Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka hajte da koncept jedan uradimo do kraja.
Vi pomenete da postoji ugovor o osiguranju i kažete stambena zgrada može da zaključi ugovor o osiguranju. Pa, može da zaključi, nismo morali ni da pišemo u zakonu da može da zaključi, ona može, pa može ako hoće. Pravno je lice, stambena zgrada ima svoj PIB, ima svoj matični broj, naravno da može.
Ja sam predložio ovim amandmanom da mora da zaključi ugovor o osiguranju, u slučaju da nastane šteta, a šteta znači da neko pogine. Padne crep, padne fasada, padne cigla nekom na glavu i taj čovek pogine, neko mora da plati tu štetu. Taj neko su vlasnici stanova, ti ljudi možda para nemaju i zato bi bilo dobro da imaju osiguranje, pa da tu štetu isplati osiguranje, a ne opet da se vode postupci dugo godina. Dakle, mislim da bi ovaj amandman mogli da usvojite.
Vi ste u obrazloženju rekli, ne možemo da usvojimo zato što neko mišljenje NBS kaže da ne može. Pa, ako mišljenje NBS kaže da ne može, onda kako može da stoji član 48. koji ste vi predložili i kažete može zgrada da zaključi. Pa, da li može ili ne može?
Dakle, to da ne može biti obavezno, to nije tačno, mi to mišljenje NBS nismo dobili. Ja, kao advokat imam obavezno osiguranje i plaćam obavezno osiguranje za moju delatnost. Pa, ne znam zašto može da se nametne advokatima da plaćaju i drugim ljudima, a ne može stambenoj zgradi da se nametne da mora da plaća obavezno osiguranje?
Verujte da bi bili mnogo sigurniji svi, i vlasnici stanova i prolaznici kojima se pričinjava šteta, da utvrdimo obavezno osiguranje.