Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. Predloga zakona o veterinarstvu kojim tražim da se u tački 13) posle reči "stav 1." dodaju reči "i stav 2.".
Pre dvadesetak dana sam sa ove govornice takođe apelovao na vas, skupštinsku većinu, da prihvatite kako ovaj moj amandman na član 158, tako i amandman gospodina Zorana Mašića na član 96, jer su međusobno vezani, te bi se prihvatanjem stava 2. po amandmanu na član 96, posle stava 1. stekao uslov za prihvatanje mog predloženog amandmana na član 158. Prihvatanjem ovih amandmana Predlog zakona o veterinarstvu postao bi potpuniji, odnosno u članu 96. i 158. precizniji za sve one koji se bave proizvodnjom i prometom životinja.
Stav 2. jasno precizira kada prevozna sredstva kojima se prevoze životinje moraju da budu evidentirana kod Ministarstva, a kada je dovoljno da samo ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. Zarad bolje obaveštenosti naših proizvođača, kao i onih koji će vršiti prevoz, moram da kažem da član 158. Predloga zakona, sa svojih 35 tačaka, samo reguliše kako da se proizvođačima, odnosno prevoznicima životinja što dublje zavuče ruka u džep tj. kako da se novčano što drastičnije kazne. Iz tih razloga, prihvatanjem stava 2. stekli bi se uslovi da oni koji će sprovoditi ovaj zakon budu delom ograničeni u tumačenju, odnosno kažnjavanju.
Neprihvatanje ovih amandmana tj. stava 2. samo će dati još širu mogućnost za zloupotrebu prilikom kažnjavanja naših građana koji se bave proizvodnjom i prevozom životinja. Tako će proizvođač biti kažnjavan po nekoj od onih 35 tačaka u članu 158, takođe i prevoznik, pa će krajnjeg kupca zaboleti glava od visine cene kako živih životinja, tako i proizvoda dobijenih na osnovu njih.
U krajnje kupce ubrajam i nas iz jedine opozicione stranke u ovom parlamentu, jer mi sebe vidimo kao delić ovog naroda, što se za vas, gospodo iz pozicije, ne bi moglo reći, jer svojim stavovima samo pokazujete koliko ste se ovim tankim lestvicama koje se zovu vlast popeli iznad nas, ostalih građana Srbije. Letvice od kojih su ove lestvice sačinjene veoma su slabe, pa ćete pući kao dulek kada neka od njih popusti, a već strašno krckaju.
Takođe moram da podsetim naše građane da je ovaj predlog zakona pre dvadesetak dana, u potpuno istom obliku, bio u skupštinskoj proceduri i kao takav nije dobio potreban broj glasova. Sada, posle ove ponovne rasprave o njemu, ministar poljoprivrede očekuje da se on prihvati.
Zna žena da trguje, pa je svoju trgovačku sposobnost iskoristila kod onih koji podržavaju ovu vladu, a ja sam mislio da i oni, prethodnim neprihvatanjem ovog zakona, brinu o interesu naših građana. Ipak, mislim da oni brinu samo o svojim interesima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. Predloga zakona o veterinarstvu, kojim tražim da se u tački 13) posle reči "stav 1." dodaju reči "i stav 2", čime bi tačka 13) bila potpunija i samim tim preciznija.
Podsetio bih vas da je tačka 13) ovog člana usko vezana sa članom 96. na koji je podnet amandman od strane poslanika SRS gospodina Zorana Mašića, koji je predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. On ovim amandmanom traži da se posle stava 1. doda pomenuti stav 2. koji glasi: "Prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove". Vlada, po običaju, nije prihvatila ovaj amandman, pa tako nije prihvatila ni amandman koji sam ja podneo.
Ako bismo analizirali zašto sve, ili gotovo sve amandmane poslanika Srpske radikalne stranke Vlada ne želi da prihvati, onda bismo došli do jedinog mogućeg zaključka, a on je sledeći: Vlada, odnosno njeni ministri prihvatanjem ovih amandmana prihvatili bi da je predloženi nacrt zakona pun nedostataka; još gore od toga, tako bi priznali svoju nesposobnost, kako za ovaj, tako i za mnoge druge predloge zakona.
Kako bi bilo lepo da je Vlada predložila dobre zakone, pa da mi poslanici Srpske radikalne stranke – uzgred, jedine prave opozicione stranke u ovom parlamentu – ne moramo da ispravljamo svojim amandmanima ništa u njima, već da budemo srećni što naši građani doživljavaju procvat njihovom primenom. Tako nešto, uz neprihvatanje amandmana, očigledno nije moguće, jer će vaša skupštinska većina glasati protiv prihvatanja ovih amandmana, a trebalo bi da glasate za, jer ćete samo tako uspeti građanima Srbije da omogućite nešto bolje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi po kome u Odeljku I, gde se pominju žive životinje, proizvodi životinjskog porekla, kao i Glava 1. – Žive životinje, koje su svrstane po tarifnim oznakama, već su pomenute od strane mog prethodnika, gospodina Zorana Mašića, carinska stopa iznosi 30, što smatram niskom carinskom stopom i tražim da se zameni carinskom stopom od 40.
Ovo tražim iz razloga što je dosadašnja politika, kako one prethodne, tako i sadašnje Vlade, nekontrolisanim uvozom žive stoke, mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i mlečnih prerađevina, pogubno uticala na naše stočare, koji su nemajući kud umanjili stočne fondove zbog nemogućnosti, kako prodaje stoke, tako i prodaje proizvoda, pa je tako stočni fond potpuno osiromašen.
Rešenje koje nudim ovim amandmanom štitilo bi naše proizvođače, odnosno stočare od nekontrolisanog uvoza ovih proizvoda i žive stoke, te na taj način sprečilo dalje siromašenje i uništenje kako stočnog fonda, tako i naših proizvođača, stočara.
Očigledno je da Vlada samim činom odbijanja ovog amandmana, kao i obrazloženjem koje je dala, samo dokazuje da o našim poljoprivrednim proizvođačima i njihovim interesima uopšte ne razmišlja. Ali, zato veoma brine o proizvođačima iz Zapadne Evrope i Amerike. I štiteći samo njihove interese pokazuje da ona i nije vlada za koju građani Srbije na sledećim izborima treba da glasaju, tako što bi glasali za političke stranke čiji predstavnici sačinjavaju ovu vladu.
Samim neprihvatanjem ovog amandmana Vlada pokazuje da želi da zaštiti uvoznički lobi koji će se i dalje bogatiti i od koga će se za neku novčanu svotu "očešati" i neki od ministara, kako bi jadni mogli da prežive.
Vi, dame i gospodo iz vladajuće većine, trebalo bi da glasate za prihvatanje ovog mog amandmana, kako ne biste dozvolili da građani Srbije još više učvrste svoje ubeđenje da o njima i njihovim interesima brinu još samo srpski radikali.
Vodite računa, izbori su na pomolu, pa će vam možda trebati neki savet, a ja ovo ne naplaćujem, mada je veoma nezahvalno deliti savete, mada pametnima nisu potrebni, a oni drugi ne slušaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o osiguranju depozita, kojim tražim da se pomenuti član briše, mada mi se čini da bi i ovaj predlog zakona trebalo brisati, odnosno povući iz skupštinske procedure. Poslanička grupa SRS podnela je amandmane na svaki od članova ovog predloga zakona jer svi imaju slično obrazloženje koje glasi: -- država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva koja se deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje daju poslovne banke na depozit fizičkim licima.
Ovakav zakon još više povećava i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica, a sve u cilju daljeg pljačkanja građana Srbije od strane sada već stranih banaka, jer na teritoriji Republike Srbije osim dve tri domaće nema drugih. Sve to voljom nekadašnjeg guvernera Narodne banke, a sada ministra za finansije Mlađana Dinkića, jer on je sad strana zvezda – jel'' tako? Da se vratim na osiguranje depozita, a u šta ubrajam i štedne uloge građana za šta je do sada garant bila Narodna banka, jer ubuduće taj posao preuzeće agencija za osiguranje depozita.
Ova, kao i druge agencije formirana je iz razloga zapošljavanja političkih istomišljenika Mlađana Dinkića, a ne zato što će ona biti stvarni garant u osiguranju depozita. Ova agencija će sigurno raditi svoj posao i osiguravati depozite. Kako će naplaćivati proviziju, i isplaćivati štetu deponentima – sumnjam, jer će se potruditi naravno uz pomoć Dinkića da pronađe modalitet kako da izbegne takve obaveze.
Ministar Dinkić je stvarno ekspert u toj oblasti. To je dokazao na primeru Dafiment banke koju je uveo u stečaj i na taj način oštetio mnoge građane. Kao guverner Narodne banke izbegao obavezu koju je Narodna banka imala, da garantuje za depozite građana. To je objasnio tako što je rekao da deponenti koji su podigli kamate na uložena sredstva u vrednosti glavnice nemaju prava na glavnicu, kao i da su novac dali forme radi, a ne iz razloga ostvarivanja interesa. Verovatno će tako biti i sa osiguranjem depozita kod agencije za osiguranje istih.
Najbolje bi bilo da se manete ćorava posla, a osiguranje depozita ostavite u nadležnost Narodne banke, pod uslovom da kreator rada istog ne bude Mlađan Dinkić i njemu slični eksperti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Branislav Blažić podneo je amandman na član 36. Predloga zakona o Vladi, kojim traži da se u stavu 1. reči "pri podnošenju" zamene rečima "najkasnije 60 dana pre podnošenja".
Zašto je ovo predložio? Iz razloga što se pri razmatranju završnog računa vrši kontrola materijalno-finansijskog poslovanja Vlade i organa državne uprave sredstvima javnih prihoda. Izveštaj o radu treba da omogući Narodnoj skupštini da izvrši funkcionalnu kontrolu rada i vođenje politike Vlade. Zato je potrebno da se izveštaj o radu odvoji od završnog računa i da se pre rasprave o završnom računu raščisti pitanje da li je Vlada ostvarila svoju funkciju, bez istovremenog i direktnog sagledavanja sredstava.
Sasvim je primereno da se pre rasprave o završnom računu ima jasan stav Narodne skupštine u pogledu rada Vlade, u delu funkcija ustavnosti i zakonitosti, kao i vođenja politike i rezultata te politike. Loša ocena rada Vlade ne mora da prouzrokuje neusvajanje završnog računa.
Iz svega ovoga se jasno vidi da je ovaj predlog daleko bolji kao rešenje stava 1. člana 36. nego što je to slučaj sa predlogom podnetim od strane Vlade.
Očigledno je da Vladi nikako ne odgovara da javno prizna kako su amandmani poslanika SRS daleko bolji i prihvatljiviji za građane Srbije, kako u ovom slučaju kada se radi o Predlogu zakona o Vladi, tako i u slučaju kod nekih amandmana na druge predloge zakona. Zbog čega je vas sramota da prihvatite odlične amandmane poslanika SRS, ulepšate, odnosno uokvirite i stvorite potpuniji zakon o Vladi.
Zato pozivam poslanike skupštinske većine da isprave Vladu u ovome i pomognu joj da prevaziđe svoju frustraciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 102. Predloga zakona o turizmu moj kolega Zlatko Radić opravdano želi da upotpuni nešto što nije potpuno, a to je ovakav Predlog zakona o turizmu, gde se ne precizira kada Ministarstvo može da umanji ili oduzme postojeću kategoriju određenog ugostiteljskog objekta.
Pošto znamo da je ugostiteljstvo sastavni deo turizma, onda je potpuno jasno da ugostiteljske objekte upravo deli ova kategorizacija na one visokokvalitetne i na one manje kvalitetne. Naravno, da bi se jedan ugostiteljski objekat razlikovao po kategoriji koju poseduje, mora da se razlikuje i kvalitetom svojih usluga, kvalitetom smeštaja, kvalitetom hrane i pića, čistoćom i lepotom, kako enterijera tako i eksterijera, pa naravno, i cenom svojih usluga. Ovo poslednje opet znači da kategorije ugostiteljskih objekata dele goste na one sa plićim i dubljim džepom, pa ko šta može i voli, to neka i izvoli.
Ovaj predloženi stav 4. na član 102. ovog predloga zakona samo precizira kada ministarstvo može da umanji ili oduzme postojeću kategoriju ugostiteljskog objekta. Drugo je pitanje da li će ministarstvo realno kategorisati objekte, odnosno oduzimati ili umanjivati već postojeće kategorije. Mislim da će pojedinci, zahvaljujući vezama sa nesavesnim ministrima, dobijati neregularne kategorije za svoje objekte, koje su mnogi kupili za male pare upravo uz pomoć mešetara, to jest tih istih ministara.
Kao primer mogu da navedem Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" iz Velike Plane koje je privatizovano veoma jevtino, a upravo zahvaljujući vezama kako sa nekim političarima, tako i sa rukovodstvom ovog preduzeća. Ovakve vrste prijateljstva stvaraju se novcem, a uz to, ovom vlasniku, kao i mnogima širom Srbije, pomogli su i suludi zakoni, kao što je Zakon o privatizaciji, Zakon o radu. Zahvaljujući ovom prvom pomenuti vlasnik dobio je Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" veoma jevtino, a zahvaljujući drugom uspeo je da se oslobodi dela radnika.
Ovo preduzeće u svom sastavu, pored par ugostiteljskih objekata nižeg ranga, ima i dva objekta na autoputu Beograd - Niš, od kojih je jedan rangiran sa dve zvezdice i veoma je poznat kako u Srbiji tako i u većem delu Evrope, a to je motel "Stari hrast" koji se nalazi na nekih 100 kilometara autoputem od Beograda prema Nišu, tačnije kraj Markovca. Živim u Velikoj Plani pa tako poznajem i jednog od bivših upravnika ovog motela, koji je uz mnogo ponosa znao da kaže gostima kako je "Stari hrast" ne samo motel, već i kapija Šumadije, pa gledajući njega mogu da zamisle sve lepote šumadijskog kraja.
Verovatno je zahvaljujući upravo ovom običnom motelu Ugostiteljsko preduzeće "Šumadija" kupljeno veoma povoljno od strane sadašnjeg vlasnika. Vlasnik će, verovatno, u narednom periodu prodati ove manje vredne objekte, tako zaraditi mnogo više nego što je platio celo preduzeće i, naravno, ostaće mu motel "Stari hrast", sa svim svojim pratećim objektima praktično besplatno.
Ovo govorim zbog toga što je postojalo daleko bolje rešenje, a to je da je sadašnji vlasnik mogao da uloži novac u uređenje restorana u Velikoj Plani i pretvori ga u hotel koji je potreban Velikoj Plani, kako bi obezbedio smeštaj za turiste, kojih će sigurno biti. Ovo je i daleko bolji način da se novac zaradi, nego prodajom nečega što je džabe dobijeno, maltene kao poklon.
Naravno, radnici "Šumadije", pa i opština Velika Plana samom ovakvom privatizacijom izgubili su mnogo. A, izgubio je i turizam u opštini Velika Plana. Radnici "Šumadije" su, istina, pokrenuli sudski spor za poništenje ove lude privatizacije i nadaju se povoljnoj presudi po njih, a ja se plašim da će konačan ishod biti po onoj narodnoj – kome šteta tome i sramota. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 10. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine moj kolega poslanik iz SRS-a Milovan Radovanović pokušao je kako Vladi tako i vašoj poslaničkoj većini da predoči svu moguću pogubnost ovakvog zakona koji u praksi neće građanima Srbije dati ništa opipljivo, osim nadu da će neka nova vladajuća struktura izvršiti možda povraćaj oduzete imovine, jer ova vlast nema hrabrosti da građanima kaže da je povraćaj nemoguć posle tolikog protoka vremena, niti ima mogućnosti da taj povraćaj izvrši.
Naravno, u predizbornoj kampanji svi vi iz vladajuće strukture obećavali ste građanima ovaj, po nama, nemogući povraćaj imovine, pa želite ovim predlogom zakona da to prolongirate i da taj vreli krompir koji ste uzeli u ruke ugurate u ruke nekom drugom, pa neka se taj drugi njime opeče.
Znate, kao i svi drugi poslanici Srpske radikalne stranke, svestan sam toga da ovo što govorimo o ovom predlogu zakona vas savršeno ne interesuje, ali, gospodo, mi to vama ne govorimo, jer znamo da nas ne slušate, govorimo građanima Srbije koji žele da znaju šta im ovakav predlog zakona nudi, odnosno ne nudi. Kakav je to zakon koji ne nudi rešenje kako da se vrati imovina crkvama i verskim zajednicama, već će to pitanje da uredi neki drugi zakon, kako stoji u ovom članu 10?
Zbog svega ovoga ja, kao i ostali poslanici SRS-a, apelujem na Vladu da povuče ovaj predlog zakona iz skupštinske procedure i tim potezom građanima Srbije pokaže da bar delom brine o njihovim interesima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona po svemu prihvaćen je većinom glasova skupštinskog Odbora za poljoprivredu, iako poslanici SRS i članovi ovog odbora nisu za njega glasali zbog manjkavosti koje ovaj predlog zakona poseduje.
Poslanici SRS upravo iz tih razloga podneli su veliki broj amandmana na ovaj predlog zakona, kako bi ga poboljšali, odnosno kako bi od ove babe u vidu zakona o semenu kozmetičkim sredstvima stvorili bar malo mlađu osobu, a nikako devojku, jer to nije moguće. Vaša skupštinska većina, dakle mnoge od ovih amandmana, a možda i sve, neće prihvatiti, iako biste morali, jer samo tako ovaj zakon može da bude bar malo bolji za građane Srbije.
Vlada je očigledno želela da ovim predlogom zakona učini to da on bude što prihvatljiviji za Ameriku, kao i EU. Prilikom pripreme ovog zakona o semenu Vlada nije istovremeno vodila računa da li će biti prihvatljiv i za one kojima je stvarno potreban.
Dakle, to su preduzeća i instituti iz oblasti poljoprivrede koji prema svojim rezultatima nimalo ne zaostaju za svojim stranim kolegama. Ovde su u pitanju i građani Srbije koji se bave poljoprivredom, a kojima ćete ovim zakonom dublje zavući ruku u džep. Ipak, da bi ovaj zakon o semenu bio dobar, bar za Ameriku i EU, treba doneti sijaset drugih zakona iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, koji će pratiti ovaj zakon, a sumnjam da ćete to moći pre isteka narednih deset godina. Nas iz SRS, kao i veliki broj građana, teši to što vi u to vreme uveliko nećete biti na vlasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Čolić, poslanik SRS, podneo je amandman na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kojim traži da se član 44. ovog zakona briše, zbog toga što SRS ne može podržati osnivanje još jedne agencije, čije je postojanje sebi samoj svrha, jer opštinska agencija koja se osniva ovim zakonom, članom 42, vodi imenik miritelja i arbitara, a pošto SRS smatra da radne sporove treba da vodi služba pravne pomoći, koja postoji u svim jedinicama lokalne samouprave, samim tim suvišno je postojanje agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Prema tome, član 42. Predloga zakona postaje suvišan, jer ako prihvatite koncept SRS da se ne osniva agencija nema potrebe za bilo kakvim imenikom koji bi ta agencija vodila. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 44. Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. U tom članu se kaže da su miritelj i arbitar dužni da prijave promenu podataka iz člana 43. stav 2. tač. 3) i 4) ovog zakona u roku od tri dana od kada su nastale promene.
Amandmanom na član 44. tražim da se isti briše zbog toga što su poslanici SRS prethodnim amandmanima mirno rešavanje radnih sporova stavili u nadležnost službe pravne pomoći, koje pri opštinama već postoje, pa samim postojanjem ove službe ne postoji potreba za miriteljem i arbitrom, koje je Vlada predložila, pa tako ne postoji ni potreba prijave promene podataka istih.
Predlagač, odnosno Vlada, ovim zakonom predlaže i obrazovanje republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kao što je u ranijem periodu predložila i agencije za navodne potrebe u nekim drugim oblastima, a koje je skupštinska većina i usvojila. Pomenuta agencija će, uz već formirane, stvoriti dodatni haos u već haotično stanje ovih oblasti.
Predlog ovog zakona je samo žalosna posledica tragičnog Zakona o radu, zbog koga su hiljade ljudi ostale bez posla, a neki i bez života, izvršivši samoubistvo zbog očaja u kome su se našli.
Vlada će ovim zakonom, ukoliko bude prihvaćen, samo povećati troškove i time dodatno opteretiti poreske obveznike, odnosno građane Srbije. Iz ovih razloga predlažem Skupštini, odnosno njenim poslanicima, da prihvate amandman na član 1. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, u kome stoji da te poslove obavljaju službe pravne pomoći pri opštinama, pa tako prihvati i amandman na član 44. ovog zakona, kojim tražim brisanje famoznog miritelja i arbitra, a samim tim i brisanje njihove prijave promene prebivališta, odnosno podataka.