Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, moram priznati da sam mnogo više očekivao od vas, iako generalno moja očekivanja od vaše Vlade i prema vašoj Vladi nisu velika, ali smo uz Predlog za ukidanje vanrednog stanja očekivali i morali dobiti ozbiljan izveštaj, pogotovo imajući u vidu to da kada ste uvodili vanredno stanje nije bilo nikakvog obrazloženja, ovog puta je obrazloženje moralo biti izuzetno temeljno, moralo je imati više stotina strana i svako ministarstvo pojedinačno je moralo podneti izveštaj narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini o svim merama koje su oni sproveli u okviru svojih resora. Umesto toga, mi smo dobili vašu šuplju priču.
Vi ste danas došli ovde da pričate o svemu i svačemu, osim o onome što je na dnevnom redu. Najveći deo dana vi ste pričali o Đilasu, pričali o Bošku Obradoviću, pričali o Vučiću. Vučić je, da je želeo, mogao biti ovde. Ja smatram da je bio dužan da bude ovde, posebno imajući u vidu da je on prvi potpisnik Uredbe o uvođenju vanrednog stanja, on je morao biti ovde i odgovarati na pitanja narodnih poslanika, ali njemu je to očigledno ispod časti.
Drugo, gde su vam ministri, gospođo Brnabić? Samo Ivica Dačić je ovde deo dana proveo, malo odgovarao na pitanja. Gde su ostali ministri? Pa, ovo je jedna od najvažnijih rasprava tokom čitavog saziva. Morao je ovde biti i ministar vojni. On je čovek koji je formalno predložio Vladi Republike Srbije ukidanje vanrednog stanja. Na osnovu kojih argumenata? Zamislite, predložio Vulin i nema ga ovde da odgovara na pitanja. Gde je ministar policije, da njega propitamo šta je on radio tokom vanrednog stanja i šta je radio njegov resor, njegovo ministarstvo? Gde vam je ministar zdravlja? Vi niste našli za shodno da im kažete da dođu. Svaki ministar je morao biti ovde ili ste toliko politički nepismeni, pa to niste znali ili nemate autoritet da kažete – dođite na sednicu i sedite od prvog do poslednjeg minuta.
Imajući u vidu da se sad polako svode računi i završava se rasprava, moja ocena za vas i za vašu Vladu i za čitavo današnje zasedanje i vaše učešće je dva, na skali od jedan do deset, možda i dva minus, možda je dva previše. Ovo je moralo izgledati potpuno drugačije.
Ako želite da raspravljate sa nekakvim Đilasom, pa zakažite mu televizijski duel, pozovite ga kući na kafu, pa raspravljajte do mile volje. Niti je poslanik, niti ima bilo kakve veze sa ovom temom. Šta vas politički zanima ili svrbi, pa to je vaš problem privatni, ali je tema današnje sednice, dnevni red je ukidanje vanrednog stanja, o tome ste bili dužni da govorite. Ako želite da se dodvoravate Aleksandru Vučiću, pa nađite neki drugi način, neku drugu salu, pa to radite, imate stranačke sastanke, dodvoravajte se tamo, a ne ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ne kada je tema o kojoj govorimo ovoliko važna.
Očekivao sam da vi danas saopštite praktično kompletnu statistiku, sve činjenice, da to imamo u materijalu, da razmotrimo pred sednicu, da vidimo šta je tačno a šta nije, da imamo priliku da vas uhvatimo u laži. A ne ovako je najbolje, nikakvi podaci, ništa za šta bi se neko mogao uhvatiti u diskusiji i vi ste najpametniji. Poslanik govori pet minuta, a vi onda 25 i mislite da time dokazujete političku nadmoć. Zamislite, jel to demokratija na način na koji je vi vidite? Ja mislim da ne treba da bude.
Mi nismo čuli koliko je zaraženo medicinskih radnika. Koliko je zaraženo članova njihovih porodica? Koliko je preminulo medicinskih radnika? Ko će snositi odgovornost zbog njihove smrti? Da čujemo koliko je zaraženo policajaca koji su bili na dužnosti, obavljali svoj posao? Koliko članova njihovih porodica? Koliko ovih u Vojsci i članova njihovih porodica? Ništa o tome ne znamo. Da čujemo u koliko je državnih gerontoloških centara ušao COVID virus? Koliko je njih koji su zaraženi? Koliko je umrlo? Ko će snositi odgovornost za to? A praktično u sve, skoro sve državne domove za stara lica je ušao koronavirus, a navodno preduzimate mere od prvog dana, čuvala ih vojska, imate svu potrebnu opremu i opet ušao koronavirus svuda. Jel to razlog za ostavku? Jel to potpuna nesposobnost? Ali vi krijete ministre. E, onda ćete vi snositi odgovornost za njih.
Koliko je krivičnih prijava podneto? Znamo za onu jednu za direktora gerontološkog centra u Nišu. A, evo i pre nekoliko dana imali smo sličan slučaj u Negotinu, pa ako neko može da razume, da opravda na neki način da uđe virus posle tri dana otkako je registrovan u Srbiji, ali kako može posle mesec i po dana, kad ste imali vremena da preduzmete sve mere, da se snađete, da se sredite, da proverite, da uspostavite sistem?
Uveli ste protivustavno vanredno stanje 15. marta. Gospođo Brnabić, 15. marta je bilo 46 zaraženih u Srbiji, 46 za tih prvih deset dana od prvog slučaja. Danas je u Srbiji 9.791 zaražen i 203 mrtvih i vi tvrdite da nam je trebalo vanredno stanje kad je bilo 46 zaraženih, kad niko nije bio na respiratoru, kad još niko nije preminuo od koronavirusa, a danas kad je skoro 10.000 ljudi u Srbiji zaraženo i preko 200 umrlih, sad nam više ne trebaju nikakve mere.
U prethodnih deset dana skoro 50 ljudi je umrlo, u prethodnih deset dana 2.000 ljudi je zaraženo, deset dana pre uvođenja vanrednog stanja svega 46 zaraženih. I vi kažete – više nam mere nisu potrebne. Koja je to logika? Koja je to struka? To je ono što treba da nam odgovorite. Kafane su radile pet dana posle Narodne skupštine. To je moglo? Vi kažete – sad može da zaseda Narodna skupština, a 213 puta je veća šansa da danas dobijete koronavirus, jer je toliko više registrovanih slučajeva u Srbiji nego što je bila 15. marta. I tada se moglo nabaviti 500 maski, ako je to bio uslov i 500 pari rukavica. Ne može se zgaziti demokratija zbog toga.
Drugo, vi ste uveli nekakve mere, ali mere za nekoga važe, za nekoga ne važe. Ko je taj koji odlučuje kada važe, a kada ne važe? Kako mere važe za obične građane Srbije koje ste hapsili i vodili odmah kod sudije za prekršaje kad neko prekrši policijski čas i naplaćivali ogromne kazne, a kada izađu gospoda Đilas, Sergej Trifunović i ostali vaši ideološki klonovi, onda ne važi, onda nema policije? Mogu, i to ogromna grupa ljudi, u sred bela dana pred Narodnom skupštinom, policija ne reaguje. Vi kažete – reagovaće naknadno. Pa to pokazuje selektivnost. Ako je mera Vlade da svako ko prekrši policijski čas odmah bude uhapšen, pa zašto to ne radite prema Đilasu? Je li zato što je osnivač SNS? I dalje mu to pamtite. I zato što je vaš omiljeni opozicionar. Tačno, osnivač SNS, on, Đilas, Miki Rakić i ostali, to je suština.
Još jedna veoma bitna stvar, gospođo Brnabić, vi ste proglasili da je državna tajna koliko imamo respiratora. Ako je to bila državna tajna za vreme vanrednog stanja, nema više tajni, sada je vreme da sve postane javno i dužni ste bili da nam date te podatke, da čujemo koliko je bilo respiratora u Srbiji ne 2009. nego 2012. godine kada ste došli na vlast. Da vidimo koliko ih je bilo pred izbijanje, da vidimo koliko ste nabavili, od koga, po kojim cenama i u kom postupku. Da vidimo šta je sve u Srbiji nabavljeno mimo zakona, mimo javne nabavke, mimo tendera.
Gospođo Gojković, ja sam se, kao što ste videli javio se po Poslovniku i pokazao vam to blagovremeno. Moram da priznam da sam bio iznenađen što niste i vi ranije reagovali i što niste prekinuli predsednika Vlade, Anu Brnabić u njenom izlaganju.
Znate, ovde je postao manir da se vređaju poslanici i ja sam se javio po članu 107. odnosno po članu koju garantuje da je svaki govornik u Narodnoj skupštini dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Međutim, još od 5. oktobra 2000. godine, pa dok su bili žuti, vaši ideološki klonovi, pa do danas, taj kriterijum stalno pada i vi iz sednice u sednicu možete misliti, odnosno da možete da omalovažavate poslanike na svaki mogući način.
Ne možete vi, gospođo Brnabić, da kažete meni, kao narodnom poslaniku, da ja mešam …
(Predsednik: Nema ličnog obraćanja, to znate.)
Evo, gospođo Gojković, ne može se reći da narodni poslanik meša babe i žabe. Nisam ja izneo nijedan netačan podatak. Podatke koje sam izneo, izneo sam sa sajta „covid-19.rs“. Pretpostavljam da su tačni, ako nisu, to je onda vaš problem.
U trenutku o kome sam govorio je bilo ukupno 268 testiranih, to stoji na sajtu. Znači, preko 17% u tom trenutku je iznosilo tih 46 potvrđenih slučajeva.
Ja čak nisam izneo ni svoj vrednosni sud o vašim merama, ali sam zatražio dodatne podatke koje nam niste pružili i vi mene omalovažavate.
Kažete – propustio sam ja vaše izlaganje. Vi ste bili dužni da to date u materijalu. To je Narodna skupština… (Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.
Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?
Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?
Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.
Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.
Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.
U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…
Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.
Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.
Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.
Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.
Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.
Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.
Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.
Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.
Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?
Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?
Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.
Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.
Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?
Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.
Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.
Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?
(Beograd, 27.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 86000.00 | RSD | 03.06.2016 - |