to zaista nije primenljivo.
Vi ste pokazali da ne želite da vam mi pomognemo da ovaj zakon liči na nešto i da bude primenljiv i u skladu i u duhu našeg pravnog sistema. Ne morate, vi ste vlast i možete šta god hoćete. Samo nam pravite više posla za neko skoro vreme kada budemo menjali ove zakone. Dobro, uradićemo mi sve to.
Član 15, iznad tog člana, naravno, kao i iznad svakog imamo naslov, ko određuje koeficijente. Očekivala sam da će ovde biti neko ime
i prezime, ali nema imena i prezimena.
U stavu 3. ovog člana kaže se, predsednicima žalbenih komisija, a prethodno, ipak, moram ceo član da pročitam, koeficijent određuje rukovodilac državnog organa, odnosno lice ili telo koje je određeno posebnim propisom. To je u redu i to je normalno.
Državnom službeniku, a to je drugi stav, na položaju koji rukovodi državnim organom, koeficijent određuje organ ili telo koje je nadležno za njegovo postavljenje. I to je u redu.
Ovo nije u redu, predsednicima žalbenih komisija Vlade pravosuđa i savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu jer im pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada. Ne razumem zašto je ovo neka posebna kategorija državnih službenika.
U redu je, svaki državni službenik i grupa državnih službenika ima određene poslove, određene nadležnosti, određene odgovornosti, neko više, neko niže u skladu sa tim mu se određuje plata. Naravno, ne onako kako ste vi predvideli da najniža plata bude 15.000, odnosno da odnos između najniže i najviše plate bude devet puta, to smo već rekli da je za nas neprihvatljivo.
Jako su uznemireni svi zaposleni u državnim organima, ne samo u ovoj skupštini, nego i u Vladi i tamo gde vi sedite. Svi su jako zabrinuti zbog vašeg predloga da će imati devet puta manju platu od onih najviših plata.
Naravno, to je stav i odnos ove vlade prema ljudima koji mnogo rade, vredno rade. I mi narodni poslanici znamo za sve službenike koji su zaposleni u ovoj zgradi i u ovoj instituciji, u Skupštini Srbije.
Svi mi znamo koliko ti ljudi rade, koliko ostaju do kasno, koliko moraju da prate naš rad, a vrlo često, znate da se dešavalo i dešavalo da ova skupština ne radi zato što jedan ili dva dana vladajuća većina ne može da napravi kvorum i onda sledećeg dana ili posle dva - tri dana, kada se kvorum nekako obezbedi, onda radimo do deset, jedanaest, jedan noću i sve to prate službenici, zaposleni u ovoj skupštini i nikada, ne znam za primer da je neko od njih nešto pogrešio u svom poslu, da je bio nedužan, da se nije našao narodnom poslaniku za sve što je potrebno. Sada znaju da će njihove plate biti mnogo, mnogo manje, a čak su zabrinuti da li će biti plate manje nego što su im sada.
Nije to smešno, znate i sami da nije smešno koleginice, jer to jeste problem. Ako mislite da je smešan komentar da najniža plata može biti devet puta manja od najviše, onda stvarno ne znam šta da vam kažem.
Dakle, pitanje iz ovog amandmana Zorana Krasića u kojem smo tražili brisanje ovog člana, jeste: koji su to zaštićeni u tim žalbenim komisijama Vlade, pravosuđa, ko su ti predsednici, savetnici predsednika i potpredsednika Vlade. Znamo mi ko su to sada, ali ne prihvatamo i neprihvatljivo je da to bude neka posebna kategorija, neka elita, neki nadslužbenici, a oni ispadoše po vašem predlogu i iznad ministara i iznad predsednika Vlade i oni su neki "leks specijalisi".
Da, gospodine Balinovac, pročitajte, vi ste valjda to pisali. Zašto ovi i ko su ovi, ko su te žalbene komisije Vlade i pravosuđa itd. Ko su, i čime se bave i zašto su posebno izdvojeni i ko će upravljati tim komisijama pravosuđa i kako će one biti samostalne i nezavisne u svom radu ako im Vlada određuje platu, ako im život, uslovno rečeno, zavisi od Vlade. Zaista neprihvatljivo, i ne razumem zašto ne prihvatite ovaj amandman, zašto ne želite da otklonite svaku sumnju, a ovo jeste pod velikom sumnjom i otvara mogućnost zloupotreba i izvlačenja određenih ljudi.
Kada smo pre neki dan pričali jednom ministru koji je ovde bio predstavnik Vlade, kada se govorilo o zakonima o javnim skijalištima i kada smo govorili da formira agenciju za javna skijališta samo zato što treba još neko da se uhlebi, onda se ministar onako čudio, a isto su se njegovi saradnici smeškali kao i sada. Ne prođe deset dana od toga, evo sve novine pune imena narodnih poslanika, odnosno poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, bivše skupštine. Svi ti poslanici koji nisu mogli negde drugde da se smeste, sada su u Agenciji za skijališta.
Sve ono što mi govorimo ovde, a pre svega radi javnosti, možda se ne učini, u momentu, kada to kažemo da jeste tako, ali ne prođe dugo, pokaže se da govorimo apsolutno istinu.
Sada vam tvrdim da ovaj stav gde se kaže, predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa i savetnicima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu, pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada. Ovo je takođe diskriminacija. Ovo ne može da ostane u ovom zakonu.
Predlažemo vam, gospodine Balinovac, još imate vremena da prihvatite amandman kolege Zorana Krasića, jer ne dozvolite da posle nekoliko dana kada budemo imali određena imena, kao što sada govorimo o toj Agenciji za skijališta, da na isti način govorimo i o ovom vašem članu i uopšte o ovom zakonu.
Dakle, još jedan poziv da se prihvati ovaj amandman, da se prihvate amandmani koji su čisto pravno-tehnička redakcija, koji su prethodili ovom amandmanu i svakako najvažniji amandman, jeste amandman Aleksandra Vučića da odnos najniže i najviše plate bude 1:3 a ne 1:9 kako je Vlada predložila. Ako želite da imate zaista državne službenike koji će hteti da rade u državnim službama, koji će hteti da napreduju, onda morate na odgovarajući način da ih platite, a ne da dozvolite da ljudi jedva čekaju da odu iz državnih službi zato što ne mogu da podnesu da imaju devet puta manju platu od nekog svog rukovodioca.

Gospodine Balinovac, ja se vama obraćam sa uvažavanjem i očekujem da se na isti način i vi obraćate meni. Vas gospodine predsedavajući upozoravam da kada neko govori ovde, ne može da kaže "prethodni govornik", mora da kaže ime i prezime narodnog poslanika, da kaže narodni poslanik taj i taj. Mislila sam da se mi znamo, bili smo u isto vreme zamenici ministra, sedeli jedno s jedne strane, drugo s druge strane, one kancelarije, to znate. Ako ne znate, onda zapišite kada me prozove predsedavajući ili bilo kog poslanika i morate da kažete narodni poslanik, a ne prethodni govornik.
Zaista je ironično ovo što ste pokušali da kažete, da teži ne znači težina. Moraću da se vratim na ovo i da pročitam.
Ne razumem kako u zakonu može da se ide ka nečemu. To može u nekoj teoriji, ali u zakonu mora da se dođe donekle, a ne da se ide ka nečemu.
Ovde stoji – platna grupa u koju se svrstava položaj u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština, određuje se njihovim aktima, pri čemu se polazi od opštih pravila za razvrstavanje radnih mesta i teži da oni budu, a vi ste ovde obrazložili da to teži znači "ići ka" i onda bi trebalo da se kaže – "i ići ka" da oni budu jednako vrednovani itd.
Nemojte ironično da objašnjavanje narodnim poslanicima, gospodine Balinovac. Znam da ste dobar pravnik i molim vas da kao takav i razgovarate o našim amandmanima.
Dakle, nije dobro reći "teži", jer je neprecizno, jer ne znači ništa. Najjednostavnije ne znači ništa. Ne može u zakonu instrukcija, to dobro znate. Zakon je jasna i decidirana pravna norma koja kaže da je to tako i ne može drugačije.
Takođe kažete da je bolje da se zna ko su savetnici predsednika, potpredsednika itd. Ko je rekao da ne treba da se zna ko su? Znali smo i Zorana Janjuševića.
Podsetiću da je Vojislav Šešelj na svojim konferencijama govorio o kriminalu Zorana Janjuševića kada je bio savetnik Zorana Đinđića, kada 90% građana u Srbiji nije znalo ko je Zoran Janjušević i naravno da nam ne pada na pamet da zagovaramo da ne treba da se zna, kako kažete, da savetnici treba da budu neka siva eminencija itd.
Naravno da treba da se zna ko je savetnik, ko je žalbena komisija Vlade, ko je žalbena komisija pravosuđa, koja je njihova uloga. Znam naravno šta piše u Zakonu o državnim službenicima, koji je, uzgred budi rečeno, veoma loš i imali smo mnogo primedbi. Znate da je povlačen iz procedure, znate koliko ste jedva došli do tog zakona, da vas ne podsećam.
Dakle, bez obzira na sve to što stoji u Zakonu o državnim službenicima vi ste napisali - budući da predsednici tih žalbenih komisija pored dužnosti u žalbenoj komisiji ne mogu da obavljaju nijedan drugi posao, pa je bilo potrebno predlogom zakona urediti njihovu platu. Ko je protiv da se svačija plata uredi zakonom?
Rekli smo da ne mogu biti povlašćeni, da ne mogu imati nikakav specijalan položaj, da su to državni službenici koji u određenom periodu obavljaju određen posao. Samo je razlika u tome. Ubeđena sam, gospodine Balinovac, da vi tačno znate šta mi govorimo i da tačno znate šta je namera ovog amandmana, ali pokušavate da se pravite nevešti. Nemojte, vi ste pametan čovek.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz SRS ovo su sada, prva ili dve rečenice koje nisu u vezi sa amandmanom, već sa primedbama mojih kolega koje su ovde iznete na to što gospodin Balinovac ovde predstavlja Vladu kada je reč o Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Ja samo hoću da podsetim da je Vlada zaista napisala da će predstavnik Vlade, kao predlagača, biti Zoran Balinovac i Mlađan Dinkić i, naravno, između Mlađana Dinkića i Zorana Balinovca, prihvatljivije je rešenje da ovde sedi Zoran Balinovac, ali Mlađan Dinkić i da mora, verovatno ne bi bio ovde, kao što je juče pobegao od narodnih poslanika da bi se u Ražnju o državnom trošku takmičio sa Veljom Ilićem u vodanju nekakvih kandidata za predsednike opština; neke što su pokazivali prstom – glasajte za ovog, dakle, mislim na predsednike opštine, kao što sam vam već rekla, a opet ću vam ponoviti, pitaću ih kada budu prisutni, da vidimo koliko puta su išli sa koliko državnih kola, šta su obećali, koliko su službenika vodili, koliko su državnih para potrošili, samo zato da bi prevarili građane, kao što to inače rade, da obećaju kule i gradove, sve to dok ne prođu izbori, a kada prođu izbori, stvar se vraća na početak.
To su uradili i u Kraljevu, Smederevu, a sada ovi Mlađini po Užicu maltretiraju ljude tako što su angažovali ovu agenciju iz Beograda da zovu građane da glasaju za njih, a Velja opet obećava još jedan aerodrom. Blago nama, gde god su lokalni izbori tu niče aerodrom, i sve su to laži i obmane tog naroda, odnosno tih ljudi koji treba da glasaju.
Samo, ovo govorim da bih tim ljudima skrenula pažnju da će sva ta obećanja odmah posle izbora biti zaboravljena, bez obzira kakav bio izborni rezultat i tamo gde pobedi kandidat Vlade ili dela vlade, nema ništa od vladinih obećanja, odnosno od ministara koji su tim povodom na terenu, a ministrima nije mesto u kampanjama, ministrima je mesto u Vladi, na njihovim radnim mestima i svuda po Srbiji, ali po pitanjima iz nadležnosti Vlade Republike Srbije, a ne promovisanja svojih stranačkih kandidata. Ubeđena sam da će građani Srbije to znati da procene, kao što su uradili u Boru.
Kada je u pitanju amandman na član 27, ovde je zaista vrlo interesantno obrazloženje (ovo Vladino, koje je dato) zbog čega se ne prihvata amandman Božidara Koprivice, a ono je potpuno suprotno obrazloženju gospodina Balinovca koje je ovde izneo u usmenom delu.
Samo da podsetim da se radi o tome da se u članu 27. Predloga zakona, dakle, predviđa se da državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena, dakle, pa stoji dalje u zagradi – prekovremeni rad, ima pravo na sat
i po slobodno.
Prekovremeni rad se tromesečno preračunava u slobodne sate koje državni službenik mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja kada ih je ostvario.
Izuzetno, državnom službeniku koji ne može da iskoristi slobodne sate, gospodine Balinovac, dakle, tako piše u vašem predlogu zakona, zbog toga što priroda posla radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki prekovremeni sat 26 posto od osnovne plate.
Dakle, ovo je napisano u Predlogu zakona, a vi ste ovde u obrazloženju malopre pokušali da objasnite kako su slobodni dani ili sati, kako hoćete, neka usluga zaposlenima, jer oni, Bože moj, rade onoliko koliko se od njih traži, što naravno nije sporno i to je mnogo više od onoga što dozvoljava Zakon o radu i onda ćete vi tamo gde ne može, odnosno kako ste rekli, da je tako napisano i mi bismo to prihvatili, da se prekovremeni rad plati onoliko sati koliko predviđa Zakon o radu, a mimo toga da se daju slobodni dani.
Ne bismo imali ništa protiv toga, ali vi ste ovde suprotno napisali gospodine Balinovac. Vi ste rekli da se izuzetno plaća, a da se redovno daju slobodni dani. Tako ne može. Za to je trebalo da prihvatite naš amandman ovako kako smo mi promenili ovaj član 27. Ovde ste govorili da je ovaj amandman, odnosno da je Predlog zakona da bi se onemogućile eksploatacije zaposlenih itd.
Gospodine Balinovac, pozivali ste se na neke međunarodne konvencije.
Gospodine Balinovac, prekovremeni rad je ograničen na određen broj sati, ne zato što neko nema para da ga plati, nego zato što živ čovek ne može da radi 24 sata dnevno.
Iz tih razloga zbog sigurnosti, zbog zaštite na radu, iz tih razloga je konvencijama ograničen broj prekovremenih sati. Nemojte onda to da dovodite u vezu sa tim da li neko može, hoće ili neće da plati.
Mi samo tražimo, insistiramo da to što je u okviru tih konvencija međunarodnih da to bude pretočeno i u ovaj zakon.
Dakle, svaki sat proveden mimo radnog vremena na poslu, mora biti plaćen do tog iznosa, odnosno broja sati koje predviđa Zakon o radu. Ono što je preko toga treba da bude pretočeno u slobodne dane i to samo zaista u dogovoru sa tim zaposlenim.
Pitajte ove devojke koje ovde rade kada one mogu da koriste slobodne dane, kada mogu da koriste slobodne dane zaposleni u Skupštini Republike Srbije kada će i ove godine biti pauza u radu, predsedniče, mesec dana otprilike.
To je period kada oni treba da iskoriste godišnji odmor koji je skoro toliko i kada će da iskoriste slobodne dane.
Dakle, to je eksploatacija, mada ne volim taj izraz, jer ne verujem da niko nikog eksploatiše, jednostavno radi se o tome da li neko hoće da plati ili neće, u kakvim uslovima neko radi itd, kakav je odnos sindikata i zaposlenih.
To je tema za jedan drugi zakon i za jednog drugog ministra, ali ponavljam, vi ste ovde rekli u ovom pismenom obrazloženju na amandman Hranislava Perića, rekli ste da je isto za amandman Božidara Koprivice – amandman se ne prihvata jer prekovremeni rad predstavlja odstupanje od propisanog punog nedeljnog radnog vremena, takav rad treba da predstavlja izuzetak, a ne pravilo itd. gospodine Balinovac.
Svi znamo, znaju i ljudi koji rade prekovremeno šta je prekovremeni rad. Ja sam radila godinama u lokalnoj samoupravi, radila sam i u državnoj upravi i znamo kakav je odnos zaposlenih i u lokalnim samoupravama i državnim upravama.
Da li može neko ko je zaposlen u Skupštini Srbije ili u Vladi kod vas, ako vi kažete: danas se ostaje da se radi do šest sati, da li može neko da kaže – izvinite, ja ne mogu, ja idem kući. Ne može to da kaže, ne sme to da kaže.
Možda može jedanput da nađe neki razlog, odnosno da razlog bude opravdan, ali da kaže – nešto me boli glava, ja idem kući, ne može to da uradi, zato što poslanici rade, hoće da rade ceo dan, celu noć, koliko god, svi službenici moraju da budu tu i moraju da rade mnogo duže od tog punog radnog vremena.
Ponavljam, gospodine Balinovac, prihvatite ovaj amandman bar onoliko koliko možemo po Zakonu o radu, platimo tim ljudima taj prekovremeni rad, svima koji rade prekovremeno i omogućimo da ono što ne može da se plati da dobiju slobodne dane, ali onda kada su njima potrebna, a ne da u mesec dana uklope i slobodne dane i godišnji odmor itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, od jutros od kada govorimo o ovom zakonu o Predlogu zakona u pojedinostima, ja sam se više puta javljala i zaista najdobronamernije sam skretala pažnju predstavniku predlagača da pokušamo da o ovome govorimo, pre svega kao pravnici, jer uglavnom su se pravnici javljali da govore o ovom zakonu.
Naravno, mogu to svi narodni poslanici i oni koji nisu naše kolege i molila sam da se ovde ne drže predavanja narodnim poslanicima i nisam htela malopre da intervenišem po Poslovniku, ali sada molim kolegu gospodina Obradovića ili bar da vam kažem, da sam ja na vašem mestu, da bih vodila računa na jedan drugačiji način o primeni Poslovnika.
Razumem da gospodin Balinovac, kao predstavnik predlagača ovde, sigurna sam, dobronamerno želi da obrazloži predlog Vlade, ali ne znam zašto s vremena na vreme imate potrebu da karikirate nešto što je predloženo amandmanom ili nešto kada neko od narodnih poslanika iznese.
Sada ću vam reći zašto vi niste u pravu i zašto vam nije dobra teorija o podeli vlasti u Srbiji.
Vi to pokušavate, sasvim sam sigurna iz nekih drugih razloga, unapred ovde da pričate, jer kada je u pitanju član 41. i član 8. u vašem predlogu stoji – osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Predlog poslanika Predraga Markovića je da se, pored ovoga, doda još jedan član da osnovicu u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije, utvrđuje nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi ste to ovde obrazlagali i sve vreme ste pokušavali da ubedite nekoga ko nije čitao ovaj predlog da je amandmanom potpuno zanemarena ova osnovica koja je jedinstvena i koja se utvrđuje za budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Morate da prihvatite to, jer to stoji u amandmanu.
Samo je drugi stav nastavak i vaša priča o tome kako bi se na ovaj način posebno izdvajale neke grupe službenika, da je predlog neustavan, je potpuno neargumentovano.
Po onome kako ste vi ovde govorili, ispao bi jedan logičan zaključak da sve mora biti zabetonirano zakonom i da podzakonski akti u našem pravnom sistemu ne postoje i da ne treba da postoje.
Ne možete onako kako ste pokušali, sa nekim omalovažavanjem da govorite o Administrativnom odboru u ovom parlamentu, gospodine Balinovac, o tome da će neko da dovede u ovakav ili onakav položaj ovu ili onu grupu službenika, jer to jednostavno nije tačno.
Vi ste članom 15. ovog predloga zakona ostavili mogućnost zloupotrebe i različitih plata i ja sam vam govorila o tome kada smo govorili o amandmanu na član 15.
Znači, kroz koeficijente ćete vi da naštimavate plate tamo onim nekim posebnim savetnicima, posebnim komisijama, a o tome smo govorili još pre podne, kada je ovaj amandman bio na dnevnom redu.
Dakle, rekli ste, odnosno govorili ste o nekim reliktima prošlosti, kada je u pitanju podela vlasti u Srbiji, a ja vas podsećam da znamo da postoji podela vlasti u Srbiji, da postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast i znamo da to jesu ravnopravne grane vlasti, ali takođe znamo da je nosilac najvišeg narodnog suvereniteta Narodna skupština Republike Srbije, takođe znamo da Narodna skupština bira izvršnu vlast, takođe znamo da Narodna skupština bira najviše nosioce najviših funkcija sudske vlasti, pa bih ja onda rekla, gospodine Balinovac, da je u toj ravnopravnosti Narodna skupština ipak malo ravnopravnija.
U tom smislu, ne morate da vrtite glavom ili možete ako hoćete, ali vam tvrdim da ovo jeste ovako, vi ste sve to potpuno drugačije ovde pokušali da predstavite, zbog toga što je SRS jasno rekla da kod pisanja novog ustava neće odustati od našeg predloga da se predsednik Republike bira u Narodnoj skupštini, shodno ovim izborima o čemu sam govorila, o izvršnoj vlasti, o najvišim funkcijama pravosudne, odnosno sudske vlasti i o predsedniku Republike, kao izvršnoj vlasti.
Meni je jasno zašto ste vi tako govorili, ali ja sam upravo iz tog razloga, ne da branim Predraga Markovića, jer ume on lepo da se brani, jednostavno sam htela da kažem da vaši argumenti nisu dobri, zapravo da to nisu argumenti, da je vaše obrazloženje i vaš predlog zakona neustavan, a da amandman gospodina Predraga Markovića nije neustavan i vi dobro znate, narodni poslanici svi znaju da se u ovom parlamentu govorilo uveliko o posebnom budžetu Skupštine, o posebnom pravosudnom budžetu itd.
Vi pokušavate da pričate potpuno drugu priču i u jednom momentu kažete gospodine, narodnim poslanicima, da bi se stekao utisak da se govori o platama narodnih poslanika, ne radi javnosti, moram da kažem i hoću da kažem da se ovde govori isključivo o platama državnih službenika, nameštenika i da je neophodno da se prihvati ovaj amandman, da se ne ugrožava suština zakona, da prihvatanje amandmana neće dovesti u neravnopravan položaj službenike, da niko neće, da nijedna grupa službenika neće moći da se izdvoji iz ovog prvog stava člana 41. gde je osnovica jedinstvena, utvrđuje se za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije.
Dakle, amandmanom se htelo postići ono što jeste suština, a to je, ponavljam, u sistemu ravnopravnosti tri grane vlasti u Srbiji da se ta malo viša ravnopravnost, kako bih rekla, malo ravnopravnija ravnopravnost Narodne skupštine, da mora biti primenjena i u ovom zakonu i u svakom drugom zakonu i propisu, jer gospodine Balinovac, ovo je zakonodavna vlast.

Malopre je jedan kolega ovde govorio po Poslovniku i rekao da želi za ovom govornicom da da neko saopštenje za javnost. Ja sam gledala, znam da dobro znam Poslovnik, tražim koja je to odredba gde se poslanici obraćaju na taj način javnosti da odavde šalju saopštenja i to nisam videla.
U međuvremenu sam prelistala "Blic" i onda sam shvatila zašto je ovde kolega izašao da kritikuje narodne poslanike koji učestvuju u kampanji svojih stranačkih kolega na terenu za ove lokalne izbore, što je potpuno normalno i legitimno i što jeste jedan od zadataka narodnog poslanika, dakle, da na terenu u narodu koji ga je poslao u ovu skupštinu i dalje i uporno i trajno i stalno propagira program svoje stranke.
Naravno da su na tom poslu, jedan dobar broj poslanika SRS ovih dana i u Kovinu, Kuli, Ražnju, Užicu i radiće to sve do izbora. To nije problem kada su u pitanju narodni poslanici, ali je problem kada to rade ministri sredstvima građana, kada svoje radno vreme troše, umesto da sede u parlamentu ili Vladi ili negde van zgrade Vlade, tamo gde treba ministri da budu, umesto toga, ministri se šetaju po Srbiji, sprovode kampanju, pokazuju prstom na nekoga, pa kažu građanima, za ovog glasajte, ovaj je naš, to je sinoć radio u Ražnju Mlađan Dinkić, a deset metara dalje od njega sa nekim drugim koji takođe pokazuje prstom Velja Ilić, obećavaju kule i gradove, lažu, obmanjuju.
Naravno, građani to više ne veruju i neće im to proći, kao što neće proći ni priča koju smo malopre čuli da je neko nekog tukao. Prvo, ne znam kako sam to zapisala, predstavnike demokratskog bloka u Kovinu. Neko je napao predstavnike demokratskog bloka u Kovinu. Stvarno nisam čula da postoji takav blok ni u Kovinu niti bilo gde drugde, ali imate pravo da kažete ono što mislite i ja vam to pravo ne sporim, ali rekoh, u međuvremenu sam pročitala "Blic" i u "Blicu" novi potpredsednik Vlade, ove vlade Koštunica-Dulić i taj drugi deo Vlade, ta gospođa Dulić, kaže da ima tri zadatka kao potpredsednik Vlade.
Prvi je borba protiv SRS. Drugi je objedinjavanje takozvanih demokratskih snaga. Treći, ako bude imala vremena, Ustav.
To je zadatak koji je sama ispred sebe stavila potpredsednik Vlade, Ivana Dulić i naravno da oni koji je podržavaju potpuno logično izlaze sa ovakvim saopštenjem za javnost za ovu govornicu.
Očekujem da će sada i ostale poslaničke grupe koje su glasale za tu vladu Koštunica-Dulić, da će da izađu sa sličnim saopštenjima za javnost, ali ja ću sada malo o amandmanu kolege Zlatana Jovanovića koji je poslanik iz Bajine Bašte i koji je ovih dana vrlo angažovan u izbornoj kampanji u Užicu, jer se tamo bira predsednik opštine. Ako ima nešto ovaj kolega, neko saopštenje za javnost iz Užica ja mu kažem – Zlatan Jovanović je danas tamo, Stevović samo čeka da završi amandmane, ide da se pridruži tako da ima spisak poslanika iz tog okruga.
U članu 48. Predloga zakona u trećem stavu stoji – o dodatku, a naslov iznad člana je – Dodatak za ostvarene rezultate rada. Dobro ovi vaši, gospodine Balinovac, naslovi nekada dođu, ovako da se podsetimo o čemu se radi u ovom članu. Dakle, u trećem stavu kažete: "O dodatku za ostvarene rezultate rada i o njegovoj visini rešenjem odlučuje rukovodilac državnog organa, na predlog koji daje, posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, rukovodilac unutrašnje jedinice u kojoj nameštenik radi".
Dakle, prvo, ovo je suviše zbrkano napisano. Drugo, potpuno je nepotrebno u zakonu naglašavati da će ovaj koji će nekome da da neki dodatak za ostvareni rezultat rada, da će on da razgovara sa ovim ili onim. Da li će da razgovara sa njegovim kolegom, njegovim neposrednim rukovodiocem, da li će on lično da prati njegov rad, da sazna iz neke pete ruke, da li će na osnovu konkretnih rezultata rada da tako nešto stoji u zakonu, to jednostavno je suvišno i mislimo da ovo treba da se briše i da ove reči "posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku" apsolutno treba brisati iz ovog člana 48.
Nismo uopšte dirali u suštinu ovog člana. Nemamo ništa protiv, naprotiv da se za ostvarene rezultate rada daje odgovarajući dodatak. Naravno da je rukovodilac odgovoran koliki dodatak, kome, kada i kako će da da i naravno da on odgovara opet nekom svom rukovodiocu ako to ne uradi u skladu sa zakonom i sa stvarnim rezultatima rada. Zaista je potpuno nepotrebno ovako opisno u članu zakona predvideti napisati na koji način će taj rukovodilac da dođe do tih podataka.
Stvarno nigde nisam videla da neko kaže u bilo kom zakonu da stoji "na predlog koji daje posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno". Jer to znači da ovo lice koje je neposredno pretpostavljeno može da kaže sve negativno, ali bitno je da ovaj obavi razgovor i da ovom da neki dodatak? Znate, ako ste hteli tako da opisujete, onda je trebalo onako jedno štivo član 48, pa jedno takvo štivo sa svim detaljima da bude jasnije.
Dakle, treba ovo da se briše i očekujem da ćete kao ozbiljan predstavnik predlagača, gospodine Balinovac, ovo da prihvatite, jer amandman jeste i ozbiljan i smislen i doprinosi poboljšanju teksta zakona. Iako vi, valjda vi, odnosno Vlada kaže – amandman se ne prihvata, evo zašto. Neposredni rukovodioci su svakako ti koji imaju najbolji uvid u rad nameštenika kojima rukovode. Nije sporno, ali neka ih onda oni ocenjuju i neka im oni daju što rukovodiočevog rukovodioca rukovodilac treba to da radi. Valjda da bi bilo što više rukovodilaca, da bi bilo što
manje tih nameštenika kojima se eventualno može dati taj dodatak za ostvarene rezultate rada.
Dalje kažete – "Otuda je Predlogom zakona i predviđena obaveza da rukovodioci unutrašnjih jedinica (sektora ili sekretarijata npr.) predlažu nameštenike koji će dobiti dodatak za ostvarene rezultate rada posle razgovora sa rukovodiocima užih unutrašnjih jedinica to jest s neposrednim rukovodiocima". Ovo nije prvi put da kada dobijemo mišljenje Vlade, dobijemo mišljenje koje zapravo ništa ne znači i koje se ni u jednom slovu ne razlikuje od onoga što je već napisano u Predlogu zakona.
Ako mi napišemo, podnesemo amandman i da izađemo ovde da pročitamo u obrazloženju Zlatanovog amandmana piše: "Rukovodilac unutrašnje jedinice je nadležan za praćenje rezultata rada i ne treba zakonom propisivati sa kime će on razgovarati da bi nešto zaključio" i po analogiji Vlade trebalo bi da ja ovo pročitam i još da kažem – zato predlažem da se amandman prihvati. Ne, nego mi amandman obrazlažemo šire i sa konkretnim primerima i zaista pokušavamo da ubedimo predstavnika Vlade ili predstavnike skupštinske većine da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman.
Potpuno logično očekujemo ako Vlada ne prihvati naš amandman, jer ne bi bilo baš normalno da prihvatite svaki, jer se vi onda ne biste razlikovali od nas, odnosno mi od vas, a mi se naravno mnogo razlikujemo od svih ostalih u ovom parlamentu i ponosni smo na to, ali kada taj ili bilo koji amandman ne prihvatate, onda zaista očekujemo neki novi argument, nešto što već nije sadržano u samom članu na koji je amandman podnet.
Ovo vam je čisto ovako instrukcija za ubuduće, ako budete još u prilici da u ime Vlade ovde predstavljate neke zakone, pošto sada posle ove letnje pauze verovatno dolazi izborna kampanja, ne verujem da ćemo više ovim poslom u ovom sastavu da se bavimo, ali do tada učinite nešto dobro, prihvatite ovaj amandman.

Kolega Balinovac, ne znam da li ste čitali šta kaže Jering kako se pravi država, da li je moguće da se država napravi uredbama, da li je moguće da se Uredbom postavi neki Vuk Drašković za ministra spoljnih poslova, da li je moguće da se Uredbom predsednika Vlade, Vlade, čijom li, postavi neki Zoran Stanković za ministra vojnog?
Kad ste tako dobro konsultovali Jeringa, onda bi bilo lepo da ste pročitali sve šta je on napisao, pa da ste podvukli to što se odnosi na državu, pa da ste Vojislavu Koštunici skrenuli pažnju kako ne sme da radi. Verovatno u Jeringovoj teoriji i postoji teorija šta je to državni udar.
Da li ste pročitali da i on kaže da se državni udar podrazumeva kada neko ko ima određenu vlast, vrši određenu visoku funkciju u državi, kada sebi daje više prava i više ovlašćenja nego što ih ima na osnovu zakona i na osnovu Ustava?
Da ste sve to pročitali i saopštili Koštunici, verovatno on ne bi po treći put kršio Ustav, jer je prvi put prekršio Ustav SFJ, kada je tražio da kao nova država uđemo u UN, iako smo osnivač UN; drugi put je prekršio Ustavnu povelju, kada nije dozvolio neposredne izbore u roku koji je bio predviđen tom Ustavnom poveljom; sada je najdrastičnije kršenje Ustava Srbije, kada postavlja ministre i pravi državu uredbama, bez ustavnog osnova, bez osnova u zakonu.
Zašto ga niste naučili da pre ovog zakona, službenici, hvala bogu, rade, primaju plate, doduše male, ali primaju nekakve plate, mogli su još malo bez ovog zakona, zašto ga niste nagovorili da najpre pred ovaj parlament, to je bio prvi zadatak, posle 5. juna, Vlade Vojislava Koštunice, da pred ovaj parlament izađe sa predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi? Da ste sve to naučili, onda bismo mogli da pričamo o raznim teorijama.
Sami ste rekli, kada ste objašnjavali amandman na član 48. koji vam, u najmanju ruku, da li beše besmislen ili smešan, ali ne zameram, nebitno koji ste izraz upotrebili, ali ste rekli da je kod ocenjivanja, pošto rukovodilac ne može bez onog neposrednog rukovodioca da ima uvid u nečiji rad, nemam ništa protiv, ali ste rekli da ne može bez njegove ocene ili bez njegovog stava da daje ovaj dodatak za ostvarene rezultate rada. O tome sam i ja govorila, o tome govori amandman Zlatana Jovanovića. Ocena, stav, a ne razgovor. Šta znači razgovor? Ćaskanje. Čudi me da niste napisali – posle kratkog ćaskanja uz kafu sa licem koje je neposredni rukovodilac.

Dame i gospodo, u članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana u prvom stavu tačke 9. govori se da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu, pa onda kaže – "pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika, u predlogu zakona, odnosno izmene zakona i stoji do 30.000 dinara". U tački 12. kaže – "stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 4.500 dinara".
Ovo su zaista neprimereni iznosi, u situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije, s obzirom na ekonomsku krizu i socijalnu bedu koja je toliko prisutna, da zaista većina građana živi ispod egzistencijalnog minimuma, to znaju i članovi Vlade i bez obzira na činjenicu da ovaj zakon, između ostalog, služi za punjenje budžeta, mislimo da je neprimereno na ovaj način poigravati se sa građanima ili se smejati u lice građanima, koji zahvaljujući štetočinskoj Vladi Republike Srbije žive ovako loše kako žive.
Zaista je smešno da je pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika, neoporezovani deo svega 30.000 dinara. Mi smo amandmanom predložili da to bude 35.000 dinara. Naravno, ni to nije potpuno dovoljno, ali je približnije stvarnim potrebama koje su porodicama u ovakvim slučajevima potrebne. A pogotovu je, zaista, krajnje neprimeren iznos od 4.500 dinara za stipendije i kredite učenika i studenata i pitanje je šta može učenik ili student da uradi sa 4.500 dinara mesečno, ako se zalažemo deklarativno da smo za pomoć mladim talentima, za pomoć mladima inače.
Znate dobro, od kada ste vi na vlasti, od 2000. godine, a i onaj prethodni režim, da više nema besplatnog školovanja, nema ni besplatnog zdravstva, nema ničeg besplatnog, jedino dišemo neoporezovan vazduh, jer sve ostalo ste oporezovali, gospodine Dinkiću, i sada predlažete da neoporezivi deo stipendija i kredita učenika i studenata bude 4.500 dinara.
Mi u SRS mislimo da je ovo neprimereno i da bi ovaj iznos bilo potrebno povećati na bar 6.000 dinara. Vi dobro znate koliki su troškovi studentima i učenicima od prevoza, stanarine, hrane, udžbenika, ni ovaj iznos ne može ni jedan mali deo stvarnih potreba učenika i studenata da pokrije, ali vaš predlog da to bude samo 4.500 dinara zaista je krajnje neprimeren situaciji i valjda namerama Vlade da pomogne učenicima i studentima.
Jer, ako ste ukinuli besplatno školovanje i ako im dajete nekakve stipendije i kredite, to su sredstva koja će se jednog dana vratiti. Neka onda bar budu nešto primerenija, da ti studenti, ti mladi ljudi, učenici, studenti i njihovi roditelji i porodice, imaju bar neke koristi od toga. Predlažemo, naravno, da se ovaj amandman usvoji. Ako ga ministar u ime Vlade ne usvoji, predlažemo to kolegama narodnim poslanicima.
Želim na kraju da vam uputim jednu poruku građana Užica, odnosi se na one koji su angažovali Agenciju "Pobeda" iz Beograda, sa Topličinog venca broj 11, sa broja telefona 321-9500. Građani Užica, uznemiravaju se 24 časa dnevno ubeđujući da glasaju za kandidata jedne od vladajućih stranaka. Vi dobro znate ko je angažovao ovu agenciju. Doduše, mi ne znamo ko je plaća. Da li se to plaća na osnovu ovog zakona i poreza građana, najverovatnije jeste, s obzirom na to da uglavnom Vlada Srbije vodi kampanju za lokalne izbore.
I zaista vam građani Užica poručuju da ih više sa ovog broja telefona ne uznemiravate, da otkažete angažman Agencije "Pobeda", da oni znaju sami koga će da biraju na sledećim izborima i da više ne žele da slušaju laži i obmane Vlada Republike Srbije.