Poštovani poslanici, dame i gospodo, kao što je ceo zakon besmislen, tako je isto i član 10. ovog zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine besmislen; kao što su i drugi zakoni, prethodni, isto tako nepotrebni.
Mali broj poslanika iz skupštinske većine uzeo je učešće u raspravi u načelu i o amandmanima. Isticali su da se zna tačna vrednost oduzete imovine, kao i da evidentiranje ne postoji; zatim, da se utvrdi dinamika eventualnog vraćanja imovine, kao i novčana nadoknada. To je samo laž, ispunjavanje predizbornih obećanja.
Ako se namerava povraćaj imovine, pogotovo crkvama i drugim verskim zajednicama, onda se to može učiniti bez ovog zakona, kao što je to uradila Srpska radikalna stranka u vršenju vlasti, pogotovo crkvi na Kosovu. Mada je stav Srpske radikalne stranke da crkva i građani dele istu sudbinu, da imovinu treba vratiti pod istim uslovima, to je sigurno moguće u nekom kasnijem periodu, kada se reši egzistencija i pitanje građana.
U obrazloženju zakona stoji da se ovo čini zbog otklanjanja revolucionarnih nepravdi, pozivate se na moral. Sve to što ste do sada učinili manje-više je nemoralno. Isporuka građana Srbije Haškom tribunalu je toliko nemoralna, ma šta da učinite ne možete otkloniti taj nemoral.
Najbolje rešenje jeste da povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. Tako misle i građani Srbije, a ne samo poslanici Srpske radikalne stranke.
Reći ću vam još nešto po pitanju ovog zakona. Ne mogu da shvatim da poslanička većina predlaže jedan novi zakon, a ni stari nije dovršila. Svima je poznato da je 1990. i 1991. godine donet Zakon o vraćanju imovine koja je oduzeta od 1948. do 1953. godine, a poznato je da pojedinim građanima do danas nije vraćena ta imovina.
To znači, ni onaj zakon koji je ušao u proceduru i koji je vraćan nije vraćen, a vi hoćete da vraćate nešto, bukvalno rečeno, a ni ostatak posla niste završili, a hoćete novi posao da započnete.
Prema tome, dok se ne završi jedan posao nikada ne treba počinjati drugi posao. Te, tako, Srpska radikalna stranka i ja, kao poslanik SRS-a, nećemo podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim sa sela i bavim se poljoprivrednom proizvodnjom. Što se tiče proteklog vremena, pojedini poslanici su insistirali da se samo oni bave proizvodnjom i da se neko seti seljaka samo pred izbore. Što se tiče SRS, želeo bih da kažem nekoliko stvari. U Srpskoj radikalnoj stranci se unapred vodi briga i o selu i o svima.
Kao što sam već rekao, dolazim sa sela i bavim se poljoprivrednom proizvodnjom. Poznajem dosta poslanika SRS koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a mnogi od njih su magistri tehničkih nauka, imaju zemlju, i to poveće komplekse poljoprivredne zemlje.
Pošto se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, isključivo sadnim materijalom, dobro je što je ovaj zakon o semenu i sadnom materijalu podeljen u dva zakona. Ipak, trebalo je imati i zakon o novostvorenim sortama.
Smatram, što se čulo u prethodnoj raspravi, da je dobro što mi iz Srpske radikalne stranke prihvatamo savete nekih naših stručnjaka. To je uspeh naše stranke, jer struku i nauku uvek treba poštovati i ceniti, a ne kao pojedini, koji bi više cenili stranu struku i stranu nauku. Pored ovoliko naših stručnjaka u zemlji, bilo bi glupo da naši stručnjaci odu negde u inostranstvo. Sadašnja, aktuelna vlast je kritikovala bivšu socijalističku vlast da je terala naše stručnjake i studente iz zemlje. To se i sada nastavlja, i to u mnogo većoj meri nego što je bilo za vreme bivše vlasti.
Ispred SRS podneo sam amandman na član 8. Brišu se tačke 3) i 4), a dodaje se tačka 6), jer je članom 8. sve već regulisano i obuhvaćeno, s tim što insistiram da se tačka 4) briše, jer ona nije uslov za vršenje poslova proizvodnje, već je to podatak koji se upisuje u Registar. Ako bi se prihvatila tačka 4), član 8. ne bi imao potpuni smisao.
Najveći problem svih vaših zakona je što predlažete zakone koji nisu lako primenjivi, a izgleda da je to po onoj našoj narodnoj: "Što mora da bude prosto, kada može da bude složeno?"
Što se tiče ovih vaših zakona, rekao bih vam još jednu stvar. Svi vaši zakoni se najčešće donose zbog toga da bi se bavilo nekom trgovinom ili švercom. Mi se zalažemo da se sve dovede u red, ali se ovim vašim zakonima velika mogućnost daje trgovačkim lobijima.
Molio bih da se utvrdi postojanje kvoruma. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto dolazim iz seoske sredine i bavim se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, rešio sam da se javim po ovom zakonu.
Reći ću nešto više o starom Zakonu o sadnom materijalu, odnosno dobro je što je ovaj zakon podeljen na dva zakona. Pre se zvao Zakon o semenu i sadnom materijalu, a sada imamo dva zakona: Zakon o sadnom materijalu i Zakon o semenu. Ali to nije dovoljno. Treba imati zakon o priznavanju novostvorenih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja. Kada nešto pokušavamo da uradimo to treba da dovršimo do kraja, a ne polovično. U dosadašnjoj diskusiji čule su se reči nekih poslanika da postoji interesni lobi. Ako neko smatra da je lobi štititi naše semenske kuće ja mislim da treba da štitimo naše semenske kuće, jer su one poznate u svetu i imaju kvalitetno seme, tako da im treba pomoći.
Ovim zakonom daje se velika mogućnost stranim semenskim kućama da dođu na naše tržište i da na primer pet godina daju seme po jeftinoj i nižoj ceni od naših kuća koje neće moći da finansijski izdrže, pa će morati da se zatvore.
A stranac, koji dođe posle tih pet godina ostane sam na našem tržištu pa posle toga će moći da podigne cenu semena jer neće imati konkurenciju naših semenskih kuća, pa će naplatiti i prethodnih pet godina, a naredne godine uživaće privilegiju da bude sam na našim prostorima. Svaka pametna država štiti svoje proizvođače i ne dozvoljava da na račun stranih sorti uništi svoje sorte koje su boljeg kvaliteta. Ovaj zakon dozvoljava baš suprotno. Navešću vam jedan primer. U susednoj Rumuniji, zbog sličnog zakona, svojevremeno su uništene delatnosti više poljoprivrednih instituta, koje su se bavile proizvodnjom semena. Za kratko vreme Rumunija je postala zavisnik od uvoza semena, a poznato je da je Rumunija bila jedan od najvećih proizvođača kukuruza u svetu.
Naša zemlja ne bi trebalo da plati tako visoku cenu da bi se približila još jedan korak, kako vi to kažete - Evropskoj uniji. Tako bih postavio pitanje ministarki - da li je cilj da se unište naši proizvođači semena, pa više da ne raspravljam. I, recite nam kako mislite da ih zaštitite.
Što se tiče poslaničke grupe Srpske radikalne stranke - ona je predložila dosta amandmana da bi popravila zakon, jer svi vaši zakoni su složeni i nisu lako primenljivi u praksi, a i nisu dovoljno dorečeni, pa vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite naše amandmane, tj. amandmane SRS. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, pošto prvi put izlazim za ovu govornicu, a isključivo se bavim proizvodnjom sadnog materijala, rekao bih da je ovaj zakon bolji od prethodnog zakona, ali ima nekih malih problema.
Ovde je predviđeno da isključivo pravno lice može da se bavi proizvodnjom sadnica i mislim da je to dobro, jer ipak po ovom zakonu ne može bilo ko da se time bavi.
Do sada mi, legalni proizvođači, koji smo proizvodili sadnice nismo mogli da prodajemo od proizvođača koji rade to nelegalno. Mogli su da prodaju kako hoće, jer im inspekcija bukvalno nije mogla ništa i kazne su im male.
Postoji jedan problem u ovom zakonu – kaznene odredbe su male za fizička lica, a velike za pravna lica. U suštini, pravno lice može neki put nenamerno da pogreši, a da plaća velike kazne, dok fizičko lice po ovim kaznenim odredbama ima račun da plati kaznu, bolje nego da prijavi proizvodnju.
Zakon je dobro regulisan i u članu 9, jer tu se sortira sadni materijal.
Što se tiče prodajnog mesta, mislim da je to solidno rešeno, jer nije realno da svi prodaju sadnice na svakom mestu.
Ima jedan problem u ovom zakonu, gde je za dosta stvari predloženo da ministar predlaže; tako, na primer, i oko ovog prodajnog mesta – nije samo da ministar definiše prodajno mesto, trebalo je unapred da se zna, u Predlogu zakona kako treba da izgleda prodajno mesto, ili ministar može da propiše da sadnice i dalje mogu da se prodaju na kamionu. Malo je to nezgodno za proizvođače koji se bave ozbiljnom proizvodnjom.
Postoji problem oko matičenja stabala. To smo juče na Odboru za poljoprivredu razmatrali, a i tu sam prisustvovao; Institut u Čačku, koji proizvodi mahom sadnice šljiva, prodaje autorska prava za njihove novostvorene sorte. Vidite šta se tu javlja – kao proizvođač sadnog materijala ne mogu da radim matičenja njihovih sadnica; nije problem u plaćanju, problem je u pravu. Tu je problem što možete da kupite sadnice na jednom mestu; može da pobije grad u samom Institutu u Čačku gde mogu da se kupe i više nemate nigde mogućnost da kupite plemke na drugom mestu. Mislim da ćete u ovom zakonu i vi kao ministar insistirati da se to promeni.
Rekao sam vam za ove kaznene odredbe i mislim da to nije realno. Nije realno prema ljudima koji su prijavljeni, jer ipak on plaća i dodatno radnike, a neko ko proizvodi pravi smetnju sa nelojalnom konkurencijom. Toliko od mene.