Ja se pridružujem ostalim kolegama poslanicima da uvedete red u Skupštini, ništa više, i da pričate ono što je istina i ono što se realno dešava u sali, a ne da izigravate žrtve, a ima vas tri puta više u sali. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Danas imamo situaciju od 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija oko 20 su vršioci dužnosti, odnosno v.d. direktori, a ne zna se koliko je na lokalu i na pokrajinskom nivou. Ova situacija nije slučajna. Neposlušne i partijske v.d. direktore Vlada Republike Srbije može smeniti bez ikakvog obrazloženja. Takođe, v.d. direktori ili vršioci dužnosti ne moraju da ispunjavaju uslove koji su potrebni za upravljanje preduzećima i koji su zahtevani na konkursima.
Mi danas imamo vršioce dužnosti koji više od četiri godine upravljaju preduzećima, duže nego što traje mandat redovno izbranom direktoru na konkursu. Predloženim izmenama je predviđeno da se period obavljanja funkcije v.d. direktora ili vršioca dužnosti skrati sa godinu dana na tri meseca. Predsednik i članovi komisije, Vlade, lokalne zajednice ili pokrajine nadležni za izbor direktora javnog preduzeća ne mogu obavljati funkciju u političkoj stranci, kako bi se obezbedilo nezavisnost rada ovih komisija, da se akt o imenovanju direktora mora doneti u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
Predviđa se apsolutna zabrana članstva u političkoj stranci, vršenje bilo kakve funkcije u organu političke stranke kada je direktor javnog preduzeća u pitanju. Prema postojećem rešenju, predviđena je mogućnost mirovanja u vršenju funkcije u organu političke stranke. U cilju potpune departizacije potrebno je da zabrana bude apsolutnog karaktera.
Izmena zakona predviđa da javno preduzeće može da ima samo jednog izvršnog direktora, izuzev preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, koja može imati do tri izvršna direktora, za razliku od postojećeg rešenja koje predviđa da javno preduzeće može imati do sedam izvršnih direktora, što je preveliki broj.
Predložena izmena stimuliše departizaciju javnih preduzeća i smanjenja troškova u cilju mere štednje. Direktori i izvršni direktori mogu da ostvare pravo na stimulaciju samo kada javno preduzeće ostvaruje dobit u poslovanju.
Predloženim izmenama i dopunama Zakonima o javnim preduzećima se obrazuje departizacija javnih preduzeća i veća transparentnost u izboru direktora javnih preduzeća. Uvođenjem strožijih uslova za direktore u pogledu radnog iskustva stvaraju se uslovi za efikasniji rad i podizanje standarda u radu javnih preduzeća. Istovremeno, niz predloženih odredbi treba da dovede do uštede u radu javnih preduzeća, čime bi se doprinosi u ukupnim merama štednje u mikroekonomiji stabilizovali. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Mi predlažemo izmenu zakona po kojem će udžbenici biti besplatni za sve učesnike osnovnih škola. Misija osnovnog obrazovanja jeste da bude temelj celokupnog sistema obrazovanja i da se obezbedi kvalitetno obrazovanje svih građana. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je samo besplatno. Odatle možemo tumačiti kada je nešto obavezno i besplatno, da država mora da preduzme minimum uslova da tako i bude.
Izmena Zakona o udžbenicima koju predlažemo omogućava lakše ispunjenje ustavne obaveze o obaveznom pohađanju osnovne škole i ujedno će sprečiti pogoršanje životnih standarda porodica koje izdvajaju značajna sredstva za udžbenike. Velikom broju porodica je uskraćeno pravo na besplatne udžbenike jer ne spadaju u statističke kategorije materijalno ugroženih. Danas je potrebno samo za udžbenike izdvojiti od sedam do 15 hiljada dinara, plus razni priručnici, vežbanke, izborni predmeti, strani jezici, a kada se na sve to doda i školski pribor, taj trošak dolazi i do jedne i po realne prosečne plate u Srbiji.
Obrazovanje mnogo više nego bilo koja druga oblast traži da se gleda dugoročno na period od 20 godina. Vlada, pravdajući se nedostatkom novca, sa nedovoljno pažnje se posvećuje obrazovanju. Ako se danas ne bavimo obrazovanjem, posledice ćemo osetiti i u narednih 20 godina. Ulaganje u njega je investicija, a ne potrošnja. Osnovni je problem što nema jasnog razumevanja da je instrument razvoja ljudskog kapaciteta i ne samo kao budućih radnika, nego i kao budućih građana Srbije.
Još jednom, mi predlažemo da se izmena Zakona o udžbenicima, koji će biti besplatni za sve učenike osnovnih škola, bez obzira na materijalno stanje njihovih porodica. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Imajući u vidu da je neophodno i jasno utvrditi pravila koja će garantovati depolitizaciju javnih preduzeća i obezbediti profesionalizam i efikasnost u radu javnih preduzeća, a time i obezbediti vršenje delatnosti od opšteg interesa po najvišim standardima.
Ovaj predlog zakona dopunjava ili menja se u postojećima tako što predviđa brisanje odredbi prema kojima bi javno preduzeće moglo osnovati društvo kapitala za obavljanje delatnosti koje nije delatnost od opšteg interesa.
Zakon o javnim preduzećima koji predviđa rok o kome Vlada, nadležni organ, AP, jedinica lokalne samouprave mora dostaviti saglasnost na zahtev nadzornog odbora, odnosno nedostavljanje saglasnosti se smatra ukraćivanjem saglasnosti.
Naime, u članu 22. predviđeno je da osnivač daje saglasnost na vrlo značajne odluke akata nadzornog odbora, kao što su statusne promene, osnivanje drugih radnih subjekata, ulaganje kapitala, raspodela dobiti, način pokrića gubitka.
Predviđena je apsolutna zabrana članstva u političkoj stranci, vršenja bilo kakve funkcije u organu političke stranke kada je direktor javnog preduzeća u pitanju.
Prema postojećem rešenju predviđena je mogućnost mirovanja u vršenju funkcije u organu političke stranke. U cilju potpune departizacije potrebno je da zabrana bude apsolutnog karaktera.
Direktor i izvršni direktor može da ostvari pravo na stimulaciju samo kada javno preduzeće ostvaruje dobit u poslovanju.
Izmene zakona predviđa da javno preduzeće može da ima samo jednog izvršnog direktora, izuzev preduzeća koja je osnivač Republika Srbija koja može imati do tri, za razliku od postojećeg zakona gde sada može da ima i do sedam izvršnih direktora. Predložena izmena stimuliše departizaciju javnih preduzeća i smanjuje troškove u cilju mere štednje.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima obezbeđuje se departizacija javnih preduzeća i veća transparentnost o izboru javnih preduzeća.
Uvođenjem strožijih uslova za direktore u pogledu radnog iskustva ostvaruju se uslovi za efikasniji rad i podizanje standarda u radu javnih preduzeća.
Istovremeno, niz predloženih odredbi treba da dovede do ušteda u radu javnih preduzeća čime se donosi u ukupnim merama štednje i mikroekonomskoj stabilizaciji. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Zakonska izmena koju predlažemo omogućava lakše ispunjenje ustavne obaveze, obavezno pohađanje osnovne škole i ujedno će sprečiti pogoršavanje životnog standarda porodica koje izdvajaju značajna sredstva za udžbenike.
Budući da je značajan broj porodica ne može ostvariti prema postojećim zakonskim rešenjima pravo na državnu pomoć u pogledu u nabavki udžbenika, jer ne spada u statističku kategoriju materijalno ugroženih porodica, a faktičko stanje je potpuno suprotno. Za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna sredstva čiji će iznos utvrditi Ministarstvo finansija i nadležno Ministarstvo obrazovanja.
Ako je Ustavom utvrđena obaveza pohađanja osnovne škole, takva obaveza postaje obaveza najvišeg ranga i samim tim je država dužna da stvori sve uslove i takva obaveza bude ispunjena bez dodatnih opterećenja. Ne mogu se nametati bilo kakvi drugi tereti roditeljima, odnosno stvaraocima i time otežati ispunjenje ove obaveze.
Zbog toga predlažemo da udžbenici za osnovnu školu moraju biti besplatni za sve učenike bez obzira na materijalno stanje njihovih roditelja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Predložili smo da se izmeni ovaj Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Naime, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je promenjen 1. avgusta 2014. godine. Navedenim zakonom su smanjene stope za zdravstveno osiguranje na račun povećanja stopa i doprinosa za penziono osiguranje, uz obrazloženje ako se sećate tadašnjeg ministra finansija da u zdravstvu postoje i drugi izvori sredstava iz kojeg se treba finansirati da je moguće ostvariti velike uštede. Tada smo stopu za zdravstveno osiguranje koja puni republički budžet, Republičkog fonda za 12,2% smanjili na 10,2% a penziono povećali sa 24% na 26%, da bi smanjili dotiranje redovne isplate penzija iz budžeta za nekih 300 miliona.
Kako to izgleda u brojkama? Godine 2014. Republički fond za zdravstveno osiguranje koji je imao planiran budžet za 230 milijardi dinara, što je preko dve milijarde i 100 miliona evra, nakon ovog smanjenja planirani budžet za 2015. godinu i 2016. godinu je na 215 što je smanjeno preko 7%, ono što je interesantno u realnom finansiranju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje to smanjenje je sa 156 ili 156,9 milijardi koliko je bilo 2014. godine, smanjeno na 125,3 milijarde, skoro nekih 15%.
Imamo isti broj korisnika koji koriste usluge Republičkog fonda i isti broj zaposlenih čije se plate finansiraju iz onoga. Ono što je interesantno, pored ovih smanjenja, Republički fond je dužan da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju uplati oko 10,5 milijardi po članu 22. za sve one za koje je Republika dužna da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, a to su nezaposleni, socijalno ugroženi, pa da ne bih sada redom nabrajao ko su svi ostali korisnici. Ono što je predviđeno u republičkom budžetu je negde oko 600 miliona. Molim vas da razmislimo o ovom predlogu i da vratimo novac za lečenje naših građana. Zahvaljujem.