Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8680">Goran Čabradi</a>

Goran Čabradi

Zelena stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam danas podneo tri predloga za dopunu dnevnog reda. Dugo smo ovde, pa znate da ja to ne radim često, imam pripremljenih desetak zakonskih predloga, ali neću da zloupotrebljavam ovo vreme.

Međutim, reći ću vam šta se dogodilo da baš danas podnesem tri predloga i sva tri predloga vezana za zaštitu životne sredine. Iskreno da vam kažem, oduševljen sam debatovanjem na prošloj sednici, mahom svih poslanika i svih poslaničkih grupa kada smo imali formalne tehničke izmene jednog važnog zakona, ali te izmene su bile formalne prirode i takve izmene formalne prirode Zakona o zaštiti životne sredine, mi smo imali plebicitarno ovde oduševljenje jedno i jednu raspravu gde su svi poslanici objašnjavali kako upravo i oni i njihove politike i političke grupe brinu o građanima, brinu o zdravlju, brinu o životnoj sredini.

Iz tog razloga sam shvatio da slično razmišljamo nas ovde ogromna većina, podneo tri predloga, sva tri se tiču životne sredine i zdravlja građana. Nažalost, prvi predlog danas koji je bio na razmatranju po hitnom postupku, pa nisam imao priliku da ga obrazlažem je predlog da formiramo, da donesemo odluku o formiranju komisije koja će ispitati eventualne štetne posledice izgradnje mini hidrocentrala na područjima zaštićenih prirodnih dobara.

Nažalost, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Onda se bojim, razmišljam naglas da možda ono što mi pričamo i ne mislimo. Ne znam da li mislimo ili ne, ali to ne radimo.

Od 130 i nešto, 150 poslanika, koliko je danas bilo u nekom momentu, svega osam poslanika je podržalo taj predlog. Mislim da nije dobro, ali, svejedno, nastaviću da forsiram usvajanje predloga, dopuna dnevnog reda, zakona, komisija koje će podići standard u oblasti životne sredine.

Ova komisija koju sam predložio u ovoj tački trebalo je da ispita uticaj zagađenja u četiri najzagađenije sredine u Srbiji na zdravlje stanovništva. Mi kao država, mi kao društvo, dužni smo da svojim stanovnicima tu informaciju obezbedimo. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, nažalost, evo, još se jednom potvrdilo da ono što govorimo i ne ponašamo se tako. Ovim predlogom hoću da vas podstaknem da pokušamo kao društvo da razmišljamo malo šire, da ne reagujemo uvek na posledice i njihovo saniranje.

Ovde sam predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika. Zašto? Zato što mi kao društvo već decenijama ignorišemo velika zagađenja koja imamo u ovoj zemlji. Mi kao društvo smo tek nedavno, poslednjih meseci, otkopali neke sanduke, u nekim mestima, u Obrenovcu je otkriveno 25 tona opasnog otpada i onda reagujemo naknadno, sa naknadnom pameću i dozvoljavamo, faktički, na takav način da pojedinci, kompanije, misle da mogu da se ponašaju kako hoće, da mogu da zagađuju trajno životnu sredinu, svesni oni toga ili ne. Mi kao država moramo da pošaljemo jednu poruku gde ćemo tako neodgovorno ponašanje sankcionisati.

Takvo neodgovorno ponašanje ne može biti sankcionisano na odgovarajući način postojećim Krivičnim zakonom, zato smo mi u Zelenoj stranci predvideli da se izdvoji i formira jedna posebna kategorija koja bi se zvala – ekoterorizam. To bi, faktički, vrlo jasno značilo šta nameravamo kao društvo da uradimo sa onima koji onečišćuju i dugotrajno zagađuju i čovekovu okolinu i, naravno, građane ove zemlje.

Ja vas pozivam da u malo većem broju podržimo ovaj predlog. Ovakve stvari i životna sredina su iznad dnevne politike i mislim da će građani Srbije to znati da prepoznaju. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Ovaj Zakon o socijalnoj zaštiti se u stvari popularno u žargonu zove – zakon roditelj-negovatelj i to je zakon koji su zapravo inicirali roditelji dece sa posebnim potrebama, roditelji teško obolele dece.

Naime, u ovom trenutku država Srbija ne prepoznaje ih kao negovatelje to jeste hranitelje i država Srbija pravi, mislim, jednu lošu stvar i to smo mislili mi u Zelenoj stranci, a to je da guramo te roditelje kao društvo u situaciju da se ili odreknu svih svojih životnih aktivnosti kako bi se posvetili staranju i brizi toj deci ili da se odreknu dece i prepuste ih institucijama ili hraniteljskim porodicama, a onda država snosi te poslove.

Mi smo smatrali da bi usvajanje ovakvog zakona bilo krajnje logična, krajnje moralna stvar za ovo društvo i insistiraćemo da ova država prihvati da izjednači status roditelja dece sa posebnim potrebama kao hraniteljem. Hvala vam.
Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon koji je popularno, odnosno svi ga znamo kao zakon o legalizaciji kanabisa, mi smo u Zelenoj stranci smatrali da opet kao društvo pravimo jednu nelogičnu stvar i diskriminišemo veliki broj naših građana.

U ovom momentu ima prema nekim procenama 30 do 50 hiljada građana teško obolelih koji se skrivaju i na sivom tržištu obezbeđuju lek, to jest ulje od kanabisa. Mi smo ovim zakonom hteli da uradimo ono što je već urađeno u preko 20 evropskih zakona zemalja, u 38 država SAD, da dekriminalizujemo kanabis za teško obolele, za one obolele od kojih je savremena medicina digla ruka. Mi danas kao država imamo situaciju da smo jedina evropska država gde se takvi ljudi hapse, gde kod ljudi kod kojih se nađe najmanja, minimalna količina kanabisovog ulja, država ih trpa u zatvore i osuđuje na kazne.

Mislimo da je to besmisleno. Mislimo da to pogoduje nekim lobijima, da ne govorim da li su to farmaceutske kompanije ili neko drugi i apsolutno nema logike u ovom momentu da se tako ponašamo kao država. Mi u ovom momentu mislimo da je neophodno brzo usvajanje i dekriminalizacija kanabisa što pre, da ćemo time smanjiti sivo tržište opijata u Srbiji i učiniti jedan veliki ustupak teško obolelih građana.

Znam da većina od nas nisu lekari, nisu doktori koji se bave ovom tematikom. Znam da u ovom momentu postoje velike diskusije i na svetskom nivou od naučnika da li je kanabis dobar ili ne, ali ono što znam jeste da nekoliko desetina hiljada naših građana veruje da to njima pomaže i ono što znam jeste da veliki broj evropskih, svetskih zemalja je učinio to što Srbija isto sada treba da učini.

Pozivam vas da ovo stavimo na dnevni red i da usvojimo ovaj zakon da pomognemo našim građanima. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministri, ja sam kao poslanik Zelene stranke podneo amandman koji se tiče dela budžeta iz oblasti životne sredine, pa mi je posebno drago da je tu ministar Nedimović.
Predloženim amandmanom predviđene su tri promene koje se tiču dela sredstava predviđenih za aktivnost. Pod brojem 006 – podrška projektima civilnog društva, predviđeno je povećanje za 20 miliona, zatim aktivnost – zbrinjavanje istorijskog otpada, predviđeno povećanje za 10 miliona, i podrška za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine za 10 miliona.
Znam da je ovo kozmetičke prirode faktički, znam da je životna sredina jako važna tema za građane Srbije i mislim da ste vi toga svesni, jer je to ministarstvo sadržano u vaše, ali nažalost mislim da smo propustili da kao društvo ovaj put reagujemo i kao Vlada oformimo posebno ministarstvo životne sredine.
Mislim da je u ovom budžetu sadržan predlog, konačno je formiran Zeleni fond posle nekoliko godina i to je dobra stvar, ali mislim da je potcenjen. Ne znam da li su vam vaši saradnici rekli koliko je iznosio ranijih godina, prikupljena sredstva. Znate, on je sad za milijardu manje nego što je prikupljeno 2015. godine, a potencijal celog tog fonda, ne znam da li su vam to saradnici govorili…
Evo, završavam.
Dakle, potencijal tog fonda je 14 milijardi, po procenama. Četrnaest milijardi, proverite. Ja moram reći da, iako sam poslanik iz ovog dela koji je jedini, ja mislim, digao ruku kada se birala Vlada za izbor ove Vlade, neću podržati ovaj budžet iz napred navedenih razloga. Hvala.