Dame i gospodo narodni poslanici, skoro svi zakoni koje je Vlada uputila u ovaj parlament su bili nedorečeni. Takođe, i ovaj zakon o nacionalnim savetima ima svoje propuste i nedorečen je.
Nacionalni savet i nacionalna manjina u upravni poredak države uvedeni su još 2002. godine Zakonom o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina. Uprkos pričama vladajuće koalicije o tome kako se u pravima nacionalnih manjina mora otići korak dalje, kako mora zakonski da se zaokruže oblasti, godinama smo čekali na ovaj zakon. Na njega nisu čekali samo pripadnici nacionalnih manjina, već i građani Srbije koje je ovaj zakon interesovao.
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina tek danas se nalazi pred nama poslanicima, sedam godina nakon usvajanja pomenutog zakona i tri godine nakon usvajanja Ustava. Da podsetim, Ustav sadrži odredbe koje omogućavaju pripadnicima nacionalnih manjina da neposredno ili posredno preko svojih predstavnika učestvuju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava iz oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i pisma. Ustav takođe daje mogućnost nacionalnim manjinama da izaberu svoje nacionalne savete.
Postavlja se pitanje - zašto smo dugo čekali na ovaj zakon? Međutim, to pitanje, nakon što smo videli konačnu verziju Predloga zakona, ovaj zakon pada u vodu. U ovom trenutku bitnije je da nam odgovorite na pitanje - zašto smo nakon toliko godina, nakon toliko priča dobili Predlog zakona koji sadrži toliko mana? Dobili smo Predlog zakona koji je u pojedinim delovima i nedorečen, a i nejasan. Gospodine ministre, nakon toliko godina, nakon toliko rasprava, priča, polemika, zakon mora da bude savršeno jasan.
SRS će svojim predloženim amandmanskim rešenjima pokušati da ispravi pojedine njegove odredbe, međutim, sa nekim odredbama to je prosto nemoguće. Zakon je na prvi pogled dobro upakovan, ušminkan, međutim, nakon te savršene spoljašnosti otvaraju se mnogobrojni problemi. Pre svega, njegova priprema u praksi, mogućnosti, odnosno nemogućnosti sprovođenja pojedinih njegovih odredbi u praksi i posledice koje će proizvesti odredbe u ovom zakonu o nacionalnim savetima.
SRS smatra da je ovaj zakon neophodan. Neophodan je jer uređuje jednu veoma važnu oblast, oblast prava nacionalnih manjina. SRS je uostalom i godinama ukazivala na potrebu donošenja jednog takvog zakona. Međutim, Predlog zakona u obliku u kom se našao pred poslanicima, tj. pred nama, za nas je neprihvatljiv i za njega, gospodine ministre, nećemo glasati.
Zakon propisuje da nacionalne manjine same odlučuju kako će da biraju članove nacionalnih saveta. Izbori za nacionalne savete mogu biti neposredni ili putem elektorske skupštine, međutim, nejasno je kako će se vršiti opredeljenje.
U zakonu stoji: "Nacionalne manjine će se same opredeliti kojem će se od ova dva načina dati prioritet", u stvari, na koji način ćemo, recimo, mi pripadnici muslimanske veroispovesti izjasniti kome ćemo od ova dva načina dati prioritet.
Da li će svi zainteresovani moći da učestvuju u donošenju tako važne odluke ili će odabrana grupa ljudi to odlučivati u moje ime i u ime svih nas koji pripadamo strankama koje nisu nacionalne. Verujem da to pitanje i ta dilema ne muči samo nas muslimane, već i Rome, Slovake, Rumune i Rusine.
S druge strane, ako se donese odluka da se izađe na neposredne izbore i ako ne bude upisan dovoljan broj birača na poseban birački spisak, izbori za nacionalni savet održaće se putem elektorske skupštine. Ubeđen sam, dame i gospodo, da je većina zainteresovana da to budu neposredni izbori.
Pokazalo se da elektorski izborni sistem izbora članova nacionalnog saveta ima puno mana. Neposredni izbori su mnogo bolji i konstruktivniji način da se izaberu predstavnici nacionalnog saveta. Isto sam tako uveren da će biti veliki problem kod izrade, gospodine ministre, posebnog biračkog spiska. Bojim se da vam taj birački spisak ne posluži isto kao u kampanji za dodeljivanje kafe, šećera i ostalog.
Način formiranja posebnog biračkog spiska je izazvao, to dobro znate, polemike i rasprave, posebno u Odboru za nacionalne manjine. To što ste propisali da birači moraju da sami podnose zahtev za upis je možda jedna vrsta diskriminacije. S druge strane, kažete da ćete organizovati kampanju za upis u birački spisak, međutim, ne verujem da će ta kampanja dati željene rezultate, a verujte mi, svi to dobro znamo, da će mnogo i koštati državu.
Uzmimo, gospodine ministre, primer muslimana. Oni su raštrkani po čitavoj Srbiji. Nisu skoncentrisani na jednom mestu. Neki žive u gradovima, neki po zabitim selima, gde nema struje, samim tim i televizije, a da ne spominjem novine.
Ako kojim slučajem i čuju za poseban birački spisak, za njih će biti vrlo komplikovano i predstavljaće veliko maltretiranje da se upišu u poseban birački spisak. Mnogi možda neće ni želeti da se upišu u ovaj posebni birački spisak, plaše se njihovih zloupotreba. SRS je upravo zbog toga predložila amandmanima veće kazne od onih koje je predložio predlagač ukoliko dođe do zloupotreba podataka sa posebnim biračkim spiskovima. Međutim, kod ljudi postoji bojaznost, treba ih razumeti.
Takođe, predložili smo da, pored političke organizacije nacionalnih manjina, mogu i druge političke organizacije da se prijave za ove nacionalne savete. Time sprečavamo diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina, pružamo mogućnost da na izborima učestvuju svi, bez obzira na političku pripadnost.
Zašto bih ja Sulejman Spaho, musliman, poslanik SRS ili bilo koji drugi moj kolega bili u podređenom položaju u odnosu na kolege koji su u strankama, koji se definišu kao političke organizacije nacionalnih manjina?
Svako zna program Spahe Sulejmana i SRS i zato ostavljamo narodu da on odluči ko će ga u nacionalnom savetu zastupati, a ne u startu nekog eliminisati. Ovo je samo neka od zamerki, a moje kolege će pričati o drugim aspektima ovog zakona.
Na kraju, još jednom da ponovim stav SRS. Zakon nacionalnim savetima nacionalnih manjina je neophodan da bi se uskladila sa Ustavom ova vrlo važna oblast za naše društvo i našu državu, daleko preciznije uredila. Međutim, ovakav predlog zakona, koji je u nekim delovima nedorečen, za nas je neprihvatljiv.
Nismo mi protiv zakona, već protiv ovakvog oblika zakona. Isto kao što je meni kao muslimanu i SRS drago što je vladajuća koalicija preuzela neke naše stavove, kao musliman moram da konstatujem da ohrabrujući korak predstavlja to što se država u spoljnoj politici opredelila za saradnju sa nesvrstanim zemljama i velikom većinom u Organizaciji islamske konferencije.
Takođe, dobro je što je predsednik palestinske samouprave Mahmud Abas bio u Beogradu, a koliko su iskreni ti koraci, videćemo u budućnosti. Ukoliko uzmemo u obzir vaše ponašanje svih ovih godina, moramo biti skeptični.
Znam kojem nacionalnom korpusu pripadam. Pripadam srpskom, zato što se deklarišem kao Srbin islamske ispovesti. Znam takođe da pripadam srpskoj islamskoj zajednici, kojoj je sedište u Beogradu. Pripadam i ponosan sam sa tim što pripadam SRS, a ono što je najvažnije, moj predsednik je Srbin, ne Srbin, nego Srbenda, srpski junak dr Vojislav Šešelj i dok Srbija bude imala take srpske junake dotle će i da postoji. Je l' tako, gospodine Nikoliću?