Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8593">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Ministre Laloviću, zaista ne znam koliko puta moram sa ove govornice da vam ponovim da ste dužni da se narodnim poslanicima obraćate sa uvažavanjem, pa čak i ako govorite kao kolega poslanik.
I ne znam koliko puta moram da vam ponovim da se vaša primedba kojom upućujete poslanike da čitaju zakone koje nam vi ovde predlažete ne može odnositi na poslanike SRS.
Rekla sam vam i pre neki dan a i sada vam ponavljam – mi čitamo i ono što piše u zakonu, čitamo i ono što ste vi predvideli između redova, ali vi ne čitate. Vi ovde prezentujete nama prepisane zakone. Znate, da ste vi neko ko je radio na ovom zakonu možda bih i uvažila vaše mišljenje.
Dakle, ovde se govori o postupku pred sudom u vezi sa porodičnim odnosima, konkretno u članu 203. govori se o sastavu veća, i kažete: "Program i način sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za porodičnu zaštitu i ministar nadležan za pravosuđe." Kada će to biti, ne znamo. "Đekna još nije umrla, a kada će ne znamo".
Vi u obrazloženju kažete da amandman ne možete da prihvatite zbog toga što je primena zakona, odredbom člana 363. Predloga, odložena do 1. jula 2005. godine, do kada će biti doneti svi podzakonski akti potrebni za sprovođenje ovog zakona. Tim pre ne vidim nijedan razlog zbog koga ne želite da se u ovom članu 203. u stavu 4. precizira da ćete program i način sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog člana urediti u roku od 90 dana. To je svakako jedan primeren rok, za vas i ministra pravde, tako da ne vidim čega se to plašite, osim činjenice o kojoj smo mi danas više puta govorili, da opet donosite zakon koji je neprimenljiv, odnosno koji će bez ovih podzakonskih akata biti neprimenljiv.
Posebna je priča što predviđate da se ovi postupci u vezi sa porodičnim odnosima rešavaju opet u nekakvim specijalnim sudovima, opet ćete nekakve specijalne sudije da regrutujete za ovu vrstu posla. To je jednostavno nepotrebno.
Ako imamo dobar zakon, ako imamo dobre sudije, svaki sudija je u stanju da primenjuje svaki zakon. Svaki sudija je u stanju da tumači svaki zakon. Naravno, mislim na časne i profesionalne sudije, i dalje ubeđena da je u Srbiji više takvih nego onih koji će verovatno biti pretvoreni u ove specijalne sudije, jer je to tako i ona prethodna vlast radila – one najproblematičnije sudije prevela je u nekakav specijalan status.
Sećamo se svi ovde kada smo govorili o Zakonu o parničnom postupku da je onda taj zakon ovde predstavljen kao neko epohalno dostignuće, kao sveobuhvatan zakon. Ministar pravde nam je tada govorio, kao i kolege koje su tada podržale taj zakon o parničnom postupku, kako konačno u tom zakonu imamo sve što je za bilo kakvu parnicu predviđeno, sve je regulisano ovim zakonom i više nećemo imati na stotine strana regulisanu tu materiju.
Evo, koliko vremena posle toga, a još Zakon o parničnom postupku nije ni stupio na snagu, a evo nam u ovom zakonu, porodičnom, kako ga vi nazvaste, a ja opet kažem da bi bilo primerenije da se zove zakon o porodici, predviđate čitav jedan odeljak koji se bavi parničnim postupkom. Opet nesklad između članova Vlade, opet "slobodni strelci" u Vladi, opet zamajavanje javnosti, kako se, evo, bože, predlaže nešto epohalno, od ovog zakona sve kreće nabolje u ovoj oblasti, a i šire. To smo imali priliku mnogo puta da slušamo, a danas pogotovo, odnosno ovih dana, kada je u pitanju ovaj zakon.
Još jednom ponavljam, pošto konkretno govorim o članu 203, ne postoji nijedan opravdan ni pravni razlog da ne prihvatite obavezu da program i način sticanja posebnih znanja sudija vezanih za postupak pred sudom u porodičnim odnosima regulišete u roku od 90 dana. Izvinjavam se zbog produženog vremena.
Ministre Laloviću, vidite kako mi srpski radikali veoma pažljivo čitamo predloženi tekst porodičnog zakona; nismo propustili ni jedan jedini član u kome ste predvideli mogućnost usvajanja dece od strane stranih državljana a da vam ne stavimo amandman i predložimo da to brišete.
U članu 318. govorite o prilagođavanju. Kažete: "Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje dužan je da im uputi dete radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj strani državljanin." Prvo, niste rekli šta ako je usvojitelj strani državljanin, ako ga već predviđate, na koji način će dete da se prilagođava, osim ako nije opravdana naša sumnja, zbog čega mislimo da ovde treba da se briše ovo – ako usvojitelj nije strani državljanin, jer mislimo da usvojitelj naše dece ne može biti strani državljanin.
Govorila sam jutros o tome, vi niste bili tu, ali sada da vam ponovim nekoliko ključnih argumenata. Izneti su i u obrazloženju ovog amandmana i ostalih amandmana. Rekli smo vam da u prilog našem amandmanu idu demografski razlozi, zatim stručni razlozi, nemogućnost organa starateljstva da ima uvid u način izvršenja roditeljske uloge od strane lica koje živi u drugoj državi. Upravo u ovom članu 318. u stavu 1. dokazujemo da smo potpuno u pravu zbog ovih amandmana koje smo podneli i kojima se zabranjuje stranom državljaninu da usvaja našu decu.
Ne znam da li ste videli da su vas jutros sačekali, ministre Laloviću, oni nesrećni roditelji (a govorila sam i jutros o tome) koji godinama pokušavaju da dokažu da su im deca nakon porođaja ukradena. Nažalost, svaki dan se pojavljuju novi roditelji sa novim podacima, a niko od nadležnih državnih organa ne preduzima ništa da tim ljudima pomogne.
Od ove vlade su tražili, i to su u svom današnjem protestu i rekli, da se bar u ovom zakonu ne ograniči rokom dokazivanje majčinstva. Ne vidimo u čemu je bio problem, zar na taj način tim ljudima nije moglo da se pomogne i da se kaže – evo, Vlada ima dobru volju, ne možemo ništa konkretno da vam uradimo, ali nećemo ograničiti taj rok, dokazujte majčinstvo, očinstvo dokle god ne dokažete. Ne, ova vlada očigledno ne želi da se suoči sa tim.
To je dokaz više da mi imamo pravo što sumnjamo da će omogućavanje starateljstva, odnosno usvajanja dece od strane stranih državljana dovesti do zloupotreba; pojaviće se dobar, nažalost, biznis i srpska deca koja bi trebalo da idu na usvojenje će se čuvati za strance koji će taj posao dobro da plate. To će opet biti novi vid organizovanog kriminala, nažalost, na najgori mogući način, preko najosetljivijeg dela ove nacije i ovog naroda.
Zato mi je neshvatljivo, i svima nama u SRS, zašto ste gluvi na ovakav apel. Šta dobija Vlada, šta dobija država, ako ne prihvati naš amandman i ako omogući strancima da usvajaju našu decu?
Mi vam tvrdimo da ako prihvatite amandman dobijamo mnogo, dobijamo u Srbiji svu tu decu koja bi eventualno otišla u inostranstvo i zatvaramo mogućnost zloupotreba; pomažemo ovim ljudima koji već pokušavaju da dođu do svoje dece, bar na taj način da im ne stvaramo i ne potvrđujemo njihovu sumnju koju oni godinama imaju i iznose u javnost Srbije. Vi, drage kolege i vi gospodo iz Vlade, nažalost, nemate razumevanje za stvarne probleme u Srbiji, samo se busate i hvalite kako donosite neke revolucionarne i epohalne zakone. Ni ovaj zakon niti je revolucionaran, niti je epohalan. Skoro sve ovo što je predviđeno u ovom zakonu već je predviđeno postojećim zakonom, možda na neki drugi način.
Tvrdim da mi srpski radikali želimo i hoćemo da vodimo računa i o deci i o ženama koje trpe nasilje, ali da mi to hoćemo na drugačiji način, i da želimo i hoćemo da zaštitimo tradicionalnu srpsku porodicu, i verujte, nikome u Srbiji od toga neće biti ništa lošije. Naprotiv, zdrava porodica znači i zdravo društvo.
Dame i gospodo, do sinoć sam bila jako zabrinuta jer nisam znala odgovor na pitanje zašto ove do sada formirane agencije uopšte ne rade ili, ako eventualno rade, rade loše i pogrešno. Onda mi je ministar Lončar skinuo kamen sa srca i reče čovek: "Okvir za budući rad svih agencija jeste ovaj predlog zakona".
Kad bi to bilo tako, ajde onda da ne pravimo neko posebno pitanje oko usvajanja ovog zakona. Naravno, nažalost, to nije tako.
Mnogo je agencija formirano do sada, mnogo je loših iskustava sa onima koje rade, nikakvog iskustva sa onima koje ne rade, a imamo samo one koje ne rade ili one koje rade loše i pogrešno. Sećam se, a nadam se i vi, bivši šef poslaničke grupe DSS ispriča ovde onomad kako se on i njegova stranka zalažu protiv agencija, da su agencije paraorgani, da su agencije trošenje budžetskih para, nepotrebno, naravno, da su agencije uporedna vlast. Međutim, to bi tada. U međuvremenu, svaki zakon – jedna nova agencija.
Stav SRS prema ovom zakonu je sadržan u amandmanu koji sam ja u ime poslaničke grupe podnela. To je amandman na član 1. Predložila sam da se član 1. briše. Onda smo dobili od Vlade Srbije neko pisanije. Meni se čini da je ovo nekakav falsifikat, s obzirom da piše: "Amandman narodnog poslanika Vjerice Radete: amandman 1. član 1. briše se", pa obrazloženje. Verujte, nisam ovakvo obrazloženje napisala.
Obrazloženje koje sam u ime SRS za ovaj amandman napisala ću sada da pročitam, jer to obrazloženje glasi: "Programski, SRS je protiv osnivanja agencija kao organa državne uprave zato što je to skup, a malo efikasan deo državnog aparata, neprimeren sadašnjoj ekonomskoj situaciji. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, a utrošile su značajan deo sredstava iz budžeta, jer su njihovi prihodi koje samostalno ostvaruju relativno mali. Isto tako, ako planiramo da nam državu vode agencije, postavlja se pitanje šta će nam uopšte ministarstva i Vlada Republike Srbije."
Dakle, ovo je stav SRS prema agencijama i prema ovom zakonu o javnim agencijama, koji se čak neko usudio ovde da nazove sistemskim zakonom. Šta li je to sistemski ovde rešeno, zaista je nejasno, kao što je nejasno ovo obrazloženje Vlade; ne znam da li je ikad i jedan narodni poslanik, a da je podneo neki amandman na bilo koji zakon, dobio obrazloženje Vlade na dve strane.
To je otprilike obrazloženje Predloga zakona, pa onda onako visokoumno, između ostalog, u ovom obrazloženju stoji: "Novi poslovi, čija priroda zahteva njima prilagođen statusni oblik i pravila rada, jesu razlozi zbog kojih su neki zakoni Republike Srbije već ustanovili drugačije organizacione oblike koji, pored ostalog, vrše i upravne poslove u nekim oblastima društvenog života. Oni su nazvani agencijama."
Zamislite, kao da smo mi nepismeni, debilni, kakvi li, pa nam sada Vlada objašnjava nešto što je očigledno. Naravno, nemamo obrazloženje i objašnjenje zbog čega zaista amandman koji sam podnela nije prihvaćen, ali zato Vlada i u ovom odgovoru podseća nas narodne poslanike na postojanje Agencije za privatizaciju.
A, evo i ja da podsetim predstavnika Vlade i vas kolege poslanike šta li je to dobro donela Agencija za privatizaciju u državi Srbiji: onu još uvek spornu, u nerazjašnjenom preuzimanju akcija "Knjaza Miloša", ulogu Agencije za privatizaciju u tom poslu, odnosno u pokušaju da se uradi nešto potpuno nezakonito.
Šta je uradila Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća? Koliko je to malih i srednjih preduzeća ova vlada omogućila i osnovala? Agencija za duvan; Agencija za prostorno planiranje – stvori li ta agencija za prostorno planiranje uslove za legalizaciju objekata? Uzeše oni bivši onoliko sredstava na ime administrativnih taksi, a evo ni vi do danas niste osposobili ovu agenciju, niti imamo pripremljena planska akta za legalizaciju.
(Predsedavajući: Šest minuta je.)
Pa, to se valjda očekuje od ove vlade. O Agenciji za lekove govorio je Paja Momčilov; Agencija za privredne registre, gde god krenemo sve problem do problema.
Drage moje kolege, poštovani ministre, možda je vaša namera dobra, ali ovo nije dobar posao, niti su agencije dobro rešenje, niti ono što rade doprinosi boljem životu u Srbiji. Zahvaljujem se predsedavajućem na strpljenju.
Dame i gospodo, ja sam još uvek pod utiskom onog skeča na državnoj televiziji od pre dva dana, zvao se - "Mika i Lale".
Vidim, Lale nije tu, ali je u ulozi ministra u toj TV emisiji rekao toliko ružnih stvari za narodne poslanike, rekao toliko neistina vezano za rad narodnih poslanika po Predlogu zakona o radu, da ja to zaista moram da komentarišem, pogotovo što to ima direktne veze sa članom 243. na koji je amandman podnela koleginica Nataša Jovanović.
Reče ministar tog dana, prekjuče, da on nije ni iznenađen na koji način se obrazlažu amandmani i da amandmane zajednički obrazlažu predstavnici SRS i SPS. Moram da kažem da je ministar izrekao veliku neistinu. Mi srpski radikali imamo svoje amandmane, kolege iz SPS i ostale kolege imaju svoje amandmane, svako obrazlaže svoje amandmane; ali, recimo, na član 243, o kojem danas govorimo, ima amandman iz grupe SPS, SPO - Nova Srbija, SRS.
Naš amandman se donekle razlikuje, zato što smo samo dodali "Vladu" u ovaj postojeći tekst, a prethodni amandman je bio takav da se postojeći član menjao, ali je suština ista.
To je amandman zbog kojeg ministra ni juče ni danas nema u sali. To je amandman zbog kojeg je ministar rekao i u toj emisiji – ako se budu usvojili amandmani, on će da povuče zakon. Pitam vas – ko je ministar, odakle on crpi svoje ovlašćenje da će on da povuče zakon­? Zato ste juče sa dva sata zakašnjenja počeli ovu sednicu, što ste ga ubeđivali da to ne uradi na ovoj skupštini!
Zato, sa kim god sam razgovarala od kolega, svi kažu da bi ovaj amandman trebalo da prođe i iznenađeni su šta se to dešava u ministrovoj glavi, zašto on ne dozvoljava da ovaj amandman ne bude prihvaćen. Čak on uslovljava povlačenje zakona, ako ovaj amandman bude prihvaćen.
Dame i gospodo, nemojte da dozvolite ministru, setite se, nije mnogo davno ni bilo, ko je osnovao stranku ministrovu. Sećate se da je to bio Bogoljub Karić. Neka ministar svoje obaveze prema Bogoljubu Kariću na drugi način reguliše, a ne preko ovog parlamenta, ne preko građana Srbije, ne preko zaposlenih u Srbiji.
Dame i gospodo, ministar nije znao da odgovori na pitanja koja smo mu ovde postavljali, pitali su ga gledaoci direktno, šta misli o onih 300.000 zaposlenih koji idu na posao, ne primaju plate, šta misli sa tih 300.000 zaposlenih kojima planira da, po ovom zakonu da otkaz.
A ja sam zapisala jedan ministrov biser, rekao je da će u javnim preduzećima otkaze dobiti 300.000 parazita. Ako je i od ministra, previše je. Na taj način da se vređaju zaposleni u javnim preduzećima, Laloviću, neka ti je na čast!
(Nataša Jovanović sa mesta: Kakva čast, nema on časti.)
Naravno, da ima ne bi to ni rekao.
Dakle, mogu da kažem u ime poslaničke grupe SRS da sam veoma ponosna i da smo svi veoma ponosni našim angažovanjem u pokušaju da popravimo ovaj predlog zakona o radu, jer je snaga naših argumenata takva da ministar ne može da se suprotstavi, bez obzira što je mnoge amandmane odbio, očigledno je da se plaši da će skupštinska većina prihvatiti dobar deo ovih amandmana, što bi značilo koliko–toliko bolji položaj zaposlenih u Srbiji.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 243. je izuzetno značajan i ako ne bude prihvaćen, onda zaista ne znam o čemu se radi. Ako ostavimo na volju zaključivanje kolektivnog ugovora poslodavcima, onda kolektivnih ugovora, drage moje kolege, neće biti. Onda će da radi svako šta mu padne na pamet, onda će otkazi da se dele, onda će ljudi...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... da se proglašavaju viškovima bez mogućnosti naknade za otpremnine itd. Nastaviću o drugom amandmanu, pošto je slično. Hvala.
Zaista bih volela da čujem koji je to brilijantni um smislio ovaj potpuno besmisleni član 255. Predloga zakona o radu. Radi javnosti ću pročitati ovaj član, kaže: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
Vrlo prosto i vrlo jednostavno je pitanje - šta je sa onim poslodavcima koji nisu članovi udruženja poslodavaca? Ko će da natera, ministre Laloviću neka vas još malo, niste ovde, čujte štogod... (ministar napušta salu) ko će da natera poslodavce da se udruže u ta udruženja poslodavaca, da bi kao posledicu toga imali obavezu zaključivanja kolektivnog ugovora?!
Zamislite šta kaže Vlada i ovaj ministar što ode, odlazeći ministar - da, (odgovara na komentare iz sale), da se amandmani ne prihvataju zbog toga "što kolektivni ugovor obavezuje samo poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca potpisnika kolektivnog ugovora, što je u skladu sa Preporukom MOR-a br. 91".
E, ovo je zaista jako uvredljivo! Pa, mi ovo tražimo a on nama objašnjava zbog čega ne prihvata ovaj amandman! Pa, to isto stoji i u ovom članu 255. koji je Vlada predložila, u Predlogu ovog zakona!
Meni se čini da ministar misli da mi nismo dovoljno pametni, i čini mi se, ali mu ovo nije prvi put, da brutalno vređa inteligenciju srpskog naroda, a to bogami može da košta ministra, a i Vladu koja zastupa ovakvo mišljenje ministra.
Pre neki dan čujem iz jedne firme u Rakovici, mada ne smem da kažem ni ime firme ni ime onoga ko mi je to ispričao, jer verovatno kada bih te podatke rekla taj neko već sutra ne bi bio na poslu – prodala se ta firma, došao novi poslodavac, i, žena koja je predsednik sindikata, kada se upoznavala sa novim gazdom, kaže: dobar dan, ja sam predsednik sindikata, a on drvlje i kamenje "kakav sindikat, šta ja imam sa sindikatom, idi radi ako hoćeš, ako nećeš više nemoj da te čujem da si predsednik sindikata, inače letiš iz ove firme".
E, to je, drage moje kolege, odnos novih poslodavaca, novih vlasnika u odnosu na zaposlene i na sindikalne organizacije, koje treba da štite prava zaposlenih. A, mi zakonom legalizujemo upravo takvo stanje.
Ako ovaj amandman i amandmani vezani za ovu oblast ne budu prihvaćeni onda zaista ništa dobro se ne piše zaposlenima u Srbiji.
Ko je taj koji će štititi njihova prava? Ko je taj ko će štititi radnike u Srbiji, ako neće ovaj parlament, ako neće zakoni, ako neće Vlada Srbije?
Ministar Lalović kaže da je prilikom izrade Predloga ovog zakona razgovarao sa Svetskom bankom, sa MMF-om, sa svima izgleda osim sa građanima Srbije, i svi su rekli da je ovo idealno rešenje.
A, ja se onda prisetim onog prošlog, Dragana Milovanovića, koji je ovde danima pričao da su mu isti taj MMF i ista ta Svetska banka rekli da je njegov Predlog zakona - nikad bolje urađen zakon, valjda u svetu, a i šire?!
E, taj njegov katastrofalni zakon je imao katastrofalne posledice; samo hoću da podsetim da je taj zakon u primeni i danas, a da nikada u Parlamentu Srbije nije donet!! Jer, izglasan je onim glasom, iz Soluna, Borislava Novakovića i to je jednostavno nešto što uglavnom ne vole ovde da spominju.
Kada se i priča o krađi glasova onda se priča o Bodrumu, a ovaj Solun, koji je neprocenjive štete naneo građanima Srbije, pre svega zaposlenima i onima koji su ostali u međuvremenu nezaposleni, to je tabu – tema!!
Zato smo mi srpski radikali još u februaru prošle godine, odnosno 4. februara, tražili zvanično od Skupštine da se stavi van snage taj "nikad doneti" ili "nikad legalno doneti" Zakon o radu. Do danas taj naš predlog nije video svetlo dana.
Očekivali smo od ove Vlade, bar onoliko koliko su pričali loše o ovom zakonu, koji je još na snazi, da će predložiti nešto bolje, nešto pametnije, ali ovo što je predloženo je, drage moje kolege, katastrofalno. Obavežite poslodavce na zaključivanje kolektivnih ugovora, inače propadoše nam zaposleni u Srbiji.
Član 256. Predloga zakona o radu je posebno opasan i reći ću vam zašto. Citiraću samo prvi stav: "Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
Ovakvo ovlašćenje dati ministru Laloviću, nekom drugom ministru, ovo je zaista neverovatno.
Zašto se posebno plašimo da se ovakvo ovlašćenje da baš ministru Laloviću?
Upravo zbog onog Udruženja industrijalaca, zbog Bogoljuba Karića koji je nekada osnovao stranku čiji je član ministar, zbog verovatno obaveza ministra prema Bogoljubu Kariću.
Ima dosta obaveza, ali nemam ništa protiv da on te svoje obaveze prema Kariću i prema tzv. "industrijalcima" ispunjava, ali ponavljam ono što sam rekla malopre, ne kroz zakon, ne preko Narodne skupštine, a najmanje, ne preko zaposlenih u Srbiji.
Nedopustivo je, a inače je stav Srpske radikalne stranke o svakom zakonu kada smo govorili, gde god je bilo predviđeno da se ministru pojedinačno daju neka ovlašćenja pored onoga što je predviđeno u Zakonu o Vladi, uvek smo bili protiv toga jer jedan čovek ne sme imati takva ovlašćenja, bez kontrole, a pogotovo što se juče pričalo po kuloarima dok smo čekali da se ministar odluči da li će da povuče ovaj predlog zakona ili će, ipak, da se odobrovolji pa da pusti da se do kraja raspravlja o ovom zakonu, čulo se da je ministar ovaj predlog zakona uradio bez konsultacija sa predstavnicima stranaka koje čine vlast.
To je njihova stvar i njihov problem, ali je problem ministrov to što je očigledno da je u ovoj sali većina opredeljenja da se glasa za ovaj amandman SRS i za sve amandmane koji se odnose na obavezno potpisivanje, zaključivanje kolektivnih ugovora.
Nadam se da će narodni poslanici, bar oni koji za ovom govornicom podržavaju ovakve amandmane, to pokazati i u danu za glasanje, da će glasati za ove amandmane i na taj način naterati ministra da uradi ono što bi bilo logično, jer ako Narodna skupština, a nadam se da hoće, usvoji ove amandmane onda to znači da se koncept zakona koji je ministar predložio potpuno menja.
A svuda u svetu je najnormalnije ako Skupština ne prihvati koncept predloga zakona nekog ministra da taj ministar lepo podnese ostavku, kaže – hvala, doviđenja, ja to ne znam da radim po volji naroda.
Ubeđena sam da će to uraditi i ministar Lalović, zato što sam ubeđena da ćete vi, drage kolege, glasati i za ovaj amandman SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je veoma značajan, rekla bih čak da je i od državnog interesa. Reći ću vam i zašto. Članom 157. predviđeno je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
U amandmanu koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela stoji da zaposlenom invalidu, kao i zaposlenom koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine ne može da prestane radni odnos zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, dok ne ostvari pravo na penziju.
Ne mogu da verujem da postoji neki narodni poslanik koji neće glasati za ovakav amandman, jer je očigledno da je izostavljanje ove veoma važne odredbe u članu 157. doprinos orkestriranom napadu na vojsku, na uništavanje odbrambene moći zemlje i, hajde, ako se Vlada u to upustila to je njena stvar. Uostalom mi imamo već primera iz Vlade kako se polako ali sigurno uništava vojska.
Imali smo ovde i budžet koji nam je ministar Dinkić u ime Vlade predložio, odnosno obrazlagao, ali narodni poslanici ne smeju da se ogluše o ovu činjenicu. S jedne strane imamo svakodnevne pritiske na obavezu navodno države za isporučivanje naših građana Hagu, sa druge strane nećemo da zaštitimo one koji su se borili, koji su ostali invalidi u tim ratovima od 17. avgusta 1990. godine, i šta mi onda možemo da očekujemo, ko će biti spreman da eventualno brani Srbiju, šta će se desiti ako se ostvari ono što nam Šiptari pripremaju na Kosovu i Metohiji u martu?
Drage moje kolege, ovo je naša briga, zajednička briga i zaista vam preporučujem da usvojite ovaj amandman. Da je ministar ovde, on bi verovatno rekao da je i ovo demagogija, kao što je juče rekao. To je inače manir ministara u Vladi od kraja 2000. godine do danas, da se u toku radnog dana ovog parlamenta pojave ili ne pojave, posede po desetak minuta u ovoj sali, a onda uveče, kao da su pokrovitelji našeg rada, pojavljuju se za govornicom, održe predavanje od desetak minuta i zaključe radni dan.
Tako je juče ministar Lalović ispričao toliko nebuloznih stvari da je to prosto neverovatno. Kaže ministar, "prvo da razjasnimo, između ostalog, šta piše u zakonu sada, šta piše u novom tekstu, pošto se neki put pobrka pa se ne pročita". Poruka za gospodina ministra, poslanici SRS-a čitaju sve što je Vlada predložila i čitamo čak i ono što se krije između redova. Zato je ovaj amandman, zato što smo u stanju da pročitamo i ono šta se krije u predlogu Vlade između redova.
Onda, kaže ministar, "zbog građana Srbije moram reći da se ovde ne razume elementarna stvar kod većine primedbi koje se iznose, želi se da se sve uredi zakonom". Zamislite čuda, narodni poslanici u Narodnoj skupštini žele da se sve oblasti urede zakonom. Ne znam kako je to ministar mislio da se uredi bez zakona. Da li on misli da treba da se uvede anarhija ili je u ministru proradila komunistička svest pa se setio Josipa Broza i one njegove čuvene - nećemo se držati zakona kao pijan plota.
Odsustvujući ministre, dame i gospodo, moramo se pridržavati zakona kakav god da je, a ako menjamo zakon, ako donosimo nov zakon, onda nemojte samo da deklarativno pričamo da donosimo nešto mnogo bolje, a u suštini ništa bolje od ovog zakona, ukoliko se ne prihvate naši amandmani.
Naglašavam posebno značaj amandmana koji sam ovde citirala i molim vas, u ime svih onih koji su ostali invalidi u otadžbinskim ratovima koji su vođeni u svim srpskim zemljama, nemojte dozvoliti da propustite da glasate za ovaj amandman i da ti ljudi budu na meti poslodavaca, da među prvima dobijaju otkaze, jer je to bilo uobičajeno od 2000. godine do danas.
Potpuno je svejedno, gospodine predsedniče, da li ćemo ovo nazvati replikom ili povredom Poslovnika, bitno je nešto drugo.
Ovaj amandman je toliko jasan da ne razumem zašto neki narodni poslanici pokušavaju da, eto, kažu - oni bi glasali za ovaj amandman kada bi on bio jasniji.
Ovde se radi o nečem drugom. Razumem gospodina Prorokovića. Nije mu lako pred biračima, kojima je pričao jednu drugu priču u izbornoj kampanji, da kaže - e, baš nas briga za ove koji su se borili od 1990. godine i mi nećemo glasati za ovaj amandman. Nego, pokušavate, gospodine Prorokoviću, da kažete - eto, kada bi vam bilo jasnije vi bi glasali, ali eto nejasno je, pa onda ne znate da li ćete biti uzdržani.
Kažite lepo građanima Srbije da li ćete glasati ili nećete. Samo ću da vam objasnim ono što je gospodin Krasić već objasnio, ali da ponovim možda na drugi način.
Ovde se radi o tome da mi govorimo o invalidima i o učesnicima ratova od 1990. godine koji su već zaposleni. I, ovim amandmanom sprečavamo poslodavce da im kao višku radne snage daju otkaz. Činjenica je da ima i nezaposlenih. Činjenica je da ima mnogo problema tu. Ovi ljudi imaju mnogo problema, nemaju posao, nemaju stanove, progone ih na ovaj ili na onaj način.
Sada je ovde tema - zaposleni i proglašavanje zaposlenih viškom radne snage. I mi, u ovom članu, to je tema ovih nekoliko članova u ovom odeljku zakona, to i kažemo, i ovde nije moglo ništa drugo da se kaže. Mi nemamo ništa protiv da država na sve moguće načine pomogne tim ljudima, jer ti ljudi jesu to zaslužili, više od bilo koga i pre bilo koga.
Zašto je bitan ovaj amandman? Zato što znamo iz onoga što se dešavalo u poslednje četiri godine, a gospodine Prorokoviću sigurno znate i vi lično. Uostalom, izneli ste primer ukidanja ovih stipendija. Isto tako, imate mnogo primera kada je trebalo otpuštati, praviti neki program otpuštanja zaposlenih, da su poslodavci prvo rekli - šta će mi ovi što su se borili, šta će mi ovi što su ostali invalidi. I gospođica Nataša Jovanović vam je rekla koliko je hiljada takvih u Kragujevcu, recimo, ostalo bez posla. Kragujevac nije jedini i jedinstven slučaj.
Imali smo primere i u opštini Zemun početkom 2001. godine i sigurno svi znate iz svog mesta, odakle dolazite, da je bilo takvih primera.
Prema tome, u ovom amandmanu zaista ništa nije nejasno, ništa nije sporno. Pitanje je samo ko je spreman da glasa za ovo, a ko nije.
Dame i gospodo poslanici, Milovan Radovanović, poslanik SRS, predložio je amandman na član 158. Predloga zakona o radu.
U članu 158. govori se kada je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179, isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu zaposlenog, i to: 1) do 10 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je zaposleni utvrđen kao višak – za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca najmanje trećinu zarade zaposlenog; 2) preko 10 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je zaposleni utvrđen kao višak – za svaku navršenu godinu kod tog poslodavca najmanje četvrtinu zarade zaposlenog.
Nije ministar ovde i neću da kažem da mi je žao što nije ovde, ali nije lepo što nije ovde jer mu je mesto ovde kad se govori o zakonu o radu. Bilo bi dobro da, ako slučajno svrati pre onog njegovog termina u 10 minuta do 18,00 časova kada daje završnu reč narodnim poslanicima, da on izračuna, a kolege pre mene su prikazivale neku računicu primene ovog člana 158, a baš bih volela da ministar dođe, da dođe i da vidimo kolika je ta naknada za onoga ko ima 10 godina radnog staža, kolika je za onog ko ima 12 godina i šta uopšte znači pravljenje razlike na ovaj način.
Zato mi u SRS imamo stav da član 158. treba da se promeni i da glasi da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a otpremnina za svaku navršenu godinu rada zaposlenog ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.
To je ono što je stav SRS i mi ne prihvatamo obrazloženje Vlade, jer Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se ovim članom predviđa minimum prava na otpremninu.
Ovo je neka specifičnost vezana za ministra, kaže se, poslodavac koji ima mogućnosti može isplatiti veću otpremninu koju utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu.
Drage kolege, ovo nije pijaca, ovo je Narodna skupština. Na pijaci može da se kaže, može pet dinara, a da li može možda četiri dinara, da li možda može šest dinara, a u Narodnoj skupštini kada se donosi zakon, onda pravna norma mora da bude jasna, precizna, koncizna i ne smemo dozvoliti da mi kroz zakone otvaramo mogućnosti zloupotreba.
Ako mi kažemo da nešto može i prepustimo to nekome na savest, onda od toga neće biti ništa. Svima su jasni problemi koje imaju zaposleni kod ovih novih privatizacija, jer prvi posao onoga ko kupi firmu je da vidi koliko će zaposlenih da otpusti i tu ne možemo da se izborimo ni uz postojeće zakone, a kamoli ako zakon stavimo nekome na dobru volju da li će da isplati ovoliko ili onoliko.
Zato ministar kaže danas da mi koji predlažemo amandmane i Vlada imamo različit koncepcijski prilaz, odnosno različite koncepcije rešavanja ovog problema.
Hvala bogu da je tako, jer bilo bi zabrinjavajuće da, ne daj bože, imamo isti koncept. Onda kaže ministar juče u onoj svojoj u deset do šest završnoj reči da smo mi koji predlažemo amandmane ti koji hoćemo da Srbiji zatvorimo vrata za investiranje, jer mi hoćemo da oštetimo poslodavca zato što povećavamo određene iznose u odnosu na predviđene zakonom.
Da pitam ministra u odsustvu, da li to zatvaramo vrata investicijama tako što ćemo zaposlenima koji ostaju bez posla dati neki dinar više u odnosu na ono što predlažemo ili investicijama vrata zatvaraju ministar i njegova Vlada, i ona prethodna Vlada, lopovskim privatizacijama, i u pokušaju, "Knjaza Miloša", "C marketa", "Centroproizvoda", "Jugoremedije" i da ne nabrajam, ili zatvaraju vrata investicijama pogubna ekonomska politika Vlade, nestabilan pravni sistem, izigravanje propisa.
Mislim da je sve ovo što može da se stavi na teret Vladi to što zatvara vrata investitorima u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da amandman kolege Petra Jojića na član 87. predstavnik Vlade nije prihvatio. Reče predsednik, amandman je pravno moguć, a ja kažem, ne da je pravno moguć nego je jedino moguće rešenje ovako kako je predviđeno u ovom amandmanu.
U članu 87, a na koji se ovaj amandman odnosi, kaže se: "Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti duže od 8 časova dnevno." U članu 50. istog zakona, u stavu 2. se kaže: "Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno." Očigledna kolizija između člana 50. i člana 87, jer u jednom članu se kaže ne može kraće od 36, a u drugom ne može duže od 35 časova.
Šta nam sada kaže Vlada u svom obrazloženju – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom utvrđena zaštita zaposlenog mlađeg od 18 godina života. Član 50. Predloga zakona odnosi se na sve zaposlene i predviđena je mogućnost da poslodavac utvrdi radno vreme u kraćem trajanju od 40 časova, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Kaže Vlada da odredbe člana 50. i 87. nisu u suprotnosti, jer se radi o regulisanju dva različita instituta.
Nema predstavnika Vlade, ali su zato ovde kolege poslanici i dosta ima diplomiranih pravnika, pa neka me neko demantuje da mi nismo u pravu, a da ovo što je Vlada rekla je ispravno. To nije moguće, jer da je Vlada u drugom stavu člana 50. rekla da ne može kraće od 36 časova nedeljno, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom, onda bi to, naravno, bilo jasno da se odnosi na lica mlađa od 18 godina života.
Vlada je to, kao predlagač, očigledno propustila i ne vidim šta je to toliko strašno da se prizna, jeste, pogrešili smo, hajde da ispravimo ovo da nam ovaj zakon bude zaista pravnički jasan, precizan i da izbegnemo koliziju između dva člana u istom zakonu. Zato predlažem kolegama poslanicima da zaista ozbiljno shvate naše primedbe i našu očiglednu nameru da zakon poboljšamo.
Očigledno je, na osnovu ovog amandmana, da su svi naši amandmani i smisleni i sa krajnje dobrom namerom, jer da nije tako, moglo je i nama da se desi da ne primetimo ovu koliziju, kao što se desilo Vladi, kao predlagaču. Ako mi Vladu na to upozoravamo, zaista ne vidim šta je to strašno da Vlada prihvati jedan zaista smislen, opravdan i jedino moguć amandman SRS. Ne znam zašto to Vladu toliko boli, a ne boli, verujte.
Zato apelujem na kolege poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman. Čak sam ubeđena da će neki poslanici da daju konkretno danas obrazloženje da je ovaj amandman smislen i da je jedino moguće rešenje. Nadam se da ćete prihvatiti ovaj amandman.
Ako to ne uradite, onda je zaista očigledno da i vi, kao i Vlada, radite sve ono što nije na korist građanima. Na ovaj zakon ima puno primedbi, a čuli ste naše primedbe i u načelnoj raspravi, slušate ih već dva-tri dana u raspravi o pojedinostima. Ako nećete da ispravite ono što sistemski menja odnos prema zaposlenom, prema poslodavcu, onda bar promenite ono što je, očigledno, formalni propust Vlade.
Dame i gospodo, prihvatanje amandmana koleginice Nataše Jovanović bio bi stvarni prilog brizi države o natalitetu u Srbiji.
Inače, svaki dan smo svedoci alarmantnih napisa u štampi, raznih analiza o tome za koliko godina će Srbi u Srbiji biti nacionalna manjina, kako ova nacija nestaje zbog niskog stepena nataliteta. Svedoci smo takođe velikih problema, materijalnih problema, u porodicama sa više dece.
Vrlo često vidimo u štampi da se apeluje da se nekoj porodici sa dvoje, troje ili četvoro dece prikupi nekakva pomoć, što je ponižavajuće za te ljude. Država mora da bude ta koja će da vodi računa o većem natalitetu, odnosno stvaranju uslova za povećanje nataliteta u Srbiji.
Jedan od načina jeste i ovaj predložen u amandmanu na član 94. Predloga zakona o radu. Predloženo je, naime, da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta za treće dete, a da pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece a rodi još dvoje ili više dece. Ostala tri stava ovog amandmana su čisto pravno-tehnička redakcija u slučaju da ovaj amandman suštinski bude prihvaćen.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem - amandman se ne prihvata zbog toga što su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom utvrđene mere populacione politike i stimulisanja rađanja dece, kao što je roditeljski dodatak koji se utvrđuje u znatno većem iznosu za treće i četvrto dete, pravo na dečiji dodatak i druge mere.
Ovo je u redu i naravno ovaj amandman ne dira ni na koji način Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, mada je taj zakon posebna priča, kako se primenjuje, kolika je zaista ta finansijska zaštita. Ali, to nije tema. U vreme kada je bio taj zakon na dnevnom redu govorili smo o njemu šta smo imali da kažemo, ali ne vidim zašto smeta da pored ovoga i u zakonu o radu bude napisano ovo što je predloženo u amandmanu koleginice Nataše Jovanović.
Pa, valjda je bolje da sa svih aspekata i svih zakona, koji na bilo koji način imaju dodirnu tačku sa ovom zaista bolnom temom u Srbiji, što je moguće više pomognemo tim porodicama koje imaju više dece, da stimulišemo da porodice imaju više dece, da stimulišemo bogami i rađanje prvog deteta, jer je to poseban problem u Srbiji. Ali, to će biti tema neke druge sednice.
Dakle, ne postoji nijedan opravdan razlog, ovo što je Vlada rekla svakako nije razlog, da narodni poslanici, s obzirom da Vlada nije imala razumevanja, ne pokažu razumevanje da se ovaj amandman prihvati i da, eto, to bude doprinos narodnih poslanika u borbi protiv bele kuge u Srbiji.
Dame i gospodo, evo još jednog zaista smislenog amandmana koji ima cilj da primena ovog zakona znači nešto korisno za zaposlene u Srbiji. S obzirom na činjenicu da, nažalost, svaki dan imamo manje zaposlenih zbog otkaza koje su dali oni iz prethodne Vlade i otkaza koji najavljuju ovi iz sadašnje Vlade, neće biti problem poslodavcima da poštuju ovo što smo predvideli u amandmanu.
Ali, i bez toga je neprimereno ovo što je Vlada predložila u članu 116, a odnosi se na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti, i Vlada kaže da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% osnovne zarade, s tim da ne može biti manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog i da to može da traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Ako zanemarimo ovaj procenat, koji je po nama mali, onda je zaista kraj ovog člana neprimenjiv. Kako možemo nekoga da ograničimo da 45 radnih dana u kalendarskoj godini bude van radnog mesta, bez svoje krivice, odnosno zbog bolesti? Kako možemo nekom da kažemo koliko dana godišnje ima pravo da bude bolestan?
Normalno je da bi svi zaposleni sigurno bili najsrećniji da ne koriste ovo pravo, ali nažalost, dešava se, ljudi se razbolevaju, moraju da odsustvuju sa posla.
Onda kad su odsutni sa posla, vi kažete da im plaća poslodavac samo 60%, a mi smo u našem amandmanu predvideli 80% od prosečne zarade u prethodna tri meseca.
U obrazloženju Vlade, koja nije prihvatila ovaj amandman, stoji da je 60% naknade utvrđen kao minimum, i kaže - nema zakonskih smetnji da poslodavac ovu naknadu utvrdi u većem procentu. Ovo obrazloženje je zaista neverovatno i nije jedino vladino obrazloženje koje je u najmanju ruku smešno.
Kako mislite vi da će neki poslodavac da daje više od onog što mu je propisano zakonom? Jedva daju i ono što im se propiše zakonom, pojedini od poslodavaca, a kamoli da im mi ostavimo na milost i nemilost sudbinu, i to bolesnih radnika. To nije prihvatljivo, i kad god reagujem po ovakvom amandmanu ili po zakonu na ovu temu, onda mi padne na pamet poslodavac poput Karića, Radulovića i ostalih iz tog kruga industrijalaca, kako su sebe nazvali, a industriju nikad videli nisu.
Zamislite da njihovi zaposleni, koje progone na sve moguće i nemoguće načine, od njih očekuju da će kad se razbole da im plaćaju više od onoga što im zakon dozvoljava. Dobro znate da u praksi, nažalost, imamo puno primera da se zaposlenima daju otkazi zato što su bolesni, a mi ovim zakonom ni na koji način takve zaposlene ne pokušavamo da zaštitimo.
Poslednje reči člana 116. kažu da zaposleni može da odsustvuje bez svoje krivice sa posla najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini; to je zaista nešto što je neverovatno. Kaže Vlada - to je zbog toga da bi se izbegle zloupotrebe ovog instituta. Bolovanja svi znamo ko daje, bolovanje daju lekari. Ako imate problem te vrste u zdravstvu, onda je to problem resornog ministra, Vlade; i resorni ministar nije imao nameru da u zdravstvu poboljša situaciju, jer je bez ikakvog razloga i osnova u toku prošle godine, sećate se toga, posmenjivao sve direktore, da bi postavio svoje stranačke kolege za direktore zdravstvenih ustanova po Srbiji.
Gospodo, ako se vi plašite takvog ministra i takvih direktora i zloupotreba u njihovom poslu, to je problem vaš, to je druga tema. Naše mišljenje i naš stav o tom ministru i o toj stranci, i o Vladi uopšte, znate, ali vam predlažem da, pošto predstavnik Vlade nije prihvatio ovaj amandman, očigledno ne pokazuje ni volju ni želju da sasluša obrazloženje uz ove amandmane, jer ga nema ovde, pre podne je nešto bio zauzet, ne znam gde je sad, možda malo prilegao u popodnevni odmor, ali ako on nema sluha, onda bi trebalo da imaju narodni poslanici, ako ni zbog čega drugog, onda zbog predizbornih obećanja koje ste davali u toku ....
(Predsedavajući: Minut ste prekoračili vreme.)
...poslednje kampanje. Izbori se bliže, ako ponovo budete pričali istu priču, građanima će biti očigledno da lažete.
Dame i gospodo poslanici, amandman na član 118. Predloga zakona o radu predviđa da se posle tačke 4) dodaju tačke 5), 6) i 7), a to znači da se u okviru naknade troškova predvidi i naknada za ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora i 0,5% po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Želim, dame i gospodo, da vas podsetim na činjenicu da je SRS jedina stranka u Srbiji koja ima socijalni program i da zato mi srpski radikali već nekoliko dana pokušavamo da vas ubedimo da prihvatite naše amandmane na Predlog zakona o radu, zato što se prihvatanjem naših amandmana stvaraju bolji uslovi za zaposlene u Srbiji.
U situaciji u kojoj se danas nalaze zaposleni u Srbiji, ono malo zaposlenih koji rade i pod pretnjom novih otkaza od strane ministra, koji upravo izađe, i njegovih kolega iz Vlade, ministra Dinkića pre svega, zaista je neophodno da zaštitimo bar zaposlene koji rade, pa makar koliko da ih je, dok se ne stvore uslovi za povećanje broja zaposlenih.
Naravno, to će biti tek posle nekih narednih izbora, kada će srpski radikali o tome voditi računa. Ministar je pre neki dan rekao da ovaj predlog zakona, koji nam on u ime Vlade ovde predstavlja, podjednako štiti i zaposlene i poslodavce. Ne nađoh u ovom predlogu zakona nijedan jedini član koji je u korist zaposlenog u odnosu na poslodavca.
Ne znam odakle sada ministru, kao bivšem sindikalcu, tolika želja da pomaže poslodavcima, pogotovo ako je bio i znamo da je bio sekretar one čuvene Komisije za ekstraprofit. Sve mu se to nešto izmešalo, pa danas ne zna više koga predstavlja, u kojoj ulozi se ovde pojavljuje, tim pre što je i narodni poslanik i ministar. Valjda mu nije lako da se snađe u konglomeratu svih tih svojih funkcija ili nazovifunkcija.
Kaže Vlada zašto nije prihvatila ovaj amandman – iz razloga što uvođenjem sistema bruto zarada 2001. godine u zaradu su ugrađena navedena primanja u većini kolektivnih ugovora itd.
Nema ministra da nam kaže kolika je ta većina kolektivnih ugovora, a kolika je ta manjina kolektivnih ugovora, odnosno koliko poslodavaca sa zaposlenima nema zaključene kolektivne ugovore.
Svi vi dobro znate da ih je mnogo. Pretpostavljam da ministar ima i konkretan podatak, pa ako se slučajno vrati, možda nam i kaže, ako mu budete rekli da smo ga to pitali. Dakle, ono što nam Vlada sada daje u obrazloženju zbog čega ne prihvata amandman je upravo ono zbog čega smo mi 2001. godine isto ovoliko dana, možda i više, raspravljali o tadašnjem predlogu zakona o radu, i tada smo govorilo koliko je to loš zakon, i tada smo govorili da će taj loš zakon da ostavi oko milion ljudi bez posla.
Bili smo u pravu. Sada vas upozoravamo, i ovaj zakon nije mnogo bolji, i ovaj zakon će ostaviti mnoge bez posla, i ovaj zakon neće omogućiti ljudima da žive od svog rada. Drage moje kolege poslanici, nije vam dobro što vam se potrefilo da u isto vreme raspravljate o zakonu koji je veoma restriktivan za zaposlene, u isto vreme i u istom danu kada ste narodnim poslanicima neumereno povećali plate, protiv čega su bili poslanici SRS-a, i zato nije dobro da ste ovde ostavili samo u okviru naknade troškova ovo što je koleginica Jovanović govorila, naknade za službena putovanja, za službeni put u inostranstvo.
Službeni put u zemlji, ajde recimo da neko od zaposlenih možda i koristi tu kategoriju, a ko to od zaposlenih koristi službeno putovanje u inostranstvo, osim naravno državnih funkcionera, direktora preduzeća, ko druge ide službeno u inostranstvo. Gospodo, oni koji već imaju dovoljno velike plate, njima će i to da se nadoknadi, a radnike kojima stalno merite neku potrošačku korpu i ubeđujete nas da mogu da žive sa ovim što je prosečna plata, ovim zakonom nećete dovesti u bolji položaj.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 120. predviđeno je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja.
Kolega Sreto Perić je, u ime poslaničke grupe SRS, predložio da se brišu tačke 2) i 3), a to je naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Da ne bi bilo zabune, pročitala sam i ovo što je predviđeno u članu 120. i ono što smo mi predvideli da se amandmanski uredi, a da se ne stekne utisak ili, eventualno, da neko ne zloupotrebi ovo pa da kaže da su srpski radikali za ukidanje naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor. To nije tačno.
Mi smo u članu 118, koji sam takođe ovde obrazlagala, predvideli da i naknada za ishranu u toku rada i regres za godišnji odmor budu naknada troškova, a to znači da budu obavezno isplaćivani od strane poslodavca.
Vlada je u članu 120. rekla: "Opštim aktom može da se utvrdi". Dame i gospodo, kome ostavljamo na volju da može da utvrdi? Da li ovim tzv. industrijalcima?
Da li vi verujete da bi, recimo, Bogoljub Karić u svojoj kompaniji, ako može da utvrdi naknadu, da bi to i utvrdio ukoliko ga zakonom ne bismo obavezali na to? Naravno da ne bi.
Znaju to najbolje oni koji su kod njih zaposleni.
Da li to očekujete od, recimo, Radulovića iz "C marketa", koji je davao otkaze ljudima koji nisu svoje akcije pripisali nekom njegovom paketu akcija, da bi postao većinski vlasnik akcija?
Mnogo je primera poslodavaca koji su u vrlo nekorektnom odnosu prema zaposlenima. Zbog tih i takvih mi želimo da zaštitimo zaposlene, želimo da te kategorije, koje ste vi još početka 2001. godine nazivali socijalnim kategorijama, budu zadržane i u ovom zakonu.
Ono što ste prikazivali kao bruto zaradu, svakako ne podrazumeva sve ono što ste vi objašnjavali, odnosno što nam je još svojevremeno objašnjavao Božidar Đelić, kada je rekao da je bruto zarada ono što radnik odnese kući, kao da je neko glup pa mu on na taj način objašnjava šta to radnik odnese kući. Može usput i da izgubi, pa da ne donese kući.
Ako poslanička većina u danu za glasanje prihvati amandmane na član 118, onda je logično da se prihvati i amandman na član 120.
Pored ovoga, mi smo u amandmanu na član 120. predvideli da se opštim aktom mogu utvrditi sredstva za prevenciju invalidnosti. To je ono što je zakonodavac očigledno zaboravio, svesno ili nesvesno. O toj vrsti naknada uopšte nema reči u ovom zakonu.
Samo hoću da kažem još, ovo što ste vi predvideli da ova naknada za ishranu i za regres za godišnji odmor može da se utvrdi, radi javnosti, hoću da kažem da je ovo samo bacanje prašine u oči zaposlenima, jer vi ćete, ministre, da izađete negde na TV i da kažete - mi smo zakonom rekli da poslodavac može da utvrdi pravo na naknadu za ishranu u toku rada i na regres za korišćenje godišnjeg odmora, ali šta mi možemo ako nas poslodavac nije poslušao.
Iz tog razloga mi mislimo da ovo ne treba prepuštati na volju poslodavcima, već da se prihvati amandman SRS, pre svega amandman na član 118, a onda, kao posledica toga, i ovaj amandman na član 120. Predloga zakona o radu.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Darka Glišića odnosi se na član 62. stav 3, gde je predloženo da je poslodavac dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću, a predlog kolege Darka Glišića, podnet u ime poslaničke grupe SRS, jeste da se dodaju i reči - da se traži mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Neverovatno je da ovaj ovakav amandman nije prihvaćen, jer poznate su nadležnosti Ministarstva rada i zaista je neophodno da poslodavac prilikom uvođenja noćnog rada ima saglasnost svog resornog ministarstva.
Bez obzira koliko mi uvažavali poslodavce koji zaslužuju da budu uvažavani, a reče to malopre kolega Baralić da ima takvih dosta i hvala bogu ima, isto tako je i činjenica da još više poslodavaca zloupotrebljava zaposlene na razne načine.
Bilo je dosta govora juče o tome šta se sve dešava i kakav je odnos poslodavaca prema zaposlenima, i šta radi neko ko misli da je gazda zato što ima 20, 15 zaposlenih, i ako te zaposlene neće zaštititi ovaj parlament kroz dobar zakon, onda ne vidim kome onda oni dalje mogu da se požale na svoj status.
Zato je obrazloženje koje je dala Vlada, a zbog čega nije prihvaćen ni amandman Darka Glišića, u najmanju ruku vređa inteligenciju i diplome svih diplomiranih pravnika u ovoj sali i u zemlji Srbiji. Kaže u obrazloženju, amandman se ne prihvata iz razloga što je odgovarajuća zaštita zaposlenih od noćnog rada utvrđena u Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Ovo je neverovatno, ovo ne bi napisao nijedan brucoš Pravnog fakulteta. Šta će biti sa predlogom zakona? Da li će on ikada videti ovu skupštinu? Da li će ova skupština da donese ovaj zakon? Da li će do rasprave o tom zakonu biti uopšte skupština u ovom sazivu, da li će biti Vlada u ovom sazivu.
Ovo je neverovatno i mnogo me podseća na ono vreme 2001. i 2002. godine, kada je Gašo Knežević govorio o jednom zakonu i kaže, a sve novine su o tome pisale, to je zakon koji još nije donet, da li je tako Krasiću, nije stupio na snagu, ali se primenjuje.
Taj zakon koji je tada Gašo Knežević primenjivao, a primenjivao ga je kada je prof. dr Vojislava Šešelja izbacio sa Pravnog fakulteta, ni dan-danas nije donet. Zamislite da je ozbiljna stručna pravnička javnost prihvatila to laičko mišljenje Gaše Kneževića i da svi mi sve ove godine do danas pričamo da se primenjuje zakon koji nije donet. Vi ste ovim predlogom, ovim obrazloženjem amandmana na član 62, uradili potpuno istu stvar.
Kako može da vam bude merodavan predlog zakona, kako ste sigurni da će ono što je u predlogu zakona, a čak i da dođe na Skupštinu, koji je to garant da će ono što Vlada predloži, ovde i biti prihvaćeno. Da li ste vi, gospodo iz skupštinske većine, servis Vlade? Čini mi se da bi trebalo da bude obrnuto, nešto ste pobrkali lončiće. Slično su radili i oni pre vas.
Bilo bi mnogo bolje i korektnije da je Vlada rekla, dobar je ovo amandman, ali ne pada nam na pamet da ga prihvatimo, šta će nama amandman koji predlažu srpski radikali. To je vaša boljka, što je očigledno da mi, srpski radikali, predlažemo amandmane koji zaista doprinose poboljšanju zakonskog teksta, koji zaista doprinose, kada je u pitanju zakon o radu, boljem položaju zaposlenih, sigurnosti zaposlenih.
To je ono što pokušavamo da vam objasnimo, a što vi, krijući se iza nekih direktiva, pokušavate da prenebregnete. Samo da naglasim, nemamo ništa protiv i nismo to ni dirali. Za noćni rad treba da se zatraži mišljenje sindikata.
A samo da proverim da li je gospodin Marković tu, jeste. Ovo je lično vama, gospodine Markoviću, juče sam dobila informaciju da ste obmanuli javnost kada ste pozdravili predstavnike sindikata koji prate ovaj naš rad, i rekli su mi da su oni predstavnici samo jednog sindikata i da vas lepo mole, znate kome ste dozvolili da bude u ovoj sali, i da kažete koji je to sindikat. Hvala lepo.