Hvala vam.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je dokaz kontinuiteta ove Vlade, koja je predlagač ovog teksta zakona, iako su u proteklih 15 dana bili vidni pokušaji i premijera i ministara iz nove Vlade da kažu da je to potpuno nova Vlada koja nema nikakve veze sa prethodnom Vladom, ovaj zakon je apsolutni dokaz da to nije tačno. To je dobro, zato što smo dobili dobar predlog zakona i poslanici Nove stranke će glasati za ovaj zakon, zato što on rešava puno problema koji su bili sadržani u starom zakonu, posebno u onom delu koji se tiče izbora za nacionalne savete.
Mene raduje što postoji i jedinstvo u redovima vlasti, kao što je rekao moj prethodnik, koji je u ime dve poslaničke grupe rekao da će glasati za ovaj zakon, tako da ne kvarimo tu idilu, evo, i mi ćemo glasati za ovaj zakon. To je dobro.
Ono što je loše je to da se nije stiglo da ova Vlada kontinuiteta izmeni zakon u onom delu na koji je ukazao Ustavni sud 16. januara ove godine, kada je procenio neustavnim veliki broj članova koji su neustavni i koji se bave nadležnostima nacionalnih saveta.
Siguran sam da će potpredsednica i ministarka sa svojim saradnicima u vrlo kratkom roku doći do toga da se izmeni i taj deo zakona, kako bi to bilo usaglašeno sa Ustavom.
Videli ste i juče i preključe da se poslanici Nove stranke vrlo brinu o tome da parlament ne sklizne u neustavnost, da svojim pogrešnim odlukama ne učini da ovaj visoki dom uradi nešto što je bilo na čast svima nama.
Prema tome, ovako ćemo se ponašati i nadalje. Sve ono što je loše za Srbiju, što je neustavno, što ne odgovara principima i standardima 21. veka će biti podložno našoj kritici, a sve što su dobri predlozi zakona biće podržani kao i ovaj. Hvala.

Hvala.
Mi smo već dali našu argumentaciju za amandman i ona je naravno odbijena od strane predlagača. Samo hoću da podsetim da smo u subotu slušali puno tužnih priča o sudbini srpske privrede, koje su naravno tačne. Srpska privreda je u velikom problemu. Niko ne optužuje aktuelnu vlast za to, bar ne za ovo što se dešavalo od 2000. godine do dana današnjeg. Naravno da postoji odgovornost nekih iz aktuelne vlasti za ono što se dešavalo u 90-im godinama, kada je suštinski uništena srpska privreda, iz puno razloga.
Izrečena je i ocena da je samo 12 privatizacija bilo uspešno od 2001. do današnjeg dana, što je potpuno besmisleno i to je neistina koju je neko izrekao. Jer, ako odete na sajt Agencije za privatizaciju, državnog organa, onda vidite jasno da su od 2001. do 2011. godine oni procenili preko 1.500 privatizacija kao uspešne privatizacije.
Srpska privreda je propala zbog sankcija koje su posledica loše politike koja je vođena u 90-im. Srpska privreda je propala i zbog toga što je pao Berlinski zid. To su neki političari shvatili pre neki mesec, pa su se hvalili time, gde su tradicionalna srpska tržišta, odnosno tada jugoslovenska tržišta nestala, Sovjetski Savez, nesvrstani, pa i ta bivša Jugoslavija. To su osnovni razlozi.
Devastacija privrede u 90-im godinama je bila velika i tačno je da je bilo kriminalnih privatizacija po aktuelnom zakonu posle 2001. godine. Nije ih bilo 24, nego ih je po mojoj proceni bilo preko 250, ali to nije tema ovog zakona. To je tema za nadležne organi koji treba da istraže te privatizacije, da kazne odgovorne za to pred sudovima.
Ovim se daje potpuna zabluda i poveriocima i radnicima koji rade u tim preduzećima u restrukturiranju da će se nešto bitno promeniti, a neće. Konačno, ne bi oni ostali bez posla 15. marta da se ne donese ovaj neustavni zakon, jer stečaj počinje i otpuštanje radnika počinje …
(Predsednik: Prekoračili ste vreme.)
… kada je račun firme u blokadi godinu dana. Hvala.

Da li postoji neki propis koji definiše da u ovom parlamentu postoje dve vrste poslanika ili smo mi ravnopravni? Neću više da slušam. Molim vas da me zaštitite, da ne bih morao sam da se štitim.

Mladi poslanik je rekao da mi nemamo moć odlučivanja, da mi nemamo prava da kažemo ništa. To je povreda Poslovnika. Replika -potpuna je neistina, 15. marta niko ne bi bio otpušten. Neka vas neko posavetuje, vi ste mlad čovek, možete da učite još.

To je kompliment.

Izvinjavam se. Mislim da je razlika očigledna.
Šta je radila Vlada godinu i po dana, ako smo mi poslanici koji smo prvi put u parlamentu ili prvi put posle 10 godina neodgovorni prema tih 50 i nešto hiljada radnika? Šta ste vi radili godinu i po dana po tom istom zakonu? Zašto niste promenili taj zakon pre godinu i po dana? Zašto niste našli strateške partnere za godinu i po dana? Zato što je to nemoguće. Ja to znam i ne optužujem vas za to, ali vas molim da u svojoj raspravi, ponavljam, koristite ono što su činjenice. Kampanja je završena, vi ste pobedili i ja vam na tome čestitam, ali to predstavlja i obavezu za vladajuću većinu, a ne samo razlog da se hvalite koliko ste snažni. Podrška građana je bila evidentna, tu nema nikakve sumnje. Preduzeća u restrukturiranju su polumrtva ili mrtva već odavno, a vi ste propustili godinu i po dana da kažete istinu građanima Srbije, da od najvećeg broja tih preduzeća nema ničega. Odlaganje za pet meseci povećava dugove, povećava kamate.

Dame i gospodo imamo ponovo interesantnu temu. Nemam ništa protiv da se radi subotom, može da se radi i nedeljom, može da se radi i noću, može da se radi svaki dan, to apsolutno nije tema, niti je tema što da li je bilo loših poteza u prošlosti, naravno da ih je bilo.
Zamolio bih vladajuću većinu da shvati da su izbori prošli, da ste pobedili na izborima i da je sada vreme da ono što ste obećavali građanima da im to ponudite.
Imamo danas, par ekselans, izmene zakona o kojima bi trebao da govori ministar privrede. Meni ne smeta što je ministar pravde tu, jer će on biti svedok usvajanja zakona koji će biti neustavan, kao i ovaj prethodni, zato što je generalno ovo izigravanje odluke Ustavnog suda, ovo odlaganje primene odluke Ustavnog suda za pet meseci. Niko iz stranke koju ja predstavljam, pa i nas dvojica ovde prisutnih, nije nikada očekivao da bilo ko može da reši pitanje 162, tri, pet privatizacija ili tih firmi u restrukturiranju. Poenta je što ste vi to obećavali. Vi ste rekli da ćete to da rešite. Naravno da te firme koje nisu privatizovane 10 godina, vrlo teško mogu da nađu svog kupca, vrlo teško da mogu da počnu da rade. Niste vi krivi za to. To je jasno kao dan. Samo je pitanje zašto to obećavate ponovo.
Privatizacija u ovoj državi je počela 1989. ako se dobro sećam ili 1992. godine, nekim zakonom 1997, sledeći zakon, zakon iz 2001. godine, treći zakon o privatizaciji. To je dobar koncept. To je najbolji koncept u atmosferi gde ne možete da imate odličan koncept, jer privatizacija nije jedan prirodni proces. To se jedna nepravda iz prošlosti na jedan čudan način, ali nužan način mora da vraća nazad.
Koncept je bio dobar, sprovođenje nije bilo dobro, slažem se. Kriminalno sprovođenje Zakona o privatizaciji od 2004. godine do dana današnjeg, apsolutno prisutna. Ko je kriv za to? Vlasti koje su bile u tom periodu. Svi. Od marta 2004. godine do dana današnjeg za sve kriminalne privatizacije su krive vlasti posredno i postoje krivci koji imaju svoje ime i prezime. Hapsite ih. Naravno da treba da budu pohapšeni.
Bio sam predsednik Vlade Srbije 2003. godine kada je 700 i nešto firmi privatizovano i te godine, to je najbolja godina za privatizaciju u Srbiji sa realnim prihodima, koji nisu trošeni ni za plate, ni za penzije, ni za predizborne skupove, nego je ta Vlada ostavila preko 400 miliona evra u Narodnoj banci, prihode od privatizacije te godine. Ako ne verujete pitajte gradonačelnika Beograda koji je tada bio u Agenciji za privatizaciju zadužen za sprovođenje tendere. On i još neki drugi koji danas rade u ovoj Vladi, što je apsolutno normalno, su svedoci dobrog početka privatizacije.
Nakon toga privatizacija upada u svoj kriminalni deo koji traje do dana današnjeg i koji je obeležen imenima i prezimenima odgovornih ljudi koji su bili nadležni za praćenje tog programa. Niko nije promenio Zakon o privatizaciji iz 2001. godine suštinski zato što je to dobar koncept. Slažem se da je sprovođenje bilo loše, ali koncept je dobar i ostaje dobar do dana današnjeg.
Pitanje – zašto danas ovde nije ministar privrede? Kako kažu neki obavešteni izvori da on nije u zemlji još od 1. maja. I to je njegovo pravo, samo je pitanje zašto mi raspravljamo danas ovakav zakon bez prisustva čoveka koji nužno mora da bude zadužen za ovu oblast i da odgovori na pitanja na koja, uz sve poštovanje ministra pravde on ne može da da odgovor. Ovo odlaganje sprovođenja sudbine tih preduzeća neće promeniti ništa posebno. Priča se da je sam ministar rekao – štetne posledice odluke Ustavnog suda. To ste rekli. Pogledajte u stenogramu, pa hajde da hapsimo onda Ustavni sud ako donosi štetne odluke. Ne mogu da budu štetne odluke Ustavnog suda, treba da se sprovode.
Kaže se da će 14. maja da ljudi ostanu posla. Oni inače ne rade. Oko toga se slažemo. Ali postoji drugi način kako da se reši njihovo pitanje, a ne izigravanje Ustava i igranje sa njihovom sudbinom na dva, tri, pet ili ne znam koliko meseci.
Ima puno dobrih načina kako to može da se uradi, ali ovo kako se danas radi nije dobar način i ja želim novoj Vladi uspeh, ali na ovaj način, prvim zakonom koji je protiv Ustava, mislim da se nije pošlo dobrim putem. Hvala.

Dve stvari. Ustavnost. Ovaj zakon koji se danas menja 2012. godine je doneo ovaj parlament i tada su nadležni odbori rekli da je on saglasan sa Ustavom. I predsednik tog odbora i članovi tog odbora i tadašnja većina u kojoj ste vi bili je glasala za zakon koji je, nakon toga, posle godinu dana, proglašen neustavnim. Prema tome, dajte meni pravo bar da pretpostavim da će se to desiti sada.
Naravno, za lako čitanje čak i neko ko nema nikakvu ambiciju da se prikazuje pravnikom, niti da tumači zakone, očigledno je ono što sam rekao da je to u stvari samo zaobilaženje u širokom luku odluke Ustanog suda, ali suština je važnija.
Šta bi se desilo 15. maja kada bi stupile na snagu te izmene zakona, odnosno odluka Ustavnog suda? Kažete da bi tada imovina preduzeća, tih 164, bila napadnuta, oštećena, smanjena. A šta će se desiti kroz pet meseci? Da li će kroz tih pet meseci da poraste njihova imovina? Da li će njihovim dugovima da se desi da ih neka poplava odnese ili neka snežna vejavica? Ne, ostaće. Šta će se desiti u pet meseci? Koje to čudo ekonomsko će se desiti? Bilo ko da ga pokrene, da li može za pet meseci da one dugove koji su skupljani 50 godina, 20 godina, zadnjih 10 godina, kako god hoćete, da reši bilo koja vlada, čak i vlada koja je nasledila najbolju vladu u istoriji Srbije, samozvanu? To nije realno. To nisu rešenja koja su održiva.
Vi dajete privid tim ljudima. Ti ljudi će imati privid da će se nešto rešiti, a neće se rešiti, kao što nije rešeno ni za poslednjih godinu i po dana, ni za poslednjih deset godina. O tome govorim.
Naravno da ste vi pobedili na izbori. Naravno da Nova stranka ne može da vas spreči u donošenju vaših odluka. Mi vam nudimo samo malo razuma i malo tržišnog shvatanja života.

Hvala lepo.
Istorijska sednica u svakom slučaju po tome što smo čuli najduži ekspoze u srpskoj istoriji, i modernoj i onoj pre moderne i to će sigurno biti upamćeno i mandatar koji ga je izrekao i sama dužina tog ekspozea. Naravno, to ne znači da je taj ekspoze bio nešto što zavređuje neku posebnu pažnju. Naime, tu je bilo previše demagogije, previše patetike, mudrovanja, malo kukanja nad sudbinom i nad teškom situacijom, opšta mesta i puka statistika.
Naravno, problem je i u tome što se ovde loše čuje, bar ja loše čujem, kada neko tiho govori, a nismo imali tekst ekspozea, tako da nemam nameru da to sada komentarišem. Evo, godine su pred nama mandata ove Vlade, pa ćemo moći da komentarišemo šta se ostvaruje iz ovog ekspozea.
Postavljaću pitanja koja su vezana i za prethodni period i za budućnost, pošto se i sam mandatar bavio prethodnim vladama. Prvo, da podsetim da je prethodna Vlada bila Vlada Ivice Dačića u kojoj je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik Vlade. Znači, to je bila prethodna Vlada, koja je trajala skoro dve godine. To je važno zato što neko neuk ko je slušao mandatara bi pomislio da je ovo prvi put da gospodin Vučić jeste član neke vlade, što nije prvi put, nego je bar treći, koliko se sećam.
Ono što je ponovljeno više puta, to je da je ovo prvi put da vlada narod, da je Vladu dobio narod, a da je nisu pravili tajkuni. To je teška uvreda za mnoge ljude koji su se bavili politikom u ovoj državi i bili ministri u raznim vladama, ali moje pitanje za mandatara je – da li je ta tajkunska vlada bila i ona vlada iz 1998. godine, kada je bio ministar informisanja, kada je dobio stan pred bombardovanje, kada su se dešavale razne ružne stvari u ovoj državi? Da li je i ta Vlada bila tajkunska vlada?
Velike penzije i plate koje su započete bez osnova krajem 2008. ili početkom, slažem se, to je veliki propust te Vlade. Bilo je tu i mnogo većih propusta, ali moje pitanje je – šta je učinjeno tim povodom u poslednje dve godine? Zašto te plate i penzije nisu na neki drugi način sagledane i ostvarene uštede u tih proteklih 18 meseci? Ne počinje sada ta treća šansa koju je neko pomenuo, nego je ona počela pre 18 meseci.
Rešili ste probleme, kažete. Koje, „Sartida“, FAP-a, „Ikarbus-a“ sa ovim jednim autobusom koji je pobedio kao najbolji autobus na sajmu automobila gde je bio jedini autobus? Naravno da je morao da pobedi? Šta je sa IMT-om, šta je sa „Jumkom“?
Solidarni porez se ukida. To je dobro. Slažem sa tim da javna potrošnja mora da se smanji. Mislim da je 10% manja, da je očigledno da javna potrošnja mora da se smanji više. Da li je dovoljno samo da se smanje plate u javnom sektoru za 10%? To je pitanje, ali pošto imam malo vremena, ne bih mogao o tome puno da govorim.
Kancelarija za brzi odgovor je ponovo pomenuta. Da vas podsetim, osnovali ste je pre godinu dana, maja prošle godine je osnovana Kancelarija za brzi odgovor Vlade Srbije, nije započela da radi.
Šta je sa 4,5 milijardi, bilo je šest, pa smo dobili informaciju 4,5 milijardi novog zaduženja za ove dve godine? Gde su te pare otišle? Nije fer pozivati u Vladu za informacije, nego to treba da znaju građani Srbije, a ne ovi ili oni bivši pripadnici vlasti.
Pitanje je – šta je sa onim čuvenim spasonosnim ugovorom sa „Etihadom“? Sami ste obećali kao mandatar da ćemo to saznati 16. marta. Danas je 27. april, dan nekadašnje bivše SRJ. Znači, prošlo je više od mesec i po dana, a nismo dobili ništa.
Konačno, sastav nove Vlade je najavljen kao ekspertski. Ja tu vidim dvoje eksperata. Sa jednim, sa gospođom sam sarađivao. Sa drugim gospodinom smo isto imali neke kontakte. Ima tu još nekoliko dobrih ljudi, svi ostali su ljudi koji su političari opšte prakse i to je normalno. Najveći broj vlada u svetu su takve i tu nema nikakve priče, ali to je daleko od ekspertskog.
Na samom kraju, moram da kažem jednu neprijatnu stvar, javnost govori, a i u spisima Specijalnog suda u suđenju zemunskom klanu se pominje da je jedan od vaših kandidata za ministra, koji sada sedi tu pored vas, blizu, bio saradnik zemunskog klana. Ja to ne tvrdim, samo mislim da to zavređuje odgovor.

Dame i gospodo, ovaj amandman je u stvari suština svih ovih promena koje mi nudimo kroz 30 i nešto amandmana. Ceo dan je bila rasprava o tome čija vlada je najmanja ili čija vlada će biti najmanja, najbrža.
Ne u tom smeru, nego u smeru stvarne reforme ovog dela propisa koji definišu život u našoj zemlji, naš predlog, predlog Nove stranke, koji je deo onog širokog predloga o reformi našeg političkog sistema i državne uprave, je ovde definisan kao izmena člana 2. gde se navode ministarstva i gde ovih 16 ministarstava, koji su u Predlogu zakona, mi menjamo i predlažemo da se taj član briše i da Vlada izmenama člana 2. bude sastavljena od devet ministarstava. Ponovo ću da ih pročitam. To su: Ministarstvo finansija i ekonomije, Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija, Ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa, Ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike i Ministarstvo prosvete, nauke i kulture.
Potpuno je dovoljno da sve ono što je nadležnost Vlade Srbije bude obuhvaćeno u ovih devet ministarstava, gde Vlada ima još jednog člana po našem predlogu, a to je predsednik Vlade. Složićete se, to je odmah manja Vlada nego ova od 16 plus ne znam koliko će biti bez portfelja.
Znači, ako je važno šta je manje, ovo je manje definitivno, ali sigurno da pored tog manje važnog argumenta postoje mnogo važniji argumenti za ovakav predlog.
Prvo, na ovaj način su na najpravilniji način grupisane sve nadležnosti koje ima Vlada Srbije.

Dozvolite mi da završim.
Pošto mi je vreme isteklo, u narednim javljanjima ću dati detaljna objašnjenja.

  Hvala vam. Ovde čujemo dve vrste argumenata. Jedan je argument predlagača, predlagačice, da to treba odvojiti kao posebno ministarstvo zaštite životne sredine, i drugi argument vlasti, odnosno prethodnog predlagača da je potpuno logično da to bude zajedno za Ministarstvom poljoprivrede.
Poteže se i argument da je u nekoj prethodnoj Vladi to ministarstvo bilo zajedno sa Ministarstvom za prostorno planiranje. I jedna i druga strana daju odlične argumente da podrže naš predlog gde se to ministarstvo zove Ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja. Nije poljoprivreda zagađivač, niti prostorno planiranje utiče negativno. Loša poljoprivreda, loše vođenje poljoprivrede, loša primene i sve ono loše što može da se primeni u poljoprivredi pravi problem.
Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije i oko toga se valjda svi slažemo. Prostorno planiranje ako se dobro uradi ono smanjuje opasnost od zagađenja. Ako se radi loše, kao u poslednjih deset i kao u poslednjih pedeset godina pre tih deset godina, onda imamo problem i sa životnom sredinom i sa stalnim razvojem privrede, sa malim investicijama, sa nezaposlenošću, sa svim onim što muči ovu zemlju i u poslednjih deset godina i u poslednje dve godine intenzivno.
Prema tome, ako slušate svoje argumente i jedna druga strana, jasno mi je da ćete glasati za naš amandman oko promene broja i sastava ministarstava i da ćete podržati ovaj razuman predlog koji u oblasti zaštite životne sredine upravo u isti subjekat stavlja i one koji su potencijalni zagađivači i one koji mogu to da spreče.
Mislim da taj rad u preventivnom smislu može da bude vrlo efikasan, upravo ako to bude jedno ministarstvo sa nadležnostima koje će se primenjivati i sa nadležnostima koje će biti primenjive na svakoga i sa sastavom tog ministarstva i sa ministrom i sa državnim sekretarima, službenicima koji će biti dovoljno hrabri i edukovani da primene sve te zakone na valjan način.
Složićemo se da ako se primenjuju dobri zakoni da je šansa za štetu vrlo mala, bilo da je u pitanju životna sredina, spoljna politika, zdravstvo, policija ili bilo šta drugo. Hvala.

Formalno je pre numeracija u pitanju, a suštinski je predlog da umesto „Ministarstva spoljnih“ poslova imamo „Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija“. Spoljni poslovi bez evropskih integracija ne postoje za državu koja pred kojom su pregovori sa EU. Ko to neće da stavi u svoj zakon on očigledno ne misli ozbiljno da nastavi put ove države prema EU.
Biće vrlo čudno da neko prihvati mesto ministra inostranih poslova ako je deo vezan za evropske integracije van tog ministarstva, a posebno je ružno i teško objašnjivo bilo kome ko želi dobro ovoj zemlji, da se evropskim integracijama bavi ministar, ili kako čujemo ministarka bez portfelja.
Mislim da je to jedan loš princip koji se nastavlja u odnosu na prošlu Vladu i pozivam vas da usvojite ovaj amandman, jer samo na ovaj način možemo da pokažemo da smo jedna ozbiljna zemlja u kojoj, evo sada u parlamentu sede sve stranke koje su spremne da daju svoj doprinos putu Srbije ka EU, na ovaj način jednostavan, formalan to uverenje će biti jasno svim građanima Srbije, biće jasno svim našim prijateljima u Evropi, biće jasno i našim neprijateljima koji ne žele da nastavimo taj put. Hvala vam.

Hvala. Mislim da bi bilo dobro da kada vodite sednicu da upućujete poslanike da govore o temi, ali hoćemo da se bavimo političkim prepucavanjem, to je isto deo parlamentarnog života, pa možemo i time da se bavimo.
Da podsetim mlađanog kolegu, ne sećam se imena, da sam ja bio poslednji put u nekom organu vlasti pre deset godina, da je od tog vremena puno toga prošlo, tako da za tih godinu dana koliko sam bio predsednik Vlade, teško da je Srbija mogla da uđe u Evropsku uniju, uz sve dobre stvari koje su tada urađene.
S druge strane, koliko se sećam najveći deo vaših kolega koji ovde sede sa vama su tada obećavali Karoblag-Ogulin i Viroviticu.
Prema tome, molim vas ako pričamo na taj način, setiću se puno toga iz vaše prošlosti, što će, ne vama, pošto ste vi jako mlad, ali za mnoge druge da ostane kao večni beleg. Ja nemam čega da se stidim iz svoje prošlosti za razliku od mnogih ovde.
Deo poslanika koji sede sa vaše strane je glasao za Vladu koju sam ja vodio, učestvovao u petooktobarskim promenama, palio ovu skupštinu, a sada se ponašaju kao da taj deo njihovog života ne postoji.
Pozivam sve kolege da se bavimo onim što je na dnevnom redu, ako neko hoće da se bavimo prošlošću, spreman sam o tome da pričam danima, satima, nedeljama, godinama. Hvala vam.

Obavešten sam o prezimenu mog prethodnika, sada sam se setio da je to odbornik u Skupštini grada Beograda, juče je ponovio to oko grama obećanja i tone rada, tu lošu metaforu.
Što se tiče mog imovnog stanja, naravno, bez obzira što sada imate malo više od 15 godina, malo toga znate.
Nemam ja nikakve vinograde i to ko vam o tome priča ta njegova pamet je na nivou koji ja neću da komentarišem, a vama dajem preporuku da ga ne slušate.
Ja nisam dobio nikakvu subvenciju nikada, to je dobilo jedno preduzeće gde sam ja bio suvlasnik, a vaš Aleksandar Vučić je dobio stan od države sa 20 i nešto godina na 15 dana pred početak bombardovanja 1999. godine, tada kada je još uvek bio patriota, tada kada je još uvek govorio o Ogulinu, o Karlobagu, o proterivanju ovih ili onih preko ovih i onih planina, i to je pitanje, a vas gospodin predsednik je platio porez na ekstra profit, to nije moja kleveta niti moja dosetka, to je fakat.
Prema tome, dokazano je sudski, po osnovu zakona, nije sudski , da je ostvario ekstra profit, što je naravno, za bilo koju moju, poslovnu aktivnost od 1986. godine do danas, niti je utvrđeno, bez obzira na velike napore raznih vlasti.
Konačno, moji naslednici su živi i zdravi, nisu u ovom parlamentu, ni direktno ni kroz metaforu i ja ljude koji sede u ovom parlamentu, nikoga od njih, nijednog pojedinačno niti grupno ne smatram svojim naslednikom. Hvala.