Hvala lepo.
Na pragu smo glasanja i ovo će biti prvi zakon, odnosno prva dva zakona koja ćemo da usvojimo i bilo bi jako loše da to uradimo protivno Ustavu, a to će biti protivno Ustavu ako se ne usvoji naš amandman na član 41. koji glasi – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana, od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
U Predlogu zakona je dato rešenje da ovaj zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne od dana posle objavljivanja što je loše rešenje. Prvo, to je protivustavno.
U članu 196. Ustava stav 4. piše da zakoni važe osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, osim ako postoji veoma opravdan razlog da počne da važi ranije, a kao razlog za taj kraći rok ovde se navodi u vašem Predlogu zakona da će ne donošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
Besmisleno. Postoji tehnička Vlada i može da radi još dva, tri meseca. Ne postoji nikakvo ugrožavanje rada organa i organizacija, naprotiv. Ovo je samo jedno silovanje da bi se sutra izabrala Vlada.
Postoji jedno rešenje koje je moguće, mada bi to bio jedan viši nivo političkog silovanja, da zakon važi od trenutka usvajanja, ali mislim da nema potrebe za tim. Logično rešenje je da ako već ne čekamo rok od osam dana da zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ovako ćemo imati problem, da ako bude rešenje kao što je dato, da ne znamo od kog trenutka važi ovaj zakon.

Mi ne znamo u kom trenutku je odštampan taj „Službeni glasnik“.

Javljam se na osnovu replike. Pomenut sam, ne sumnjam u dobronamernost prethodnice, ali samo da ispravim i to zbog javnosti. Vlada Zorana Đinđića imala je 19 ministara i mislim 24, 25 članova ukupno pošto je bilo četiri ili pet, šest potpredsednika Vlade. Vladu koju sam ja nasledio je zadržao isti broj ministara 19, a mislim da je jedan potpredsednik bio manje. Znači, treba praviti razliku između broja ministara i broja članova Vlade. Imate predsednika koji nije ministar. Imate ministre bez portfelja. Imate potpredsednike koji nisu ministri.
Prema tome, tačno je da je ovo najmanja Vlada u modernoj istoriji Srbije sa 16 članova, ali nije tačno da je Vlada Zorana Đinđića imala 17, a ona Vlada koju sam ja vodio 24, imali su isti broj 19, a Nova stranka će vam kasnije dati svoj predlog Vlade koji se sastoji od samo devet ministarstava, odnosno deset članova. Hvala vam.

Čuli smo puno interesantnih priča danas. Malo koja ili skoro nijedna nije imala nikakve veze sa tačkom dnevnom reda ili sa raspravom, tako da se na žalost nastavlja loš početak rada ovog parlamenta.
Završeni su izbori i za vlast i za opoziciju i svako treba da radi svoj posao. Mislim da kampanja posle kampanje neće biti od koristi nikome, ni prisutnim poslanicima, ni građanima Srbije, niti budućoj Vladi koja treba da bude formirana što pre. Oko toga se slažem.
Što se tiče zakona o Vladi i zakona o ministarstvima, nužne su temeljite ustavne promene, između ostalog i u ovoj oblasti. Ova stranka je odavno utemeljila svoj predlog reformi političkog sistema, koji podrazumeva promene i u ovoj oblasti.
Jedan od naših predloga je i kancelarska Vlada, a to znači Vlada koja će biti birana u parlamentu, ali čiji će stalni šef biti predsednik te Vlade, koji će biti u budućnosti da sam između ostalog menja ministre koji su u sastavu njegovog kabineta. Pre toga su promene vezane za izbor narodnih poslanika, koji bi bio drugačiji, izbor predsednika itd. ali imaćemo vremena da o tome pričamo. Deo tih reformi je i to da parlament ne donosi zakon o ministarstvima, nego da to Vlada sama reguliše svojom uredbom i to je praksa u mnogim uspešnim demokratijama na našem kontinentu i mislim da je pravo vreme da kad neko ima tako veliku većinu koja je protiv moje volje, ali ipak osvoji u ovom parlamentu, da pokuša da to iskoristi i za nešto korisno.
Uredba o Vladi je inače običaj kako je organizovan rad ministarstava, odnosno uredba o formiranju ministarstava i u Saveznoj Vladi bivše Jugoslavije, tako da to postoji i kao praksa na našim prostorima.
Mi predlažemo i to ćete videti kroz naše amandmane da nova Vlada Srbije ima deset članova, da ima premijera i devet ministara, devet ministarstava koja ćete videti u amandmanima koji će uslediti kasnije, ali da vam pročitam koja su to ministarstva. To su: ministarstvo finansija i ekonomije, spoljnih poslova i evropskih integracija, ministarstvo pravde, ljudskih prava, državne uprave i lokalne samouprave, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo odbrane, ministarstvo poljoprivrede, životne sredine i prostornog planiranja, ministarstvo infrastrukture i prirodnih resursa, ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike i alternativno ministarstvo ljudskih resursa i ministarstvo prosvete, nauke i kulture.
Ovo nije utrkivanje sa tim čija vlada će biti manja, čiji predlog će biti manji, nego je ovo jedan ozbiljan predlog koji inače postoji u našem okruženju. Recimo, Vlada Mađarske ima samo osam ministarstava. Neki su se pozivali na te primere, tako da bi to bila značajna reforma ili iskorak ka efikasnijem radu Vlade ako bi se to ponudilo u ovom slučaju.
Ovakav predlog zakona, odnosno ova dva zakona ne menja ništa. Jedno ministarstvo više, manje stvarno ne može da se meri ni sa kakvim istorijskim napretkom ili civilizacijskim ili ne znam kakvim drugim. Mislim da smo puno vremena potrošili danas u raspravi o nečemu što nije tako posebno važno.
Nova Vlada mora da bude efikasnija, bolja i brža. Bez obzira ko je formira, SNS ima taj mandat potpuno prirodno posle ovakvih izbora. Diskusije koje sam čuo danas imaju za cilj čini mi se da već stvore opravdanje za neuspeh te Vlade - te nemojte da pitate Vučića u nedelju šta će on da uradi, te nemojte sada od njega da tražite za šest meseci ono što vi niste uradili. Mislim da je to spremanje terena za jedan poraz. Ne bih voleo da se poraz desi ne zbog SNS nego zbog građana Srbije koji će biti prave žrtve vašeg budućeg poraza.
Saveti premijera su potpuno besmislena stvar. Kancelarija za brze odgovore je inače, to vidim da ne zanate, osnovana pre godinu dana uredbom Vlade Srbije maja prošle godine, samo što nije počela da radi i to je nešto što govori o tome šta on radi.
Drugo, vidim da su u Zakonu o Vladi ponovo ministri bez portfelja. To je potpuna besmislica. To narod zove „ministri nizašta“ i to i jeste to. To je samo mesto za potkusurivanje međukoalicionih dogovora.
(Predsedavajući: Vreme.)
Konačno, veliko učešće mnogih ljudi iz SNS u današnjoj raspravi, posebno ljudi koji sede u prvom redu preko puta mene, su dokaz, naslućujem to, ne mogu da tvrdim, ali čini mi se, pa imam pravo da to kažem, da je to u stvari nastavak izbora, da se vidi ko će biti šef poslanika SNS u ovom parlamentu. Meni je to interesantno kao nekome ko je jako dugo u parlamentu, ali mislim da to ne doprinosi diskusiji i ne doprinosi donošenju ozbiljnih odluka. Hvala.

Po Poslovniku, član 103, ako mi date reč.
S kojim pravom vi možete da komentarišete moj govor? Možete da se javite za repliku, da sednete tamo u klupu i da onda govorite sa mnom. Niste vi nikome tu postavljeni da docirate i da uterujete pamet, nego da poštujete Poslovnik.

Dame i gospodo dobar dan, čestitam svima na izboru. Jako je lepo videti u parlamentu ovoliko puno ljudi, što potpuno se slažem, nije bio običaj zadnjih desetak godina. To zaista nema veze sa tim što ja nisam bio u parlamentu zadnjih desetak godina, to su neki drugi razlozi.
Potpuno je prirodno da najveća poslanička grupa dobije pravo da i predloži i izabere kandidata ili kandidatkinju za predsednicu parlamenta i to je potpuno prirodno. Potpuno je prirodno i to da se za to dobije predlog nekom razumnom roku. Mogu da vas obavestim da ja, ne samo ja, nismo dobili pisani predlog za ovu tačku dnevnog reda, bez bilo kakve biografije, bez bilo kakvog predloga koje taj kandidat.
Tako da mislim da je neozbiljno da se na takav način počinje rad jednog novog parlamenta, posebno kada je u tom parlamentu dominantna jedna poslanička grupa, odnosno jedna politička stranka koja kaže da će sve da promeni na bolje u ovoj državi. Mislim da početak nije dobar. Nije dobro ni to što bivši potpredsednik Vlade nije došao da položi zakletvu kao poslanik, a bio je na Izbornoj listi SNS nego je to uradio tajno. Nije prirodno ni to da danas imamo raspravu koja je previše gruba i koja se previše bavi stvarima koje su potpuno ne važne za današnji dan, ali verovatno je to samo težak početak kao i u mnogim drugim stvarima.
Izneto je mnogo pogrešnih činjenica, odnosno pogrešnih teza koje nisu činjenice od toga da je DS jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu, što naravno nije jer i NDS je takva. Ne slažem se ni sa tim govornikom koji je rekao da je SNS dobila mali broj glasova. Mislim da je SNS dobila preveliki broj glasova, ali to je volja naroda, tako da tu ne možemo da promenimo ništa bitno.
Čuli smo još puno pogrešnih informacija. Da je ovo najveća pobeda neke liste u istoriji srpskog parlamenta. To nije tačno i 2000-te godine i 1990. godine su pobednici na izborima imali i veći broj glasova i veći procenat od ukupnog broja izašlih i veći broj poslanika koji su osvojili.
Priča se stalno o nekoj veliko brzini, o tome da će ovo biti najbrže konstituisana Skupština, da će Vlada koju ćemo valjda dobiti do nedelje biti najbrže izabrana, što nije tačno. Ni jedno, ni drugo, ni treće. Znači, najveći broj glasova u istoriji Srbije je osvojio DOS 2000-te godine 23. decembra, dva miliona i 402 hiljade i nešto preko toga, što je bilo 64% od ukupnog broja izašlih i 176 poslanika. Taj parlament je konstituisan, koji je konstituisan posle tih izbora je konstituisan za manje od 30 dana i to od 22. januara, a izbori su bili 23. decembra prethodne godine. To je znači 29 dana uz sve Božiće, nove godine i ostale praznike. Konačno, ni Vlada ako bude izglasana do nedelje neće biti najbrže izabrana Vlada jer je Vlada Zorana Đinđića izabrana 25. januara 2001. godine, 33 dana nakon izbora, a ova Vlada ako bude izabrana u nedelju i ako obračunamo da su izbori završeni 23, a ne 16, što suštinski jesu, to će biti 35 dana.
Naravno, ovo nisu previše bitne stvari, ovo su samo činjenice koje govore o tome da nova vlast koja se sprema da preuzme odgovornost u Srbiji za naredni period, da više polaže na tim nekim estradnim stvarima, a to je ko je brži, ko je najbrži. Mislim da to nije suština i mislim da većina poslanika ovde to zna. Ono što treba Srbiji to su reforme. To su reforme koje su započete ne danas prvi put, danas još uvek nisu započete. Nisu započete ni pre dve godine, jer da jesu videli bi se rezultati, a njih nema ni u jednoj oblasti.
Reforme su započete pre 14 godina, ali tada je većina ljudi koji danas sedi u ovom parlamentu bila protiv tih reformi. Radujem se što je došlo do opamećivanja većine. Da su shvatili da je pao Berlinski zid, da su shvatili da pored javnih preduzeća postoji i realni sektor, da su shvatili da je borba protiv kriminala nešto što se radi sa policijom, pravosuđem, a ne sa medijima. Ali se bojim da početak rada ovog parlamenta i početak rada sledeće Vlade nije počeo u dobrom smeru.
Rekao sam već šta zameram parlamentu. Neozbiljno će biti ako danas glasamo posle podne o potpredsednicima parlamenta, a da u ovom trenutku niko ne zna ko će biti predloženi ljudi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da će biti jako neobično da tek u subotu saznamo kandidate za ministre u budućoj Vladi, a da onda, nakon toga, za 24 sata glasamo o tim ljudima.
Mislim da jedna vlast koja ima ogromnu većinu, veliko poverenje građana, rekoh preveliko, ima dovoljno mogućnosti da pristupi ozbiljnije svom poslu.
Ne očekujem ništa bitno dobro u ovom parlamentu od većine, od buduće predsednice, niti od Vlade koja će biti izabrana, tako da neću biti iznenađen, ali se bojim da će većina građana Srbije, pa i najveći deo onih koji su glasali za vas, biti razočarani.
Prema tome, apelujem na vas da radite svoj posao, da se u obavljanju svog posla bavite onim što je u zakonu, u Poslovniku i da na taj način pokušamo da ovu napaćenu zemlju izvučemo iz teške situacije u kojoj se ona danas nalazi.

Hvala vam predsedavajući.
To ne opravdava prethodnog govornika da izrekne nešto – notorna laž. Mislim da je dobar citat. Mislim da je to protivno članu 107. ovog Poslovnika, a i vi ste pogrešili što ga niste opomenuli zbog toga po planu 109.
Da se obavestimo, da li je posao narodnog poslanika da traga za materijalima pa da onda to traži tamo ili ovamo. Svi ovde prisutni narodni poslanici imaju svoje adrese, mejl adrese, telefone, na sto načina je bilo moguće dostaviti materijale pre ove sednice. Niti gospodin Pavićević, niti ja nismo dobili te materijale i samo je to bila moja intervencija. Nisam govorio o biografiji kandidata, pozitivno ili negativno. Samo sam konstatovao da to nismo dobili i to ne zaslužuje reakciju koja se zove notorna laž.
Ako ćemo da usvojimo taj način komunikacije, možemo i tako. Mislim da to nije moja želja i mislim da bi jedno izvinjenje bilo sasvim dovoljno da nastavimo jednim normalnim parlamentarnim tonom.

Hvala, predsednice.
Čestitam vam na izboru, bez obzira što nisam glasao za vas, to je moje pravo. Očekujem da prijatno iznenadite ceo parlament, pa i nas koji nismo glasali za vas.
Da ne trošimo puno vremena, samo načelna stvar oko odbora. U Poslovniku i u običajima ovog parlamenta su samostalni poslanici u vrlo nezgodnom stanju, zato što imaju uskraćene mnoge druge mogućnosti, nadležnosti i uloge koje imaju drugi poslanici.
Naravno da je potpuno prirodno da najveća poslanička grupa ima i najviše predsednika odbora i predsednika parlamenta, šefove delegacija, sve je to potpuno normalno, da se proporcijalno tome i druge poslaničke grupe jave u članstvu tih odbora, ali mislim da je potpuno neprihvatljivo, iz razloga demokratičnosti rada u ovom telu, da poslanici koji nisu u poslaničkim grupama nemaju tu mogućnost da budu članovi bilo kog odbora. Znam da je to po postojećem Poslovniku. Naravno, Poslovnik o radu parlamenta, odnosno Poslovnik Narodne skupštine je materija koja može da se promeni. Mogu i nekim odlukama da se, kao što je bio običaj u nekom ranijem periodu, te neke nelogičnosti poprave.
Tako da, apelujem na sve šefove poslaničkih grupa da nađu mogućnost da i samostalni poslanici, u ovom slučaju, na vašu sreću, to smo samo nas dvojica, tako da ne tražimo puno prostora, niti nam treba puno prostora, da se nađe mesta za naše učešće u nekim odborima Skupštine. Naravno ne tražimo bilo kakvo predsedničko mesto, ne tražimo ni mesto u delegacijama nego samo u odborima i to u nekoliko odbora. Mislim da je to jedan zahtev koji bi trebalo da bude prihvaćen, ne u ovom trenutku, ali u narednim danima i nedeljama i da time pokažete svoju dobru volju da ovaj parlament bude stvarno mesto gde će se tolerancija i parlamentarizam sprovoditi na najdosledniji način. Hvala.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Eto, imamo i potvrdu sa najvišeg mesta da sam pomenut. To stvarno govori o psihologiji. To dobacivanje kada neko nije tu. Naravno dobacivanje sa neistinama, pominje se bure, verovatno je to jedna od tri, četiri priče koje su teškim naporom neki poslanici uspeli da nauče. Tri, četiri laži o meni. Jedna je da sam pozivao ljude da ne plaćaju struju, verovatno je to ta tema. I pozivao ih da bacaju račune za struju u bure, na zimskim protestima 1996. godine.
Radi javnosti, to naravno nije tačno. Tada sam pozivao građane da ne plaćaju taksu za televiziju koja se plaćala uz račun za struju. Jedna od prvih odluka, čak prelazne Vlade posle 5. oktobra je bila ukidanje takse na tv pretplatu uz račun za struju. Te takse nije bilo do 2004. godine, prema tome, to je dosledno sprovođeno. Moji istomišljenici su me slušali, tako da i dan danas ne plaćaju tu taksu, niti su je plaćali u ono vreme kada je navodno bila obavezna. Tako da te laži, čekam hoće li da se uhvate za čokot ili tako nešto i ko će da pomenu onu treću laž koju sam i ja zaboravio.
To što je neko osetljiv na bure, na pojam bureta, na oblik bureta zbog verovatno svoje sličnosti sa istim, to nije tema za ovaj parlament.

Neću da govorim o finansiranju opozicionih stranaka, to sam rekao juče i to svi već znaju, ali vas molim iz puno razloga da se ne igrate sa imenom, funkcijom, likom i delom pokojnog premijera. To je najgora moguća stvar koja može da se uradi, to je dno koje jedan političar ili neko ko želi da se zove političarom, može da kaže. Molim vas, ne okrećem ja ničije leševe, zato molim i vas da to ne činite, a postoji jedan medicinski izraz za ljude koji to rade, psihijatrijski.
Što se tiče "Lafarža" i "US Stil", Pavloviću, odredite se, da li hoćete da tender bude merilo poštenja u jednom poslu ili direktna ponuda. Znači, kod "Lafarža" sada vi zagovarate da neka vaša projekcija, šta je nekada neko rekao, pa kažete 133 miliona maraka, šta? Ceo program ili samo keš, ili zajedno sa investicijama, ili zajedno sa socijalnim programom? Hvatate se za jednu brojku koja vam se dopala u tom trenutku za nešto što se desilo pre dve - tri godine i sada mi treba da verujemo vama da je to tačno. Ali direktna ponuda nikada neće biti način na koji će se prodavati preduzeća u procesu privatizacije u ovoj državi, to se nije ni desilo nikada i vi to najbolje znate.
"US Stil" nije prodat po Zakonu o privatizaciji, nego kroz stečajni postupak. "Lafarž" nije bio u stečaju nego je bila firma koja je dobro radila. "US Stil" ili "Sartid" je firma koja je dužna, kojoj država plaća milijardu i nekoliko stotina miliona dolara duga. Mislim da vi kao pravnik možete da odvojite te dve stvari. Ja sam stalno u dilemi, da li vi imate dobre namere pa pravite loše stvari, ili obrnuto. Molim vas, sami sa sobom uzmite, pogledajte šta ste rekli danas.
Što se tiče tog "Lafarža", sve velike firme su išle na tender, sva velika preduzeća su išla na tender. Na tenderu je postignuta cena, ako je mala cena, uvek sam pozivao sve vas kao pojedince, kao zastupnike nekih interesa, nekih stranih firmi, što je potpuno legalno, da kupite to po nižoj ceni. Ako je jeftino, kupite. Kako sada to da najveći svetski koncerni za jednu oblast ne žele da daju više, a vi procenjujete da postoji neko ko bi dao veći novac za to. Juče vam je teza bila, za "Lafarž", da je greška Vlade zato što je stavila da mora kupac da bude neko ko se bavi tim poslom, da ima proizvodnju preko sedam miliona nečega. Šta hoćete? Da toga nema i da se fantomski fondovi gde su ko zna koje pare, možda pare nekih ljudi koje stalno pominjete kao protivnike demokratije, da se oni uvale u te firme? Znači, samo konsekventno.
Što se tiče "US Stil", to sam već rekao, znate koliki je nivo, nije mogao "US Stil" da ide na tenderu zato što je bio u stečaju, sa ogromnim dugom. Nije mogao, pogledajte zakon. Prema tome, tu su stvari jasne. Opet, ako je neko hteo, ako neko danas hoće da kupi taj "US Stil" za veći novac, neka se javi "US Stil", možda će kupiti. Nemojte samo da pravite atmosferu nezadovoljstva i atmosferu nekog polukriminala i kriminala, kada to ne postoji. Ne postoji ni jedan jedini zvanični dopis ni jedne vlade u svetu vezano za "US Stil", osim u našim novinama. Nisu novine krive, nego takve izjave. Zastupnici interesa ovih ili onih država su ambasadori. Ako vi želite da budete zastupnik neke države, to je legitimno, neke kompanije, i to je legitimno, ali nemojte to da radite na štetu Srbije, posebno ne kada zadirete u neku stvar koja nema nikakve veze sa onim što vi pričate.
Prema tome, što se tiče "US Stil", sva dokumentacija je otvorena za sve, to je javni posao, i nije došla nijedna formalna primedba, nijedne ambasade, nijedne države, nijedne kompanije sa kugle zemaljske.
Konačno, BIA. Vi kažete da mi postavljamo, sada ste rekli za beogradski centar, ljude koji su među prvih pet ljudi Jovice Stanišića. Prva stvar, šefove tih centara postavlja direktor. Druga stvar, otkud vi znate koja su petorica ljudi u prvom okruženju Jovice Stanišića? Kakva je to tajna služba, gde vi, kao neko ko nema veze sa tim, ko je sve vreme bio zastupnik demokratije, ko nije prošao pored RDB-a, ko nema pojma šta to znači, znate kojih pet su tu, jeste li to čitali u ovim knjigama? Ako ste vi čitali u tim knjigama, preporučujem da promenite literaturu. Ima druge.
Vi ste predstavnik jednog dela političara u Srbiji koji sve znaju, znaju sa kim se kupao Jovica Stanišić, znaju ko mu je prvi čovek, drugi čovek, treći čovek, koje oružje nosi, sve znate. Ja, iz ono malo iskustva koje sam imao u tom ministarstvu, nisam postao ni policajac, ni ekspert za taj posao, ni pametniji nego što sam bio pre toga. Pouzdano znam da ako je nešto ozbiljno tajno, to vi i ja nikada nećemo saznati. Prema tome, molim vas, možete da govorite o RDB-u, o BIA-i vrlo kritički, da kažete da je loše zakonski rešeno, da su loše postavljeni ti kadrovi zato što su radili to i to i svaka takva kritika će biti prihvaćena. Ali nemojte dopustiti sebi da vi postajate jedini mag u ovoj Srbiji koji zna ko je prvi, ko je drugi, ko je treći, ko je četvrti Jovičin čovek.

Rasprava o poverenju Vladi, zbog toga i govorim o ovome, inače, postoji mnogo jednostavniji način da sve ovo što vi govorite dokaže. Šta ste vi učinili lično na tome da sprečite da se namešteni tender, kako vi kažete, sprovede, da li ste vi podneli krivičnu prijavu protiv nekoga, protiv nn lica, protiv premijera, protiv ministra, protiv bilo koga? Niste, zato što znate da sve to što vi govorite nije tačno, ali u političkom dijalogu možete da kažete bilo šta.
Molim vas, ja sam bio poslanik i smatram se odgovornim čovekom i sve poslanike koji su izabrani smatram ozbiljnim ljudima, bili oni to ili ne, od naroda su dobili tu odgovornost i onda se tako i ponašajte. Ako mislite da je nešto krivično delo, podnesite krivičnu prijavu. Ako mislite da je nešto protivzakonito, delujte tako da to ne bude ostvareno, a ne danas pričate posle dve godine da li je pet miliona, sedam miliona.
Da li ste vi podneli krivičnu prijavu? Niste, vi ste saučesnik u tom nameštenom tenderu, ako je bio namešten.
Ja vam kažem da je nemoguće da se namesti tender. Tačno je da se pravi selekcija onih koji mogu da učestvuju na tenderu. Najveći kupci beočinskog cementa su bili crni trgovci, trgovci na divlje, znači, po vašem rezonu, trebalo je da oni kupe tu cementaru. Najveći deo cementa iz Popovca i iz Beočina, oko toga ćemo se složiti, išao je na crno tržište. Šta je trebalo, da li da nađemo šefove crnog tržišta, pa da kažemo - eto, vi ste najveći kupci. Koja građevinska firma je bilo gde u svetu učestvovala u tenderu za bilo koju cementaru? To ne postoji, nema primera za to.
Zašto govorite o stvarima koje su mašta, zašto, ko je bilo gde učestvovao na tenderu gde se prodaje preduzeće u stečaju koje ima dug od milijardu i nešto miliona dolara. Lepo je to reći sa ove govornice, ali vi ste odgovoran i ozbiljan čovek i za vas je dobro i za Srbiju je dobro da govorite stvari iza kojih stojite.
Prema tome, ja vas molim, ako mislite da je bilo šta namešteno, taj tender, bilo koji drugi tender, podnesite krivičnu prijavu.

Ne bih hteo da učestvujem u ovim replikama, ali nažalost, terate me na to, a i odsustvo šefa poslaničke grupe kome ste se obraćali me je nateralo da se ja javim.
Mislim da te teme iz Drugog svetskog rata više nisu interesantne. Narod Srbije je zauzeo svoj stav prema Drugom svetskom ratu. Mi smo zauzeli svoj stav prema Drugom svetskom ratu. Niko nije rekao ništa loše o NOB, a o Nemcima kao agresorima smo rekli šta smo imali da kažemo u proteklih 50 godina.
Moj otac je bio učesnik Drugog svetskog rata, on je ratni vojni invalid, ja znam to iz svoje porodice, prema tome, nemojte to da pričate nama.
Hiljadu trista ljudi koji su ubijeni, koji su nestali, odsečene glave, dokaz su da vi niste zaštitili građane Srbije srpskog porekla na Kosovu i Metohiji. To se nije desilo posle 5. oktobra.
Strašno je što se bilo kada desilo, niste vi krivi zbog toga što su albanski teroristi sekli nekome glave, ali ste krivi utoliko što ste stvorili uslove da oni postoje, da oni na teritoriji Srbije, koja tada nije bila pod protektoratom, kolju građane Srbije srpskog porekla. To nije stvar za dnevno-političko prebacivanje, to je stradanje ovog naroda i to je jedan mračni deo srpske istorije.
Taj deo istorije je završen 5. oktobra, ne možete to da prebacujete nama.
Nikoga mi nismo ni za čije pare ovde amnestirali od bilo kog zločina i to će ostati tako dok postoje Srbi koji misle na ozbiljan način, koji misle demokratski, koji misle domaćinski, koji misle evropski, a to su ljudi koji su se opredelili za Demokratsku stranku i ostale stranke DOS-a.
(Zoran Krasić sa mesta traži repliku.)

Imam poseban motiv da objasnim ovo gospodinu Pavloviću, i našim građanima, pre svega zbog toga što mislim da on misli da  ima dobre namere, ali da iz nekih razloga to ne pokazuje kada je za ovom govornicom. Znači, rekli ste da je 133 miliona veće od 117 miliona, što je tačno. Ali ovo je bilo za 100%, a ovo drugo je bilo za 70%. Kada to izračunate onda vidite da je 70% od tih 133 miliona, devedeset i nešto miliona, što je za skoro 20, ili preko 20 miliona manje nego što je ostvarena cena. To je jedna stvar.
Druga stvar, stalno mešate. Ne znam da li ste za tendere ili za direktne razgovore. Kada je "Sartid" u pitanju mislite da je trebalo da bude tender. Kada je "Lafarž" bio u pitanju, trebalo je da bude direktni razgovor. Odredite se, koju god hoćete opciju da vi proglasite da je najbolja, ja se sa tim slažem, i onda pravite analizu u odnosu na tu opciju. Četiri ponuđača za tri cementare dokazuje da nema konkurentnosti. Imali ste tri ponuđača za dve fabrike duvana. Ostvareno je preko 600 miliona evra, za dve fabrike duvana, tri ponuđača. Po vašoj logici, to je još manja konkurencija. Da li se slažete sa tim? Koja je primedba na prodaju tih fabrika cigareta? Imate "Beopetrol" koji je prodat. Samo su dva ponuđača bila, pa niko, čak ni vi niste rekli da je tu urađeno nešto što je loše. To ništa ne valja. Mislim da imate problem. Ako za vas ništa ne valja na svetu, a postoje ljudi kojima bar neki deo toga odgovara, onda bih ja, da sam na vašem mestu, počeo da razmišljam o sebi. Zašto samo meni ništa ne valja? Da li me to neko mrzi? Da li imam neki problem sa svojim okruženjem? Da li imate dokaz da je neko ko je zaključio da ima problem sa svojim okruženjem, na kraju ispao jedini on u pravu? Ne.
Nažalost, takvo je iskustvo ovih vekova iza nas, da obično to znači nešto drugo. Ja ne mislim da u vašem slučaju važi to što je važilo za mnoge, ali vas molim da u svojoj kritici vlasti u kojoj ste bili, možda ste još uvek, kod vas se to ne zna, iz dana u dan, definišete šta su vaši utemeljeni stavovi.
Znači, samo mi kažite, kada ponovo dođete ovde, da li ste za to da je direktna ponuda i direktna prodaja dobra, ili je dobar način da se tu ide kroz tendere. Ako mi govorite da je kombinacija najbolja onda tu ulazimo u pitanje arbitrarnosti, a onda se nikada nećemo složiti ko je tu u pravu.

Evo, imamo jedan vrlo jasan dokaz, gospodine Pavloviću. Koliko se sećam, vi ste doskoro bili član Upravnog odbora NIS-a. Koliko se sećam, NIS kupuje naftu. Znači, vi sada kažete da je tender za kupovinu sirove nafte za 2002. godinu bio namešten, a vi ste sedeli u Upravnom odboru NIS-a. Vi predstavljate Inicijativu za normalnu Srbiju. Toliko.
To ste vi, gospodine, trebali da sprečite. Ne u novinama. U novinama svako može nešto da kaže. U novinama bilo ko može da kaže bilo šta. To je isto demokratija. Malo je gorka, ružna, takva, ali i to je demokratija, ali vi ste imali državnu obavezu, kao državni zvaničnik u Upravnom odboru, izabran od Vlade, da štitite interese ove države, građane ove države, da na to reagujete na zakonom predviđen način, a ne da pišete kroz novine.
Ili ste svesni da tu nema ničega od nameštanja, nego je to jedini način da vi politički opstajete, da kažete da ste vi za normalnu Srbiju. Ja sam govorio o normalnoj Srbiji, a vi ste sedeli u Upravnom odboru u trenutku kada ste videli da nešto ne valja, ili se to vama tada samo učinilo, pa ste svesni.
Ne znam šta vam znači da ste učestvovali u kadroviranju pravosuđa. Ja nisam. Otkud vama pravo da u tome učestvujete? Ko ste vi da u tome učestvujete? Još ako kažete da je to loše kadrovirano, kako ste dopustili da bude na tako loš način to urađeno? Slažem se, ako ste to mislili, da u jednom delu pravosuđa imamo jako loše kadrove i za te kadrove nije kriv ni ministar Batić ni Vlada Srbije. Pitajte Vrhovni savet pravosuđa i pitajte sebe. Vi ste kadrovirali sudije, nije Vlada Srbije kadrovirala sudije, svi vi koji sedite ovde, i opozicija i poslanici vlasti i neki koji su bili tamo - ovamo, i neki koji su za normalnu Srbiju i neki koji su za neku drugu Srbiju.
Prema tome, molim vas da mi kažete, to mene jako interesuje, sve detalje o nameštanju tog tendera za sirovu naftu.