Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Poslanički klub NS je dobio pismo od građana iz Kosjerića i koristim pravo iz Poslovnika da javno postavim neka pitanja koja interesuju veliki broj građana Kosjerića, a posebno malih akcionara iz ''Cementare'' u Kosjeriću.

Država Srbija prodala je 2002. godine 70% kapitala ''Cementare'' Kosjerić grčkoj kompaniji "Titan". Velika većina manjinskih akcionara ''Cementare'' Kosjerić pokrenula je 2005. godine pred Opštinskim sudom u Beogradu sudski postupak protiv Republike Srbije zbog neosnovanog bogaćenja.

Prvi opštinski sud do danas nije doneo zakonitu odluku u ovom sudskom postupku, ali nije doneo ni privremenu meru zabrane otuđenja akcija ''Cementare'' koja se nalazi u portfoliu Privatizacionog registra.

Republički akcijski fond je 28.11.2008. godine prodao 789.769 akcija ili 22,7% od ukupnog broja akcija za cenu od milijardu 144 miliona dinara. Što znači da je cena jedne akcije bila 1.480 dinara. Ekonomski parametri kažu da je realna cena jedne akcije oko 100 evra. Na berzi cena akcija je izlazila na 4.300 dinara, a samo 40 dana pre prodaje cena je bila dvostruko veća od prodate. Nekoliko meseci pre prodaje grčki vlasnici su preko "Rajfazen banke" iz Splita špekulativno obarali cene akcija ''Cementare'' Kosjerić i to su uobičajene aktivnosti svih potencijalnih kupaca.

Ali, koji je interes bio države da prodaje akcije u momentu kada su dostigle najnižu berzansku vrednost. Ovim je država Srbija oštećena za više od 10 miliona evra. Kupovinom ovog paketa akcija "Titan" može da otkupi preostalih 3,4% po cenama koje su i dalje nerealno niske, tako da su manjinskim akcionarima poslate ponude na cenu od 1.873 dinara, iako je trenutna berzanska cena veća od 2 hiljade dinara.

Manjinski akcionari su se obratili predsedniku Republike, predsedniku Skupštine Republike Srbije, predsedniku Vlade, ministru finansija, Ustavnom i Vrhovnom sudu, ali do danas niko nije uslišio njihove apele. Ako se uskoro ništa ne preduzme obratiće se nadležnim međunarodnim sudovima. Smatraju da ovim pitanjem treba da se pozabavi i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala.

Dakle, moje poslaničko pitanje na osnovu ovog pisma, da ne prozivam kolegu Vujadinovića, narodnog poslanika, poznatog kolumnistu i ekonomistu iz Kosjerića, možda bi on trebalo da izađe i da odgovori, da li je ovo interes građana Kosjerića?

Postavljam poslaničko pitanje – ko je, iz kog državnog organa odlučio da proda državni paket akcija u momentu kada je njihova berzanska cena dostigla najniži nivo i time oštetio državu Srbiju, opštinu Kosjerić i manjinske akcionare za više od 10 miliona evra? Šta će se desiti kada Prvi opštinski sud konačno donese presudu i ako ona bude u korist manjinskih akcionara.

Ko će i odakle obešteti sve obeštećene? Da li neko uopšte razmišlja o ovome.

Pitanja su upućena premijeru Cvetkoviću, Ministarstvu za ekonomiju i Ministarstvu finansija. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, reklamiram povredu Poslovnika. Uzimajući u obzir upozorenje koje ste vi dali svim poslaničkih grupama, pozivam se na član koji do sada nije ovde pominjan, na član 201, koji kaže: ''Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.''
Mislim da sam dozlogrdio i Bogu i narodu sa postavljanjem nekih pitanja ovde. Poslanici, vi dobro znate na koja pitanja nisam dobio odgovor ne za osam, nego za 88 dana.
Pitam vas koji predstavljate sve narodne poslanike ovde – šta ćete vi da preduzmete povodom ovako neodgovornog ponašanja Vlade? Svaka čast ministrima koji su ovde došli da odgovore na pitanja, ali očigledno je da neki ministri ignorišu pitanja poslanika i što dovodi do obesmišljavanja ovakvih sednica. Kakva je svrha? Da li se mi igramo demokratije? Da li vi mislite uopšte da građane interesuju ova pitanja koja smo imali danas nameru da postavljamo?
Ako mi zaista ne pružite mogućnost da pitam, po ko zna koji put vam kažem, više mi je ispod časti da ponavljam ta pitanja! Jer neko bi mogao da pomisli da zloupotrebljavam prava nekih građana u ime kojih ovde i postavljam ta pitanja, šta ćete vi lično da preduzmete, pošto je očigledno da neki ministri, odnosno ministarke neće da odgovaraju na poslanička pitanja narodnih poslanika, u skladu i sa Poslovnikom i sa dobrim manirom parlamentarizma.
Molim vas, ne postavljam ovo pitanje ni Vladi, ni ministrima, nego vama lično – šta ćete vi da preduzmete povodom ovoga što sam ovde izložio? Hvala.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto je očigledno da gospodine ministre danas niste hteli da uvažite poslanike opozicije, verovatno imate razlog zbog čega ste se tako ceo dan ponašali, vaše je pravo da ne izlazite za govornicu i date bilo koje tumačenje na bilo koji amandman.
Dajem vam priliku, najiskrenije, da ovde izađete i da objasnite jednu stvar za koju mislim da, nažalost, desetine i stotine hiljada ljudi u Srbiji, posle današnjih socijalnih primanja, da tako kažem, imaju, umanjenih za 20%, date im objašnjenje: da li su oni diskriminisani i da li su njihova prava pogažena?
Naime, o čemu se radi. Juče smo svi, Vlada, ministri, opozicione stranke, svako na svoj način i na pojedinim mestima, obeležili 10 godina od tragedije koja je zadesila našu zemlju. Kao posledice zločinačkog bombardovanja naše zemlje od 24. marta 1999. godine nažalost u našoj zemlji ima puno invalida, puno porodica koje su dale svoje najmilije, majke dale sinove, da li smo svi onda juče bili licemerni kada smo taj dan, mislim ipak na dostojanstven način svi zajedno obeležili i obećali porodicama, i precima i potomcima, da taj dan nećemo zaboraviti?
Šta znači primanje današnjih čekova koje su dobili ratni vojni invalidi? Kakva je poruka porodicama koje su dale svoje najmilije? Šta je poruka civilnim žrtvama tog bombardovanja, ako su oni danas primili ta primanja na koja imaju zakonsko pravo umanjena za 20%? Najiskrenije vas molim da izađete za govornicu i da objasnite zbog čega je to urađeno danas. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, na kraju ove višednevne rasprave želim da u ime poslaničkog kluba Nove Srbije zaključim nekoliko stvari i uputim građanima Srbije nekoliko poruka.
Rasprava o ovom zakonu je neminovno ujedinila Srbiju. Nažalost, sutra kada ovde bude glasano, to jedinstveno mišljenje građana Srbije, većinsko, neće se pokazati u sali. Samo želim nekoliko poruka da uputim svima nama na razmišljanje. Ima para za „Kviriju“, a nema za Filharmoniju. Ima para za „Kviriju“, a nema za invalide. Ima para za „Kviriju“, nema za lekove za decu obolelu od karcinoma.
Želim da ovih 60 sekundi koje imam posvetim toj društvenoj manjini, očigledno diskriminisanoj od strane Vlade Republike Srbije, invalidima. Ima ih 800 hiljada. Oni nisu krivi što su invalidi. Svakome od nas se to, ne daj bože, može desiti sutra.
Gospodine ministre, smanjite platu ministrima, smanjite platu poslanicima, smanjite platu svim funkcionerima u ovoj državi, od mesne zajednice do vrha. Nemojte da diskriminišete invalide, ako za boga znate. Ne navlačite gnev božiji na ovu jadnu zemlju.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koristim svoje pravo iz člana 235. Poslovnika, pošto je danas četvrtak, da tražim jedno obaveštenje.
Poštovana predsednice, čini mi se da sam još pre nekoliko meseci postavio jedno pitanje jednom ministru i do dana današnjeg nisam dobio odgovor. Dakle iz sredstava informisanja, svi građani Srbije i narodni poslanici su dobili podatak da je Ministarstvo kulture za sajt jedne organizacije koja se zove "Kvirija" uplatilo 350.000 dinara. U vezi toga postavio sam pitanje i do dana današnjeg, iako ste vi obećali da ćete izvršiti hitnu urgenciju, nisam dobio odgovor.
Svi građani Srbije koji su sinoć gledali u 22.05 časova emisiju na javnom servisu, mogli su da vide u stvari ko predstavlja to udruženje "Kvirija". Dakle, sama gospođica ili gospođa je rekla da su se oni skupili tako iz zezanja, njih troje-četvoro, i dobili su 350.000 dinara iz budžeta Republike Srbije, kako to mi volimo da kažemo, od narodnih para. S obzirom da smo videli sinoć na šta to liči i kakve stavove zastupa ta grupa, troje-četvoro, kako su sami rekli, jasno je kao dan zašto ministar kulture izbegava odgovor na moje poslaničko pitanje.
Nekoliko pitanja na kraju sinoćne sednice postavio sam gospodinu ministru za ljudska i manjinska prava, koji ovde sedi. Čini mi se da je nešto zapisivao. Danas očekujem odgovore na pitanja koja sam juče u svojoj, tako da kažem, redovnoj diskusiji postavio.
Takođe, u sinoćnoj emisiji na javnom servisu videli smo jednog gospodina, građanina, koji je invalid, gospodin Vasiljković, šta su njegove želje i minimalne potrebe. Postavljam pitanje svima nama ovde, a pogotovo ministru za manjinska i ljudska prava - da li je on diskriminisan odlukom ministra kulture da se pomaže jedna organizacija koja kaže da ima tri-četiri člana sa 350.000 narodnih para iz budžeta Republike Srbije, a da jedan gospodin invalid, koji je očigledno tražio minimalne uslove za život, kupatilo, ako smo dobro razumeli i dobro svi čuli, da li je to diskriminacija invalida i da li je to jedini slučaj u Srbiji?
Ovih dana, u gradu iz koga dolazim, u Čačku, jedan mladi čovek, učenik Ekonomske škole u Čačku, vodi najvažniju bitku u svom životu. Svi mu pomažu, njegove kolege i koleginice. Šta će oni da zaključe iz sinoćne emisije - šta su prioriteti ove vlade, da neko dobije 350.000 dinara, kako kažu "za zezanje", a neko najosnovnije potrebe i lekove da spase život, za njih nema para?
Da ne pominjem Beogradsku filharmoniju, koja je zahvaljujući svome direktoru postala brend i klasičnu muziku – razumeo se neko u nju ili ne, voleo je ili ne – približio širim slojevima građanstva, tako da su najpoznatiji umetnici sveta intervenisali, čini mi se, u pismu predsedniku Republike.
Za njih nema novca, ali za "Kviriju" ima. Insistiram da mi se odgovori na pitanje - da li je ministar kulture gospodin Bradić bio u sukobu interesa kada je ovoj organizaciji, nazoviorganizaciji, jer oni sami kažu da ih ima troje-četvoro, uplatio novac iz budžeta Republike Srbije?
Očekujem danas, gospodine ministre, da i vi u ime Vlade Republike odgovorite. Ako ne odgovorite na ovo pitanje, zaista ću poverovati u jedan pridev koji ovih dana kruži među građanima Srbije i taj pridev će biti prilepljen uz ime Vlade Republike Srbije. Nadam se da svi razumeju koji je taj pridev. Hvala lepo.

Predsednice, pozivam se na član 27, gde se u jednom stavu kaže da se vi, predsednica, starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Javio sam se po članu 235. Poslovnika i zatražio jedno obaveštenje i pitao vas šta ćete da uradite po pitanju koje postavljam. Valjda se podrazumeva da dobijem neki odgovor.
Inače, član 235. je onda besmislen, ako vi mene ostavite bez odgovora ili me ignorišete, što moram da priznam da se do sada kako prema meni, tako i prema poslaničkoj grupi NS, bar od strane vas nije dešavalo. Molim vas da mi odgovorite na postavljeno pitanje.

Gospođo predsednice, pozivam se na član 27. Čini mi se da sam prethodnih meseci vas, kao jednu pre svega korektnu osobu, upozoravao da se ovde dešavaju vrlo čudne stvari kada vi ne predsedavate. Mislim da ste vi ovde predsedavali da ne biste ovakvu svinjariju dozvolili. Ovo je prvo nekorektno prema jednoj ženi koja se spremala danima...
(Predsednik: Gospodine Markićeviću, molim vas, koristite prikladne termine za parlament.)
Ovo je prvo nekorektno prema jednoj ženi koja je stručna, koja je u temi i koja se pripremala danima za ovu diskusiju. Da li neko ovim hoće da zaštiti nazoviministra za manjinska i ljudska prava, koji je sinoć pokazao u jednoj emisiji kakav je ministar za ljudska prava, koji je diskusijom Aleksandre Janković već unapred izgubio službenim rezultatom 3:0?
Molim vas da me demantujete i da dozvolite gospođi Aleksandri Janković da bude ravnopravna sa svim šefovima, odnosno ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa u ovoj diskusiji u ovako važnom zakonu za građane Srbije i dozvolite joj da ponovo govori za ovom govornicom u direktnom prenosu. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. stav 2 - ukoliko se uvredljivi odnose na poslaničku grupu, i tako redom da ne trošim vreme, znam da možete da kažete, to vam Poslovnik dozvoljava, da, Poslovnik nije povređen. Ali, zaista je povređen diskusijom gospođe Kolundžije.
Spočitavati poslanicima koji su podneli amandmane, a po prilici to se uvek dešava, kažem pošteno, bio sam i pozicija, sada sam opozicija, spočitavati poslanicima da oni podnose amandmane zbog toga da se ne donese zakon. Koji zakon od kada postoji ova skupština nije donet zbog broja amandmana?
Pogotovo spočitavati poslanicima Nove Srbije, koji su zadovoljni, gospodine Mićunoviću, brojem amandmana koje je Vlada prihvatila. To samo govori da smo mi podneli amandmane u skladu sa zakonom i svojim uverenjima, a otprilike da smo za neke amandmane ubedili resorne ministre da ih prihvate.
Prema tome, nije rečeno koja poslanička grupa, ali Nova Srbija je podnela nekoliko amandmana na ovaj zakon. Možda je spremna i da prihvati ovaj zakon, ako se ti amandmani usvoje. Razmišljamo o tome, gospodo iz vladajuće koalicije.
Sa ovog mesta govoriti da je neko unapred podneo amandmane da se ovaj zakon ne usvoji stvarno nije primereno. Možete da donesete kakvu god hoćete odluku, ali stvarno je povređene član 101. stav 2. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da će donošenje ovog zakona izazvati društvene potrese, svađe i prepirke u našem društvu.
Smatrao sam i još uvek smatram da donošenje bilo kog zakona podrazumeva uređenje u određenoj društvenoj oblasti i smatram da građani, bilo da im se sviđaju, bilo da im se ne sviđaju, zakone mora da poštuju.
Kada se radi o zakonu o zabrani diskriminacije, ima nekoliko problema. Prvo, 80% građana Srbije je protiv ovog zakona, odnosno nekih odredbi.
Odmah da se izjasnim, gospodine ministre, što se tiče NS, NS apriori nije protiv zakona o zabrani diskriminacije. Zašto su samo pojedini članovi zakona, koji se tiču seksualnih manjina, glavni, da kažem tako - narodski, u prethodnih 20 dana, to je za veliku analizu i razmatranje.
Mislim da je taj gej lobi, koji je veoma jak u svetu, nažalost i u Srbiji, izgurao na ovakav način donošenje ovog zakona. Zašto tako mislim? Pre svega, usledio je jedan žestok napad na SPC, jer se SPC kritikovala da ima preveliki uticaj na Vladu Republike Srbije, a to sve zbog toga na koji je način ono veče povučen zakon.
To bi možda mogli i da prihvatimo i da razmišljamo zašto je jedan zakon na takav način povučen, da bi se nešto doradilo, dogovorilo ili udovoljilo zahtevima verskih zajednica, ali mi zaboravljamo jednu stvar - na koji je način ovaj zakon došao u proceduru u Skupštinu. Jedne noći je došao ovaj zakon.
Pre toga, da podsetim sve kolege narodne poslanike i javnost koja gleda ovaj prenos, nadam se da u ovom trenutku gleda ovaj direktan prenos, mislim da je bilo više od 10 tzv. ekoloških zakona. Sve poslaničke grupe su se pripremale za tu sednicu, mislim da je bila i zakazana sednica sa tim dnevnim redom.
Predali smo amandmane, a mislim da ne treba, možda nisam ni dovoljno stručan da pričam o važnosti tih zakona, o trovanju vazduha, vode i zemlje, o zdravlju našeg naroda i naše dece. Ispalo je da su ti zakoni u odnosu na ovaj zakon nevažni.
Dalje, zašto mislim da se ovde radi o specijalnom zakonu, da se udovolji jednoj manjini, tj. seksualnoj manjini? Iz reakcije resornih ministara, po prilici i vašeg državnog sekretara, koji u jednoj direktnoj emisiji čak kaže da će vaše ministarstvo finansirati gej paradu. Posle je to neko iz vašeg ministarstva demantovao.
Dalje, zaključujem da se ovde radi o udovoljavanju samo jednoj društvenoj grupi, koja je manjina i protiv koje NS zaista nema ništa, ne samo protiv te manjine, nego protiv bilo koje manjine, verske, nacionalne, rasne, NS podržava sva prava pojedinaca i grupa, u skladu sa Ustavom i zakonima, alu nama se čini da se ovde jedna grupa favorizuje u odnosu na većinu građana Srbije.
Iz ovoga kako ste vi dali i nabrojali zemlje, mislim da ste vi nabrojali zemlje koje su usvojile ovakav zakon, a ne koje nisu, vi niste nabrojali zemlje koje nisu, recimo Grčku, koja mislim da je nama i verski i ljudski možda jedna od najbližih zemalja koje su članice EU.
Zašto niste u javnoj raspravi upoznali javnost i građane kako taj zakon rešava neke stvari u društvu u Grčkoj? Grčka je ugledna pravoslavna evropska zemlja. Zašto se mi nismo ugledali na Grčku?
Ponavljam, NS, a verujem i većini opozicionih stranaka i poslanika, nije sporan zakon o zabrani diskriminacije, nego pojedine odredbe, a vi lično, vaš državni sekretar i vaše ministarstvo, da narodski kažem, tako temu plasirali zadnjih 20 dana, da su prava seksualnih manjina, slobodno izražavanje seksualnih orijentacija, postalo glavna tema.
U stvari o čemu mi ovde ne pričamo? Hoću ovo preostalo vreme, pet-šest minuta, da posvetim tim manjinama i da analiziram kako ste vi reagovali na ugrožena prava tih manjina i da iz toga zaključim kako ćete vi da se ponašate kao resorni ministar i poverenik koga će ova skupština izabrati u narednom periodu.
Dakle, gospodine ministre, sa ove govornice sam pre mesec dana pročitao jedno pismo iz grada Bujanovca, koje su potpisali opštinski odbori svih srpskih stranaka, uključujući i LDP, i vi niste reagovali. Četrdeset posto Srba je u Bujanovcu, oni su obrisani sa raznoraznih funkcija, oni ne postoje. Da li ste vi, kao ministar za ljudska prava, reagovali? Niste reagovali. Nema nikakvog traga u bilo kojim medijima i u vašem javnom nastupu, da ste reagovali.
Dakle, primer broj 2 zašto sam zabrinut, zašto se ovaj zakon na ovaj način donosi. Ova skupština je prilikom usvajanja rebalansa krajem prošle godine usvojila amandman Nove Srbije, u stvari zajedno smo ministarka finansija i ja pravili taj amandman i to je postao sastavni deo zakona, a radi se o već čuvenih 15 miliona koje je trebalo da bude opredeljeno za jednu manjinu, i manjinu u manjini, radi se o invalidima.
Kažu neki statistički podaci da njih ima oko 800 hiljada. Pre svega sam mislio na invalide sportiste. Taj nečijom osornošću, nebrigom, a nemoguće da vi niste čuli jednog opozicionog poslanika koji je sa ove govornice to ponovio nekoliko puta, da je neko ignorisao zakon, budžet, a budžet je najosnovniji zakon, najvažniji zakon koji se donosi u ovoj zemlji. Neko to nije hteo da sprovede.
Nudio sam i svim poslanicima ovde vladajuće koalicije da neko od njih podnese, da neko slučajno nešto zato što je iz Nove Srbije i shvatio sam iskrenu nameru. Šta mi je rekla ministarka finansija o ministarki sporta, iz kućnog vaspitanja i poštovanja prema njoj neću da kažem šta je rekla o njoj.
Da li ste vi kao resorni ministar reagovali? Da li je to flagrantno kršenje ljudskih prava jedne manjine - invalida? Budžetska stavka se ne sprovodi, neko to ignoriše. Kada biste vi bili malo uverljiviji kod tih pitanja, a nabrojao sam dva primera, kada se radi o pravima Srba u Bujanovcu, kada se radi o pravima invalida, možda bi vam mi malo više verovali kada pričate i o ovom zakonu i neophodnosti donošenja ovog zakona.
To što vam mi ne verujemo pola jada, ne veruju vam građani Srbije. Tvrdim vam da će prvi put da bude donesen jedan zakon, kod koga bi se na tajnom glasanju sutra na referendumu izjasnilo 80% građana protiv. Gde je tu demokratija?
Dalje, šta imam da vas pitam. Bilo bi pošteno, vi niste bili u špicu kampanje vaše stranke, dakle, vaš slogan je bio Za evropsku Srbiju, zašto vi niste građanima u kampanji rekli za šta ćete vi da se zalažete. Vi ste samo rekli za Evropu, za evropska pravila. Kažem vam da ovakvih odredaba u polovini evropskih zemalja u njihovim zakonima o zabrani diskriminacije ne postoji.
Pitam vas kao ministra za ljudska i manjinska prava, da li ste vi gledali u nedelju veče, u 21.00 čas, jednu emisiju u kojoj je učestvovao vaš državni sekretar, gde predstavnik jedne manjina kaže, ovo je samo prvi korak, kada se usvoji ovaj zakon, na osnovu ovog zakona tražićemo da se promene udžbenici našoj deci u osnovnim školama, pa ćemo za neke pojave ili poremećaje, za koje veruje 90% građana Srbije da to jesu, morati da napišemo da je to normalno.
Da li ste vi razmišljali o diskriminaciji te dece i šta iz ovog zakona sve može da proistekne. Da li ste razmišljali kada ste pisali ovaj zakon, u odeljku četiri, postupak izbora poverenika, kako se spremaju neki da se pozivaju na ovaj zakon, a to nedvosmisleno, neću da pominjem te organizacije, u direktnim emisijama govore javnosti i građanima Srbije, da li imam pravo da vas pitam zašto vi niste ovde stavili ovaj član 28. kada se radi o povereniku, koje on seksualne orijentacije mora da bude.
Ako je neke seksualne orijentacije, a pripadnik iste te orijentacije se pozove i optuži nekog iz druge, onda je on u sukobu interesa. To vam kažem najiskrenije, jer ti ljudi su vrlo ostrašćeni.
Dalje, hoću da vam kažem da sam siguran, a sa nekima sam i razgovarao ovih dana, kada biste i u gej populaciji dali na tajno glasanje ovaj zakon, ovako, ove odredbe koje se tiču njih, i oni bi bili protiv. Na referendumu kod njih ovo ne bi prošlo.
Šta to hoće da se poruči? Koja poruka Srbiji hoće da se da? Udarili ste nam na čast, na obraz, na moral, na tradiciju, je li to Evropa koju vi nama nudite. Mislim da to nije Evropa. Mnoge evropske zemlje u svojim zakonima su dokazala da svoj moral, svoju tradiciju, čast poštuju tim zakonom.
Šta vi hoćete ovim zakonom da pokažete Srbiji. Zato govorim da ovo nije običan zakon o zaštiti manjina. Ko normalan bi bio protiv da se zaštiti bilo koji građanin Srbije? Šta je tu problem? Problem je što vi na ovaj način jedna manjina koja može da prekine bioskopsku predstavu, i to nije kršenje ljudskih prava i nije naišlo na našu osudu, a opravdano je naišlo na vašu osudu kada im nije data konferencija za štampu, a dao bih im da sam bio direktor ...
(Predsednik: Gospodine Markićeviću, potrošili ste vreme koje pripada vašoj poslaničkoj grupi.)
Žao mi je što sam potrošio vreme, ali verujem da su građani Srbije shvatili šta sam hteo da kažem.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege poslanici, gospođo ministarka, poštovani građani Srbije, kolegi Mučenskom, narodnom poslaniku iz vladajuće koalicije, najiskrenije zahvaljujem što je izašao ovde da pojasni svrhu i motive, pobude njegove da podnese ovakav amandman. Da nije on ovde nama ovako lepo objasnio o čemu se radi, mi možda i ne bismo ovakvu pažnju pridavali ovom zakonu.
Gospodine Mučenski, ovo nije 1946. godina, nije ni 1947, 1948, 1949, 1950. godina. Ovako kako ste vi objasnili kolektivitet, neće ni neki pojedinci da uvećavaju cenu 10 puta, a znate li šta nečija đedovina znači? Ko neće da je proda, njemu nema cene za to.
Još nešto mogu da primetim, gospodine Mučenski, vi kao da sinoć niste gledali televiziju. Vi kao da niste gledali jednu emisiju posvećenu ubistvu premijera Zorana Đinđića. Citirana je jedna od njegovih čuvenih izjava gde on kaže - Srbija je zbir svih nas pojedinačno. Taj pojedinac o kome vi pričate je Srbija, a kolektivitet 1946, 1947. i 1948. je radio to što je radio, oduzeo mnogim građanima njihovu imovinu, đedovinu, nasledstva i to se od 2000. godine krčmi i prodaje ovih dana.
Dakle, mi kao država, kao društvo, kao vlada, nismo ni tim građanima vratili njihovu imovinu, a već se spremamo, kako vi ovde objašnjavate i DS, da već neku novu imovinu oduzimamo građanima, u ime nekog javnog interesa.
Gospodine, probudite se, ovo je 2009. godina, vreme komunizma je prošlo. Komunizam možete da zavijate u raznorazne demokratske forme i imena, da vidimo šta mi radimo na delu. Ovo što ste vi predložili ovde, ovo je prikrivena nacionalizacija i otimačina imovine građanima koju vi spremate iz DS-a pod formom javnog interesa privrednih društava.
Taj film smo gledali 1946. godine. To je radila jedna stranka. U ovoj državi, hvala bogu, postoji još mnogo stranaka kao što je Nova Srbija, koja će se suprotstaviti ovakvim vašim težnjama, pre svega DS-a. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tražim od vas, poštovana predsednice, nekoliko obaveštenja u ovih pet minuta na koje imaju pravo šefovi i zamenici šefova poslaničkih grupa po novom Poslovniku, dakle, utorkom i četvrtkom.
Prvo, da li neko od vladajuće koalicije oseća obavezu, ili vi, ili gospođa koja trenutno nije ovde, pa ne bih hteo da pominjem njeno ime, da reaguje nakon izjave republičkog javnog tužioca da u istupima za govornicom šefa Nove Srbije, gospodina Velimira Ilića, nije bilo elemenata krivičnog dela, dakle, nije bilo govora mržnje?
Da li je neko ko je osuđivao ovde Velimira Ilića, u stvari, na pravi način provocirao versku i nacionalnu mržnju?
Mogu da vam svedočim da je kuću Velimira Ilića, za ovih mesec dana, posetilo na desetine Bošnjaka, da smo dobili na desetine pisama i telegrama u kojima su ljudi rekli da se ne slažu s nekim istupima ovde, nekih koji su hteli da zloupotrebe i da pogrešno tumače ono što je gospodin Velimir Ilić rekao.
Ja hoću da upozorim da ovu govornicu, po mom skromnom mišljenju, ne treba koristiti za takve stvari, ne treba tumačiti nešto što je neko rekao jasno i glasno i što su, nadam se, celokupna javnost i svi građani Srbije, bilo koje vere i nacije da su, sasvim dobro razumeli – šta je gospodin Velimir Ilić rekao.
Takođe, koristim priliku da kažem svim našim članovima, svim građanima Srbije koji su ovih dana bili zabrinuti za njegovo zdravlje, da budu spokojni i mirni. On se dobro oporavlja i uskoro će biti s nama ovde, u Narodnoj skupštini.
Drugo, obaveštenje koje hoću da dobijem od vas, predsednice, jeste sledeće. Da li možemo mi narodni poslanici da budemo obavešteni o toku radova na renoviranju Doma Narodne skupštine? Koliko ti radovi koštaju?
U kojim sredstvima informisanja je bio tender, odnosno oglas za izvođenje tih radova i kako se zove firma koja izvodi te radove?
Dobacuje mi kolega – zbog čega u krizi? To politički neka objašnjava predsednica i oni koji su tu odluku doneli.
Što se mene tiče i poslanika Nove Srbije, imali smo i ovde izvanredne uslove, možda i bolje, da radimo, nego u novoj sali, gde ćemo biti za neki dan.
Treće, obaveštenje koje hoću da dobijem od vas jeste sledeće.
Da li vi smatrate da ste dezavuisali Skupštinu, omalovažili i dodatno urušili njen ugled, davanjem plaćenog odsustva jednom narodnom poslaniku koji učestvuje u radu lude kuće "Velikog brata", ili kako se to već zove? Da li ste na taj način, pred celokupnom javnošću Srbije, na indirektan način priznali da i vi učestvujete u radu ''velike kuće''?
Mislim da ste dužni da nam na ova tri pitanja date obaveštenje.
Da li to znači da pojedini narodni poslanici mogu zatražiti plaćeno ili neplaćeno odsustvo da prisustvuju, recimo, u Prištini, proslavi dana nezavisnosti takozvane lažne države Kosovo? Da li mi dodatno urušavamo ugled takvim postupcima ove institucije i da li to važi za sve narodne poslanike? Da li bi zbog njihovih ličnih opredeljenja, privatnih egzibicija, odnosno zbog takvog njihovog istupa u javnosti, trebalo svi da trpimo ovde i da dodatno kod građana, svi zajedno, budemo sankcionisani?
Ja se odlučno, u ime Poslaničke grupe Nove Srbije, ograđujem i od tog narodnog poslanika i od vašeg postupka, kojem ste dali plaćeno odsustvo. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, poštovani građani Srbije.

Predsednice, imam za vas jedno pitanje, odnosno da mi odgovorite ovde, po članu 235, šta se dešava sa pitanjima koja na redovnim sednicama i po starom i po novom Poslovniku poslanici postave pojedinim ministrima?

Moram da vas podsetim da sam pre više od dva meseca postavio jedno pitanje ministru kulture, gospodinu Bradiću, i nisam dobio nikakav odgovor.

Da ne mislite da sam zlonameran, postavio sam pitanje i ministru odbrane Draganu Šutanovcu, on mi je uredno odgovorio iako je to državna tajna i ja mu sa ovog mesta poručujem, kao našem ministru odbrane, da ću tu državnu tajnu čuvati. Pokazao je da uvažava ovu Narodnu skupštinu i narodne poslanike, za razliku od gospodina Bradića.

Molim vas da vi, predsednice, intervenišete ili javno obavestite Skupštinu da ministar Bradić neće jednom narodnom poslaniku da odgovori na postavljeno pitanje.

Do ovih pet minuta koje imam po članu 235, hoću da iskoristim prisustvo gospođe ministarke i da joj postavim nekoliko pitanja, za koja mislim da je dobar broj građana Srbije zainteresovan. Neću da vas podsećam na amandman Nove Srbije koji je postao sastavni deo rebalansa budžeta prošle godine, a tiče se onih 15 miliona za naše invalide, pošto su oni još uvek manjina, na svu sreću građana Srbije, rekli ste meni privatno šta ste rekli, ja to neću da zloupotrebljavam za govornicom, ali vas pitam – dokle se stiglo sa realizacijom jer je prilikom razmatranja Predloga budžeta usvojen amandman Nove Srbije kojim su predviđena sredstva od milijardu dinara za subvenciju kupovine traktora za naše poljoprivrednike. Prošlo je skoro tri mesec a u javnosti, štampi i na konferencijama za štampu pojedinih ministara, nismo čuli ništa u vezi toga što je prihvaćenu amandmanom.

Pitam vas – da li će taj amandman da doživi sudbinu amandmana koji je podnet vezano za naše, tako da kažem, jadne invalide, pogotovo zbog toga što ne znam po kojoj zakonskoj osnovi Vlada subvencioniše prodaju automobila strane privatne kompanije, iz kojih sredstava, iz budžeta, ne znam po kom osnovu i da li je to kršenje zakona, ali ni to nije glavno pitanje, nego da odgovorite šta je sa tih milijardu dinara, ako se budžet nešto slabije puni, to svi znamo, da li je to sada 700-800 miliona i šta je preduzeto na ostvarivanju rešenja iz tog amandmana?

Verujte mi da je preko 200 mladih poljoprivrednika, seljaka, zvalo Poslanički klub Nove Srbije da pitaju u vezi toga. Pitam, da li će ovaj naš predlog koji je sadržan u amandmanu da prođe kao i onaj u amandmanu za invalide.

Očekujem da odmah odgovorite i da tako zadovoljimo znatiželju tih ljudi, da ne ispadne da se i ovaj amandman kao i amandman u vezi sa invalidima usvaja samo pro forme, a da neko ne poštuje budžet. Budžet je najvažniji zakon koji u toku zasedanja donese Narodna skupština Republike Srbije. Štaviše, vi ste ga prihvatili i on je postao sastavni deo, nismo o njemu ni glasali.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospođo i gospodo ministri, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnji dan Svetog Simeona Mirotočivog, kada slavimo osnivača moderne države Srbije, odnosno začetke državnosti, imam pitanja za gospodina predsednika Vlade, vrlo kratka pitanja na koja bi odgovore premijer morao da zna i u dva noću da ga probudim. Ako tačno i vrlo precizno odgovorite na ova dva pitanja koja vam postavim, mislim da će građani Srbije, privreda i stručna i ekonomska javnost biti ohrabreni, a ukoliko ne budete odgovorili, mislim da će svi građani Srbije imati razloga da budu zabrinuti.
Prvo pitanje – na današnji dan, 26. februara, kolike su tačno devizne rezerve naše zemlje u evrima? U kojim bankama se drže i pod kojim uslovima?
Drugo, poznato nam je, iz izjava guvernera Jelašića, da je u poslednjih mesec i po dana, skoro dva meseca, prodato oko 600.000.000 evra radi odbrane kursa dinara, odnosno jačanja naše valute, pa postavljam pitanje – ko kupuje te devize svaki dan? Čini mi se da je juče prodato 27.000.000 evra. Gde su dinari od tih prodatih deviza?
Imam i treće pitanje, gospodine predsedniče, koje je malo lakše. Ne znam ko bi mogao od vaših kolega ovde da odgovori, ali izvestili su me ljudi sa juga Srbije da je Uprava za vodoprivredu, mislim da je to pri Ministarstvu poljoprivrede, donela odluku da se ove godine ne vrši eksploatacija peska i šljunka sa Velike Morave, Zapadne Morave i Južne Morave, što praktično znači da se eksploatacija peska i šljunka praktično može vršiti samo sa Save i Dunava.
Potpitanje u okviru ovog trećeg pitanja – da li je ta odluka doneta zbog toga da bi se sprečila erozija zemlje i narušavanje vodotokova ove tri srpske reke ili se to radi zbog toga što je ćerka predsednika jedne nama susedne zemlje zakupila neke kamenolome nadajući se da će imati monopol pri prodaji mlevenog kamena u izgradnji Koridora 10? Hvala.

 Gospodine predsedniče, nisam zadovoljan odgovorom na ovo prvo pitanje. Pošto je ovih dana o proglašavanju i izdavanju državne tajne, povodom slučaja Kovačević, bilo dosta priče u medijima, javnosti i politici, pitam vas kada je podatak o iznosu deviznih rezervi, i gde ih čuvamo, proglašen za državnu tajnu?

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reklamiram povredu člana 226. Poslovnika i tražim obaveštenje od vas, potpredsednice, pošto je kolega Konstantinović predsednik Administrativnog odbora, a ja, kao član Administrativnog odbora, ne znam po kom osnovu, a vi ste iz iste poslaničke grupe, mislim da biste vi mogli da mi date obaveštenje.
Moj motiv da se javim ovde je izjava gospodina Konstantinovića, predsednika Administrativnog odbora, emitovana sinoć na nekim centralnim medijima. Povodom neuspele sednice Administrativnog odbora, za koju znamo koji je dnevni red trebalo da bude, to je, u stvari, top tema – mandati u Narodnoj skupštini, gospodin Konstantinović je dao jednu, za mene, potpuno nerazumljivu izjavu. Kao što vidimo svi ovde, i mediji, njega ovde nema danima, a on je predsednik jednog od najvažnijih odbora.
Pitam, da li vi znate gde se on nalazi danima i zašto Administrativni odbor ne zaseda? Da li on pretpostavlja svoje privatne tezge, kao advokat, radu u Narodnoj skupštini? Da li vi možete da nam date obaveštenje, meni i javnosti, da li gospodin Konstantinović uopšte zna ko je član Administrativnog odbora, koji članovi poslaničkih grupa participiraju u Administrativnog odboru i ko su šefovi poslaničkih grupa?
On je rekao: "Sednici Administrativnog odbora nije prisustvovao gospodin Markićević, šef Poslaničke grupe SNS-a".
Možda bi meni, zbog nekih navodnih rejtinga, odgovaralo, ali poslanička grupa NS-a, čiji sam pripadnik, ima šefa kojim je vrlo zadovoljna, a mislim i građani Srbije.
Dajte nam obaveštenje da li predsednik tako važnog odbora – Administrativnog odbora, uopšte zna gde se nalazi, pogotovo zbog toga što među pripadnicima vladajuće koalicije ima narodnih poslanika koji, valjda s ponosom, sami tvrde da znaju toliko dobro da lažu da i poligraf slažu. To su neki od njih rekli.
Tražim obaveštenje, odnosno odgovore na ova pitanja, jer su potrebni za moj rad.
Šalu na stranu, nažalost, sve je istina što sam rekao. Tražim odgovor od svih nadležnih, od Narodne skupštine, od svih šefova poslaničkih grupa: po kom osnovu je predstavnik vladajuće koalicije predsednik Administrativnog odbora, kada je dogovor bio da mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i Administrativnog odbora pripadaju opoziciji?