Dakle, i u načelu smatram da treba da budu besplatni udžbenici, kao što smatram i u pojedinostima.
Besplatni udžbenici su bitni za 95% građana Srbije koji 1. septembra nemaju para da plate te udžbenike. Ministre, vas u bifeu služe kelneri, a u restoranu skupštinskom koji imaju platu od 26.000 dinara. Sa 26.000 dinara platom oni ne mogu 1. septembra da plate 8.000 hiljada dinara jedan komplet udžbenika, što nije ni dovoljno, jer pored toga moraju da plate i pernice, i rančeve, i sveske, i olovke, i toalet papir, i ris papira. Sve to treba da se plati u osnovnoj školi. Sve to treba da se plati i u srednjoj školi. Od čega će ti ljudi da plate? U koji vrtić deca da idu u obavezno pripremno predškolsko kada tog vrtića na njihovoj teritoriji nema. Zato vrtiće treba graditi. Dakle, vi ste to zaustavili.
Naš koncept je ulaganje u obrazovanje. Vi ste između ovih zakona ono što je najnovije i specifično, to je Predlog zakona o dualnom obrazovanju i SNS smatra da će kada se uvede dualno obrazovanje da se smanji nezaposlenost u ovoj zemlji. Mi smatramo da dualno obrazovanje ne treba uvoditi u obrazovni sistem, da je to potpuno pogrešno. Potrebna je reforma srednjeg obrazovanja i to nije sporno, i mi se slažemo sa tim kada vi napišete u obrazloženju da naše srednje i strukovno obrazovanje ne odgovara potrebama privrede. To je tačno i treba ga promeniti, i to je tačno. Kurikulume koje pominjete da su zastareli i kažete, škole ne mogu tehnološki razvoj da isprate, pa ne mogu brzo da menjaju kurikulume. Te kurikulume, odnosno nastave, planove i programe sada po zakonu donosi ministar. Dakle, vi ste taj koji donosi planove i programe, pa donesite planove i programe koji su u skladu sa potrebama privrede. Uradite to u saradnji sa Privrednom komorom, uradite to u saradnji sa lokalnom samoupravom, napravite analizu u kojoj opštini, kakav profil stručnog obrazovanja je potreban i neka to budu programi, i sa tim se slažem. Ali, se ne slažemo da donosimo jedan zakon koji u stvari stvara, na kraju, kao posledica ima jeftinu radnu snagu u Srbiji i objasniću vam zašto to mislim i koji u stvari stvara šegrte, pomoćnike i radnike za poslodavca.
Dualno obrazovanje kako vi kažete inovativno je. Nije inovativno, dakle, to je nešto što je nastalo u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, 1960-ih godina. Okolnosti u Nemačkoj su potpuno drugačije bile 1960-ih godina, nego što su u Srbiji danas. Bila je velika ekspanzija privrede. Privreda se razvijala. Za tu privredu je bila potrebna radna snaga. Ta radna snaga koja je bila potrebna poslodavcima i krupnom kapitalu je u stvari jeftina radna snaga.
Sa druge strane, u to vreme, u Nemačkoj je bio ogroman priliv emigranata. Nemci su usmeravali Australijance i Švajcarce i migrante da rade jeftino i nisko plaćene poslove koje nisu hteli da rade oni. Sa jedne strane, i tu su pomogli svoju privredu i oni su zadovoljili dva zahteva. Zahtev za radnom snagom, odnosno jeftinom radnom snagom i rešavanje pitanjem migranata. Nemamo mi u Srbiji migrante, nemamo prilive imigranata, nemao ekspanziju privrednog rasta. To prosto nije tačno. Mi u Srbiji danas imamo samo građane Srbije i ne želimo da građani Srbije budu upućeni kao jeftina radna snaga.
Onaj ko upiše program dualnog obrazovanja, tu se njegovo obrazovanje završava, on neće steći osnovna znanja u dovoljnoj meri da može posle da radi bolje plaćeni posao. Privreda, u katastrofalnom stanju. Kakva privreda ekspanzija ako je 2011. godine priliv stranih investicija bio 3,5 milijarde, a 2014. godine milijardu i po i 2015. godine milijardu i osamsto. Duplo manje stranih investicija ima u privredu danas nego što je bilo 2011. godine. Prema tome, nama je privreda u padu. Koja je struktura te privrede? Poslednjih deset godina se otvaraju fabrike u Srbiji koje sutra mogu da se odnesu na drugo mesto. Kako dobije investitor veću subvenciju u drugoj zemlji ili mu se ponudi jeftinija radna snaga, otići će u drugu zemlju.
Šta se onda dešava sa učenikom koji se dualno obrazovao? On se dualno obrazuje tri godine da lepi kablove u „Juri“ i nauči samo da lepi kablove u „Juri“. Kad ode „Jura“ iz Rače onda u Raču dođe Mubadala i otvori fabriku čipova, koju ste obećali doduše 2013. godine pa se nije pojavila. Kako će da lepi kablove i dalje taj učenik kad nema kablova za čipove. Čipovi nemaju kablove.
Dakle, nije poenta da mi stvorimo jeftinu radnu snagu čoveka koji zna da radi samo jedan posao nego mu treba šire znanje u tom sektoru da bi mogla da se zaposli i u drugoj i u trećoj fabrici. Gde će on da radi kada ode ta fabrika? Ko će njega da zaposli? Neće niko. Dakle, u vašem konceptu dualnog obrazovanja nema zabrane za poslodavca koliko može dece da uzme za jeftin rad, nema koliko to dugo može da traje i nema ono što je najvažniji, obaveze da taj neko ko je prošao školu kroz to dualno obrazovanje bude zaposlen u stalni radni odnos. Šta to znači? To znači da vi ovim zakonom isključivo zadovoljavate interes krupnog kapitala. Ne interes građana, ne interes države već interes krupnog kapitala. Kako? Tako što će poslodavac uzeti decu koja krenu u srednju školu i ona će raditi za cenu rada koja je 30% manja od minimalne cene rad koja je 30% manja od minimalne cene rada kako ste zakonom propisali. Trideset posto manje od minimalne cene rada. To znači i više od 50% manje za neke poslove koji treba da budu plaćeni preko minimalne cene rada. Tako će deca raditi kada završe taj posao. Poslodavac njih otpušta i uzima novu decu koja mu opet rade 30% jeftinije od minimalne cene rada.
Dakle, nema obaveze da ih zadrži. Takav poslodavac, pa naravno da će uzeti nekog za 30% manje para nego što će zaposliti nekoga ko je sada nezaposlen. Vi ste u obrazloženju konstatujete da ima, pazite, pet godina je SNS na vlasti, da sada ima 65% mladih koji su završili strukovne škole i nemaju posao, da 150 hiljada mladih koji su između 15 i 24 godine nemaju posao. Pa, šta ste radili pet godina? Što se ti ljudi nisu zaposlili? Pa, nisu zato što privreda ne radi dobro i zato što je takva situaciju u Srbiji. Ne treba u takvoj situaciji uvoditi dualno obrazovanje. Ono može da da rezultat u nekoj bogatoj zemlji koja ima potrebu za velikim brojem radnika. Mi tu potrebu, nažalost, nemamo.
Stvoriće se samo isključivo nelojalna konkurencija. Učenici će biti nelojalna konkurencija onima koji su završili školu nedavno ili pre pet godina i koji ne mogu da nađu posao i oni nikada neće moći ni da nađu posao.
Zbog toga SDS smatra da treba sprovesti reformu srednjoškolskog obrazovanja, ali celokupnog. Da je neophodno da se obrazovni profili upodobe potrebama privrede, ali da nikako ne treba ulagati pare u dualno obrazovanje. Vi kažete u jednom trenutku, privreda, odnosno taj, a ja ga zovem poslodavac, će praktično praviti neki kurikulum i on će biti odgovoran za sprovođenje obrazovanja. Pazite, neće biti škola odgovorna za sprovođenje njegovog obrazovanja koju on uči kroz rad nego poslodavac, a njega će da obrazuju instruktori koji su za 40 sati obučeni od strane Privredne komore da znanje prenose.
Dakle, pedagoška znanja treba da stekne radnik iz fabrike i da tim pedagoškim znanjem koje stekne za 40 sati prenese učenicima znanje. To nije moguće, jer da je to moguće onda ne bi propisali Zakonom o osnovnim sistemima obrazovanja da profesori stručnih predmeta moraju da imaju završen fakultet i da imaju master studije.
Još jedna negativna posledica – Zakon o dualnom obrazovanju. Ako 80% vremena koje bi inače provodili obrazujući se u okviru stručnog predmeta u srednjoj školi deci. Ako 80% vremena oni provode u fabrici, odnosno kod poslodavca na radu, to znači da će profesori iz stručnih predmeta postati tehnološki viškovi, jer će im biti smanjen fond časova i nemaju kome da predaju, jer su deca na nekom drugom mestu. To znači da ćete smanjiti troškove budžeta, slažem se, ali u stvari to znači da ćete morati da otpustite veliki broj profesora koji predaju stručne predmete.
Dakle, otpuštate profesore za stručne predmete, radnici koji imaju 47 sati obuke prenose znanja poslodavac je odgovoran za to, a ne škola. Ne, mi smatramo da za prenošenje znanja obrazovanja u Srbiji treba da bude odgovorna škola, odnosno država, odnosno Ministarstvo, odnosno vi, jer ste sami sebi propisali da vi donosite sve programe i nastavne planove u ovoj zemlji.
Što se tiče …ne mogu da govorim o svim zakonima, jer je nemoguće govoriti o šest zakona za 20 minuta, ali ću pomenuti još jednu temu vezano za vrtiće.
Dakle, mi smatramo da je neprikladno da grupe u vrtićima broje 26 dece i plus da imate povećanje od 20% na to što nas dovodi do nekog normativa od 31, a u praksi u Beogradu imamo situaciju da u jednoj grupi postoji četrdesetoro dece u vrtiću. Na tih četrdesetero dece ide svega po dvoje, eventualno troje vaspitača. Nije moguće raditi u takvim grupama i zato predlažemo da država uloži pare, da se grupe smanje, da se broj vaspitača poveća, da se broj škola poveća, da se broj vrtića poveća, da se obezbede besplatni udžbenici, da se uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje.
Kada vidite podatak da 15% dece koja se rode ne dođu do srednje škole, to je katastrofalan podatak, nama treba 100% dece u srednjoj školi.
Dakle, ministre mi smo tu da vam pomognemo da dobijete veći budžet i da za to lobiramo i govorimo o tome u ovoj Skupštini, a ne da budžet za obrazovanje bude manji, a da se sve prevaljuje na roditelje i na privredu, a da deca ne budu obučena da mogu da budu nešto više od jeftine radne snage. Hvala.