Naravno, da neću da upadnem u zamku da govorim neistinu da bih dobio već naručeni aplauz svojih kolega. Naravno da je i to deo poslaničke prakse i nemam ništa protiv toga.
Samo hoću da vas podsetim, pošto ste vi, gospodine Babiću, nešto stariji od ovog kolege čije sam prezime uspeo da upamtim, a to je da se u vreme dok sam se ja bavio politikom pre ovih nekoliko meseci koji su iza nas, od 1997. godine kao predsednik Skupštine Grada Niša, od 2000. do 2003. godine kao savezni ministar unutrašnjih poslova, od 2003. do 2004. godine kao premijer i par navrata poslanik, što savezne, što republičke skupštine, ova država nije zaduživala, nego su dugovi vraćeni. Pet milijardi dugova je vraćano za jednu godinu. Zapošljavanje bilo pozitivno, odnosno da je trend bio pozitivan. Obnovljeno je sve ono što su socijalisti zajedno sa vama i sa NATO paktom uništavali u devedesetim godinama. Propast Srbije je počeo 1990. godine, a naravno da nije prekinut, na moju žalost, 5. oktobra, nego je to bila samo jedna mala šansa koja nije iskorišćena, a posebno u periodu od 2004. godine do dana današnjeg.
Ne vidim bitnu razliku u vremenu od 2004. godine do današnjeg dana, bez obzira ko je bio tada na vlast, u posledicama koje su te vlasti od 2004. godine do dana današnje nanele i privredi, i građanima, i pravu, i poštovanju i časti ove države. Devedesete godine, to je najgore vreme u istoriji Srbije. Ako hoćete, i od Karađorđa ili ako hoćete od Nemanje ili ako hoćete od Radovana nekog pra, pra, to je najgore vreme u istoriji ove zemlje.
Nemojte da se pozivate na to vreme, nije dobro ni za vas, nije dobro za bilo koga. Naravno da istorija to piše i naravno da ljudi koji žele da pamte činjenice to jako dobro znaju.
Nemam nameru da govorim o tome. Kao što ste videli, podneli smo 36 amandmana.
(Predsednik: Vreme.)
To je bila naša ideja za današnji dan.
(Veroljub Arsić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Pošto sam pomenut kao mandatar, a bojim se da sam jedini čovek ovde koji je bio mandatar. Tačno je da je to ministarstvo bilo takvo kao što ste vi rekli i to ministarstvo je radilo odlično zbog toga što je imalo odličnog ministra. Ne samo to. Postoje mnogi dokazi zašto to može da bude zajedno. Ne bih da za minut i 20 sekundi ulazim sa vama u raspravu o pravu. To je naravno oblast u kojoj ste vi apsolutno nadmoćni u odnosu na mene.
U organizaciji rada Vlade postoje mnogi primeri u Evropi gde su to ministarstva koja su ne po imenu, nego su po suštini. Ministarstvo pravde obuhvata i lokalnu samoupravu i državnu upravu i zaštitu ljudskih prava. Prema tome, to je moguće rešenje.
S druge strane, tačno je da bi ministar u takvom ministarstvu trebalo da ima četiri, pet državna sekretara i to jeste koncept Vlade, odnosno sistema o reformi političkog sistema i državne uprave koji predlaže Nova stranka. Da imamo devet ministarstava, devet ozbiljnih političara koji će biti na čelu tih ministarstava. Ozbiljnih političara koji će preuzeti potpunu odgovornost za rad tih ministarstava, a da na nivou državnih sekretara budu eksperti koji bi mogli da nastave svoj rad i kad se promeni Vlada i kada se promeni ministar i da se time da stabilnost rada državne uprave.
Znači, političari kao ministri koji definišu ciljeve Vlade, a eksperti kao ljudi koji po svom znanju, po svom iskustvu iz postojećeg potencijala državne uprave mogu da daju najbolje rezultate za ostvarivanje tih ciljeva. Tako rade ozbiljne kompanije, tako rade ozbiljne vlade, tako rade ozbiljne porodice. Mislim da nema nikakvog razloga da to bude prepreka. Naravno, većina ima pravo na svoje …

Hvala.
Ovo je amandman koji ima za cilj samo da se tekst u amandmanu na član 2. uskladi u pogledu opisa delatnosti, samo prenumeracija. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u predlogu ovog zakona bilo u jednom drugom članu.
Naravno da nije bilo nikakvih bitnih izmena u njemu i time je izbijen još jedan kontra argument, odnosno neargument, pogrešan argument da je naš predlog rešenja Zakona o ministarstvima posledica samo želje da se dobije neka politička promocija. Ne, naravno, ovo ministarstvo mora da ostane takvo kakvo je u Predlogu zakona. Za Novu stranku je to potpuno prihvatljivo. Ministarstvo unutrašnjih poslova mora biti uvek jedna samostalna jedinica, bez veze sa nekim drugim nadležnostima. Tačno je da ono daje, to je neko pomenuo, veliki doprinos zaštiti ljudskih prava i time kako radi i time kako se bori protiv kriminala i time kako ne zloupotrebljava na raznim nivoima svoje nadležnosti. Nadam se da će pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a posebno policije, imati malo više sreće sa ministrom nego što je to bilo u poslednjih deset godina. Ali, ako su tačne najave oko kadrovskog rešenja, bojim se da su te moje nade uzaludne. Hvala vam.

Javljam se po članu 107, a to su uvredljivi izrazi. Mislim da je nekolicina kolega iz SNS vrlo negativno govorila o svom kolegi Nebojši Stefanoviću i moju brigu za rad Ministarstva unutrašnjih poslova su povezali sa svojim negativnim odnosom prema svom kolegi, što mislim da vi morate da sprečite. Ja nisam pomenuo ničije ime u svom izlaganju, niti sam pomenuo na koga mislim da će biti kandidat za ministra unutrašnjih poslova. Koliko znam, u proceduri nije nikakav dokument u ovom parlamentu koji sadrži imena kandidata. Prema tome, ne možete da donosite takve zaključke.
Konačno, za jednog pravnika za koga sam čuo da je bio student generacije ili svih vremena ili čega god, morali biste da znate da je u akciji „Sablja“ uhapšeno samo 4.000 ljudi, da je podneto 5.000 krivičnih prijava, da je privedeno na razgovor 12.000 ljudi, da je presuđeno više hiljada konačnih izvršnih presuda, a da je broj onih koji su ostvarili nadoknadu za navodno, ponavljam, navodno nezakonito privođenje i zadržavanje manji nego što je statistika za pet godina pre „Sablje“ i deset godina nakon „Sablje“.
Znači, prošle godine je više ljudi ostvarilo pravo na nadoknadu zbog pogrešnog zadržavanja nego što je to bilo 2003. godine. Navodno, zato što oni koji su to dobili, a bili su vezani za „Sablju“, su dobili samo zato što im je advokat bio tadašnji ministar pravde. Inače ne bi mogli da dobiju tu nadoknadu. Svi koji su uhapšeni u „Sablji“, sa dva-tri izuzetka, su zaslužili da budu uhapšeni, zadržani i osuđeni.

Ovo sada govorim vrlo ozbiljno, bez bilo kakvih pogrešnih namera, vrlo slabo se čuje. Znači, vrlo slabo čujem ovde mnoge govornike i molio bih da tehnička služba vidi šta je sa tim.
Koliko sam shvatio vi ste rekli da će gospodin Stefanović koga ja nisam pomenuo, još jednom da vam kažem, u svojstvu budućeg ministra unutrašnjih poslova da će obavljati tu funkciju bolje od mene. To je nemoguće, to je apsolutno nemoguće. Pre svega zbog toga ako malo proučite, ako se malo predate čitanju, što je jedna dobra stvar i ne boli i zna da da dobre darove ako to neko ozbiljno radi, nikada nisam bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, nego sam bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Na sreću poslednji, tako da niko ne može da bude bolji savezni ministar unutrašnjih poslova od mene, bar zbog toga što sam bio poslednji.
Što se tiče zabrinutosti za stanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, mislim da to treba da bude zabrinutost svih nas ovde. U proteklom periodu, i u proteklih 10 godina stanje u tom ministarstvu nije bilo dobro, bilo je puno loših stvari. Vi ste u vašim kampanjama ukazivali jednim delom potpuno opravdano na te loše stvari koje su obeležavale rad tog ministarstva gde je bilo toga da ministar praktično nije upravljao svojim ministarstvom, da nije mogao da postavi ni svog šofera, a kamo li nekog drugog, da je direktor imao veće nadležnosti od ministra, da je direktor bio vezan za neku drugu funkciju predsednika države, predsednika Vlade, a ne za mesto ministra. Sve je to deo naše prošlosti.
Konačno, policajci koje vidimo na ulici u uniformama i ne hvalim se time, samo kažem koliko je loše stanje, poslednji put su dobili svoju odeću i obuću 2003. godine i poslednji put su ozbiljne nabavke tehnike u policiji bile 2003. godine.

Mislim da je stvarno krajnje vreme da se uvede red na današnjoj sednici. Nemam ništa protiv toga, protiv bilo kakvih neuspelih, frfljavih ili ovakvih pokušaja bilo koga da me uvredi, posebno ako to dolazi od strane prekoputa, posebno od pojedinih poslanika. Ti njihovi pokušaji uvrede su meni komplimenti, izvinite.
Uvek kad pomenete akciju „Sablja“, hvala vam. Ponosan sam na to, na svakog privedenog od 12.000, na svakog zadržanog u pritvoru od 3.800, na svakog protiv koga je podneto 5.000 krivičnih prijava, za svako od rešenih 30 ubistava, 20 i nešto ubistava u pokušaju, milioni komada municije, tone droge, svega onoga što 1.000 gromčića koji su se desili u prethodne dve godine ne mogu da nadomeste ni sa 1%, ali mislim da to nema nikakve veze sa temom o kojoj mi govorimo ovde.
Konačno, samo za informisanje javnosti, SMUP se nije bavilo zaštitom ličnosti na republičkom nivou, to je jedna stvar.
Druga stvar, ministra MUP nije mogao da smeni premijer kao ni dan danas, nego samo Skupština, a čini mi se da je neko ko je frfljao na tu temu, malopre je bio utom parlamentu i glasao je za izbor tog istog ministra dva puta.

Hvala.
Pošto se nastavlja ovaj mali kurs političke netolerancije, onda neću da ulazim u tu diskusiju. Ministarstvo za kulturu je predviđeno. Ministarstvo za informisanje postoji samo u državama koje imaju problem sa slobodom govora. To nikad nije bilo u našoj vizuri, niti sa bilo kakvom željom da se država bavi time.
Samo da upozorim sve govornike koji su rekli da su protiv ovog amandmana. To je isti tekst od reči do reči, od slova do slova, sa sve zarezima i tačkama kao u predlogu koji je dala poslanička većina, samo je prenumeracija. Znači, vi ste rekli da ovo ništa ne valja? To pitajte predlagača Arsića zašto mu nije dobar tekst. Tekst je potpuno isti. Što bi rekli Srbi, copy-paste varijanta potpuno. Prema tome, čitajte malo to. Mogli biste da vidite o čemu se govori.
Što se tiče straha od rada MUP, mladi kolega, ja sam u politici više …

Mlade kolege, ja sam u politici više od 20 godina. Prvi put sam u ovaj dom ušao 1994. godine, izašao 1997. godine, bio na raznim funkcijama, promenio puno režima, raznih ministara policije, informisanja i sličnih, bio svedok kada su ovi koji su zloupotrebljavali državu ubijali svoje političke protivnike… (isključen mikrofon).

Dakle, u vreme kada sam ja bio premijer i pre toga savezni ministar unutrašnjih poslova ova država je vraćala svoje dugove. Ukupan spoljni dug je tada smanjen za šest milijardi i nešto evra, to je jedan podatak. Zaposlenost je bila veća nego sada. Dolazile su prave, ozbiljne investicije tenderskom privatizacijom i grinfild investicijama, jedine u istoriji Srbije od tada i pre toga do dana današnjeg, i to uzmite malo pogledajte, čitajte. Treći put vam, ponavljam čitajte, mnogo je dobro. Probajte nije opasno.

Nije ništa direktno. Vi mene znate, pa kad bih ja direktno?

U ovoj državi je jednom bilo ministarstvo za informisanje, koliko se sećam, u zadnjih dvadesetak godina. U vreme kada je postojalo to ministarstvo, koje je imalo svog ministra, koji je mandatar za novu Vladu Srbije, je ubijen Slavko Ćuruvija i tada su žrtvovani novinari i radnici u RTS-u, samo podsećanja radi.

Hvala predsednice. Ovo je jedan od suštinskih amandmana gde, kao što ste imali priliku da vidite, mi predlažemo Ministarstvo gde bi bili sadržani poslovi poljoprivrede, zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Čuli smo više koncepata, više načina kako se sagledava ova oblast, i naravno svako ima pravo da brani svoj odnos prema tome, ali upravo ideja da se u jedno ministarstvo stave ove tri nadležnosti polazi od toga da se takvim rešenjem upravo na najbolji način vrši subordinacija između ova tri važna segmenta društva.
Imali smo puno prilike i pojedinačno i kao građani, i kao političari, privrednici da se srećemo sa situacijom da vas oko nekih stvari koje su vezane za gradnju, Ministarstvo za zaštitu životne sredine vraća, šalje na šalter kod Ministarstva za građevine, za planiranje ili o poljoprivredi da ne govorim, to je još gori slučaj. Kad bi to bilo u jednom ministarstvu, na čijem čelu, znači jednom od ovih devet, bi bio odgovorni političar, znači ne neko ko je tu pao sa ove ili one grane, nego pravi političar, ne govorim ništa lično ni o jednom ministru do sada ni u budućnosti da vam bude jasno, a da ispod njega u organizaciji imamo tri državna sekretara, jednog za poljoprivredu, jednog za zaštitu životne sredine, jednog za prostorno planiranje, sa svim službama, sa svim onim što čine sadašnja ministarstva mi bismo imali situaciju da imamo jedan zajednički rad oko iste stvari. To bi sprečavalo mogućnost da jedno ministarstvo igra sa drugim ping-pong sa ljudima, sa klijentima koji žele da dobiju ovu ili onu dozvolu, potvrdu, saglasnost ili bilo šta. Time bi se ostvario jako brzo koncept….
(Predsednik: Vreme, izvinjavam se, dva minuta.)
…. kojim se sada na slab način pokušava zameniti ova kancelarija za brze odgovore.

Hvala lepo, sad sam bio brz.
Naravno da je i ovo amandman koji je sličan amandmanu o kome je malopre govorio kolega Vlada Pavićević. Mislim da bi bilo važno da malo više pažnje obratimo na amandmane i na ono o čemu se priča, pošto, čini mi se da nam pada pažnja. Da nije tako ne bi se desilo da u amandmanu na član 9. u Ministarstvu pravde budu dodate nadležnosti. Ja vas molim da čujete ovo, Ministarstvo pravde će pored ostalog imati nadležnosti za afirmisanje verskih osnova i sadržaja savskog, verovatno srpskog nacionalnog identiteta, poklonička putovanja, verski turizam, razvoj verskog obrazovanja i pomoć u sakralnom graditeljstvu.
Ja bih molio bilo koga ko ovde ima bilo kakve veze sa pravnom naukom, sa organizacijom državne uprave da mi kaže kakve veze imaju poklonička putovanja i sakralno građevinarstvo sa Ministarstvom pravde, a to ste usvojili malopre? To je amandman poslaničke grupe od 132 narodna poslanika Srpske napredne stranke.
Ovo je dokaz da i sa 16 ministarstava možete da pravite nakaze od ministarstava gde se spaja apsolutno ne spojivo.

Ovo je još jedan od tih tehničkih amandmana koji sada pomeraju tačke dnevnog reda u odnosu na naš predlog da se umesto 16 ministarstava predviđenih usvoji predlog sa devet. Tu nema šta da se više doda.
Još jednom bih da ponovim pitanje – kakve veze ima sa Ministarstvom pravde pomoć u sakralnom graditeljstvu, razvoj verskog obrazovanja, verski turizam, poklonička putovanja i socijalno materijalni položaj nosilaca vere, sveto monaštvo, verski službenici, đaci i učenici verskih škola? Kakve to veze ima sa Ministarstvom pravde? U kojoj državi su poklonička putovanja vezana za Ministarstvo pravde? Ko to organizuje? Ministar ili neki poseban sud ili imate posebnu službu za poklonička pravna putovanja ili je to klanjanje nekom autoritetu?
Voleo bih, ne zbog sebe, znam šta je razlog ovome, nego zbog građana Srbije da dobijemo neko obrazloženje, a 132 poslanika su apsolutno po zakonu i Poslovniku imali pravo da ovo predložite. Samo bih voleo da znam suštinu – šta Srbija dobija time što Ministarstvo pravde organizuje poklonička putovanja i sakralno građevinarstvo?

Poslanici Nove stranke će podržati amandman gospođe Čomić. Argumentacija koju je ona dala je potpuno ono sa čime se mi slažemo.
Nema nikakvog opravdanja za ukidanje ove Uprave.
Ako je u toj Upravi, koliko sam ja shvatio argumente suprotne strane, bilo nekog kriminala, nekih kombinacija, citiram, nekih dogovaranja, onda je to posao za tužilaštvo, da li obično, da li za specijalno ili za neki drugi organ, a ne da se gasi cela Uprava.
Po toj logici trebalo bi da ugasite „Železnice Srbije“, „Srbijagas“, Ministarstvo energetike, Ministarstvo inostranih poslova, MUP, onaj deo koji obezbeđuje gume za vozilo predsednika i mnoge druge institucije. Naravno da to nije dobar primer, nego je primer da ako je neko radio loše, treba ga smeniti, ako je radio protivno zakonu, treba ga poslati u nadležne institucije.
Potpuno je besmislena i argumentacija da u ovo vreme, koje je jako teško, nemamo vremena za rodnu ravnopravnost. Naravno da je vreme teško i to svi znaju, ali to nije razlog da se nešto što nema nikakve veze sa standardom građana stavlja kao argument koji sad trebamo da gurnemo na stranu, a da se spašavamo u požaru napora, koliko sam shvatio od talentovane govornice. Ovo govorim ozbiljno.
Talenat oratorski je nedovoljan ako pokušavate da odbranite nešto što je besmisleno. Rekli ste da nije vreme da se sad osnivaju nove kancelarije i da poslanička većina nije učestvovala, da nije ničim menjala Predlog zakona o ministarstvima. Nije tačno. Upravo pre pola sata ili sat vremena smo pričali o pokloničkim putovanjima, sakralnom građevinarstvu i ostalim glupostima koje su sada deo Ministarstva pravde. Naravno, to samo po sebi nisu gluposti…