Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani koji gledate ovaj prenos. U ime Poslaničkog kluba Nova Srbija govoriću kratko, pa ću na početku reći da Nova Srbija nema ništa protiv donošenja ovakvog zakona na osnovu koga bi građani i svi zainteresovani mogli da vide način na koji se finansiraju političke stranke.
Da bi građani znali, oni koji gledaju ovaj prenos, kakva je forma Predloga zakona, onako kako je on odštampan, idu članovi, pa objašnjenja, pa zakonske sankcije za nepoštovanje ovog zakona, pa ide obrazloženje, e, ja ću poći od tog obrazloženja. Pod rimsko V, na kraju ovog predloga zakona – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže: „Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje su preuzete u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.”
Šta je ovde sporno? Na prvi pogled ne bi trebalo ništa da bude sporno, ali kada se malo bolje razmisli, ispada da je Vlada nama ovaj zakon predložila, to po ko zna koji put konstatujemo kod mnogih zakonskih predloga, zato što je to uslov za pridruživanje EU, odnosno za dobijanje kandidature i eventualno datuma početka pregovora. A, mi iz Nove Srbije, uvažavajući taj stav, mislimo da je ovaj zakon trebalo odavno da bude donesen, pošto se stranke finansiraju iz budžeta, neke više, neke manje, u zavisnosti od rezultata na izborima. Takođe, smatramo da smo mi obavezni pred narodom, pred građanima, od kojih mnogi veoma teško žive, ali većina njih izmiruje redovno svoje poreske obaveze, dakle, slivaju svoj znoj i trud u budžet Republike Srbije, iz koga se i finansiraju političke stranke.
Prema tome, ovaj zakon je trebalo odavno da se donese. Verujem da je ovo samo jedan od zakona koji će biti usvojen, a koji će, vreme će to i pokazati, u najskorije vreme morati da bude reformisan, da tako kažem, pošto se sve u ovoj državi reformiše, i da način na koji se stranke finansiraju budu još transparentniji i vidljiviji svima.
Ono što mogu da kažem, ne samo u lično ime, nikada se neće desiti, a znam da je to utopija, to je možda moglo da se desi prilikom prvih višepartijskih demokratskih izbora, znamo koliko su bili demokratski, da sve stranke krenu sa podjednako novca u predizbornu kampanju. Šta to znači? To znači da bi rezultati tih izbora govorili o kvalitetu programa i ljudima koje su stranke ponudile, a ne o novcu.
Zašto ovo govorim? Ovim zakonom nikada neće moći da bude regulisano, to svi ovde i prećutkujemo, a neko je pomenuo, svi znamo jednu prostu činjenicu za koju ni Venecijanska, a ni Evropska komisija možda ne znaju ili ne mogu da veruju da to postoji, inače bi verovatno stavili i u ovaj zakon, postoje ljudi iz vladajućih stranaka koji su na veoma odgovornim i najvažnijim funkcijama, koji imaju namere, koliko vidim, da budu na još većim funkcijama, a, recimo, na „Javnom servisu” imaju zakupljeno 55% komercijalnog prostora, čini mi se, do 2014. godine, nemojte me držati za reč – koji zakon o finansiranju političkih aktivnosti, da ne kažem stranaka, to reguliše? Koliko to košta? To je pod jedan.
Pod dva, uređivačka politika nekih medija takva je da izgleda kao da je prepisani program nekih političkih stranaka? Kako to može da se reguliše? Ovo ne govorim zbog interesa Nove Srbije, niti bilo koje stranke, nego zbog interesa građana. Ako se to tako dešava i to danima, i ako već tri ili četiri godine na nekim televizijama sa nacionalnim frekvencijama imamo praktično promociju programa vladajućih stranka, onda to znači da izborna kampanja traje već tri godine.
Ovaj zakon, kada se radi o izbornoj kampanji, reguliše tih mesec i po ili do dva-tri meseca, vreme za koje su stranke dužne da regulišu svoje radnje koje moraju da se izvrše pre zakazivanja izbora i po zakazivanju izbora. Ko će to da sankcioniše? Ko će to da obrazloži i građanima da objasni? Narod je tu oštećen. Jer, da ti bilbordi, ti TV programi i tolike emisije, ne utiču na opredeljenje građana, onda to stranke ne bi ni radile.
Navešću vam jedan konkretan primer. Pre dve ili tri godine uspeo sam ovde da dobijem neku dokumentaciju koja je teška nekoliko kilograma. Jedan novinar, neću da ga pominjem zato što je mlad dečko, tek treba da napreduje, pre nekoliko meseci mi kaže ovako, molim da svi dobro slušate jer je ovo mnogo bitno, to je srž problema koji treba da se reši i ovim zakonom – gospodine Markićeviću, poslao me Šabić kod vas, jer te papire imate samo vi.
Zamislite sada koliko sam ja bitan i važan, naravno, narodni poslanici jesu važni, imaju veća ovlašćenja i mogućnosti od običnih građana, a tiče se poslovanja nekih ljudi iz "Telekoma". Naravno, gospodin Radujko je bio vrlo ljubazan i poslao mi je svu tu dokumentaciju, ako ni zbog čega drugog, bar zato što on nije bio direktor.
Šta se posle toga desilo? Odbor za sprečavanje sukoba interesa, čiji je pravni naslednik Agencija za borbu protiv korupcije, pokrenuo je postupak protiv nekih ljudi, jedan od njih je i savetnik predsednika Republike. Hteo sam da kažem i vama, gospodine ministre, pošto sam to rekao i ministru policije i predsedniku Vlade, u živom programu, da su mi rekli ljudi iz vrha službe ove države – Markićeviću, dok imaš hrabrosti i snage da o tome pričaš, ne plaši se, neće ti se ništa desiti, skloni te papire na nekoliko mesta, pa sam to i sklonio na nekoliko mesta. I, taj novinar je došao kod mene i rekao – pravimo reakcije na jednoj televiziji, sa nacionalnom frekvencijom, kako se finansiraju stranke.
Ti papiri su bili vrlo važni, jer se tu radi o desetinama i stotinama miliona evra, verovali vi ili ne, gospodine Markoviću.
Možete u Agenciji za privredne registre da vidite kako su neke firme povećale prihod, a bave se marketingom, jedan od glavnih ljudi je i član predsedništva vaše stranke, od Odbora za sprečavanje sukoba interesa rečeno je da on nije funkcioner, već da je samo član predsedništva vaše stranke, gledajući strogo zakon to je i tačno. Nikome nisam ništa implicirao, da je neko radio bilo šta kriminalno, bilo šta nečasno, već sam samo pitao, imajući u vidu da u Srbiji grca ogromna većina, 90% medijskih kuća, a pogotovo lokalnih i regionalnih televizija i glasila, da ne kažem da ljudi nisu primili po pet, šest meseci platu, samo me je interesovalo kako su te marketinške kuće uspele da povećaju svoj prihod za po 22.000%, sa pet, šest zaposlenih?
Po meni, tu nešto nije bilo u redu. Uredno sam to dobio i kao narodni poslanik izvršio sam svoju dužnost i obavezu, gospodine Markoviću, ali neki državni organi nisu. Najmanje sam očekivao bilo je da će neko da me pozove i da me pita – ej, čoveče, šta to pričaš? Problem je što su svi ti papiri koje imam overeni pečatima državnih organa, kao što je Agencija za privredne registre i tamo se lepo vidi da je tačno da su te kompanije, da ih ovde ne ređam, i tamo su zaposleni neki ljudi i rade, imale prihod po nekoliko hiljada puta veći. Ne, to se poklopilo, gospodine Markoviću, sa dolaskom ove vladajuće koalicije.
Ne tvrdim da tu nešto nije u redu, već samo govorim kako i na koji način se to radi. E, sada, jedan od tih ljudi ima 55% na „Javnom servisu”. Znate li koji je to javni servis? Onaj, čiji se novi Upravni odbor izvinio, što pozdravljam, svim građanima Srbije, za ono što je RTS u nekoj bliskoj prošlosti radio i tako se ogrešio o mnoge građane i narode, kako u našoj državi tako i u stranim državama. Pitam, kada će da se izvini za prevaru koji je taj javni servis izvršio putem onih SMS poruka? Ja bih time njih ohrabrio da oni upute izvinjenje za ono što se dešava ovih dana na tom javnom servisu.
Dakle, da se konkretno vratim temi – koji zakon i da li ovaj zakon, reguliše taj uticaj? Da li neko razuman hoće da kaže da ne postoji utica, pitanje je kojim novcem može, a ovaj ga zakon ne tretira, da se definiše neko ko ima 55% zakupljen reklamni prostor na „Javnom servisu”? Pazite, na „Javnom servisu”! Neću da apostrofiram nijednu drugu televiziju koja je akcionarsko društvo ili koja je u privatnom vlasništvu, zbog proste činjenice da taj javni servis svi mi građani finansiramo putem televizijske pretplate.
Drugo, hoću da kažem, gospodine Markoviću i vama, po ko zna koji put, gledajući masu zakona koje mi donosimo ovde i na koje ni mi iz Nove Srbije nismo imali nekih većih primedbi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što želim da obavestim i vas, gospodine Markoviću, a i javnost, sa ponosom, da je Poslanička grupa Nova Srbija grupa koja ima najviše prihvaćenih amandmana u ovom sazivu, za tri godine, i u apsolutnom i u procentualnom iznosu. To govori da smo mi amandmane podnosili radeći stručno i konsultujući stručne ljude iz stranke, ne zbog toga da bismo dobili neka dva minuta, nego da bismo zaista pomogli da ti zakoni budu bolji. U najvećem broju slučajeva ministri su, a i vi, gospodine Markoviću, prihvatili neke amandmane koji su popravili tekstove zakona, a zbog toga niti je pala kruna vama, niti nama, kao opozicionoj stranci.
U tom smislu, hoću da vas podsetim da smo mi ovde postavili poslaničko pitanje i dobili odgovor od bivše ministarke finansija, gospođe Dragutinović. Zamislite, mi više ne znamo kome da se obratimo u gradu Nišu, u skupštini? Stranci koja se zove Nova Srbija i koja je imala toliko mandata koliko je imala, jednostavno, uskraćena su sredstva. Tražili smo i privremenu meru i mišljenje Ministarstva finansija, i nikom ništa. Nije to jedino. Vodi se spor koji se nikada neće završiti. Dakle, isplaćuje se nekim ljudima koji su nakon izbora postali neka grupa građana, a radi se o nekoj sumi koja je respektabilna, bar što se tiče Nove Srbije.
Želim da ponovim, pošto sam rekao da ću kratko govoriti, da neću dužiti, da Nova Srbija nema ništa protiv da se usvoji bilo koji zakon koji će pomoći u rasvetljavanju finansiranja stranaka. Nama je možda to i najlakše da kažemo, jer odgovorno tvrdim, i u javnom i u direktnom prenosu, da Nova Srbija nema nijednog finansijera, neka se javi neko ko je dao „žutu banku” Novoj Srbiji. Možda to i nije za pohvalu. Možda bi ljudi iz vrha Nove Srbije trebalo da objasne zašto nisu više radili na marketingu, ali, mi smo se tako opredelili.
Možete da nam dajete bilo kakve primedbe, ali o poštenju, o onome što se u nekim medijima priča da je neka stranka prijavila da nije imala nikakvu donaciju i da ni od koga nije uzimala, postavlja se moralno pitanje da li je to pozitivno ili negativno? Ili neke stranke koje su prijavile nekoliko miliona, a svi znamo koliko košta stranka, znamo koliko ima zaposlenih u nekim strankama, ne želim da pominjem nijednu, znamo svi koji se bavimo političkim radom, kao i vi, gospodine ministre; mislim da je vaša karijera dugo godina bila uzlazna, sa raznoraznim i stranačkim i državnim funkcijama, i svi znamo koliko to košta.
Zbog čega sve ovo govorim? Zato što će i posle sledećih izbora građani biti oštećeni, zato što njihova prava izborna volja, a možda je ovo što ja pričam utopija, nikad neće biti reflektovana na dane i godine njihovog života i njihove dece, zbog lomova koji će se desiti u ovoj državi, a ti će izbori jednom morati doći, zato sve stranke treba da krenu sa isto novca. Neću da kažem da smo se ogadili narodu, nego je poznato šta svi nudimo, počev od Nove Srbije. Zašto je onda potrebno 1.500 bilborda? Zar se ne zna koji je program Demokratske stranke? Zar se ne zna šta je Nova Srbija ili koji je ljudi zastupaju? Zašto je onda potrebno, kad dođe kampanja, da na šest nacionalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tačno znamo u ta tri minuta koga ćemo da vidimo kada uključimo? Dakle, da se utiče na svest građana novcem i medijima.
Zašto da ne učestvujemo svojim obrazom, svojim poštenjem i svojim programom? Kad se to jednom desi, ovoj državi će krenuti nabolje i onda građani neće optuživati stranke, nekad i bez pokrića, da su one najkorumpiranije. Kaže se da je to refleksija, obično, službe iz javnog sektora i političke stranke, dakle, da su najkorumpiranije. Voleo bih kada se to govori, da se kaže konkretno i tačno o kome se radi.
Ponavljam, dok ne bude izbora gde će stranke krenuti sa podjednakim iznosom novca, ali da njihova jačina bude merena po uverljivosti njihovih programa, ljudi koje nude i njihovim biografijama, sreće neće biti, makar mi doneli i 10 ovakvih zakona i makar to bio uslov Evropske komisije. Hvala lepo. (Aplauz)