Pa, naravno, i vi  ste  u  DOS-u, je li tako?
Vlada ponovo ovim zakonom želi da pokaže da je gazda. Formalno, zakon donosi Narodna skupština, ali Vlada sve odlučuje. Vlada će odlučiti o osnovici na osnovu koje će se obračunati plata izabranim licima i tako da Vlada želi da vlada onima koji treba da je, po zakonu i Ustavu, kontrolišu.
No, glavna mana ovog predloga zakona je što ne uređuje odnose u javnim službama. Ono za šta se mi zalažemo je da isti koeficijenti ili približno isti, odnosno zarade, važe za iste poslove i u Beogradu, i u Vranju, i u Nišu, Surdulici, Vlasotincu itd.
Svako teži da bolje živi, da ima veću platu, a veliki grad magično privlači sve ljude. Tamo je i veća plata, bolji uslovi života. S druge strane, interes države je da se izjednači kvalitet života i u malim sredinama, u palankama, sa životom u Beogradu, Nišu, Kragujevcu itd.
Ukoliko plata npr. lekara opšte prakse bude mnogo veća u Beogradu nego u Surdulici ili Nišu, oni će kopati i rukama i nogama da dođu u veliki grad. Ukoliko izjednačimo ili približimo zarade za ista ili slična zanimanja, sa istom kvalifikacijom, stručnom spremom, niko neće želeti da silom promeni mesto boravka, pa se tako neće dešavati da, recimo, u Doljevcu imamo manjak lekara, a u Beogradu, na tržištu rada, mnogo njih čeka posao. Oni će ostati u svojoj sredini i tamo će lečiti građane, u opštini iz koje su potekli i gde su se ranije školovali.
Ne znam zbog čega Vlada traži da se u opštinama sa određenim brojem stanovnika plate izabranih ili postavljenih lica razlikuju. Zašto bi neko u nekoj opštini, koja ima dvadesetak hiljada stanovnika, a radi pošteno i dobro svoj posao, imao manju platu nego recimo postavljeno ili izabrano lice u Nišu.
Naravno, nisam za to da, kao u Merošini, predsednik opštine odredi sebi platu od 24.000,00 dinara, a predsedniku izvršnog odbora 22.000,00 dinara. Ali, plata ipak treba da bude pristojna, da svako može od te plate da živi.
Zašto se zalažem da se te plate izjednače?
Pa, evo, pogledajte u opštinama u Nišavskom okrugu nema ni po desetak ljudi sa visokom školskom spremom. Tamo je, jedno vreme, u jednoj opštini ista ličnost obavljala poslove predsednika opštine i izvršnog saveta skupštine opštine, jer nije bilo lica sa visokom stručnom spremom da to radi.
Mi se zalažemo da Vlada vrati ovaj predlog zakona, da uvaži predloge Srpske radikalne stranke, pa da o tim predlozima i Predlogu zakona ponovo raspravljamo. Pošto više ne možete da me kaznite - DOS je stvarno najgori.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zoran Đinđić, predsednik Vlade kaže da su nesposobnost Socijaldemokratije da reši probleme unutar svoje stranke i kontradiktorna saopštenja koja daju suprotni tabori ili suprotstavljeni tabori u predsedništvu Socijaldemokratije i da je to jedan od razloga zašto treba smeniti potpredsednika Vlade, Vuka Obradovića, jer se ti problemi prenose na rad Vlade i da se Vlada obavezala na rad koji će biti moralan, častan i na svaki drugi način odgovoran. Nas to ne interesuje kakve probleme ima Socijaldemokratija, šta oni rade na svojim sednicama, nama su potrebni dokazi da li je Vuk Obradović časno, pošteno i savesno, odgovorno radio svoj posao u Vladi i rešavao probleme unutar onog resora koji mu je u Vladi poveren. Gospodin Vuk Obradović kaže da je izveštaj komisije na čijem je on čelu bio primljen u Vladi bez rasprave i jednoglasno usvojen. Suprotnih dokaza nemamo.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo velike probleme u državi, Kosovo postaje polako nezavisna država, često imamo nestašice struje, sve poskupljuje, problemi se gomilaju, gospodin Korać bi da hapsi i izručuje Hagu bez zakona, a mi raspravljamo o tome da li je neko nekoga, na koji način, kako, gde, ko kome sisa palac, ko kome cepa čarape i koliko ko može. Gospođica Milenković tvrdi za srpske radikale da podržavaju silovanje. Mi smo, gospođo ili gospođice Milenković, porodični ljudi, a vi se prvo udajte, rodite decu, pa onda pričajte o tome. Imam kćerku od 19 godina, ja da podržavam silovanje? Treba da vas je sramota zbog toga, a gospodin predsednik vas čak nije ni opomenuo.

Nema nijednog dokaza u pisanom obliku, bar nam ga predsednik Vlade nije dostavio, koji govori o nekoj krivici gospodina Vuka Obradovića. Nema ni usmenih dokaza. Čuli smo danas gospodina predsednika Vlade i ništa nam o tome nije rekao. Naprotiv, imamo mnogo više osnova da sumnjamo u neke afere u koje su umešani i predsednik Vlade Đinđić, Batić i Dušan Mihajlović. Mi ne branimo Vuka Obradovića zbog toga što nam je politički drag. Mi jedva čekamo da se svi vi međusobno sukobite, da se što pre rasturite. DOS propada, a Srbiji je bolje. Mi čak želimo da pospešimo sukobe među vama, niste nam dragi i mi mislimo da je na bolje da se što pre posvađate i odete. Ali, ne možemo dozvoliti da se galamom i hajkom smenjuju potpredsednici Vlade, da se na taj način izbegavaju argumenti. Ne možemo kao u onoj Orvelovoj životinjskoj farmi da ovce bleje, četiri noge dobre, a dve noge loše i da se tako argumenti gase i guše.
Gospodin Vuk Obradović nam je ostao mnogo toga dužan.
Gospodine Vuče Obradoviću, potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ne možete vi pred Narodnom skupštinom, pred poslanicima Narodne skupštine da kažete - neki su bili podmukli, pravili su mi smetnje u radu, a nisu mi davali izveštaje, to se vidi iz potpisa izveštaja koji su doneli, ima mnogo nečinjenja, nedavanja informacija itd. Taj neko ili ta grupa ljudi ima svoje ime, ima svoju funkciju. Vi nemate pravo da se obavezujete i da kažete - čast mi nalaže, neću to da uradim, neću da se ponašam kao što se oni ponašaju.
Vi ste potpredsednik Vlade koga nije postavio Đinđić, već vas je izabrala Narodna skupština. Vi Narodnoj skupštini dugujete odgovor da li imate neku obavezu prema bilo kome drugom, i u to zaista neću da ulazim. Mi otvoreno sumnjamo da ste vi dirnuli, da ste vi čačkali tamo gde niste smeli, da ste dirnuli u neke poslove koji su vezani za premijera, koji su vezani za ministre, koji su vezani za neke moćne ljude iz okruženja nove vlasti. Nas ne interesuju seksualne rasprave. Ljudi, ozbiljni smo ljudi, imamo svi veliku decu, hajde da pričamo o tome kada možemo i kada bude vreme. Neću da raspravljam, u svoje ime ću da govorim, neću da raspravljam o seksualnim aferama o ljudima u nekim godinama kada se seksa radije sećamo, nego što to radimo.
Na kraju, ko će odlučiti o sudbini potpredsednika Vlade Vuka Obradovića? Ko će odlučiti o sudbini potpredsednika Vuka Obradovića, da li će to odlučivati i poslanici za koje Vuk Obradović kaže da više nisu poslanici, s obzirom na Zakon o izboru narodnih poslanika i obaveštenje koje je kao predsednik stranke na osnovu odluke glavnog odbora poslao predsedniku Narodne skupštine. To što se Administrativni odbor ne sastaje, to što se očekuje da ministar pravde, izvršni organ koga kontroliše Skupština, da donese odluku o tome ko će biti narodni poslanik, ne može biti presudno.
Mi pitamo, evo i ovde postavljamo pitanje Aleksandru Krstiću, predsedniku Administrativnog odbora, ko ga to sprečava, da li je to Vladan Batić, da li je to neko drugi, moćniji od Batića, da sazove Administrativni odbor i da se konačno donese odluka. Šta se može desiti? Da smo i prethodne odluke i zakone donosili nelegalno, da su o njima odlučivale osobe koji nisu narodni poslanici ili možda jesu narodni poslanici, ali mi to moramo jasno znati. Gospodine potpredsedniče, pozivam vas da Narodnoj skupštini pomognete pri odlučivanju i da iznesete imena i prezimena, funkcije i ono što znate o nekim ljudima koji su vam smetali u radu i za koje vi smatrate da je to razlog da bude pokrenuto vaše smenjivanje sa mesta potpredsednika Vlade.

Imam dva pitanja i biće vrlo kratko. Vladi Republike Srbije i ministru za više i visoko obrazovanje sam postavio pitanje - kada će Vlada Republike Srbije poništiti rešenje ministra za više i visoko obrazovanje. Dobio sam odgovor sa kojim nisam zadovoljan. I dalje tvrdim da je ministar Gašo Knežević zloupotrebio položaj, kada je ukinuo odluku dekana Pravnog fakulteta, a na koju je saglasnost dao i prethodni ministar za više i visoko obrazovanje. I dalje tvrdim da je udaljavanje dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta motivisano isključivo političkim razlozima. Takođe, da je dr Gašo Knežević morao da zna da nije ovlašćen da na osnovu službenog nadzora ukida pojedinačni pravni akt dekana, a gde dekan odlučuje po pojedinačnim pravima i obavezama i odgovornostima nastavnika i njihovih odnosa. Zato Vladi Republike Srbije postavljam novo pitanje: Da li postoji odgovornost članova Vlade koji štite Gašu Kneževića, ministra za više i visoko obrazovanje, koji je doneo nezakonitu odluku o udaljavanju prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta.
Drugo pitanje, DOS u Nišu je doneo listu kandidata za v.d. direktora osnovnih i srednjih škola u Nišu i okolini koji treba da imaju podršku DOS-a. Jedan od uslova je da niko ne bude direktor, pardon, jedan od uslova da neko bude direktor je i to da ranije nije bio i da sada nije član SRS-a, SPS-a ili JUL-a. Evo dokumenta i evo propozicije, gde jasno piše na tom dokumentu. Mislim da je ovo neodrživo, nezakonito i da se radi o ugrožavanju ljudskih prava. Ko može sprečiti da neko ko ispunjava sve uslove bude direktor škole samo zato što je pripadao ili pripada nekim političkim partijama, ako ispunjava sve zakonom propisane uslove. Hoćete li silom terati ljude da se učlanjuju u DOS? Pitam Vladu Republike Srbije i ministra za visoko i više obrazovanje - da li je ovo zakonom predviđen kriterijum i šta će u vezi sa ovim učiniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Aleksandar Vučić je u pravu. Srpski radikali su veoma često pokretali pitanje poverenja, da li nekom ministru pojedinačno ili Vladi i to su činili u više navrata. Setite se onog postupka, onih 20 dana kada smo obarali Šainovićevu vladu, kada smo tražili ispitivanje poverenja ministru Vlajku Stojiljkoviću. Bilo je i drugih zahteva srpskih radikala, ali oni nisu stavljeni na dnevni red, samo u vreme kada je SPS imao koalicionog partnera Novu demokratiju i onda je na zahtev Nove demokratije to uvek skidano sa dnevnog reda, a danas je Nova demokratija u sastavu koalicije DOS.
Ministar Batić, ministar pravde i lokalne samouprave konačno je na dnevnom redu. Naravno, voleli bismo da danas raspravljamo o nečemu drugom, o tome kako da poboljšamo efikasnost privrede, kako da popravimo socijalni status naših građana, ali javno ponašanje, javni istupi, javni nastupi, rad Vladana Batića u Vladi Republike Srbije, odnosno njegov nerad u toj vladi primorali su nas da tražimo danas da se ova tačka uvrsti u dnevni red.
Uveren sam da će mnogi poslanici, da će sve poslaničke grupe učestvovati u ovoj raspravi i da ćemo na kraju doći do uverenja da je neophodno izvršiti smenu ministra Batića iz Vlade Republike Srbije. Doduše, jedna poslanička grupa danas ne učestvuje u radu Narodne skupštine iz razloga koje su izneli ili iz nekih drugih razloga, pa će oni biti uskraćeni za to da i oni raspravljaju o ministru Batiću.
Ja ću početi od ponašanja ministra Batića prema narodnim poslanicima, prema poštovanju Narodne skupštine. Njega veoma često nema u Narodnoj skupštini, odnosno retko ga ima. Dođe ponekad, a to mu je navika iz vremena kada je bio u opoziciji i kada je bio u Demokratskoj stranci Srbije, pred kraj radnog vremena oko 19,15, održi nam vatreni govor, izvređa poslanike opozicionih stranaka, a onda se zadovoljno smeje kao čovek koji je, eto, nešto dokazao, kao čovek koji je silan, moćan itd. Danas pokušava da bude miran, da bude tih, da bude kao jagnje, da bude kao štrumpf, ali to mu ne polazi za rukom.

Ja nikoga nisam uvredio. U redu, paziću. Gospodin Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave nedavno na sednici opštinskog odbora ili skupštine opštinskog odbora u Valjevu reče da se on zalaže i da se uvek zalagao da će kriminalci budu smešteni u zatvor, ludaci u ludnice, a zločinci u Hag. Nevolja je u tome što ministar Batić sebi uzima ekskluzivno pravo da on lično procenjuje ko je kriminalac, ko je ludak, a ko je ratni zločinac.
U svojim javnim nastupima, a kako on voli da se slika i za sobom uvek vodi kamere, najavljuje da će biti izručenja Hagu i čak navodi imena ličnosti koje će biti izručene. On pri tom ne razmišlja da Ustav Savezne Republike Jugoslavije zabranjuje da se jugoslovenski državljani proteruju, da im se uzima državljanstvo i da mogu da budu izručeni bilo kom međunarodnom sudu. On čak otvoreno govori da Predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, koji će biti razmatran u Saveznoj skupštini, neće imati smisla ukoliko u njemu ne bude predviđena mogućnost izručenja naših građana. Čak najavljuje i mogućnost krize Savezne vlade ukoliko koalicioni partneri DOS-a u Saveznoj vladi, SNP ne glasaju za takav predlog zakona.
Dok snage KFOR-a, međunarodne zajednice, evo ovih dana uz pomoć Čovića pokušavaju da šiptarskim teroristima obuku uniforme policije Srbije, dok se šiptarski teroristi i zločinci puštaju iz srpskih zatvora, a istovremeno se sudi srpskim vojnicima i policajcima, ministar Batić govori i o Hagu.
Čini mi se da je gospodin Batić opsednut Hagom. Ja u tome vidim pokušaj da se amnestira ponašanje međunarodne zajednice, 10 godina teških i krvavih sankcija, uništavanje srpskog naroda u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, u Srbiji. Kaže ministar Batić da je on pisao pismo dok je bio u opoziciji. Možda ste vi pisali pisma, ali vas izgleda niko ne zarezuje, gospodine ministre, nema odgovora na ta pisma i ukoliko ste u tim pismima naveli koje su sve zločine učinili pripadnici američke administracije, nemačke vojske, francuske vojske, zašto ne pustite da oni prvo pohapse svoje zločince, neka ih oni strpaju tamo u Hag, neka im sude, a onda ćemo mi suditi ako ima zločinaca u našim redovima.
Možda je Hag realnost, ali Hag nije realnost za sve nas. Možda je samo za vas. I ako su neki Srbi učinili neke zločine, sudiće im naši sudovi, neka oni odgovaraju u svojoj zemlji. Ovako, vi biste Srbe u Hag, ludnice i tamnice, a Amerikance za prijatelje. Mislim da je gospodin Batić jedan od najvećih američkih lobista, lobista Haga i lobista Sjedinjenih Američkih Država. Znamo koliko je srpski narod štete pretrpeo od američkih lobista, od lobista u američkom kongresu.
Lobisti nikada ne rade besplatno, ne rade za lepe oči, lobistima se uvek za nešto plaća. Američki, odnosno šiptarski lobisti su bili plaćeni novcem koji je zarađivan od prodaje droge, od ucena, krađa, pljački, otimačina i zaplenom srpskih imanja. Možda gospodin Batić radi i za lepe oči, možda on ima posebne simpatije prema Karli del Ponte, oboje su mladi i lepi, i muškobanjasti, pa možda tu vuče simpatije. Ja imam pravo...

Nisam rekao ništa ružno, a vi niste ovlašćeni da tumačite i da procenjujete da li sam izneo argument ili ne. Narodni poslanik iznosi argumente onako kako on smatra. Radi se o raspravi o poverenju ministru Batiću i ja iznosim činjenice za koje mislim da su validne i merodavne. Pokušavam da ubedim narodne poslanike da oni prihvate moje argumente i izglasaju nepoverenje Batiću.
Gospodin Batić nije učinio ništa da se pred lice pravde izvedu oni koji su u javnim televizijskim emisijama i na državnoj televiziji priznali da su spalili državnu televiziju. On ih naziva revolucionarima, a sam kaže da se ponosi time da je i on učestvovao u takvoj jednoj revoluciji i da je on učesnik tih događaja. Da vas podsetim, Maki je javno priznao da je nosio boce sa molotovljevim koktelom i da on nije mogao da krade jer su mu ruke bile zauzete dok je bacao one boce sa benzinom.
Na kraju da vam kažem da je Vladan Batić jedan od tvoraca ovih kriznih štabova koji su još uvek aktuelni u nekim opštinama, u nekim preduzećima, a da je jedan od ljudi koji predvodi otimačine poslovnog prostora Srpske radikalne stranke za to imam jedan primer. To je jedno malo mesto Merošina, to je kraj Niša, jedan bivši komunistički jurišnik Tončić, sada je pripadnik DOS-a, nelegalno drži vlasništvo, pokušava da po svaku cenu istera srpske radikale iz poslovnog prostora. Naravno, mi to nećemo dozvoliti, kao što nećemo dozvoliti da bilo gde i bilo ko pokuša da nam taj poslovni prostor uzme.
Pozivam vas da danas smenimo ministra Vladana Batića, da se sutra ne bismo kajali za sve, zato što je on za mene izuzetno opasan čovek, čovek koji mrzi, koji ne govori rečnikom umerenog političara i zbog štete koju može da nanese celoj Srbiji. Očigledno je da se sa Vladanom Batićem nešto dešava. Lepo se sećam, iz nekih ranijih godina, kada je bio poslanik Demokratske stranke Srbije, tada je sedeo ovde u drugom redu, ali doduše i tada je dolazio pred kraj radnog vremena, ali je govorio o patriotizmu, govorio je o demokratiji. To nije više onaj Vladan Batić. On bi danas da izručuje, da proteruje, da hapsi, a sutra bi možda i da sudi i ono što je najgore, možda bi da izvršava kazne. Onaj hekler koji je nađen u njegovom automobilu za koji on demantuje da ga je ikada imao, da ga je posedovao, one snajperske puške, one automatske puške koje su ukradene iz stanice policije u Beogradu, plaši me, jer zamislite da gospodinu Vladanu Batiću dođe ideja da on bude lično egzekutor, da on izvršava sve te kazne.
Glasajući za Koštunicu, za predsednika SRJ, građani su glasali da ministar Batić bude ministar pravde, da Zoran Živković bude savezni ministar unutrašnjih poslova, da svi ostali koji danas zauzimaju ova mesta budu to što jesu. Mislim da jedna od posledica takvog glasanja, danas sedi ovde u prvom redu, inače ga uobičajeno nema i da je potrebno da narodni poslanici posle rasprave izglasaju nepoverenje ministru pravde i lokalne samouprave, Vladanu Batiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji je napisan potpuno neidološki, zakon koji nije politički pamflet. Predlog zakona je na usvajanje ponudio narodni poslanik Lazar Marjanski, čovek koji i sam poseduje zemlju, obrađuje i voli tu zemlju. Naime, Marjanski obrađuje 23 hektara plodne zemlje.
Vlada Republike Srbije je dala negativno mišljenje o ovom zakonu, a to mišljenje je potpisao potpredsednik, Jožef Kasa, a za predstavnika Vlade u Skupštini je određen dr Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji, kao i obično, nisu u sali, ali su tu kada se posećuju neki skupovi nekih verskih sekti.
Narodni poslanik SRS, Lazar Marjanski, predlaže da se u postojećem zakonu o poljoprivrednom zemljištu u članu 1. posle stava 1. doda novi stav koji glasi: "Zaštitom poljoprivrednog zemljišta, u smislu ovog zakona, obuhvata se i sprečavanje elementarnih nepogoda preduzimanjem odgovarajućih mera, (poplave, suše, vetrovi, korovske biljke) u cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta".
Ono što predstavlja izuzetak u odnosu na mnoge predloge zakona, koje smo do sada razmatrali, je postojanje valjanog i detaljnog obrazloženja. Obrazloženje, dato za ovaj predlog zakona, mnogo je ozbiljnije, detaljnije i kvalifikovanije, nego što je Vlada ponudila uz Predlog zakona o budžetu i zakona o završnom budžetu, sa čije je rasprave utekla.
Poseban akcenat u obrazloženju je dat na potrebu uništavanja opasne korovske biljke, divljeg sirka, koji nanosi ogromne gubitke, naročito kod useva kukuruza. I, ne mora se mnogo znati o poljoprivredi, i ja ne znam skoro ništa o poljoprivredi, da bi se shvatilo kakva je opasnost taj divlji sirak i kakve štete nanosi. Poslanik Marjanski je to u potpunosti objasnio rečima i podacima koje svako može da razume.
Kako sam shvatio, sirak je za useve kukuruza ono što je pirana u svetu riba. Eto, samo na društvenom sektoru, ove godine postoji verovatnoća da se 10-15% zasejanih površina pod kukuruzom neće brati. Uzrok je, naravno, divlji sirak.
Poslanik Marjanski je jedno poglavlje u obrazloženju naslovio - sirak kao elementarna nepogoda. Sa tim se ne slažem, doduše, i on se ispravio u toku obrazloženja, jer, kako rekoše - poplava dođe i prođe, može ponovo da se zaseje to što je voda uništila, a sirak za mnogo duži vremenski period obezvređuje uloženi trud i sredstva.
Predviđena sredstva za borbu protiv ovog opasnog korova su ogromna, ali se uloženo vraća desetostruko. Vlada ne negira opasnost koja postoji od divljeg sirka, ali Predlog zakona je dao poslanik SRS, Lazar Marjanski, i zato ga treba i odbiti.
Predlagač zakona, Lazar Marjanski, za razliku od ministra poljoprivrede, ne prodaje prazne priče, već argumentovano ukazuje da bi se ulaganjem određenih sredstava za uništenje ovog korova, za 10 godina rod kukuruza uvećao za tri miliona tona i to u jednoj godini proizvodnje. Mi bismo se oslobodili zavisnosti, imali bismo hranu za izvoz, ne bismo morali da primamo ono što nam kao humanitarnu pomoć daju, što je uglavnom nekvalitetno i zaraženo opasnim biljnim bolestima.
Na trenutak smo imali čast da uđe ministar, potpredsednik Vlade Kasa, a onda je opet otišao da obavlja važnije poslove.
Pozivam narodne poslanike da zaborave partijsku pripadnost, ovo nije ideološki zakon, već da glasaju za ovaj predlog zakona, a narodni poslanici SRS će glasati za Predlog zakona koji je podneo poslanik SRS Lazar Marjanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo često je slučaj, bar tako je u Nišu, da pripadnici raznih verskih sekti, kako neko reče malih verskih zajednica, obilaze stanove građana Niša nudeći im propagandni materijal i vrlo agresivno pokušavaju da objasne svoje, kako oni kažu, učenje. Žrtve takvih nasrtaja su najčešće maloletna lica, jer najlakše se primaju na one lepe bajkice, pričice, slikovnice koje oni nude toj deci i nisu dovoljno sposobni da uoče šta je tu dobro, a šta je loše za njih.
To nije jedina opasnost koja vreba maloletna lica. Slučajno živim pored jedne osnovne škole u Nišu i školsko dvorište te škole je zagađeno špricevima, iglama i potpuno je jasno da deca već u najranijem detinjstvu, sa nekih 10, 12, 13 godina počinju sa zloupotrebom lekova i droge. Marihuana je postala već uobičajena stvar na školskim odmorima, na žurkama, na zabavama. Skoro sva deca upotrebljavaju ovu, kako neki kažu, laku drogu, a mislim da ovakvih droga zaista nema.
Pušenje je već nešto na šta smo svi navikli. Deca puše od najranijeg detinjstva, roditelji čak više i ne zabranjuju, kao što je to nekada bilo kada smo mi bili mladi i mali, da je to bilo pre svega sramota zapaliti pred starijim, a danas je to uobičajena pojava. Kafići su prepuni dečaka i devojčica koji umesto limunada piju tekilu, votku i druga pića koja nemaju jak miris, tako da mogu da prikriju upotrebu tih alkoholnih pića, a niko se nije čak ni potrudio da proveri ko koliko ima godina kada donose alkoholno piće.
Narodni poslanik Srpske radikalne stranke Zlatan Jovanović je već govorio o političkoj zloupotrebi dece. Zameram što u ovom zakonu nema i takve odredbe. Statutom Srpske radikalne stranke je predviđeno da maloletna lica ne mogu biti članovi stranke, ali u prethodnom periodu smo imali više primera i više demonstracija, štrajkova, kada su upravo maloletna lica zaustavljala proces nastave i danas imamo sigurno velike posledice što školska godina po mnogima nije bila regularna, ni prošle, ni ove godine, ni u ranijem periodu.
Mislim da treba štititi prava maloletnih lica od političkih zloupotreba i zloupotreba polutičara, a neke političke stranke su zaista agresivnije i od verskih sekti. S druge strane, mislim da je u članu 21. prestrogo da se uvodi kazna za prekršaj za maloletna lica mlađa od 16 godina, ako bez pratnje staraoca posle 00 sati budu na nekom javnom mestu. Ne znamo prvo koje je to javno mesto, kakvi su to koncerti i priredbe koje su priređene za takvu populaciju, znači, za decu mlađu od 16 godina, ali zaista ako ta deca nisu pod dejstvom droge, ako nisu pod dejstvom alkohola, ako ne narušavaju red i mir, zašto ne bi bila na nekom javnom mestu, a javno mesto je i parkić ispred zgrade gde deca u letnjim vrućinama često i do 01, pola dva, prekraćuju vreme ili su na neki način pod pažnjom svojih roditelja koji vide sa terase svojih zgrada itd.
Tomislav Nikolić je već o tome govorio da ne možemo uvesti obavezu policajaca da uvek proverava gde si bio, da li si bio na koncertu ili si bio na nekoj priredbi koja je priređena za maloletna lica, već mislim da ne treba praviti ni zatvore, ni stege, treba dozvoliti jednu slobodu omladini. Nisu oni više tako ni naivni sa 16 ili 15 godina, kao što smo možda mi bili. Većina njih zna da vodi računa o sebi. Mislim da treba samo strožije nadzirati i kažnjavati ono što direktno ugrožava omladinu, znači ono što direktno može da joj šteti.
O štetnim posledicama upotrebe narkotika, naročito kokaina, ne moramo daleko da idemo. U našoj okolini to možemo da primetimo. Širom Beograda, danas je to kult droga, danas to šmrkću i ljudi koji se bave najrazličitijim zanimanjima.
Možda je upravo ono što je Zlatan Jovanović, poslanik Srpske radikalne stranke, maločas rekao, najbolje iz svega ovoga izvući ono što je najkvalitetnije, urediti to na jedinstven način i sve ono što je predviđeno u Krivičnom zakonu, u Zakonu o prekršajima, posebno istaći u posebnom zakonu o zaštiti maloletnika i mnogo strožije kažnjavati prekršioce koji krše zakon u odnosu na maloletnike, nego na ostala lica koja mogu svesnije daa razmišljaju o posledicama štetnosti svega ovoga što je u zakonu navedeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je vreme kada su građene ogromne fabrike, preduzeća i kombinati. Često je sve to građeno iz političkih i ideoloških razloga, bez stvarnih potreba i stvarnih mogućnosti države i društva. Korišćeni su nekada povoljni krediti, a nekada bespovratna pomoć, nekada su to bili krediti, dobijeni pod vrlo sumnjivim i teškim okolnostima. Dok su građeni, znalo se da će ti giganti biti gubitaši, ali bilo je potrebno u svakom selu napraviti fabriku, da svaki ministar podigne sebi spomenik za života. U to vreme je vladala deviza - radio ne radio, svira ti radio i - ala volim ovaj režim, plata ide a ja ležim. Ređali su se i petogodišnji planovi. A narod je maltene silom teran iz sela u gradove. Posle toga bio je nedostatak stambenog prostora u gradovima, nedostatak komunalnih objekata, pretrpane škole i male plate. Sela su ostala pusta, a gradovi su rasli enormnom brzinom. Lutalo se i eksperimentisalo.  Mučili su nas sa nekim prevaziđenim konceptima razvoja privrede i samoupravljanjem.
Bilo kako bilo, posledice se i danas osećaju. Ogroman je državni dug, a onda su došle sankcije, pa ratna razaranja i ogroman broj radnika je bio na plaćenim odsustvima i još uvek je na neplaćenim odsustvima. Tek nas sada čeka novi problem, jer evo nova vlada, nova vlast transparentno najavljuje da će mnogi ostati bez posla u procesu transformacije privrede.
Istovremeno, u Srbiji postoji veliki broj malih i srednjih preduzeća različitih oblika svojine. Mnogi preduzimljivi ljudi su uložili samonikli kapital, počeli od radionica, trudili se, radili danonoćno, borili se i stvorili nešto i tako pokazali da i u Srbiji može, ako se naporno radi, ako se pametno ulaže i rukovodi, da se dobro zaradi. Oni nisu koristili državne kredite i privilegije. Često im je država bila najveći protivnik i najveća smetnja na putu da razviju svoja preduzeća. A i da krenu u još veći uspeh. Oni nisu imali sreću da, kao sadašnji potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Mihajlović, koji je bio i potpredsednik u jednoj od ranijih socijalističkih vlada, dobiju i milion maraka kredita za firmu "Lutra", da tako unaprede svoj rad. Zbog toga treba doneti zakon iz oblasti malih i srednjih preduzeća, da se ne bi dešavala takva bruka da ministar za vreme svog mandata obezbedi sebi privilegovani položaj, dobija kredite, a da mnogi to ne mogu da koriste.
Možda bi i ministar Batić tražio kredit, ali ima bolji način, stavi čarapu na glavu, uzme hekler i sredi stvar. Šest meseci DOS-ovske vlasti i 100 dana DOS-ovske vlade, a ministar za privatizaciju Vlahović nije ponudio sličan zakon. Zato ovaj predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća treba da prođe ozbiljnu raspravu. Pri tome moramo imati na umu da je to ozbiljna razvojna šansa Srbije. Da su to preduzeća koja mogu brzo prihvatiti sve one koji ostanu bez posla u procesu privatizacije i koji će, a to je sigurno i to uopšte ne govorim sa nekom mržnjom ili sa podsmehom, ostati bez posla, jer je to neminovnost. To se pokazalo svuda u zemljama Istočne Evrope.
Mislimo da baš zbog toga Vlada Republike Srbije i država moraju da ulažu određena sredstva, ne slažem se znači sa poslanikom DOS-a koji je rekao da ako žele asocijacije, neka to sami rade. Baš zbog toga što su uložili svoj novac, svoj trud, ništa od države nisu dobili, država može toliko da im pomogne, a oni će državi vratiti tako što će prihvatiti određeni broj radnika koji ostanu bez posla.
Pored toga što poslanička grupa SRS ima i konkretne primedbe na tekst predloga zakona, ipak mislimo da ovaj zakon zaslužuje pažnju poslanika, da treba ozbiljno razmisliti, da bi bilo dobro da je tu neko od ministara da možda još u toku rasprave izvršimo korekcije i popravke u zakonu, da se zakon donese.
Bolje je imati bilo kakav zakon u ovoj oblasti, nego nemati zakon. Ministarka Matković je juče rekla - ništa nije Sveto pismo, ajde da usvojimo zakon, pa će u toku primene, ukoliko se pokaže opravdanim, neki članovi ili neki procenti biti menjani. I kod ovog zakona to može da važi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik Vlade, gospođa ministar dr Gordana Matković, nam je u svojstvu predstavnika Vlade objasnila da ovaj zakon donosi samo tehničke izmene uzrokovane donošenjem prethodnih zakona i promenom pojma zarade u odnosu na neto lični dohodak i usklađivanje odnosa između bruto zarade i bivše kategorije koja je korišćena - neto ličnog dohotka.
Dalje, gospođa ministar ističe da su proračuni izvršeni na bazi informacija koje su bile dostupne, a da informacije potiču iz Ministarstva finansija. Takođe, kaže da će se primena zakona pratiti i da će se po potrebi menjati i odredbe, odnosno procenti koji su navedeni u ovim izmenama i dopunama zakona. Doduše, gospođa ministar baš ne brani zdušno ovaj zakon. Pretpostavljam da je i ona uverena da procenti i iznosi koji će biti isplaćivani korisnicima, po ovom zakonu, nisu adekvatni, nisu dovoljni, ali je bar tu, za razliku od onog čuda od juče, onog čupavog, koji je istričao nakon što je izvređao narodne poslanike.
Mi mislimo da informacije nisu valjane, da nisu pouzdane i to ćemo u raspravi sigurno i dokazati. Ovaj zakon se odnosi na porodice i lica koja su u stanju, kako se to kaže, socijalne potrebe. Dokazaćemo da se nivo davanja smanjuje, a ne bežimo od istine da su i raniji iznosi bili mali i da se od toga teško moglo preživeti, odnosno nije se moglo preživeti, sigurno. Sada, posle svih ovih poskupljenja, od ovih davanja i od ovih iznosa neće moći da plate ni struju.
Zašto se nivo ovih davanja zadržava na istom nivou, kako vi kažete, odnosno smanjuje, kako mi tvrdimo, ako je ovogodišnji budžet nekoliko puta veći od prošlogodišnjeg? Očekivali smo da to što se daje, pre svega za socijalu, bar bude u srazmeri sa povećanjem budžeta. Ponavljam da je gospođa ministar rekla da se predviđeni procenti u ovom zakonu mogu menjati ako se u toku primene utvrdi potreba ili dođe do takvih promena odnosa da je to neophodno.
Mislim da smo već danas, u toku ove rasprave koja traje manje od dva sata, utvrdili da su davanja nedovoljna, jer naveo sam, poskupela je struja, poskupelo je grejanje, prehrambeni artikli, lekovi, sve je poskupelo. Zašto da čekamo nekoliko meseci ili jesen da to uradimo, kada je već očigledno da možemo danas, uz saglasnost Vlade, da izvršimo neke izmene? Gospođo ministar, možda neće toliko trajati ova vlada, možda će se s jeseni menjati Vlada, pa dok mi radikali formiramo novu vladu, opet prođe nekoliko meseci i onda mnogo kasnimo.
Vladajuća većina, odnosno predstavnik vladajuće većine u Skupštini, stalno ponavlja - zatekli smo dugove i teško je stanje. Da nije bilo tako, da je bilo sve idealno, vi ne biste bili vlast. Normalno da ne biste bili vlast. Sada ste vi vlast i vi ovo morate da rešavate. Šta narod briga što vi imate probleme. Narod ima problem. Narod traži da rešite njegov problem.
Vidite, sem vas ovde nema ni jednog ministra, nema premijera, da ne kažem, nema ni predsednika. Svaki dan su u drugoj zemlji, svuda im odaju počasti. Daju im počast, ali pare ne daju. Oni traže da prodamo nekoliko Srba za te pare, i to za iznos koji će biti manji nego što Tajson dobije za 10 rundi jednog boks meča.
Ovo je sasvim dobronamerno, jer ste stekli i određene simpatije poslanika, jer niste arogantni, pokušavate na najbolji način da odbranite zakon za koji ste vi izvestilac, bez obzira što mi mislimo da zakon nije dobar. Mi vam preporučujemo da vratite ovaj zakon, baš zbog toga da se taj zakon ne vezuje za vaše ime. Nemojte da sirotinja taj zakon vezuje za vaše ime i da loše govori o vama.
Verujte, teško je preživeti od pune plate, a još teže će biti onim ljudima koji nažalost dođu u ovakvo stanje. Sigurno je to i najavljeno, to Vlada ne krije i to je svima očigledno, da će doći i do sigurnog otpuštanja radne snage, do viškova radne snage. Otići će i ljudi koji imaju preko 30 godina radnog staža, a teško mogu na drugi način da se snađu, da zarade neki dinar, možda će im ovo biti jedini izvor prihoda. Ajde da učinimo da zakon bude malo humaniji, da procenti budu malo veći. Možda biste vi prihvatili, ali DOS je ipak najgori i teško da će prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, umalo nisam zaplakao kada sam čuo šefa poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića koji samo kaže - nemamo para, mora tako da bude. Toliko mi je bilo žao, a znam da ih narod  nije birao da plaču nad sudbinom naroda, nego da stanje poprave i da im bude bolje.
Srpska radikalna stranka smatra da ne treba na ovakav način umanjivati parametre koji služe za obračun cenzusa i visine prava u oblasti društvene brige o deci. Naročito ne sada kada sve poskupljuje i kada se još teže živi nego pre oktobarske revolucije. O kakvoj mi to uopšte brizi o deci govorimo? Oporezovali smo dečije pelene, dečiju hranu, lekove, sokove, školske knjige, sveske, pribor, obuću i odeću. Oni koji dobacuju - tema, i ne znaju koji je zakon na dnevnom redu, ali to je već njihov problem.
Stvarno, svaki zakon koji ovde donesemo ili smanjuje prava budžetskih korisnika ili su posledice toga povećanje cena ili se neke dažbine, koje građani i privreda uplaćuju povećavaju. Ja vas pozivam da razmislite malo o ovom zakonu. Beda je socijalna već prilična i ovako stvaramo još veću bedu.
Potpuno je jasno da se ovim zakonom ne povećavaju prava onih koji se finansiraju iz budžeta Republike. Uvećavanjem osnovice kažete da se postiže neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu, što će reći da se prava ne povećavaju, ali se i ne smanjuju. Mi mislimo da se prava smanjuju i to je jedan od narodnih poslanika, parethodnika dokazao argumentovano za ovom govornicom, ali čak i da ste u pravu, posle svih poskupljenja i najave novih poskupljenja treba učiniti mnogo više u ovoj oblasti. Naročito treba pomoći majkama, odnosno porodicama, odnosno deci koja žive u toj porodici sa troje, četvoro i više dece u onim opštinama sa negativnim stopama prirodnog priraštaja stanovništva.
Ne vredi pričati o starenju nacije, o potrebi da se rađa više dece, a smanjivati već postojeća prava. Nije nas briga da li ova vlada to može u ovom trenutku da obezbedi. Ona je dužna da obezbedi, ako želi da bude bolja i uspešnija od prethodne Vlade. Zašto je onda menjanja prethodna Vlada ako ostaje sve isto kao što je bilo u prethodnom periodu? Budžet je najmanje tri puta veći nego budžet za 2000-tu godinu. Prelazimo na bruto zarade, oporezuje se i topli obrok, i regres, kažete da će biti mnogo više prihoda u budžetu, poboljšaće se finansijska disciplina.
Kažete da ima puno donacija, puno povoljnih kredita iz inostranstva i nema više lopova i secikesa u Vladi, a smanjuju se postojeća prava. Kako to? Gde su pare? Ko to sada deci krade pare? Ministar je sada došao, a onaj prethodni mislim da i nije ministar, pa je pobegao negde verovatno da skine crvenilo sa lica.
Pitam vas gospođo ministre, Vlada je poštena, budžet je veći, finansijska disciplina biće bolja, kažete, ima donacija, ima svega: Gde su pare, ko to deci uzima pare? Pošto mi je ostalo još malo vremena, moram da konstatujem da je - DOS stvarno najgori.

Govorio bi i Goran Cvetanović, ali je neopravdano isključen sa sednice.

Dame i gospodo, članom 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona menja se dosadašnji član 19, gde se kaže da pravo na materinski dodatak ima svaka majka, osim majke koja ima pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva. U dosadašnjem zakonu taj dodatak je iznosio 30% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, a sada se kaže da on iznosi 9% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici. Goran Cvetanović i ja smo tražili da on iznosi 18% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici, iz sledećih razloga: budžet je najmanje dvostruko veći od budžeta iz 2000. godine; ako čak poverujemo da je 9% prosečne zarade u Republici jednako onih 30% prosečne neto zarade, onda bar za toliko moramo uvećati i taj materinski dodatak.

Inače, ovako su iznosi materinskog dodatka veoma mali i ne zadovoljavaju osnovne potrebe za negu novorođenčeta. Mi mislimo, pošto je ministar teška srca odbio ovaj amandman, jer je verovatno ograničen budžetskim sredstvima, da će Skupština prihvatiti ovaj amandman i da će se u budžetu naći prostora da se na račun nekih ušteda omogući veća isplata materinskog dodatka.

Na ovaj član zakona već ste odbili amandmane poslanika SRS, Božidara Vujića i Božidara Vučurovića, koji su tražili da ostane staro zakonsko rešenje, i poslanika Čolića, koji je tražio da to bude 80% od prosečne zarade.
Evo, nudim vam kompromis, da to bude 60% od prosečne zarade u Republici, pošto je budžet skoro tri puta veći nego u prethodnoj godini. Ovo je samo dva puta više nego što ste vi predložili.
Mislim da je predlog prihvatljiv i da, ukoliko ministar ne prihvati ovo, a nije prihvatio, da Narodna skupština može prihvatiti. Naći će se para za decu.

Dame i gospodo, predstavnik SRS, Aleksandar Vučić, je već objasnio i rekao da će srpski radikali glasati za prestanak važenja ovog zakona. Objasnio je da je zakon suspendovan prethodno nezakonitim aktom, Uredbom Vlade Republike Srbije, pa će donošenjem ovog zakona stvari biti vraćene na svoje mesto.
U vreme kada je zakon donesen, bilo je teško onima koji su radili, koji su imali bilo kakav posao, da odvoje jednu dnevnicu za one radnike koji su bez posla ostali zbog ratnih dejstava. No, njima je bilo još teže, i to je bio jedini način da se koliko-toliko pomogne tim ljudima da prežive u ono vreme kada ni od kuda pomoći nije bilo.
Mi ne verujemo da Vlada Republike Srbije može naći alternativna sredstva i da će ovim ljudima na takav način pomoći. Bilo bi možda najbolje da su građani u mogućnosti da se te dnevnice i dalje izdvajaju, međutim, očigledno je, posebno od 5. oktobra, da standard građana sve brže pada, potrošačka korpa je već 13.000 dinara, a prosečna plata 4.200, struja poskupela preko 100%, grejanje poskupljuje, evo, od 1. juna u Nišu će biti 120% skuplje centralno grejanje. Uvedeni su mnogi novi porezi i živi se sve teže i teže.
Očigledno je potpuno da građani neće moći ovim sredstvima da pomognu onima kojima su ta sredstva veoma potrebna. Uz veliko žaljenje što se na drugi način ne mogu obezbediti ta sredstva, a uvažavajući činjenicu da građani zaista više nisu u mogućnosti da odvoje, oni koji rade, ni jedan jedini dinar, SRS će glasati za ovaj zakon.
Moram da primetim, danas ste nešto mnogo mirni, ne dobacujete previše, verovatno glavni bukači nisu u sali.