Prvo, mislim da je pominjanje ove poslovice na kraju stvarno sramno prema članovima najveće poslaničke grupe. Taj nivo samokritike naravno da sam očekivao, ali da neko na sebe primeni poslovicu: „Psi laju, a karavani prolaze“, to je nažalost nedopustivo i meni je žao kolega poslanika što moraju to da trpe.
To viski, prvo, opšte je poznato da ja pijem vino. Pustite taj viski, koristite malo reči vašeg mudraca koji je trenutno odsutan, šefa vaše poslaničke grupe, pa onda koristite tu epiku i tu poeziju koju on koristi.
Vreme kako vi zamišljate, kako neki zamišljaju, ne obraćam vam se direktno, kako neki zamišljaju, kako se radi posao premijera ili vlasti, to viski, zatvorena vrata, to je kako mali Đokica vođenje države. Mali Đokica može da i preraste malo.

Mislite da psi priliče, a Đokica ne?

Izvinjavam se, još jednom se izvinjavam. Kako mali Marko zamišlja, nije Đokica nego Marko.

Bilo ko koje mali. Ako bi ko je mali, onda kako on to zamišlja. Prema tome, vreme kada su se odluke donosile vrlo javno i vrlo jasno, nekad i na trgovima, nekad i sa 100 hiljada, 200 hiljada ljudi, nekada i sa dva i po miliona glasova na izborima. To nije prvi put sada, to se dešavalo već u srpskoj istoriji 90-ih, pa 2000. godine, pa evo sad ponovo. Veliki broj glasova koje neko dobije na izborima ne daje mu pravo da pravu gluposti nego mu daje obavezu da se ponaša odgovorno. Kada to shvatite bićete onda ozbiljna stranka.

Hvala.
U obrazloženju Predloga zakona među razlozima za donošenje zakona piše da će predložene izmene i dopune Zakona o radu doprineti pre svega sprovođenju mera fiskalne politike Republike Srbije u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja rada na crno i povećavanja zaposlenosti.
Ovaj amandman na član 2, gde tražim da se taj član briše, podnet je zato što član 2. ne donosi nikakav napredak u cilju ostvarivanja razloga za donošenje zakona, a to je povećavanje zaposlenosti, smanjivanje rada na crno i podsticaj stranih i domaćih investicija. To je slučaj i sa ostalih 20 amandmana koje sam podneo.
Ovakva izmena i dopuna Zakona o radu ne doprinosi ni zaštiti prava zaposlenih i zato je ovaj zakon loš i zato ne treba glasati za njega. Hvala.

Meni je žao što predsednica parlamenta ponovo nije čula šta se priča ovde o poslanicima, pošto je ovde izneta diskvalifikacija mog prava da podnosim amandmane. Apsolutno niko u ovom parlamentu, uključujući i uvaženog kolegu, nije nadležan niti kvalifikovan da ocenjuje da li su neki amandmani besmisleni, da li oni imaju za cilj ovo ili ono. Moje je pravo poslovničko, ustavno…

Gospodin je pričao na taj isti način, pa ga niste opomenuli.

Prema tome, ako je to način odnosa prema poslanicima opozicije, nemam ništa protiv toga, ali samo je važno da se utvrdi da ovde postoji većina koja može da ocenjuje da li se manjina u parlamentu ponaša na način na koji bi većina da se ona ponaša. To je nonses koji je primeren ideološkim i praktičnim postavkama parlamentarne većine.

Ovde je izrečeno da ovaj zakon treba, osim onih odredbi, odnosno onih razloga da poveća zaposlenost, investicije, da smanji rad na crno, treba i da poveća prava radnika.
Imamo jedan jasan primer kako se to radi po predlagaču zakona.
Naime, član 3. Predloga zakona kaže da u članu 12. stav 1. reči: „zaštitu života i zdravlja na radu“, treba zameniti rečima: „zdravlje na radu“.
To znači da se iz teksta izbacuje „zaštitu života“. Voleo bih da mi predlagač zakona objasni kako se to utemeljuju radnička prava, prava zaposlenih, dakle, time što se iz teksta koji je glasio: „zaštitu života i zdravlja na radu“, da se to briše i zamenjuje samo time da mu se garantuje: „zdravlje na radu“.
Čuo sam na Odboru obrazloženje da „zdravlje na radu“ podrazumeva i „zaštitu života“, što naravno ne može da bude uvek tačno.
Poslodavac je zadužen da obezbedi integritet života svakom zaposlenom. Može neko da bude zdrav, pa da neko dođe u njegovu banku, radnju, da ga ubije i to je obaveza poslodavca, da zaštiti život, a ne samo zdravlje.
Naravno, ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema prave namere. Naravno, bilo je u njemu i dobrih rešenja, nisam ja podneo amandmane na svih 90 i nešto članova, podneo sam amandmane samo na dvadesetak, a ostali deo teksta bi mogao da opravda očekivanja koja su data, ali cilj amandmana koji sam podneo je upravo da dokažu na nedoslednost predlagača koji u obrazloženju i razlozima za donošenje zakona, iznosi jedan, neke ciljeve, neke namere, a onda u tekstu zakona odustaje od toga.
Dakle, ovaj član zakona ugrožava život zaposlenih u Srbiji.

Vrlo je čudno da moram da trpim sve ove uvrede i da nemam pravo na repliku, ali nemam nikakvu nameru da se borim protiv volje većine. Što bi rekao jedan aktuelni političar, nikad gluplja obrazloženja nisam čuo za stav jedne poslaničke grupe, ali takvo tumačenje da…

Čekajte, ako to može premijer, što ne mogu ja?

Gospodine predsedavajući, ako to govori premijer Srbije, što to ne bih mogao da govorim ja?

Hvala lepo.
Niste pažljivo slušali, ali to je potpuno nevažno. Ja nemam nikakvu nameru da edukujem bilo koga.
Znači, obrazloženje kojim se u mom predlogu amandmana negira dostojanstvo ličnosti i obrazloženje gde se izbacivanjem reči „zaštite života“ ugrožavaju prava radnika, takvo obrazloženje može da da neko ko ili ima problem sa pameću ili nije dobar čovek. Ja pouzdano znam da su… (Isključen mikrofon.)

Hvala predsednice.
Ovim članom se menja član 33. postojećeg zakona, tako što se jedan deo teksta tog zakona briše i dodaje se novi tekst. To bi moglo da ima smisla kada najveći deo novog teksta ne bi u stvari bio stari tekst, koji je izbrisan izmenom Zakona.
Kaže – ugovor o radu sadrži, ovo se briše, Naziv i sedište poslodavca, to je tačka 1, ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog, to je tekst koji se briše, a u tekstu koji nam se nudi kao novi tekst piše – ugovor o radu sadrži naziv i sedište poslodavca, lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog.
Jedina izmena je u tome što su reči – ime i prezime zaposlenog, zamenjene rečima – lično ime zaposlenog. To verovatno dramatično utiče na zaštitu prava radnika, na ostvarivanje fiskalne politike Vlade Srbije, na rast investicija, domaćih i stranih, i na sve ono drugo što su razlozi za donošenje ovog zakona.
Naravno, to nije jedini deo teksta koji se apsolutno ponavlja u novom rešenju, nego praktično od 1. tačke do 10. tačke se sve ponavlja jedno iza drugoga.
To je nešto što nikako ne može da donese dobro ni poslodavcima, ni zaposlenima, niti ukupno Srbiji, tako da sam iz tih razloga sam podneo amandman i ne očekujem da ga Vlada prihvati, kao ni skupštinska većina.

Hvala.
Koliko sam pratio javnost i ono što je bilo u uvodnoj reči za ovaj zakon, ovo je član na koji je predlagač posebno ponosan, a to je da se sada obavezuje poslodavac da ugovor o radu čuva na nekom mestu i da to inspekcija može da proveri vrlo jednostavno i lako. To bi bilo jako dobro da je tačno, ali nije.
Naime, prethodni član 35. glasi – poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Znači, u tom trenutku je svaki zaposleni u roku od 15 dana od zapošljavanja dobijanjem te kopije mogao da vidi da li je prijavljen na rad ili nije prijavljen na rad i da iz toga crpi svoja prava.
Ne, ovde se nudi da je poslodavac dužan da ugovorom o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njegovu kopiju drži u sedištu ili u drugoj posebnoj prostoriji poslodavca ili, pazite, na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ovo u posebnoj prostoriji poslodavca, to razumem, u sedištu isto razumem, ali to na drugom mestu, to je vrlo interesantno rešenje. Verovatno da ćemo čuti odgovor da je to precizirano nekim drugim zakonom, šta znači to „na drugom mestu“, ali za radnike u Srbiji „na drugom mestu“ znači da se ne zna gde.
Konačno, mislim da je potpuno besmisleno da u 21. veku utvrđujemo formalno stanje nečije zaposlenosti tako što ćemo kopati po fijokama. Postoje savremeni uređaji, IT tehnologija, gde može da se napravi jedinstveni registar zaposlenih u Srbiji i gde svaki radnik, a naravno i inspekcija, mogu da provere…