Poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poštovane kolege, govoriću u četiri segmenta. Prvo, komentar budžeta, drugo, makroekonomski podaci u poređenju sa referentnim okruženjem, treće, predlozi i četvrto, kratak rezime. Naravno, kao i uvek, neću biti ni na levoj ni na desnoj strani, već na sredini i koristiću svoj metod cifre ispred politike – CIP, to je skraćeno CIP.
Kada se tiče komentara budžeta, imamo da su budžetski prihodi i rashodi povećani za oko 50 milijardi. U strukturi budžetskih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 640 milijardi ili 92 procenta. To pokazuje da su neporeski prihodi kod nas još u embrionalnoj fazi. Neporeski prihodi iznose 8%.
Tu odmah vidimo i neku mogućnost za naredni period, a to je da se povećaju prihodi od dividendi javnih preduzeća dok su ona državna, ali nije povoljno vreme, 2009. godina, praktično, mi rezervu na levoj prihodnoj strani imamo od povećanja dividendi javnih preduzeća. Opet da podsetim, a već sam podsećao, EPS češki (ČEZ) češki u budžet daje milijardu evra godišnje, na godišnjem nivou. Ako bismo imali 1% BDP veće dividende, to je 30 milijardi. Mislim da to može, imajući u vidu monopolski položaj javnih preduzeća.
U strukturi poreskih prihoda, koji čine 92%, normalno dominira PDV, akcize koje su povećane i u strukturi i u nominalnom iznosu.
Praktično, akcize su supstitut, povećanje akciza najvećim delom supstituišu smanjenje carina sa 70 na 50 milijardi zbog jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Na desnoj strani, na strani rashoda, dominira, tu bih se zadržao, već je govoreno o strukturi rashoda, transfer organizacijama socijalnog osiguranja. To je povećano sa 178 na 233 milijarde, odnosno 53 milijarde.
Celo povećanje budžetskih rashoda praktično ide na toj poziciji – transfer socijalnim fondovima. Treba reći da je u Fondu PIO, u rebalansu budžeta za 2008. godinu, u ovoj godini, transfer Fondu PIO bio 138 milijardi. Sada je transfer Fondu PIO 189 milijardi; u relativnim brojevima, sa 34,4 transfer iz budžeta Fondu PIO povećan je na 41,1%. To je vrlo alarmantno. Znači, 41,1% ukupnih prihoda PIO ili 189 milijardi dolazi od državnog budžeta.
U tom smislu, jedan od predloga koji ću navesti taksativno i kratko, jeste jedan pokušaj, što brži pokušaj dokapitalizacije Fonda PIO, jer praktično nećemo imati nikada dovoljno razvojnu komponentu ako transfer Fondu PIO, odnosno sufinansiranje Fonda PIO bude prelazilo 30%. Sada je, ponavljam, na nivou od 41%.
Vezano za prvu tačku, komentar budžeta, naš ukupan deficit je 50 milijardi. Kada se tom deficitu doda otplata duga od 42,76 milijardi, imamo da je ukupan deficit 92,76 milijardi, taj bruto deficit, on je na nivou rebalansa 2008. godine, koji je bio 92,12 milijardi dinara, što znači da nešto iznad milijarde evra, u ukupnom smislu, nedostaje između budžetskih prihoda i budžetskih rashoda. Tu dolazi u obzir zatvaranje te pozicije, privatizacioni prihodi i dodatno zaduživanje. Zašto da ne? Kolega Vlahović je govorio, a i drugi su govorili, a to ćemo videti kada budemo upoređivali podatke, da tu najviše imamo prostora i ne smemo uopšte strahovati od dodatnog zaduživanja, pod uslovom da ti dodatni krediti idu u infrastrukturu, odnosno u realno kreditiranje realnog sektora.
Druga tačka – upoređenje naših makro podataka sa referentnim okruženjem. Prvo, stopa rasta BDP, u poslednje dve godine smo imali 7,1 - 6 %, u idućoj godini je planirano 3,5%, u 2010 - 4,5%, to je na nivou Bugarske i Rumunije, a iznad Hrvatske, Makedonije, BiH, a posebno iznad Mađarske koja ima stopu oko 1%, u idućim godinama kada se tiče glavnog ekonomskog parametra stope rasta BDP.
Kada se tiče inflacije, naša stopa oko 10% za ovu godinu, za iduću godinu oko 8%, 2010. godine planirana je 6,2%. To je na nivou Bugarske. Nešto malo veća je od Mađarske i Rumunije, a znatno je veća stopa inflacije od Hrvatske.
Kada se tiče javnog duga u odnosu na BDP, ponavljam, već je više puta rečeno, javni dug iznosi sada 8,93 milijardi, ono koliko je država dužna. Po tom kriterijumu smo prvi u okruženju, odnosno bolji položaj imaju Bugarska i Rumunija, a što se tiče ostalih zemalja, posebno Mađarske, gde je to 60%, Hrvatske 37%, daleko smo u boljem položaju po tom pokazatelju javni dug države u odnosu na BDP.
Što se tiče plata i penzija, naše prosečne sadašnje plate i penzije su 400 evra, dinarska protivvrednost 400 evra neto zarada, odnosno 230 – 240 penzija. Tu smo prvi u ovom referentnom okruženju, naravno, osim Mađarske i Hrvatske, daleko iznad ostalih do 20-30%. Tu se i kriju naši budžetski problemi, posebno što su 2006. godine plate i penzije otišle iznad mogućeg rasta BDP.
Nezaposlenost, ona iznosi kod nas od 18-20%. Što se tiče poređenja, nezaposlenost je dosta veća od Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Mađarske, a manja je od Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Konačno, ono gde je Srbija, u ovom trenutku, u najgorem položaju, to je npr. izvoz po stanovniku. Naš izvoz po stanovniku je 900 evra, ''per kapita''. Da ne uzimam Sloveniju, to je skoro 10 hiljada, ali ona nije naše referentno okruženje. Ali, zato Hrvatska ima 2 hiljade evra po glavi stanovnika. Bugarska ima 1 hiljadu i 7 stotina evra po glavi stanovnika, Rumunija 1 hiljadu i 4 stotine evra po glavi stanovnika.
To je dosta više u odnosu na Srbiju i to pokazuje naše strukturne neusklađenosti i probleme u tranziciji realnog sektora. I to prouzrokuje konačno dve naše najslabije tačke: spoljnotrgovinski deficit koji će ove godine biti oko 8 milijardi evra i deficit tekućih plaćanja oko 6 milijardi evra, koji su 5 milijardi evra, a to su, što se nas tiče, najopasniji racio brojevi, oni relativni brojevi koji pokazuju ekonomsko stanje, stanje ekonomije, jedne zemlje.
Dakle, zaključak, mi se u pogledu makroekonomskih pokazatelja nalazimo negde pri vrhu, kada se napravi rezultanta, relevantnog okruženja gde spadaju dve zemlje EU: Bugarska, Rumunija, zatim, Hrvatska, Makedonija, BiH i Crna Gora. U tom smislu treba da cenimo, bilo da smo na levoj ili desnoj strani, uspešnost naše ekonomske politike.
Treće poglavlje su predlozi. Prvo i najvažnije, generalni remont, zaista, nužno je početi generalni remont javnih preduzeća i državne uprave po prostom sistemu, koji ekonomija odavno primenjuje. Sistem se zove budžetiranje. Već je gospodin Milan Marković govorio, određuje se budžet za javno preduzeće, određuje se interni revizor od strane Vlade koji prati rad direktora i upravnog odbora. Praktično, država, kao gazda, mora kontrolisati i preventivno delovati u svojim javnim preduzećima. To je segment gde se može očekivati povećanje dividendi, odnosno budžetskih prihoda.
Drugo, već sam rekao, ozdravljenje Fonda PIO. Tu treba, već sam predlagao na odborima za finansije i privatizaciju, ako se Fond PIO finansira od strane države sa 41%, da država ima pravo da nađe formulu, pravni model, da se u ovoj godini, već u 2009. godini, da dođe do nominalnog smanjenja penzija koje su iznad proseka plata u Srbiji, a da dođe do povećanja najnižih penzija i time se ispravi greška kada su linearno povećane penzije, prilikom povećanja u oktobru, od 10%.
Mislim da to treba u ovoj godini uraditi, povećati penzije najmanje za rast cena na malo niže penzije do 20 hiljada, na primer, a one veće penzije smanjiti i tako napraviti numeričku ravnotežu. Već je pominjano, pridružujem se zahtevu, molbi da se relaksiranje kreditno-monetarne politike NBS izvrši odmah, u tom smislu da se referentna kamatna stopa što promptnije smanji i da se ostali uslovi i posebno u dogovoru sa poslovnim bankama relaksiraju za realni sektor.
Četvrto, mislim da se ne sme čekati kraj januara, čak ni kraj januara za aktiviranje kreditnih linija preferencijalnih, bilo da se radi o kreditnim linijama Evropske investicione banke, bilo da se radi o EBRD, bilo kreditnih linija gde država daje garancije NBS, moraju se te kreditne linije što pre aktivirati zbog toga što je realni sektor, već je pomenut ''Sartid'', baš u ovom vremenu, u decembru, u januaru i februaru i inače u najtežem položaju, i inače zbog praznika, kolektivnih odmora itd, u zapadnoj Evropi, u svetu je manja tražnja.
Sada je to mnogo multiplikovano i u tom smislu trebalo bi kreditnu podršku promptno obezbediti i izaći pred realni sektor sa paketom kreditnih linija koje bi se mogle koristiti već u januaru. Inače, zaista će problemi koji su već objektivni postati još veći.
Postoji bojazan kako će se odvijati makroekonomska situacija u 2009. godini. Zbog toga je nužno i apelujem da Vlada ima što bliskiji kontakt sa realnim sektorom. Dnevni kontakt da imaju određeni predstavnici Vlade sa realnim sektorom, jer ako se ne bude punila leva strana, prihodna strana budžeta, sve naše želje, sve mere ekonomske politike pašće u vodu. Zbog toga mislim da je krajnje vreme da maksimalna pažnja naše vlade i makroekonomske politike bude posvećena realnom sektoru, posebno izvoznicima, posebno velikim neto izvoznicima i ostalim velikim sistemima, normalno, i malim i srednjim preduzećima koji će stvarati taj projektovani rast od 3,5% bruto domaćeg proizvoda. Bez tog rasta naš budžet pada kao kula od karata.
I konačno rezime. Naša makroekonomska politika zaista se vodi između, kako se kaže u grčkoj mitologiji, Scile i Haribde. Scila smo svi mi. Zaista bih hteo da me čuju kolege poslanici, svi smo mi Scila, ponašamo se po principu – svi smo za promene, samo da nas ne menjate. Vidimo to u svakodnevnom delovanju.
Kada se govori o budžetskim restrikcijama, o smanjenju broja sudova, o smanjenju sudova mi smo protiv toga kada dođe do naše sredine, ali zato gospodin Jojić kaže: kod nas ima 2 i po hiljade sudija, a u Britaniji hiljadu i 5 stotina.
Makro smo svi za promene, ali nikako da menjamo sami sebe i svoje najbliskije okruženje. To je Scila. Haribda je velika svetska ekonomska kriza koja preti i mislim da naš ekonomski brod, tu podvlačim, vode, već sam to jednom rekao, tri kapetana doktora ekonomije i dva magistra ekonomije. Ako smo nekada imali ekonomsko znanje u Vladi da vodi taj ekonomski brod, imamo ga sada.
Ponavljam, jednom sam rekao imajući u vidu sve te činjenice, treba biti uzdržani i umereni optimista. Hvala vam. (Aplauz.)