Uvaženo predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Nova Srbija dam kratak osvrt na Predlog budžeta za 2013. godinu.
Bez neke dublje analize, već odmah se može reći da se budžet za 2013. godinu ne donosi, kako bi se to reklo, minut do dvanaest, već se usvaja u zakonom propisanom roku, odnosno u skladu sa Memorandumom o budžetu Republike Srbije.
Uvek kada se raspravljam o projekciji budžeta, da li se radi o republičkom, pokrajinskom ili budžetu opština i gradova, uvek se na početku raspravlja na temu kakvog je on karaktera, odnosno da li je socijalni, da li je razvojni ili ima komponente i jednog i drugog.
Mislim da je Vlada dosta ambiciozno prišla izradi budžeta za narednu godinu. U smislu svih dešavanja u zemlji, teške ekonomske krize i javnog duga, budžetskog deficita, inflacije, mislim da je uradila budžet koji na objektivan način oslikava stanje u finansijama, u javnom sektoru i svim drugim segmentima društva, u cilju da se prevaziđu određeni elementi krize u ovoj zemlji, ali svakako da ovaj budžet, kao što je malopre neko rekao, obzirom na čitavu ovu situaciju, ima i elemente svojevrsnog kompromisa.
Naravno, o svemu smo tome dosta razgovarali kada je i prezentiran rebalans budžeta za 2012. godinu, kada ste vi i sami gospodine ministre rekli da niste do kraja zadovoljni kako on izgleda. Ali, prosto on je tada morao da bude onako kako je i na kraju kreiran, ali imao je samo cilj da se samo parcijalno deluje kako bi se koliko toliko u tom trenutku i na kratki rok otklonile osnovni problemi u funkcionisanju, kako bi se to dovelo do kraja ove budžetske godine. Tek je rad na Predlogu budžeta za 2013. godinu dao realnu šansu ovoj vladi da pokaže da je u potpunosti posvećena svim ciljevima koje je proklamovala u nekoliko prethodnih meseci.
Ono što se prvo može reći da projekcijom ovog budžeta planirano je da skoro bude prepolovljen budžetski deficit na 3,6% BDP i kao jedna od mera da naravno bude zaustavljanje krize, zaustavljanje rasta javnog duga. Projekcija privrednog rasta nije velika ali do 2% mislim da je čak optimistična, ali sa ciljem da se pre svega zaustavi pad zaposlenosti i kao jedna od mera da u drugoj polovini iduće godine imamo zaustavljenu inflaciju, odnosno na određenom nivou.
Ono što je bilo naravno najurgentnije i što je primarni zadatak ovog budžeta jeste radikalno smanjenje fiskalnog deficita, međutim, zašto je sve to neophodno. Pre nekoliko meseci se spekulisalo da je javni dug Srbije probio granice od 45%, a danas imamo da je to negde oko 60% BDP. Prosto, tako alarmantno stanje u državnoj kasi zahteva zaista radikalne mere i ne uvek popularne, ali stoga zaista ne treba da čudi ovakav restriktivan predlog budžeta čiji je prvenstveni zadatak da popravi zatečeno i objektivno stanje u društvu, pre svega, kada mislimo o ekonomiji zemlje i o javnim finansijama.
Pri tome, imam utisak da se naročito vodilo računa, sagledavajući celokupnu ekonomsku situaciju u društvu, da se teret ravnomerno rasporedi i da se maksimalno poštuje načelo socijalne pravde. Kao što rekoh, smanjenje deficita predstavlja sigurno dobar potez u vođenju fiskalne politike. Doduše postoje i druga mišljenja. Fiskalni savet smatra da je on preambiciozno postavljen, odnosno da negde za oko 25 milijardi veći, da će biti veći od planiranog, odnosno da će iznositi negde oko 4,3 BDP i plus zbog ovih pratećih zakona koji idu uz ovaj budžet, a odnose se na rešavanje problema docnji u plaćanju, što će zaista na neki način dovesti do povećanja rashoda u državnoj kasi. Postoji ipak bojazan Fiskalnog saveta da on iznosi i do čitavih 5%.
Međutim, zaista ne bih dublje da se bavim ovom analizom s obzirom da se zaista ne osećam kompetentnim da o ovome do kraja govorim, ali ono na šta želim da skrenem pažnju i što je moje apsolutno neslaganje sa jednom od mera koje predlaže Fiskalni savet, a to je jedna od ključnih mera koju Fiskalni savet predlaže, jeste smanjenje transfera lokalnim samoupravama, a grupi najrazvijenijih gradova, vidim da tu ima nekih desetak gradova, čak i privremeno, potpuno ukidanje transfernih sredstava.
Zaista sam apsolutno protiv ovoga uz ogradu da Ministarstvo finansija, Vlada Republike Srbije treba da uvedu disciplinu i štednju na svim nivoima. Ali, kao što su lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi novim zakonom od 2011. godine dobili dodatna sredstva, taj zakon ima intenciju da se ta dodatna sredstva, dodatni transferi u budžetima lokalnih samouprava iskoriste pre svega za kapitalne investicije, za investicije koje su do tada mahom finansirane iz budžeta Republike.
Došli smo u situaciju da zaista pojedine lokalne samouprave se nisu ponašale na taj način i da su ta sredstva više išla u nekakvu javnu potrošnju, da kažem za zarade, novo zapošljavanje u gradskim administracijama. Ali, generalno smatram da je ovo svojevrstan vid decentralizacije, znači dati veća sredstva na upravljanje opštinama i gradovima i u tom smislu još jednom sugestija da samo treba pooštriti kontrolu i disciplinu u funkcionisanju budžeta i jedinica lokalne samouprave, ali i na svim drugim nivoima.
U tom smislu mislim da je Vlada dobro primetila da u svetlu zakona koji je usvojen u martu, a kome su regionalni putevi, odnosno putevi prvog i drugog reda pripali jedinicama lokalne samouprave, da smo došli u situaciju da pred zimsku sezonu prosto postoje one opštine, pre svega nerazvijene, male opštine koje to ne mogu do kraja izvesti, da bi došli praktično u situaciju da se ti putevi ne mogu održavati ni u zimskom periodu, a ni u toku čitave godine. Zaista postoje one jedinice lokalne samouprave koji imaju mali broj stanovnika, male budžete, a veliku putnu mrežu, recimo tipičan primer jeste opština Ivanjica. Tako da u tom smislu, pozdravljam odluku Vlade da se u Predlogu budžeta, da se za Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave obezbede sredstva za održavanje puteva prvog i drugog reda.
Međutim, da bi se postigao ovako, po meni, ambiciozno projektovan cilj Vlade, a vezano za budžet za iduću godinu, zaista se mora voditi odgovorna fiskalna politika i insistirati na štednji na svim nivoima, od svih budžetskih korisnika, bez razlike. Ali, pre svega izuzetno važno jeste ponovo promovisati načelo finansijske discipline koja nažalost u ovoj zemlji često bude zaboravljeno. U tom smislu, predložena rešenja da su korisnici budžetskih sredstava dužni da nastale obaveze izmire u roku utvrđenim zakonom, kao i da sankcije koje Vlada na predlog Ministarstva finansija može da sprovede kroz obustavljanje transfernih i drugih sredstava, na drugim aproprijacijama, zaista smatram da može da dovede do reda u javnim finansijama na svim nivoima vlasti.
Sledeći cilj koji je proklamovan ekonomskom i fiskalnom politikom Vlade za 2013. godinu, a želi se postići pored uvođenja finansijske discipline, smanjenja fiskalnog deficita, usporavanja rasta javnog duga jeste svakako ubrzanje privrednog rasta i usporavanje pada zaposlenosti. Ostvarivanje ovih ciljeva neraskidivo je povezano sa povećanjem indirektnih stranih investicija, ali i investicija naših domaćih preduzetnika uz ovu stalnu borbu ove vlade u borbi protiv korupcije na svim nivoima.
Međutim, bez obzira koliko krizni budžeti bili, koliko je teška situacija u ekonomiji ove zemlje, ne postoji sigurno druga mogućnost da se pored ove socijalne komponente budžeta, znači zaustavi i pad inflacije i pad nezaposlenosti bez kapitalnih rashoda. Pre svega mislim kroz podsticaje za privredu, za posebnim osvrtom na poljoprivredu i kroz infrastrukturne investicije. Naravno, kada pričamo o privlačenju stranih investicija, svi smo svesni toga da u svakom trenutku nijedna opština, ni grad nisu u ravnopravnom položaju, da oni koji imaju razvijeniji ne samo put, nego uopšte saobraćajnu infrastrukturu su u daleko povoljnijem položaju nego neki koji nisu. Zato smatram da jedan od prioritetnijih zahteva, državnih interesa, jeste završetak Koridora 10, intenziviranje radova na Koridoru 11.
Ono što me je posebno obradovalo, a video sam da je u razvoju Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, su krenuli projekti vezani za izgradnju autoputeva kao vezi gradova sa koridorima 10 i 11, a pre svega mislim na završetak autoputa od Batočine do Kragujevca, ali i pokretanjem projekta za izgradnju saobraćajnice, odnosno autoputa Pojate-Preljine.
Sve su to investicije koje će podići ovako posrnulu građevinsku industriju, koje će biti neka inicijalna igla za podsticanje građevinske industrije kao veoma bitnog segmenta uopšte privrednog razvoja ove zemlje. Bilo je i u prethodnom periodu po meni dobrih predloga, dobri inicijativa, kao što je predlog za projekat podrške građevinskoj industriji Srbije.
Međutim, upravo zbog onoga, zbog dugovanja državnog budžeta, da li lokalnih ili pokrajinskih budžeta, da smo neke likvidne firme doveli u fazu da postanu nelikvidne, upravo zbog tog kašnjenja u plaćanju i još jednom insistiram na jednom uvođenju čvrste finansijske discipline u javnim finansijama. Neću govoriti u kojim je to primerima, da li je to putna privreda, da li je to izgradnja, rekonstrukcija fudbalskih stadiona u Srbiji, ali generalno smatram da se moramo odgovorno ponašati, bar prema ovo malo putarskih i građevinskih firmi što je ostalo likvidno u ovoj zemlji.
Dobro je da se uvode subvencije, da se zadržavaju subvencije, ali Fiskalni savet je kritikovao da su subvencije velike, ali ja bih podsetio da su one za čitavih sedam milijardi manje u odnosu na prošlu godinu, a upravo za tih sedam milijardi je povećano izdvajanje za socijalnu zaštitu. Od tih stimulativnih mera, izdvojio bih subvenicionisanje kredita za likvidnost privrede i za investicije u tajna sredstva, tu zaista Vlada treba da insistira u naredne dve godine, kako je najavljeno, da se završi restrukturiranje javnih preduzeća i da se završi sa privatizacijom, odnosno neprivatizovanih preduzeća.
Pozdravio bih takođe subvencionisanje stambenih kredita za novogradnju, kao i drugih mera za podršku građevinskoj industriji kroz sredstva za izgradnju stanova za socijalno stanovanje, za izradu planske dokumentacije, izradu u infrastrukturi jedinicama lokalne samouprave za građenje objekata, dakle, komunalne infrastrukture itd.
Ono što želim da kažem na samom kraju obzirom da i po struci i mislim da prvenstveni prioritet ove zemlje je razvojna šansa ove zemlje, a ne samo predizborna kampanja, nego uopšte i povećanje subvencija za poljoprivredu i on je ove godine veći za šest milijardi i iznosi oko 4,5%.
Raduje me to, danas je rekao i ministar Dinkić, a najavio je i ministar poljoprivrede da je cilj da u idućoj godini budžet za poljoprivredu bude minimalno 5%, ali da vam kažem, 2004. godine, u budžetu Republike Srbije upravo je iznosio toliko. Vratićemo se na ono što smo imali pred 10 godina. Imali smo u jednom prethodnom periodu potpuno nedopustivo stanje da agrarni budžet bude nešto veći od 2% i ovo što je posebno dobro, kada su subvencije za poljoprivredu u pitanju, što se sada posle nekoliko godina opet uvode delom bespovratna sredstva za investicije, pre svega u poljoprivrednoj infrastrukturi, gde će do 40% ovih sredstava biti bespovratno. Kada smo već kod Ministarstva poljoprivrede, obratio sam pažnju na razdeo, deo budžetskog fonda za vode. Vrlo brzo zaboravimo elementarne nepogode koje su nas zadesile u prethodnom periodu, da li su to poplave, suše, a ovo drugo više niko i ne pominje.
Pored toga, što je suša u protekloj godini nanela ogromne štete poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega, u zemlji Srbiji sa mnogo rečnih vodotokova, puno njih iz prve A kategorije, zemlja Srbija koja je bogata podzemnim vodama, geotermalnim vodama, imali smo da čitavi delovi zemlje imaju problem u vodosnabdevanju.
U tom smislu, veoma je važno da se u ovom budžetu našlo mesto za izgradnju brana sa akumulacijama, pre svega za ove dve, Valjevo Rovni, i Prvonek u Vranju ali je prvenstveno ono što raduje mene obzirom da dolazim iz regiona zapadne Srbije, to je izgradnja višenamenske akumulacije za vodosnabdevanje na profilu reke Rza u opštini Arilje. Tu je predviđeno 413 miliona dinara, odakle se ovog trenutka snabdeva preko 300 hiljada stanovnika, a perspektivno to može biti rešenje za dobar deo Srbije.
Na samom kraju, ako bih mogao da analiziram kako izgleda ovaj novi budžet u jednu ili dve rečenice, mislim da je ovim predlogom budžeta Vlada iskazala spremnost da sve raspoložive resurse stavi u funkciju onih subjekata, pre svega privrednih subjekata, koji mogu da poprave trenutni ekonomski položaj ove zemlje, koji treba da smanje nezaposlenost, deficit, a ja mislim da su to kapitalni rashodi, ulaganja u privredu i u infrastrukturu.
Nadajući se da će narednih godinu dana ovom parlamentu se u budžetu za 2014. godinu raspravljati u boljoj ekonomskoj situaciji po ovu zemlju, sa nadom da će Vlada Srbije proklamovane stavove i mišljenja realizovati u toku iduće budžetske godine, u ime poslaničke grupe Nove Srbije, želim da kažem da će mi podržati Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, kao i sve prateće zakone.