Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ministre, pred nama je nekoliko tačaka dnevnog reda danas. Jedna od tih tačaka dnevnog reda je i Izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, čiji je predlagač predsednik Republike, ali predstavnika predlagača nema.
Dokaz da smo bili u pravu juče je taj što danas makar imamo predstavnika Visokog saveta sudstva ovde, pošto govorimo takođe i o izboru sudija.
Da li je predsednik Republike ozbiljno ovaj predlog podneo ili nije, mi to ne možemo da znamo. Nikoga ovde nisu poslali kao predlagača. Da li to znači da povlače predlog, s obzirom da nikog nema da obrazloži taj predlog? To možemo samo da nagađamo.
Danas na dnevnom redu nam je i Zakon o prekršajima. Moram da kažem da je dobro što je Ministarstvo nastavilo koncept reforme pravosuđa koju je postavila prethodna Vlada i što ovaj zakon o prekršajima apsolutno podržava ono što je rađeno u reformi i prekršajnog zakonodavstva i pravosuđa uopšte od 2008. godine.
Godine 2008. doneti su Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i uvedeni su prekršajni sudovi umesto organa uprave. Mislim da je to rešenje dobro i ovaj zakon podržava jednu takvu odluku. Mnogo je bolje i prosto neophodno da nezavisni organi, kao što su sudovi, dakle, prekršajni sud odlučuje o kaznama prema građanima, a ne da to rade organi uprave, kao što je to bilo ranije, dok u ovoj oblasti reformu nismo napravili. Drago mi je da je to zaživelo u praksi, kao što mi je drago da je zaživela u praksi i funkcija Pravosudne akademije, koju smo takođe ustanovili u prošlom mandatu, kao što i privatni izvršitelji rade, a nadam se da će i notari, koje smo uveli zakonom u prethodnom mandatu, zaživeti u praksi i početi da rade.
Ovaj zakon ima neka solidna rešenja, ali, takođe, imamo na ovaj zakon i velike primedbe. Te primedbe mogu da budu otklonjene, ukoliko prihvatite amandmane koje je podnela poslanička grupa DS, a i druge poslaničke grupe opozicije, koliko čujem iz ovih rasprava, su podnele slične amandmane.
Mislim da je važno i zato molim sve kolege poslanike da pročitaju amandmane i drugih poslaničkih grupa i da je važno da pokušamo ovaj tekst zakona da poboljšamo. Ako amandmani budu prihvaćeni, građani će dobiti dobar zakon. Ukoliko ne budu prihvaćeni, mislim da ćemo se suočiti sa krupnim nedostacima u zakonu.
Prvo ću govoriti o nekim stvarima koje su dobra rešenja u ovom zakonu, a koja mislim da nisu ovde bila dovoljno objašnjena, prevashodno zbog građana. Šta je to što građane može da očekuje donošenjem novog zakona? Svi smo svedoci toga da su mnogi prekršajni postupci zastarevali zato što su građani izbegavali da prime poziv od strane prekršajnog suda ili su izbegavali da prime određene podneske.
Sada je ovim zakonom dostavljanje rešeno na jedan bolji način, ali mislim da smo dužni da građanima kažemo kako će se to dostavljanje ubuduće vršiti, odnosno da oni znaju. Na kraju krajeva, mi zakone donosimo zbog građana i nije dovoljno samo da stručno raspravljamo o određenoj temi, već i da njima približimo šta su nova zakonska rešenja.
Ubuduće, dostavljanje će biti moguće građanima na kuću, dakle, u njihove stanove. Oni mogu da prime poziv lično, to je bilo i ranije, ali mogu primiti i članovi njihovih porodičnih domaćinstava, ukoliko su punoletni. Ukoliko neko odbije prijem, moguće je da mu se taj poziv pribije na vrata i to će se smatrati urednom dostavom. Takođe, moguće je sada i u prekršajnom postupku da se uručuju pozivi na radno mesto, dakle, može da vam dođe pozivar ili neka druga služba koju sada prekršajni sudovi mogu da angažuju ili preko pošte da dobijete poziv na vaše radno mesto, u vašu kancelariju, i taj poziv će se smatrati da je uredno dostavljen. Postoji još jedna novina, a to je elektronska dostava, u specifičnim slučajevima koji će biti predviđeni zakonom. Sve ovo nam govori da ćemo uvođenjem ovakvog instituta, promenom instituta dostavljanja, imati efikasniji prekršajni postupak i manje mogućnosti za zastarevanje u prekršajnom postupku.
S druge strane, donet je jedan novi institut, to je prekršajni nalog. Mislim da smo dužni da i o tome kažemo nešto više. Prekršajni nalog podrazumeva da fiksna kazna, koja je određena za određeni prekršaj, može da se plati u roku od osam dana i ukoliko se plati u roku od osam dana, plaća se polovina kazne. Ako ne platite u roku od osam dana, već probijete taj rok, bićete dužni da platite celu kaznu. Naravno, ukoliko neko od građana smatra da uopšte nije učinio prekršaj, on može da se obrati prekršajnom sudu sa tim prekršajnim nalogom, nalogom za plaćanje, i da pokrene postupak pred sudom, gde će dokazivati da on, u stvari, nije učinio taj prekršaj.
Ono što je dobro kod ovog instituta, to je da ćemo imati mnogo manje slučajeva pred sudom. Dakle, najlakši prekršaji za koje postoji fiksno određena kazna će se završavati pre suda, izbeći ćemo skupo suđenje. Na taj način imaćemo manji broj predmeta pred prekršajnim sudom i moći će prekršajni sud efikasnije i brže da radi. Za sada, koliko vidimo iz statistike, savladava se priliv predmeta od strane prekršajnog suda i malo preko priliva. Smanjuje se u 2012. godini broj starih predmeta, ali na ovaj način, očekujem da će se taj broj predmeta još više smanjiti.
Naravno, moram da upozorim sve one koji donose prekršajne kazne, da te kazne ne mogu biti velike. Šta to znači? Mi se nalazimo u ekonomskoj krizi i ukoliko imate velike prekršajne kazne, pa i ovu koja može putem prekršajnog naloga da se plati samo polovina, ako je ta kazna ogromna, veliki broj građana neće moći da plati ni polovinu kazne. Onda ćemo imati diskriminaciju, što znači da oni koji imaju para, oni plate polovinu, a ovi koji nemaju para da plate ni tu polovinu, oni moraju da plate celu kaznu.
Apelujem na sve one koji donose visinu fiksne kazne, da ta fiksna kazna ne treba da bude veća od 5.000, 6.000, 7.000 dinara. Onda ima smisla platiti polovinu kazne koja je 3.000, 4.000 dinara, ali ako je kazna 50.000 dinara, pa nema niko para da plati 25.000 dinara, a taj koji nema, njemu će doći za 15 dana 50.000 dinara. Molim vas da o tome raspravljate i komunicirate i kada budete objašnjavali ova nova rešenja zakonska i, naravno, u komunikaciji sa onima koji donose kazne.
Pored ovih dobrih stvari, postoje dve velike primedbe koje smo mi kroz amandmane izrazili. Prva velika primedba na ovaj zakon je promena rokova zastarelosti. Mislim da je potpuno neodgovorno i potpuno neosnovano da mi produžavamo rokove za zastarelost i pokretanja prekršajnog postupka i uopšte vođenja i trajanja prekršajnog postupka. Ako organ koji pokreće prekršajni postupak nije u stanju da za godinu dana odluči da li će za prelazak na crveno svetlo da pokrene prekršajni postupak protiv nekog građanina, onda ne treba ni da ga pokreće. Dakle, rok u ovoj zemlji, od kada znamo svi za prekršaje u ovoj zemlji, je bio godinu dana za pokretanje, dve godine je apsolutna zastarelost, dakle, posle dve godine ne može više da se vodi postupak.
Ljudi, da li je dovoljno dve godine da nekoga osudite za prekršaj? Mislim da je više nego dovoljno. Mi ne možemo da povlađujemo nekome ko je neefikasan i ne možemo da povlađujemo nekome ko je nesposoban. Ako su naši organi nesposobni da pokrenu postupak i prekršajni sud nesposoban da za dve godine sprovede postupak, dajte onda da menjamo ceo koncept. Šta će nam sud koji vas osuđuje posle četiri godine za prelazak na crveno svetlo? Znači, ne radi se o krivičnim delima, radi se o najlakšim prestupima za građane, dakle, to su prekršaji i za dve godine taj postupak i te kako bi morao da može da se završi.
S jedne strane smo pričali o efikasnosti. Razlog za produžavanje zastarelosti koji se navodi u obrazloženju je taj što ne mogu da stignu sudovi, pa zastari prilikom izvršenja kazne. Ako smo doneli neke nove institute koji će da ubrzaju prekršajni postupak, onda tek nema razloga i tvrdimo da će ovaj zakon da dovede do efikasnijeg procesa. Tek onda nema razloga da produžavamo zastarelost.
Moj utisak je da ako produžimo na četiri godine, imaćemo situaciju u kojoj prekršajni sudovi razvlače predmete onako kako su možda nekada navikli da rade, pre nego što su bili sud, jer su bili organi uprave. Nemojte to da dozvolimo.
Apelujem na sve kolege, znači, video sam, iz opozicionih poslaničkih klupa svi imaju slične amandmane. Apelujem i na kolege koje se nalaze u vladajućoj većini da prihvatimo amandmane i da vratimo rokove – jedna godina i apsolutna zastara - dve godine.
Za specifične slučajeve, u redu. Posebnim zakonom se može propisati vreme za zastarelost. Ne treba da bude ni to do pet godina, kao što ste stavili. Bolje je možda da bude do tri godine. Imate i takve amandmane od nekih poslaničkih grupa. Razmislite da to usvojimo. Ako želimo efikasno sudstvo, taj pritisak da predmet mora da se završi za dve godine je najefikasnije sredstvo da sud stvarno radi što bolje može i što efikasnije može.
Druga velika zamerka se odnosi na postupak u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela. Veliki broj amandmana smo dali u ovom delu. Mislim da tvorci zakona nisu razmišljali o posebnosti maloletnika, i mislim da nisu razmišljali o posledicama maloletničkog zatvora, kada su predvideli kaznu maloletničkog zatvora. Mislim, da je kazna maloletničkog zatvora apsolutno neprihvatljiva u prekršajnom postupku. Maloletnički zatvor se izriče za najteža krivična dela, koja učine maloletnici. To može biti ubistvo, može biti teško ubistvo. Ne treba da postoji maloletnički zatvor za prekršaje. S druge strane, efekat zatvora, oni negativni efekti zatvora, pogotovu kod maloletnika dovešće do toga da imamo mnogo veći povrat u činjenju krivičnih dela.
Postoje dva vrlo konkretna razloga zašto u našem sistemu je to potpuno neprimenljivo. Prvi razlog je što mi nemamo posebno odeljenje u prekršajnom sudu, koja su prošla posebnu obuku da sude uopšte maloletnicima. Mi to imamo kada su u pitanju krivična, za prekršaj još uvek nemamo. Nemojte da dozvolimo da neko ko nije prošao posebnu obuku, odlučuje o tome da maloletnika može da stavi u zatvor.
Druga stvar, maloletnici po svim međunarodnim konvencijama moraju da izdržavaju kaznu isključivo u zatvoru za maloletnike. Takav zatvor u Srbiji ne postoji. Postoji Zavod za maloletnike u Valjevu. Trenutno u Va ljevu ima 30 lica koja su osuđena kao maloletnici, od toga je jedan sada maloletnik, a svi drugi su u međuvremenu postali punoletni. Osuđeni su za najteža krivična dela i pored njih postoji preko sto punoletnih, koji su i osuđeni kao punoletni, jer mi nemamo ustanovu gde može da se izdržava maloletnički zatvor samo sa maloletnicima.
Razmislite još jednom, da li je normalno, da li je dobro, da neko maloletno lice osuđeno za prekršaj bude sa onim osuđenima za krivično delo ubistva i teškog ubistva, jer sedi sa njim u zatvoru. Dakle, to je neprihvatljivo.
Uneli smo kao predlog i to da ne možete izricati novčanu kaznu maloletniku koji je nezaposlen, nema od čega da plati, i neće platiti, i nema svrhe, on je nezaposlen, on para nema. Dakle, ukoliko su zaposleni u redu, ako nisu zaposleni ne mogu, prosto da izvrše tu kaznu, mislim da je to besmisleno.
Postoji jedna, mislim greška u zakonu, a to je gde piše opravdano da je postupak protiv maloletnika tajan, a sa druge strane imate javno izricanje presude. Dakle, to bi moralo da se promeni, ne možete javno izreći presudu prema maloletniku. Postoji još nekoliko stvari koje smo predložili amandmanima da se izmeni, o tome ćemo govoriti kada budemo govorili o amandmanima.
Što se tiče druge teme, izbor sudija, moram da izrazim zadovoljstvo što je zaživela u praksi Pravosudna akademija, i što lica koja se predlažu od strane Visokog saveta sudstva, jesu lica koja su prošla Pravosudnu akademiju, čini mi se njih četrnaest od šesnaest, pretpostavljam da nije bilo više onih koji su prošli Pravosudnu akademiju kada nije ispunjen broj, nemamo to doduše objašnjeno, kao što su neke moje kolege rekle. Dobra je stvar da Pravosudna akademija radi, dobra je stvar da polaznici Pravosudne akademije se uključuju u sistem pravosuđa. Mislim, da su i tužioci, uglavnom svi kandidati prošli Pravosudnu akademiju. To je dobro, i to predstavlja neku garanciju da je provereno njihovo znanje, njihova stručnost, njihova osposobljenost za bavljenje najodgovornijim poslom u okviru pravosuđa. Dakle, Pravosudna akademija ima svoju funkciju. Mislim da to jeste najbolja praksa koja postoji u Evropskoj uniji, a to je da u tom sistemu izbora sudija, Pravosudna akademija ima jednu važnu ulogu.
Ono što, naravno, kada govorimo o sudijama mene brine, a to je što vi nemate nikakav odgovor na novonastalu situaciju u proteklih godinu dana. Mi smo svi svedoci da je Ustavni sud vratio 580 sudija, koji pre godinu dana nisu prošli izbor, za koje je Visoki savet sudstva smatrao da su nedostojni ili nestručni. Oni su svi sada vraćeni, bez ikakvih kriterijuma i čak nije ispoštovano ni ono iz obrazloženja Odluke Ustavnog suda, da bi trebalo na neki način preispitati da li oni stvarno svi zaslužuju da budu u pravosudnom sistemu, ili ne. Dakle, to nas dovodi do toga da i oni koji su možda osuđivani za neka krivična dela, ili se vode neki postupci protiv njih, da su svi oni sudije.
Odgovore na ta pitanja morate da date. Godinu dana je prošlo od kako su oni vraćeni, godinu dana je prošlo od kako ste vi u Ministarstvu pravde, o tome se ćuti. Zašto se ćuti, ne znam? Da li zbog politike, da li zbog toga što su u izbornim kampanja mnogi od njih govorili, ili ste vi govorili da su se učlanili u SNS, ne znam, ali znam da imamo trećinu sudija više, nego što smo imali. Dakle, izabrano je bilo 1.800, ako ne znamo sudije za prekršaje, sada je vraćeno 580, a ne vidim da imamo manji broj starih predmeta, ne vidim da imamo efikasnije suđenje. Moj utisak je da je parnica u 2013. godini sporija, nego što je bila u 2012. godini.
Šta rade ti ljudi? Rade ili ne rade? Preuzimaju predmete, ili ne preuzimaju predmete? Da li je moguće kada na 1.800 dodate 600, da se ništa ne promeni? Znači, pričalo se o tome da nije dovoljan broj sudija, da bi trebalo povećati broj. Evo, povećali smo broj i ništa se promenilo nije. Dakle, šta ti ljudi rade i na koji način ćete da utvrdite koji od njih treba da ostanu u pravosuđu, a koji ne treba? To su odgovori koje morate da nam date.
Poslednja tema, izbor kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Nemamo predstavnika predlagača, kao što sam rekao, imamo biografiju kandidata. U novinama je svašta pisalo o tom kandidatu. Ono što ja mogu da kažem, to je da imam utisak da se nezavisne institucije politizuju. Ne znam da li je ta gospođa koja je predložena član političke stranke, mislim da nije, nigde nisam video podatak da jeste, ali ono što piše na sajtu opštine Čukarica, to je da je ona zamenik predsednika Opštinske izborne komisije, na predlog Srpske napredne stranke.
Dakle, inače kada se biraju članovi opštinskih izbornih komisija, mora da se zna na čiji su predlog izabrani i pored njihovog imena mora da stoji ime partije, da bi se znalo da li neka partija ima većinu, ili nema većinu među članovima opštinske izborne komisije.
Dakle, mi nekoga koga je Srpska napredna stranka delegirala u izbornu komisiju, to je neko ko je nadležan za sprovođenje izbora, sada predlažete u Odbor Agencija za borbu protiv korupcije koja treba da čita i odlučuje o izveštajima sa izbora, dakle, finansijskim izveštajima o finansiranju kampanje. Mislim da to ozbiljno predstavlja sukob interesa i mislim da to narušava kredibilitet jednog nezavisnog tela. Povedite računa o tome jer moj utisak je da će se postepeno u sve nezavisne organe i vlasti i nezavisne organe inače ubacivati ljudi koji su stranački obojeni, a mislim da je to korak unazad u svim reformama koje smo sproveli proteklih godina. Hvala.