Nije replika, a možda i jeste ipak, ali da je izašao gospodin Mihajlov, normalno da ne govorim njemu, pošto on to zna, nego govorim gledaocima koji imaju manje vremena da se sa tim upoznaju.
Moguće je da je gospodin Zaharije Trnavčević prepoznao da gospodin Labus ne može da pobedi i da nije ono što treba Srbiji u tom trenutku, u oktobru i decembru prošle godine, i da je dao svoje poverenje, javno, kandidatu Koštunici, ali ga je Koštunica nakon toga izdao, bar dva puta. Poslednji put sada kada se nije kandidovao na novim izborima, gde bi i gospodin Trnavčević, ja vam kažem i Demokratska stranka podržali Koštunicu da se kandidovao, da završimo taj posao. To smo ponudili i prošle godine, ako se sećate.
Ali, da ne ulazimo u pitanje korupcije, ja sam tražio razrešenje ministra za saobraćaj i telekomunikacije zbog sukoba interesa koji nije još uvek definisan pozitivnim zakonskim propisima, ali se nameće kao jedna prirodna situacija. Kada nekoga uhvatim u korupciji, ja podnosim krivične prijave, a ne tražim njegovu smenu. I to se dešavalo i do sada, i ima za to puno primera, nažalost, te krivične prijave nisu još uvek sve aktivirane i to govori o jednom delu pravosuđa.
Želim na kraju samo da kažem da sam ja postavio pitanje da li želite da se radi dalje dok ja i dva ministra nismo ovde. Mislim da je odgovor da, da želite, niko nije rekao da se prekida rasprava.
Onda vam želim uspešnu raspravu, želim da ostali ministri daju sve informacije o onome što je radila Vlada u poslednje tri godine, jer do sada nisu imali za to prilike, a u mom odsustvu potpredsednik Vlade koji će biti ovde da odgovara u moje ime biće gospodin Korać, koji je inače bio najredovniji od potpredsednika u ova tri-četiri dana. Hvala.

Samo kratko, pošto je ovde pomenuta stranka kojoj pripadam i jedna nemoguća situacija, a to je da bilo ko iz Demokratske stranke nekome obećava nešto zato što će dati potpis za neki papir na kom piše u zaglavlju - Demokratska stranka.
Mislim da ovde već treći dan slušamo priče o tome kako neki zamišljaju kako će se oni ponašati ako nekada budu vlast. Kao što vidite, i kao što ljudi koji gledaju ovaj prenos vide, to bi bilo strašno, ali nema opasnosti, neće biti vlast, tako da će ovo ostati samo, ne lepi, nego ružni snovi.
Vi ste pomenuli "Plavi most" i neko zelenilo oko njega. Razumem vaše interesovanje za "Plavi most", ali mislim da to nije tema rasprave o Vladi. Sve o urbanizmu će vam reći ministar za urbanizam, ali ja ću vam reći ono što ste pitali, vezano za ...
(Dobacivanje iz klupa.)
Ja ću da vam objasnim i "Plavi most", ako vam nije jasan. "Plavi most" je veliki problem ove države i zato je logično interesovanje
svake političke stranke i svakog političara da se ta anomalija našeg društvenog života iskoreni.
Ali, da vam kažem, oko spoljnopolitičkog definisanja ove zemlje i toga pod kojim mi pritiscima živimo, ja bih da vas podsetim da je taj zahtev američkog Kongresa o uslovljavanju pomoći koju Sjedinjene Američke Države daju Srbiji i Crnoj Gori postojao i 2000, 2001. i 2002. godine, i postojaće i ove godine, verovatno i naredne godine, kao što ste čuli, i to je ružno, to nije dobra vest i ne može da se nazove nekim dobrim odnosom prema nama, ali definitivno je da imamo i drugi deo te priče, a to je da to uslovljavanje nikad nije bilo sprovedeno do kraja, odnosno, da je ta pomoć ipak dolazila svake godine. Ali, to je manje važna stvar.
Nije tačno da ova vlada očekuje da živi od donacija. Nije tačno da ova vlada želi da od donacija pravi budućnost ove zemlje, pošto to niko živi nigde nije učinio, pa nećemo ni mi, niti je to bila ambicija bilo kada. Mnogo važnije je to što se desilo danas, pre neki sat, a to je da je potpisan stabilan status normalnih trgovinskih odnosa između SAD-a i Srbije. To je praktično ukidanje carine od nekih 20% na sve proizvode koji dolaze iz naše zemlje.
Šta je problem sa našim proizvodima? Slažem se da najveći deo proizvoda plasiramo na istočno tržište i to je loše, i to je posledica onoga što više nećemo da ponavljamo, onoga što se zove prethodna vlast. Naime, učinjeno je lošom vlašću, sankcijama i bombardovanjem to da su sada naši proizvodi tehnološki na mnogo nižem nivou nego što je stvarnost, da sva ona tržišta koja smo imali pre 10 - 20 godina više nisu naša tržišta, da čak ni tržište Kine više nije naše tržište.
Ja ne idem u Kinu da bih mogao da pomognem našim privrednicima da plasiraju svoju robu, jer oni koji to mogu su već to učinili sami, nego idem u Kinu da pokušam da rešim dugove koji su u zadnjih 10 godina stvoreni, a to su dugovi preko 600 miliona dolara. Da vas obavestim da smo na putu da jedan dug, a to je dug za sirovu naftu, NIS-a prema "Sinohemu" rešimo tako što ćemo dobiti jedan veliki otpis kamate, povoljne uslove za reprogramirani dug i duži period otplate. To je osnovni cilj posete Kini, nažalost.
Sigurno da će moći da se vide sve mogućnosti za političku saradnju, za privrednu saradnju, ali ova vlada neće voditi ono što se nekad zvalo partijsko - privredne delegacije, jer to vreme je prošlo. Nema šta bilo koja vlada da otvara bilo koje tržište, bilo kom privredniku, tako što će ga voditi za ruku. Vlada otvara tržište svoje zemlje time što stvara privredne uslove privređivanja u svojoj zemlji, što stvara dobre zakonske osnove za ekonomske odnose sa drugim zemljama, i to je ova vlada učinila.
Vi možete da govorite, govorim o predlagačima, sve, šta god vam padne na pamet, o privatizaciji. Ponavljam, privatizacija će biti na proveri ne samo danas, ne samo sutra, ne samo u drugom mandatu ove vlade, nego i posle toga, i kroz pet godina, i kroz 10 godina, i ja sam spreman da i tada dajem iste odgovore, kao i ovi ministri, da daju iste odgovore koje su vam davali danas i ti odgovori će i tada biti verodostojni.
Konačno, jedan mali osvrt na urbanizam i priče o urbanizmu i na poslovni prostor. Poslovni prostor koji drži Srpska radikalna stranka u Zemunu je na sudu presuđena stvar i ja neću u to da se mešam, samo sam više puta u poslednjih mesec dana odbijao ponude Srpske radikalne stranke da ćemo, ako taj prostor ostane, mi moći da računamo na to da ove rasprave neće biti i da će SRS da pomaže Vladu da opstane. To je lepa ponuda samo za one koji se hvataju za slamku; pošto ova vlada nema nikakav razlog da se hvata za bilo šta što prolazi kroz baru, nećemo tražiti ni od koga pomoć. Ne treba ovoj vladi, ne treba mojoj stranci, ne treba drugim strankama DOS-a bilo kakva podrška, ako ona ne dovodi do toga da reforme mogu dalje da se odvijaju.
Ja sam to rekao i ponoviću još nekoliko puta - ne treba nam podrška bilo koga ko nije za to da se reforme po svom smeru i po svom tempu ne nastave. Nemojte da se brinete za puko očuvanje vlasti, jer ova vlada se neće boriti. Možda ćete biti iznenađeni raspisivanjem izbora, prijatno ćete biti iznenađeni raspisivanjem izbora, ali definitivno nećemo ulaziti u bilo kakve takve varijante.
Ima primedbi, čuo sam u dobacivanju, neki su to i rekli da je Demokratska stranka postala socijalistička partija. To je delimično tačno. Naime, mi jesmo postali pridruženi član Socijalističke internacionale i to je jedan prirodan proces pozicioniranja stranke na tom nekom svetskom političkom nebu. Zašto smo ušli u to? Zato što je ova država, koja će nažalost još dugo imati potrebu da ima jak socijalni upliv države u život društva, zato što je ova stranka inače bila na centru, jedan mali levi centar neće smetati Demokratskoj stranci da nastavi svoj program. U toj internacionali ima puno stranaka koje su vladajuće u Evropi, u celom svetu i ja ne vidim ništa loše da smo mi u tom društvu.
Postoje neke druge internacionale, recimo, postoji internacionala u kojoj su partije koje su konverzativne, narodnjačka internacionala. U toj internacionali su i neke naše stranke i neki sledeći predlagači, pa recimo DSS, G17 plus, u toj internacionali su i neke druge stranke, kao što je recimo HDZ. Toliko o pozicioniranju stranaka.

Ja bih da nešto bude jasno. "Plavi most" je pomenut kao interesovanje za problem prostitucije. Ja sam to tako mislio i ne znam zašto vi reagujete na takav način kada je gospođa Gordana Pop-Lazić to shvatila na adekvatan način, što se videlo iz njenog malopređašnjeg nastupa. Nemam običaj ni da mislim, ni da činim bilo šta što bi moglo da uvredi bilo koga.
Drugo, da vas podsetim, ovo je rasprava o poverenju Vladi i nema razloga da se brani Srpska radikalna stranka. Danas ona nije u Vladi i neće biti.

Pa čak su i socijalisti daleko od spoljne politike držali radikale, svoju ikebanu u nekim nastupima, tako da vas molim, nemojte da kvarite teško uspostavljene dobre odnose Srbije sa mnogim zemljama, između ostalih zemalja tu je i Narodna Republika Kina. Oni jesu pomagali i hvala im na tome, kao i svi drugi, s tim što je sada došlo do toga da se naplati, nekoliko puta su menjane kamate, dovedene su sada na nivo koji je primeren onome što jesu kreditni odnosi u DžDžI veku među ozbiljnim državama i ja se zahvaljujem kineskom rukovodstvu i kineskom narodu na svemu što je učinio, a to nema nikakve veze sa vama.
Postoji još jedna stvar, vi kažete da je otkupljeno 1.600.000 tona pšenice 1999. godine ili ne znam koje godine, 2000. godine, ne znam koje godine, ali znam tih godina nije bilo hleba, nego je bilo da ustanete u četiri ujutro pa da kupite hleb. Gde vam je ta pšenica, šta ste sa njom radili, ne znam.
U svakom slučaju, nisam primetio da fali hleba zadnje tri godine, niti da su cene nešto, da se nešto drastično menjaju.
Gospođo Pop-Lazić, rekli ste na početku da o aferama nećete da govorite i ja sam normalno znao da to nije tačno, jer šta biste drugo govorili, ali nemojte da očekujete od ministara da govore o aferama, pošto nije njihov posao da stvaraju afere. Naprotiv, njihov posao je sve ono što su vam rekli, i nisu to izveštaji. Izveštaje koje su ministri dali, dali su nadležnim odborima i u svim odborima su ti izveštaji usvojeni jednoglasno ili sa jednim glasom uzdržanim i jednim glasom protiv. U tim odborima, koliko se ja razumem u ovaj parlament, sede poslanici paritetno svojoj zastupljenosti u plenarnoj sali, osim onih koji ne znaju šta bi radili u tim odborima ili koji imaju takvu politiku da ne treba da budu u odborima, ali, svejedno, oni su podneli izveštaje tamo, a ovde govore o tome šta je uradila Vlada.
Vi kažete - a, što se ne vratite na onaj deo zbog čega mi hoćemo da vas smenimo. Ja još nisam shvatio zašto hoćete da nas smenite, nisam shvatio, jer ste vi počeli sa puno podataka koji su bili, tobože, dokaz da je nekada bilo bolje. Rekli ste da Vladu treba smeniti zbog toga što je poremetila standard koji su građani Srbije imali 2000. godine - priznajem, jesmo.
Taj standard nije više takav kao što je bio, četiri i po puta su veće plate, to smo već govorili, realno je to tri puta bolji standard nego što je bio. I dalje daleko od onog standarda koji je potreban ovom narodu, koji zna za bolje, koji je bio u boljim uslovima, koji može bolje, ali, nažalost, period oporavka mora da traje duže od te tri godine.
U svakom slučaju, oko knjiga koje ste pomenuli, ja znam da su se mnogi hvalili okolo da imaju knjige, jesu u malim tiražima, ali ne lauferi, zvale su se - magistar javlja, i to negde od tamo sedamdeset i neke godine iz Sarajeva, pa se onda to polako preko Zenice približavalo Beogradu i evo sada kažu - magistar javlja iz inostranstva. U svakom slučaju, s tim što je novo izdanje - doktor javlja.
Da idemo mi kao što smo se dogovorili, to je prihvaćeno, očigledno da rasprava pokazuje da ste prihvatili i hvala vam na tome, na jednom razumnom pristupu ovoj raspravi.
Sutra će na dnevnom redu biti, što se tiče Vlade, a sve vezano za tačku koju ste vi inicirali, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvo vera, zajedno sa Ministarstvom kulture i medija.
U sredu će to biti Ministarstvo za rad i zapošljavanje, zajedno sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju i sa Ministarstvom građevina, a u četvrtak je trgovina, poljoprivreda i socijala. U sledeći utorak je MUP, Koordinacioni centar i pravda, u sredu energetika, saobraćaj i lokalna samouprava. To je raspored, da znate.
Biće zdravlje danas posle podne. Inače, da se dogovorimo, kada vi hoćete, poslanici, kada vi hoćete, pa vi ste tražili ovu raspravu.
Dame i gospodo moja draga, vi ste tražili ovu raspravu, vi ste tražili raspravu, sve u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom. Rasprava se odvija po Ustavu, zakonu i Poslovniku, a ako želite da prekinete raspravu, onda kažite - prekidamo raspravu, dajte da se glasa, i nema problema, što se nas tiče, nemate problema sa tim.
Molim vas za još malo pažnje, znam da je vreme ručku, svima je vreme ručku, samo još malo pažnje, ja sam vas zamolio da razmislite o tome da li treba da ide rasprava kada je delegacija Vlade Srbije u Kini, to je od srede ujutro do četvrtka posle podne. Od vas zavisi, što se tiče Vlade Srbije i mene lično, potpuno je svejedno, ali ja vas pitam da li hoćete da za to vreme traje rasprava ili da bude prekinuta, kako god se oko toga dogovorite, recite i mi ćemo to prihvatiti. Eto toliko.
Ja sam siguran da, bez obzira na izneverena očekivanja koja vi imate od Vlade Srbije, ali to jeste posao Vlade Srbije da izneveri očekivanja opozicije koja je u takvom obliku, jer mi radimo nešto po čemu se razlikujemo i ideološki i civilizacijski, na svaki drugi način, i to nije nikakva uvreda ni vama ni meni, naprosto, dobro je da u jednoj državi postoje i obrazovno, da postoje političke snage koje se razlikuju i da na izborima onda građani mogu da biraju između jedne i druge opcije.
Ja se ne plašim izbora, nikada se nismo plašili izbora, ni lično, ni stranački, ni ova koalicija, prema tome, od vas zavisi kada će biti održani izbori, ali to vreme odlučivanja kada od vas zavisi, to traje još dan ili dva.
A nakon toga zavisi od onih koji su upravo zaduženi za to, a to je vladajuća koalicija.

Kao i do sada, po starom lošem običaju, kada nemate šta da kažete i do sada ste zadnjih 15 godina potezali ime Zorana Đinđića. Upozoravam vas da sa tim prekinete. To ko je ubio Zorana Đinđića u istrazi je jasno dokazano i to će sud da presudi, a vi se plašite za ona mesta gde ćete vi odgovarati pred sudovima.

Postoji puno primedbi koje mogu vrlo opravdano da se stave meni na obraz, na rad, na ono što sam radio. Verovatno postoje primedbe koje mogu da se stave svakome od vas, ali je sigurno da bilo ko, ko je sa mnom radio, pored mene, zajedno, za ovih 10-12 godina u politici, a i pre toga u nekom drugom poslu, zna da ne lažem. To zna i vaš predsednički kandidat, a to zna i vaš predsednik.
Kada sam rekao da je nuđeno da se poboljšaju odnosi između SRS i Vlade Srbije, odnosno Demokratske stranke, to jeste bila ponuda da će, ako se ne sprovede sudska odluka, kakva god bude, oko Magistrata u Zemunu, SRS biti odani partner u senci. Znači, neće biti normalno, nego će koristiti svoje potencijale za obračune sa svojim nekadašnjim partnerima ili sa svojim sadašnjim partnerima. To nije ništa neobično. Takve ponude smo mi dobijali i ranije, godinama. U zadnjih deset godina je bilo puno takvih ponuda, ali, nažalost, za 10 godina niko nije shvatio da takve ponude ne mogu pozitivno da se prime u Demokratskoj stranci.
Što se tiče izbora, ponavljam da će izbora biti. To nije moja dobra volja, Vlade ili Demokratske stranke, nego će to biti odluka koja će biti zasnovana na pozitivnim zakonskim propisima. Sigurno neće biti 21. decembra, vama da pomognem. Sada je pitanje zašto radikali misle da je 21. decembar neki važan dan? Zato što su oni u svom razvoju počeli od trockizma, preko komunizma i svega drugoga, a 21. decembra je rođen Staljin. Oni misle da na taj dan imaju više šanse da pobede na izborima. Nažalost, neće vam uspeti. Staljin je mrtav, da vas obavestim i Tito je umro. Ovo je sada demokratska Srbija u kojoj postoji demokratska vlast, koja ne može da reaguje pozitivno ni na pritiske, ni na ponude koje su ispod svakog nivoa pristojnosti.

Gospodin Pavlović će se javiti za repliku i sada vam dajem još tri minuta. Devedeset posto onoga što ste rekli je nešto sa čime se potpuno slažem. Tačno je da je za Londonski klub bolje vreme bilo pre godinu i nešto dana. Tačno je da je za pregovore sa Rusijom i Kinom bolje vreme bilo pre godinu i nešto dana. Tačno je da je u tom perodu pre godinu i nešto dana te poslove radila Savezna vlada, odnosno Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Savezno ministarstvo finansija. Ja sam bio nemi svedok toga. Znači, tada je to bilo - videćemo, pokazali smo im, neka trpe, pokeraški fazoni tipa ko će koga da blefira, ima vremena, imamo Pariski klub. To je realno stanje.
Onog trenutka kada je Vlada Srbije mogla da preuzme te poslove, a ti poslovi su preuzeti marta ove godine, od tada do danas možemo da merimo šta je Vlada Srbije, jer ovo je srpski parlament, uradila na tom polju i mi sada imamo to da se teško borimo sa Londonskim klubom, godinu i po dana kasnije, da ostvarimo uslove koji su isti kao i sa Pariskim klubom. Nećemo da popustimo, biće teška borba, uspećemo.
Što se tiče Kine i Rusije, Rusija je pred završetkom, ukupan deo, sovjetski dug - SFRJ, srpski dug - Rusija. Nekih 50 miliona od nekoliko
stotina miliona je ostalo nedefinisano i nećete verovati da zavisi od toga da li će pasti ruska Vlada, jer su najave da je premijer Rusije spreman da podnese ostavku iz nekih njihovih unutrašnjih poslova i razloga. Inače, za Kinu vam garantujem da ćemo deo duga koji vas interesuje, posebno kao člana Upravnog odbora ili dosadašnjeg člana Upravnog odbora NIS-a, prema "Sinohemu" da rešimo.
Što se tiče šećera i preferencijala, tačno je da su oni uvedeni kada je došla ova vlast voljom građana, potpuno se slažem. Najveću zaslugu za to imaju građani. Imali smo posao tehničkih izvođača radova, ono što su građani hteli, a naše je da to sprovedemo. Ono što je rađeno za ove tri godine je ono koliko se moglo. Tačno je da su preferencijali ukinuti posle nekoliko meseci, posle dve godine. Isto je pitanje za Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sećam se dve sednice vlade, a o tome postoje zapisnici, pa nema razloga da mi verujete, proverite, to su javni dokumenti, na dve sednice je to bila tačka dnevnog reda i gospodin Labus je rekao, ne, tu nema ništa, to je priča i to je otišlo u fejd aut.
Bio sam savezni ministar unutrašnjih poslova, a za to vreme se ova država vratila u Interpol, potpisala sporazume o read misiji sa svim zemljama, sporazume o policijskoj saradnji itd. Prema tome, imam čime da se tu pohvalim.
Imaćete tri minuta, ima još jedna stvar koju ste pomenuli, a to su oni koji su razgovarali sa premijerom. Mislite na one privrednike. Sada vas pozivam da mi kažete, dajte mi privrednike koji nisu sa mnom razgovarali, a koji su uspešni na bilo koji način mereno. Nisam ja zvao te ljude. Ne stidim se što sam sa njima sedeo. Njihova je bila inicijativa, a moje je da to prihvatim. To su ljudi koji su 50% izvoza ove države i više od 50% profita koji se stvara u ovoj državi. Ova vlada i ja lično, bilo ko iz ove vlade neće učiniti, niti je učinio bilo šta da njih sačuva od bilo kakve krivične ili druge odgovornosti. Ali niko nije pokrenuo nikakvu odgovornost, ni nadležni organi, ni poslanici, ni opozicija. Svi iz opozicije su sedeli sa tim ljudima. Svi iz sadašnje opozicije dobijaju ili su dobijali novac od nekih od tih ljudi. Svi nezavisni mediji imaju reklame gde su te kompanije, a posle se groze što se neko sa njima viđa. Ova vlada neće da laže.
Neko je malopre rekao da postoji operacija koja je bolnija od bolesti, a postoji i anestezija. Mi ne želimo da držimo narodu anestezije. Vi ste držali narodu anestezije. Govorim o crveno-crnoj, braon, žutoj, ili ne znam kojoj koaliciji. Vi ste ih držali u anesteziji, a mi ćemo ih držati u surovoj realnosti, dok je ona surova, sa namerom da ta realnost ne bude toliko surova. Od tog stava nećemo odustati ni posle ove rasprave koja, vidim, postaje dosadna, niti posle mnogih drugih rasprava, a biće puno rasprava u kojima će Demokratska stranka i druge stranke koje su sa nama u Vladi da učestvuju narednih godina, dok Srbija ne postane država kojom će svi biti ponosni. Vi verovatno ili većina vas, to ne govorim prethodnom govorniku nego drugima, nećete biti ponosni Srbijom nikada, ali to je vaš lični problem. Tu ova vlada ne može da vam pomogne ništa.

Odgovaram poslaniku koji je sada govorio, i javnosti. Vi predlažete da se razmontira sve i da onda stvaramo novo. To je, gospodine Pavloviću, jako lepo, samo što je nemoguće. Šta između? Šta će da rade milion i po penzionera i milion nezaposlenih i svi drugi? Dajte mi vi kandidata za šefa BIA-e? Da li će to da bude neko ko je iz NGO-a, ko je iz baletske škole ili ko je, ne znam, prvi građanin koji ovde naiđe. Svuda u svetu, svuda u državama u tranziciji su u tim službama ostajali ljudi koji su iz tih službi bili, samo što je bilo dokazano da nisu bili umešani ni u kakve prljave radnje.
Druge stvari koje pričate, o privatizaciji, a o tome će sutra Vlahović da vam kaže više, ali samo da vam kažem, kada bi bilo to da cementaru može da privatizuje svako, a ne samo onaj ko se bavi tom delatnošću, to je savršeno mesto za pranje para, gospodine Pavloviću. To je savršeno mesto za pranje para. Zato nema privatizacije tih velikih firmi, osim od onih koji već to rade, koji nisu bojler za pranje para, nego su firme koje mogu da dalje razviju celu tu firmu.
Treća stvar, oko "Sartida". Prvo, taj ugovor ne postoji, o kome ste rekli. Ko se sa kim slikao? Pa, i vi ste se slikali pored Demokratske stranke, pa vam to ništa ne znači. Znači, pustite to ko se sa kim slika. Takav ugovor o kome govorite ne postoji, ne postoji ni 80% onoga što ste rekli sada, kao pokušaj da to budu činjenice. US Steel Srbija je jedina kompanija iz sveta koja se zainteresovala za nastavak proizvodnje u "Sartidu". Ona je kupila "Sartid" kroz proces stečaja, sa čim Vlada Srbije nema direktne veze. Sa "Sartidom" Vlada Srbije želi da ima puno veze, jer tamo ima nekoliko hiljada ljudi koji treba da rade. Oni će raditi tako što će novi vlasnik, poštujući sve propise koje su ova skupština i Vlada Srbije doneli, da zaposli te kapacitete. Voleo bih da sutra dobijete pravo na repliku i da vam gospodin Vlahović da još šire objašnjenje.

Vrlo kratko, da bismo imali, čini mi se, zajedno više uslova da ova rasprava da svoj rezultat, odnosno da Vlada pokaže šta je uradila, da vi o tome steknete najbolji utisak koji će biti odlučujući u vašem odlučivanju da li ćete glasati "za" ili "protiv" Vlade, mi smo se dogovorili u Vladi da u narednim danima imamo predstavljanje rada pojedinih ministarstava, tako da je za danas predviđeno da vam govore gospodin Pitić i gospodin Đelić o radu svojih ministarstava, a da u ponedeljak, ako se stigne sa ova dva izveštaja danas, gospodin Korać, potpredsednik, govori o zdravlju, gospodin Gašo Knežević o svom resoru i gospođa Anđelka Mihajlov o zaštiti životne sredine.
Postoji i dalji redosled za naredne dane, tako da mislim da bi to bilo dobro i za inicijatore ove rasprave, i za jedne i za druge, i za one koji će samo glasati o tome, a i za Vladu, da tako uredimo naš rad da bismo imali više prilike da kroz ovakav pristup na sistematski način utvrdimo šta je radila Vlada. Samo to za početak.
Inače, za svako pitanje koje imate u međuvremenu, koje nema veze sa ovim rasporedom, tu smo potpredsednici ili ja, da damo na to odgovor.

Ovo je bio nepristojan pokret rukom, uperen prema meni, da sam ja kriv zbog toga što neko danas ne slavi svoju slavu sa svojom porodicom. Prvo, da se pridružim čestitkama, čestitam svima onima koji slave slavu Sveti Luka.
Drugo, ni na koji način niti ja niti bilo ko u ovoj državi nije uticao na odluku, ja mislim časnu odluku, da ne ulazim u ciljeve te odluke, dr Vojislava Šešelja da se preda Hagu. On je otišao, koliko se sećam, u Hag sam, uz sve partijske počasti i ja to vrlo poštujem i poštujem njegovu odluku da to učini i da tamo brani sebe; verovatno on misli da time brani Srbiju i biće dobro da je to tako. To je dobro za njega, za vašu stranku i za Srbiju, i preporučujem svima da se tako ponašaju. Ja ga tamo nisam poslao, niti bilo ko je u ovoj vlasti. Šta je ko činio, pojedinačno, u svojoj prošlosti, da li je činio ratne zločine, nije, to je na sudu jednom, drugom, trećem i na sudu istorije.
Što se tiče ovog, postavljamo pitanje da li ministri mogu da koriste izraz "izveštaj"? Onoliko ružne reči su izrečene na političkoj sceni Srbije u zadnjih 15-20 godina, pa i u ovoj skupštini, pa i sa ove govornice, i stvarno ne znam kako može bilo kome da smeta reč "izveštaj". Ovo nije tačka dnevnog reda - izveštaj o radu Vlade, zato što niste tražili izveštaj o radu Vlade. Nijednom Skupština nije tražila izveštaj o radu Vlade. Da je tražila izveštaj o radu Vlade, onda bi i dobila izveštaj.
Osamnaesti mart, pošto je predlagač ove tačke dnevnog reda SRS, sada sam shvatio da se traži izveštaj o radu, odnosno da vi želite da Vlada padne zato što niste zadovoljni njenim radom od 18. marta do današnjeg dana, odnosno do dana kada ste pokrenuli inicijativu za glasanje o nepoverenju. To je isto dobra vest. To znači da je i vaše mišljenje, kao i mišljenje najvećeg broja građana Srbije, da je srpska Vlada radila jako dobro do 18. marta ove godine. To je kompliment svima onima koji su učestvovali u njenom radu, a pre svega pokojnom premijeru koji je vodio tu vladu dve godine. O onome kako je radila Vlada nakon njegove smrti, sud će dati istorija; 6, 7, 8 meseci, koliko je tu prošlo, može da bude period oko koga može da se vodi rasprava. Ali, nemojte da uskraćujete ustavno pravo građanima Srbije koji su i ministri, da govore ono što misle da treba da kažu.
Tačka dnevnog reda je - inicijativa o glasanju o nepoverenju, ili kako se već zove, i mi se ponašamo shodno vašem predlogu i govorimo o tome šta je radila Vlada. Da li su to rezultati, da li je to izveštaj ili bilo šta, to nije suština rasprave. Vama smeta to što smo mi ušli u suštinu. Uvek je, predlagaču posebno, bila mnogo važnija forma nego suština. Mnogo su bile važnije parole nego ono što se radi. Ministrima koji sede u ovoj vladi je mnogo važnije šta su uradili, a ne kako je to primljeno sa jedne ili druge strane.
Juče sam rekao, i da ponovim, nismo mi dobili mandat od građana, prvo septembra, a onda i decembra 2000. godine, da bismo vladali, nego smo dobili mandat da menjamo. I ova vlada, kao i Vlada dr Zorana Đinđića kojoj ste sada dali pozitivnu ocenu, nastavlja taj posao, a da li ćete nju da ocenite pozitivno ili negativno, to ćemo da vidimo na kraju ove današnje rasprave. Hvala.

Mislim da današnja rasprava, osim ovog dela o čemu je govorio ministar Pitić, odražava i suštinu vašeg zahteva, odnosno vašeg pogleda na to šta danas treba da se desi u Narodnoj skupštini, a, što je još gore, šta treba da se dešava u Srbiji, što je protivno konceptu ove vlade, jer taj koncept je normalna Srbija. Zato ja pozivam predlagače da obavezno glasaju protiv Vlade kada dođe glasanje o ovoj tački dnevnog reda.
Što se tiče izveštaja, mene ne čudi što gospodin Mihajlov ne prati kalendar, pošto me je upozorio da ne znam, da nisam upoznat sa tim da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj. Da vas obavestim da po kalendaru koji mi priznajemo kao država svaka godina traje 365 dana, osim prestupne koja traje 366 dana, da ova godina nije počela 18. marta ove godine i nije završena 1. aprila ili 1. septembra ove godine, nego da ova godina još uvek traje, i oktobra i novembra i decembra meseca. Prema tome, ova vlada će podneti izveštaj o radu za 2003. godinu i tu nema nikakve dileme i to nije nikakvo nepoznavanje propisa.
Što se tiče izveštaja za ranije godine, obavešten sam da su ti izveštaji podnošeni odborima. Odbori su legitimna radna tela Skupštine. Nijedan od tih odbora nije tražio dodatni izveštaj da on bude i usvojen na sednici Skupštine, niti sam upoznat sa tim da postoji predlog bilo kog poslanika da se izveštaj o radu Vlade usvaja na sednici.
Prema tome, otišli ste iz suštinske rasprave, pozvali ste nas ovde da nas smenite, što je potpuno legitimno; vaša argumentacija nije usmerena prema Vladi, što je normalno, nego prema poslanicima koje želite da motivišete da zajedno sa vama glasaju protiv ove vlade. Sa naše strane mi smo došli da kažemo svima koje to interesuje, i vama kao predlagačima i drugim poslanicima i građanima Srbije koji mogu da prate ovu sednicu preko svojih televizora, šta je urađeno i da pokažemo i ovog puta šta je vaša politika.
Vaša politika je da vrlo precizno znate šta nećete i da nemate pojma šta hoćete, i to se pokazuje jako dugo; malo ste preuzeli to od ovog drugog predlagača za treću tačku, jer to je stabilna politika njihove stranke, ali to je poznato građanima Srbije i bez toga da im ja govorim.
Vi ste rekli - dole Vlada, i to je potpuno legitimno. Sa naše strane je cilj, da ponovim ovde, da dođemo i da govorimo o tome šta je urađeno, šta nije urađeno, zašto nije urađeno to što nije urađeno, a šta ćemo uraditi do kraja ove godine, do kraja sledeće godine itd.
Time ćemo građanima Srbije dati priliku da odlučuju o tome ko kakvu politiku vodi u ovoj državi i ja vas molim da sve argumente koje imate protiv ove vlade, čak i one argumente koji su potpuno posledica izmišljenih afera (i to su neki "argumenti"), da ih iznesete sada. Nemojte da trošimo vreme - ni vaše, ni ove skupštine, ni naših građana - u tome da se jurimo oko nekih poslovničkih zavrzlama koje realno ne postoje, koje vi stvarate, a da vas upozorim da ono vreme od 10,00 sati koje je predviđeno za ovu raspravu još uvek nije ni počelo.
Nemojte da optužujete nas da mi odlažemo taj istorijski dan kada će ovaj parlament odlučiti o našem poverenju ili ne, vi ga odlažete. Mi se ne plašimo tog dana, mi želimo da radimo i radićemo i posle tog dana, radićemo i sledeće godine, ali ne znam čega se vi bojite, nećete vi da budete raspušteni ako Vlada dobije poverenje ove skupštine.
Prema tome, uvek je bilo mesta za opoziciju u ovom parlamentu, pa će biti i sledeće godine, i 2005. i 2006. godine itd.

Usput, pošto je gospodin ministar Šumarac razumna ličnost, on nije hteo da se predstavi kao ekspert, zato što svi znaju da je on profesor na Građevinskom fakultetu. Prema tome, i ono poređenje je bilo neumesno, kao i sve promašene činjenice koje smo slušali celo poslepodne.
Usput da vam kažem da je, recimo, rečeno da se gorivo prodaje mnogo manje nego što je prodavano 2000. godine. Te godine je prodato 4.800.000 tona, a ove godine će biti 7.000.000. To je jedan dokaz. O tome da li se standard povećava ili se ne povećava, možete da uzmete sami da proverite da je jedan frižider u septembru 2000. godine koštao četiri i po plate, a danas je to 1,3. Jedan štednjak je bio 3,7 a sad je 1,7; da je mašina za pranje rublja bila 6,4 plate, a sad je 1,7; da je "jugo tempo" tada bio 89,5 plata a da je sada do 22 plate.
Što se tiče priče o onim vrlo jeftinim proizvodima koji su štitili osnovni standard građana, kao što je recimo jestivo ulje, koga tada nije bilo, a cena je bila takva da ste 166 litara mogli da kupite za jednu platu, ove godine možete da kupite 190 litara. Za šećer je odnos 187 kilograma prema 278 kilograma.
U svakom slučaju, očigledno je da poslanici koji su nas pozvali u ovaj parlament, u nameri da nam objasne da ne treba da budemo Vlada Srbije, rade dve loše stvari. Prva je ta što ne sede i time gube priliku da budu edukovani od strane mojih ministara i drugi deo je taj što i dalje odlažu početak rasprave svojim bezumnim govorima od nekoliko sati, koji niti imaju bilo kakvu činjenicu u svom sadržaju, niti pomažu bilo kome. Dva dana sedimo ovde i još uvek nije počela rasprava u okviru onih 10 sati.
Poslanici opozicije koji su tražili ovu raspravu žele da ova vlada ostane večito na svom mestu. Ja razumem tu njihovu želju, zato što nikada u životu nisu živeli ovako dobro kao što danas žive, kao poslanici opozicije, ali ipak mi smo jedna demokratska vlada koja neće večno da vlada, bar ne bez izbora. Ja vam obećavam da će ova vlada raditi svoj posao do izbora, da će onda nakon izbora opet, sa istim ovim podacima, sa malo boljim podacima nego što su ovi, sa rastom od 3%, 4% na godišnjem nivou, sa ciljevima da do 2008. godine otvorimo tih novih 200 i nešto hiljada malih i srednjih preduzeća i da u njima nađe posao oko milion ljudi.
Za ovu decu koja pobeđuju na svim takmičenjima i u zemlji i u svetu, u svim oblastima koje su važne za 21. vek (nažalost, čak ni danas najveći deo njih nema ni svoje radne sobe, ni svoje kompjutere), učinićemo sve, i to je posao ove vlade, ne za jednu stranku, drugu stranku, treću stranku, da ova deca završe škole u svojim sobama, sa svojim novim kompjuterima, da odu u svet da se edukuju i da se vrate iz sveta i da naslede ove ministre. Najveći broj njih je imao jedan takav razvoj, mogu da se podiče svojim biografijama, svojim diplomama i mogu da se podiče i sa onim što je učinjeno za poslednje tri godine, jedan mali deo te časti nosim ja, ja sam do neba zadovoljan zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo, dobar dan. Već sam se jednom zahvalio, ali ću još jednom da se zahvalim na prilici da Vlada Srbije može da govori o onome što je učinjeno za proteklih 1000 dana.
Kao što ste sami čuli od predlagača, početkom septembra je dat zahtev za ovo zasedanje i nije bilo nikakve dileme da će Vlada Srbije to prihvatiti, jer moram da priznam odmah da je najgori posao koji radi Vlada u svih ovih 1000 dana upravo da govori o onome šta je uradila. Marketing Vlade je jako loš, bez obzira na primedbe druge sadržine. Siguran sam da će to biti nauk da se za neko drugo vreme ova ista vlada, kada dobije novi mandat, bolje pripremi za taj deo svog posla.
Čuli smo u izlaganju puno toga. Jedno vreme sam imao koncentraciju da pratim ono što je predlagač govorila. Nakon toga je ono čitanje bilo malo teško i za samog predlagača i za mene, tako da tu nisam uspeo baš da pohvatam sve. Stavio sam nekih 30 tačaka koje su postavljene kao pitanja ili kao konstatacije, koje iziskuju da budu komentarisane.
Generalno, ono što je učinjeno za ovih 1000 dana, što je započeto akcijom velikog broja građana 5. oktobra, odnosno pre toga na izborima, a formalno od kraja januara 2001. godine, to je da je Srbija postala normalna država. Normalna država nije jednako savršena država. Normalna država nije jednako bogata država. Normalna država je država koja se sa svojom vladom, svojim građanima i sa svim institucijama i sa svim pojedincima snalazi u 21. veku manje-više dobro. To se dešava svima, u celoj Evropi, to se dešava ne samo u Evropi, to se u zadnje tri godine dešava i nama.
Ono što je bilo u Srbiji od 1990. godine naovamo bilo je potpuno bolesno i nenormalno. Ono što je bilo od 1945. godine pa naovamo bilo je na ivici normalnog ponašanja. To je najveći uspeh Vlade Republike Srbije. To je bio mandat koji su nam dali građani na izborima u decembru 2000. godine. To je jako teško prihvatljivo za one koji nisu navikli da žive normalno. To je jako teško da se prihvati od svih koji nisu normalni, svojom krivicom ili krivicom nekih drugih.
Teško je da živite tako što vam dan počinje tako što sunce izađe na istoku, a niko vas ne ubeđuje tog jutra da je to samo zbog toga što je to vlada nacionalnog jedinstva ili ne znam kako su se zvale te vlade, nego da je to prirodna pojava. Potpuno je normalno u normalnim državama i to da ima štrajkova. Nije normalno da sindikati imaju političke zahteve, a da političke stranke daju podršku sindikatima kada oni imaju političke zahteve. To se ovde dešava. To je samo deo slike na našoj političkoj sceni.
To je sumrak za one stranke koje su iz pozicije aktivnog političkog subjekta došle do toga da daju podršku sindikatima. Oni koji misle da se bave ozbiljno politikom u ovoj zemlji, sami treba da preuzmu posao političke borbe, a ne da guraju jadne sindikate, a posebno ove neuke koji nikada nisu imali ni sindikalne, niti kakve druge zahteve do pre godinu-dve dana ili do pre par meseci, kada su videli da više neće moći da budu u onim poslovnim prostorima koji su im dodeljeni ko zna kada i ko zna zašto.
Akcija ostanka u parku pod šatorima dok se ne ispune zahtevi, akcija koja treba da vrati, ne znam, obeležje revolucije, prekinuta je noćas zato što je nestalo vinjaka i zato što je bilo malo hladno. To je normalno. To prihvata ova vlada.
Normalno je i to što ako oko ove zgrade ili nekih drugih zgrada imate malo više policije, i to je normalno i to se dešava svuda u svim državama na celom svetu. Normalno je, nažalost, i to da u Srbiji nisu svi zaposleni. Normalno je, nažalost, i to da ima tačno blizu milion ljudi koji su prijavljeni na birou, ne znam koliko od tih milion realno traži posao. Videćemo kako će se primenjivati ovaj zakon, ali definitivno je da imamo puno podataka i da nije u pitanju milion ljudi.
Imamo jasan podatak da preko 3.000 pravnika sedi na birou, a da je upražnjeno 3.000 radnih mesta za pravnike. Imamo preko 2.000 diplomiranih ekonomista na birou, a da ima oko 1.800 praznih mesta. Imamo oko 4.000 praznih mesta za KV trgovce, a da njih 30.000 sedi na birou i neće da uzme te poslove. Imamo jasne podatke da je 250.000 ljudi bez kvalifikacija na spisku biroa, a da je prošle godine oko 30.000 potreba za radnicima ostalo nepopunjeno. Imamo puno podataka o tome da najviše veterinara koji čekaju posao na Savskom vencu i Vračaru, a fale nam veterinari po celoj Srbiji. To je realnost i to je normalna Srbija.
Imamo jasne podatke o tome da reforme bole i da reforme nisu popularne. To tako mora da bude. Ova vlada neće da se bavi šminkom. Nismo mi dobili od građana, i Vlada premijera Đinđića i ova koja je logičan nastavak te vlade, mandat da vladamo, nego da menjamo. Mi to radimo. Menjamo jednu Srbiju na ivici kliničkog stanja smrti u normalnu Srbiju, koja je teška, komplikovana, nije lako živeti u normalnim državama 21. veka, ali sada je normalno živeti u ovoj Srbiji sa svim tim poteškoćama.
Postoje dve vrste reformi, hoću da citiram pokojnog premijera, neuspešne i nepopularne. Mi smo se opredelili za nepopularne koje su uspešne i koje se ne dopadaju jednom broju ljudi. Verovatno nekada i preko 50% ljudi misli da je to teško i da to boli, to je tačno. Kao i svaka druga terapija i ova mora na početku da boli, a nekada možda i jače nego što je sama bolest imala intenzitet bola. Sve u cilju da se bolest odstrani. To će biti nastavljeno. To će raditi ova vlada i u svom drugom mandatu. To će svaka sledeća vlada morati da radi, jer samo tako možemo da nastavimo svoj put ulaska u normalnu zemlju.
Afere su takođe, nažalost, deo normalne države. Da li su one tačne ili nisu, da li je to projekcija političkih protivnika koji žele time da dođu na vlast, što je isto legitimno, ili je to osnovano, to je tačno, to je ono što mora da se dokaže u institucijama. Treba da se donese zakon o sukobu interesa, ali i bez tog zakona moraju da postoje neka pravila koja moraju da se poštuju.
Svako onaj koji je iz vlasti radio zloupotrebe sa institucijama vlasti i bez tog zakona će biti van pozicije vlasti, a naći ćemo načina da bude i osuđen za to, i u to budite sigurni. To važi za sve, bez obzira iz koje su stranke, iz koje su koalcije, bez obzira šta su radili 5. oktobra ili šta su radili sada. Tu dileme nema. To je normalno.
Normalno je i to da građani kažu da imaju manje para nego što im je potrebno. Moram da otkrijem tajnu, to je svetska bolest i svuda je to tako. U američkom snu o bogatstvu sanja 99 posto ljudi, ali živi par posto ljudi. Nažalost, to je i ovde. Svet nije pravedan, ali takav je i nije ga dosova vlast napravila takvim. On jeste takav. Čujem primedbe - evo, sada ima svega. Ima, pune su radnje, sve je legalno, imaš markicu, imaš poreklo robe, ali nema para. Moramo da jurimo pare.
Nekada smo jurili za šećer, za ulje, za hleb, za ne znam šta sve, za gorivo, a sada moramo da jurimo za pare. Tačno. U celom svetu, od Švajcarske do Albanije i koju god hoćete drugu kombinaciju, tačno je da se juri novac da bi se standard svoje porodice digao na viši nivo. Tu nema dileme. To nije samo ovde slučaj i to nije obećanje DOS-a da će neko dobiti besplatne sahrane ili da će svi raditi. Ne.
Uzmite to za šta nas prozivate, naš program, pa pogledajte šta tamo piše. Mada bi to bila prva opozicija koja od vlasti traži da sprovodi program. Vi ste bili protiv toga. Čak i oni koji su bili sa nama su bili protiv tog programa, ali to je za neku drugu temu. Reforme mogu da budu prekinute, ali to će imati katastrofalne posledice za našu državu. Ne vezujem reforme za opstanak Vlade. Ne, preživeće ova Srbija i to da možda ova vlada padne. Preživela je ona 500 godina pod Otomanskom imperijom, 40 ili 50 godina pod komunistima, 10 do 12 godina pod crveno-crnom koalicijom. Preživeće ona i to da ne bude ove vlade, ali vas uveravam da niko, čak i da želi, neće moći da vrati točak istorije nazad.
Ono što je ostvareno za ove tri godine, ono što je fundirano, niko neće moći da pokvari, čak ni oni koji sada pokušavaju da na ovakav način obore vladu. To se neće desiti. Jedino što je opasno, to je da li će ove reforme da se nastavljaju tempom i uspehom koji je postignut za ovih 1000 dana ili će to biti usporeno. Brže neće moći, ne zato što smo mi bili supermeni, posebno pametni, eksperti najbolji na svetu, nego zato što je ovo učinjeno do sada bilo moguće da se učini do sada.
Nađite mi u ovoj raspravi, u bilo kojoj raspravi, jednu stvar koja je mogla da bude učinjena, koja ima opšti karakter, a da nije urađena za ove tri godine. Jednu jedinu stvar. Možemo i na taj način da govorimo o tome da su neki ministri mogli da budu promenjeni. Jesu se promenili. Da vas podsetim, sedam ili osam ministara je ušlo i izašlo iz ove vlade. Neki su podneli ostavke, pa su pobegli, neki su naterani da daju ostavke, pa su isterani, i to je isto obeležje jedne normalne države.
Ono što je definitivno merilo, to je da je ostvaren stabilan ekonomski rast. On nije ogroman, on nije 10, ni 15 posto godišnje, zato što je to nemoguće. Ako uzmemo neki primer, kao što je Kina, sa stabilnim velikim privrednim rastom, mi u državi koja je uništena katastrofalnom vladom u zadnjih 12 do 13 godina, bombardovanjem, sankcijama, ne možemo da očekujemo čudo.
Rast je bio veći nego u bilo kojoj drugoj državi u tranziciji od 90. naovamo. To možete da proverite, ne u našim podacima, ako im ne verujete, mada im ceo svet veruje, nego u onim podacima koji se čine vama da su relevantni. Ali, to nisu ovi podaci vezani za 61. i 65. godinu. Taj deo govora nisam shvatio oko zaduživanja.
Ono što je jasno, to je da je inflacija smanjena 20 puta, da je bruto društveni proizvod bio 820 dolara, a sada je 2.570 dolara per kapita. Sa malo napora možete da dođete do toga da je to četiri puta više, da je plata bila 35 i 40 evra, da je danas blizu 200 evra, da je u isto vreme i potrošačka korpa poskupela i to ona ista sa svim troškovima, i sa komunalijama, i sa strujom, i sa odećom i sa svim živim, da je ona poskupela oko 60 i nešto posto, pre svega zbog usklađivanja cena, onih cena koje su bile jako niske, ali za koje niste mogli da kupite ništa.
To su podaci. Da je devizni priliv od turizma katastrofalan i danas, da je to 120 miliona dolara, ali da je bio 28 miliona dolara. Da su kroz privatizaciju, koju ste napadali i koja je ocenjena od svih koji su u njoj učestvovali, bilo da su odavde, bilo da su spolja, bilo da su samo pratili to, bilo da su to ocenjivali, najbolji sistem privatizacije koji je ikada primenjen. Bez obzira na to šta ćete dati kao primedbu bez osnova, ima tu nadležni ministar, danima će vam objašnjavati sve što vam nije jasno iz te oblasti i to je njegova obaveza kao ministra kome ste vi dali poverenje.
Da se vratim na neke od tih 35 pitanja, koja su mi postavljena. Prvo je bilo Hag. Koliko znam, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je sam otišao u Hag. Za mene kao jednog prosečnog građanina Srbije je to dokaz da je taj čovek priznao taj sud. Ne mogu drugačije to da shvatim. Prema tome, svako drugo tumačenje bi bilo neobično, a onda zašto govorite o Hagu danas. I vi ste sarađivali sa Hagom i poslali ste dvojicu ljudi tamo 96, 97. godine. Prethodna vlast, ne znam da li ste bili ili niste bili u njoj u tom trenutku, pošto ste ulazili i izlazili, taj fikus je unošen i iznošen na razne načine. Ali, definitivno Hag jeste naša realnost koja nije dobra. Ima svoj početak i svoju razradu.
Početak tog Haga nije u Savetu bezbednosti, nego u ludačkim odlukama koje su donošene na Dedinju 90, 91. godine. Kada je neko imao ambiciju, a neko i glasno govorio da će milion Albanaca za 24 sata da protera preko Prokletija. To ste vi govorili. Srpska radikalna stranka. Šta ste uradili? Pobegli ste. Imate vi ambiciju da će Knin biti srpski. Možete vi da imate ambiciju da ćete vi biti ozbiljna partija, ali to se neće desiti, kao i sve druge vaše ambicije. Ne mislim da je vaša greška to što nije ostvareno, to bi bilo katastrofalno da je ostvareno. Tako se ne vodi politika u 20. i 21. veku. U Srbiji je moglo da se živi pre tih ludačkih ideja koje su proizvele Haški sud. Moglo je da se živi pod komunizmom Tita mnogo bolje nego pod vašim "nacionalizmom".
Nažalost, desilo se to što se desilo. Bilo je ratnih zločina, bilo ih je i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i njih su činili i Srbi i Hrvati i Muslimani i Albanci, ne kao narodi, nego kao pojedinci. Svi ti koji su činili ratne zločine moraju da odgovaraju. Tu nema dileme. Važi za sve. Zato je naša obaveza da sarađujemo sa Hagom, i iz toga što smo članica Ujedinjenih nacija, što je isto normalno stanje, za razliku od vašeg vremena, i zbog toga što imamo domaći zakon koji moramo da poštujemo.
U tom zakonu je jasno definisana i situacija kada nadležni državni organi mogu da iz razloga zaštite interesa države uskrate saradnju sa Haškim tribunalom. Da je odlože, da traže objašnjenja i mi ćemo to tražiti za ova četiri generala.
Građanima je gore, bila je druga teza. Verovatno da, verovatno nekim građanima jeste gore. Najveći broj tih građana sedi u opozicionim klupama u ovom parlamentu. Vama je gore, vi ste bili zajašili, mislili ste da će to da traje doveka, a nažalost svaka trka i svaki san ima svoje buđenje. Buđenje može da bude lepo, zavisi da li imate čistu savest, i može da bude teško kao noćna mora, i to vam se desilo.
Jedan deo građana, koji ne sedi u opozicionim klupama, jeste pogođen reformama teže nego neki drugi. To su oni koji su imali privid da negde rade, imali su radnu knjižicu, imali su pečat u njoj, pisano je da su zaposleni. Imali su običaj da odu na posao, bez obzira što tamo nisu ništa radili, ne svojom krivicom nego krivicom države i krivicom svog poslovodstva. Godinama su tako išli na posao, godinama su primali male ili nikakve plate, godinama su bili ubeđeni da nešto rade.
Živeli su od sive ekonomije, koju su potpuno opravdano morali da razvijaju da bi preživljavali. Možda je njima sada gore. Onima čije su firme, čija su preduzeća otišla u stečaj verovatno je gore, ali samo emotivno. Oni sada imaju veće prihode na birou nego što su imali plate. Nažalost, to isto nije dobro, ali nažalost i to je normalna Srbija.
Devesta hiljada ljudi je na birou za zapošljavanje, ali taj trend povećavanja broja nezaposlenih nije došao nažalost sa DOS-ovom vlašću, došao je ranije. Imali ste 1996. godine 2.250.000 zaposlenih, a danas je to 1.800.000. U poslednjih tri godine je za sto i nešto hiljada podignut broj nezaposlenih, odnosno smanjen broj zaposlenih i to jeste realnost tranzicije, ali i to je, ako uporedite sa bilo kojim drugim podacima država u tranziciji, nešto što je normalno. Nije lepo, nije dobro, ali je normalno za ovaj period i to je jedini način na koji možemo da stvorimo čiste uslove, čist teren za građane jedne nove privrede.
Privreda koja je postojala, koja se ovde pominje kao industrijski kapaciteti koji nisu uposleni, nikada neće biti uposleni. Ti industrijski kapaciteti koji su neuposleni danas, verovatno i ne samo danas nego i zadnjih 10-12 godina, neće biti nikada uposleni ili zbog toga što su projektovani za tržište koje nikada nismo imali, a koje je pet puta veće nego što je ovo naše, ti tzv. nosioci razvoja, ili zato što je tu tehnologija toliko zastarela, a posebno u oblasti elektronike, da su ogromna ulaganja potrebna da bi se tu proizvodilo, a pitanje je gde bi to moglo sutra da se plasira i zato ne možemo da gledamo na privredu po tome da li možemo da uposlimo privredne kapacitete.
Ne, na privredu se gleda tako da li možete da prodate nešto, pa da onda pravite to što možete da prodate, a ne da proizvedete pa da se pitate - šta ćemo sada sa tim. To je jedna mala promena koja je nažalost istorijska i to jeste ono što jeste tekovina DOS-ove vlasti. Nema više zavesa iza kojih se krijemo, vidi se i ove su providne, nema više Potemkinovih sela. Ne, mi smo građanima dužni da kažemo istinu i mi je govorimo sa velikim rizikom da budemo nepopularni, sa velikim rizikom da se ovde stvarno skupi 50.000 radnika i to je normalno u normalnoj zemlji, da se skupi i 50.000 radnika.
Priče o izbeglicama. Čuli smo jednu potresnu priču o tome da je poslanica bila u autobusu i da je videla ženu za koju je procenila da je izbeglica zato što je loše obučena, što govori o njenom odnosu prema izbeglicama, a ne mom, govori i prebacuje nama izbeglice. Izbeglice nisu tekovina DOS-ovog režima. Izbeglice su problem sa kojim se mi suočavamo i koji mi rešavamo. Ne postoji nijedan građanin koji je došao kao izbeglica od 5. oktobra do danas na ovu teritoriju i postoji 600.000 izbeglica koji su ovde dolazili tako što ste ih, neki od vas glasno, a neki potajno, pozivali na to da će Beograd da ih zaštiti, pozivali beogradsku decu ili decu iz Srbije da brane to što je neko prodavao.
Knin, sećam se tog 4. avgusta 1995. godine. To je bilo, da vas podsetim, devet godina pre nego što je DOS uzeo vlast u ovoj državi. Išli su loši filmovi američke B produkcije u isto vreme kada su kolone traktora dolazile u ovu državu. Nemojte to da govorite nama. Naš je posao da se njima omogući da normalno žive. Mi smo njima dali lične karte i sve mogućnosti da normalno žive u ovoj državi, a vi im niste dali ni lične karte. Ne možemo da im damo kuće i posao zato što toga nema. Nije to pitanje naše volje, nego toga nema. Ako malo hoćete da pogledate na to šta radi ova vlada, očima kojima građani gledaju, onda ćete videti da Vlada svoju spoljnu politiku bazira upravo na tome da se izbeglice vrate tamo odakle su došli ili da bar mogu da raspolažu svojom imovinom koja je tamo ostala. To isto važi za Hrvatsku i to isto važi i za Kosovo i Metohiju.
Kosovo i Metohija, zajedno smo ovde bili kada je usvojena Deklaracija i rekli smo da nećemo tada da govorimo o krivcima i o zaslužnima, ali onda nemojte da to ponovo stavljate i da nas prozivate zbog toga. Čime je ova vlast pokvarila stanje na Kosovu i Metohiji? Čime? Time što smo razgovarali? Ponovo ćemo da razgovaramo i sa Albancima i sa međunarodnom zajednicom. To je jedini način da se nešto učini.
Drugi način smo videli i taj drugi način je doveo do toga da je ubijeno nekoliko hiljada Srba, da je njih preko 200.000 proterano ili pobeglo sa Kosova i Metohije i ova vlast neće taj način koji ste vi koristili da ponovo upotrebljava. Bili smo sa Srbima sa Kosova uvek kada je to trebalo i kada je bilo teško. Nije bilo puno prijatnih događaja, ali uvek kada je bilo teško smo tu i jesmo tu i to jeste prioritet naše spoljne politike.
Mi imamo sada, za razliku od bilo koje prethodne vlasti, možda od Titovog vremena pa naovamo, mogućnost da aktivno učestvujemo u rešavanju problema Kosova i Metohije. Taj problem nije lak, nije lako rešiv, ali uspeli smo da povratimo ono što je Milošević bacio iz svojih ruku, a to je mogućnost da mi rešavamo taj deo problema. Ne samo mi, ali ćemo moći da to radimo.
Čitam kako su pitanja dolazila i prihvatam da je jako veliki problem to što gospodin Pitić tri meseca nije podneo zakletvu, odnosno dao zakletvu i onda, ako oborite Vladu, on može bude još tri meseca ministar sam u sledećoj vladi, jer ne znam kakve to veze ima sa Vladom Srbije kao primedba. Oko nabeđenih eksperata, tu su članovi Vlade koji će sa vašim dopuštenjem narednih dana da vam govore o tome šta su uradili, šta nisu uradili, zašto nisu uradili to što nisu uradili i šta planiraju da rade dalje, a da li su eksperti ili nisu tu postoji više načina da se to utvrdi.
Rekli ste da smo mi grobar srpske privrede. Moguće da je to tačno. Vi ste ubice srpske privrede. Prvo, to je jedno zanimanje koje je časno i koje ima svoje istorijsko i svako drugo opravdanje, ali ubistvo srpske privrede je urađeno u vaše vreme. Govorim o onima koji su predlagači za ovu tačku dnevnog reda. Vi ste nas prozvali i kao lepo vaspitan momak, malo stariji, pristao sam da sa vama govorim, a ako bude i ovaj drugi deo rasprave, onda smo i tu spremni da odgovaramo njima.
Građani Srbije znaju šta mi radimo, vi ne znate i zato vama govorim. Ubili ste srpsku privredu ideološki odavno, ali ste je ubili i kroz hiperinflaciju 1993. godine, i burazerska privatizacija, zemljačka privatizacija, siva, odnosno crna, odnosno crveno-crna ekonomija je obeležje vašeg bitisanja na poziciji vlasti, a ne nešto što ima veze sa ovom vladom.
Dugovi; bila je jedna vrlo opširna priča o dugovima od 1961. naovamo. Rođen sam krajem 1960. i nadam se da nisam kriv za dugove od 1960. naovamo. Dugovi koji su stvoreni u zadnjih nekoliko godina, to su dugovi koji su kroz tzv. soft kredite povoljni dugovi, koji su uloženi u obnovu infrastrukture ove države. To su krediti koji su uzeti za te namene. To ćete dobiti od nadležnih ministara, a nisu svi danas ovde. Nažalost, neće moći da budu svih dana rasprave svi ovde zato što, osim najvažnijeg posla koji imamo, a to je da vama i građanima podnesemo izveštaj o tome šta smo radili, moraju da rade još neke druge poslove koji se tiču ove države. Mora neko da brine o penzionerima, o socijalno ugroženima, mora neko da potpisuje međunarodne ugovore, mora neko da rešava dugove koji su nasleđeni iz perioda za koji vi niste krivi, bar ne kao članovi SRS, verovatno kao članovi Saveza komunista.
Molim vas, ako možemo da se dogovorimo oko toga, pošto se na našu inicijativu radi petkom i ponedeljkom, da sreda i četvrtak budu neradni dani zato što sa jednom delegacijom moram da odem u Kinu, da bih rešio dugove koji su preko pola milijarde, a koje ste vi vrlo skoro, pre 10 godina, uzeli. Ne morate da prekidate ako nećete. Ostaće dovoljno ministara i potpredsednika da ovde brane Vladu. Ja ću morati da se bavim dugovima koji su vaše nasledstvo.
Takođe, postoji jedan veliki posao koji se zove rešavanje dugova sa Sovjetskim Savezom, SFRJ - Sovjetski Savez, odnosno Rusija - Srbija. Na kraju smo puta da i to rešimo. To nisu dugovi koje je stvorila DOS-ova vlast, to su dugovi koje će plaćati, nažalost, još uvek i naša deca, ali koji su drastično smanjeni i koji će dati pravu mogućnost da se stvori novi impuls naše razmene i sa tim velikim državama u svetu.
Kaže se da Koraćev izveštaj o propustima u radu organa bezbednosti prilikom ubistva dr Zorana Đinđića nije bio dostupan javnosti. Bio je dostupan javnosti.
Za blokade i štrajkove, rekao sam da je i to normalna Srbija.
Zakon o izgradnji je napadnut kao nesprovodljiv. Ministar će to da brani. Sećam se urbanističkih uspeha opštine Zemun jedno vreme, kad su ti građani, nažalost, morali da trpe vlast jedne stranke koja je pokrenula pitanje poverenja vlasti. Mislim da još uvek postoje jasni tragovi vašeg uspeha na tom delu.
Što se tiče legalizacije objekata, to nije pljačka, to je mogućnost da ljudi objekte za koje su godina izdvajali, gradili, sami mešali malter, nosili cigle, da mogu te objekte da uknjiže i da uđu u neke nove obligacione odnose, neke nove kreditne odnose koji će im pomoći da se bolje snađu u svim iskušenjima 21. veka. To je normalno.
Kaže se da postoje laži koje emituje Vlada preko svojih medija. Pitam vas koji je to naš medij? Dajte mi jedan medij koji možete da nazovete. Uzmite danas novine, pa vidite šta govore ti svi naši mediji o nama, a šta govore o opoziciji. Meni to ne smeta, ali mi smeta kada kažete da imamo naše medije. To ne postoji, niti nam trebaju, niti ćemo ih imati, jer smo i tu naučili lekciju od onoga kako ste vi radili. Nećemo nikada uzeti nijedan medij.
Kaže uvodničarka da je u zdravstvu situacija jako loša. Ne bih se složio sa tim da je jako loša, ali se potpuno slažem da tu nije učinjeno ništa, zato što smo imali dva kadrovska promašaja na pozicijama zdravstva, zato što smo imali arhidemagoge koji su bili posledica koalicionog dogovora, nažalost, koji su unazadili zdravstvo jedno vreme i napori drugih ministarstva su doprineli tome da i lekari i medicinske sestre imaju tri-četiri puta veće plate nego što je to bilo 2000. godine, da imate nekoliko stotina novih aparata koji su bili nezamislivi u bolnicama do pre dve-tri godine, što iz kredita, što iz pomoći, da imate lekova po tim bolnicama i da imate i štrajkove po bolnicama, što je takođe normalan život u jednoj normalnoj zemlji.
Mogu da nastavim posle pauze. Želim da vam kažem da ako ste očekivali da ćemo se braniti danas, sutra i prekosutra, ne, nećemo se braniti. I ja i većina ministara koji sede i koji su sedeli u ovoj vladi bićemo danas, i sutra, i kroz pet i kroz 20 godina ponosni što smo učestvovali u jednom projektu koji se zove normalizacija stanja u državi Srbiji.

Prekinuo je sat, zato što je bila pauza. Kao zakleti legalista poštujem sva pravila, kao što znate, ali bez navodnika, pravi legalista.
Skupio sam one primedbe koje je gospođa Pop-Lazić rekla, vidim da je nema, ali siguran sam da njene kolege stoje iza tog govora. Vidi se da je to bio jedan kolektivni rad na tom govoru.
Pomenuta je sekta gospodina Gaše Kneževića. Uveravam vas da će, kada se pojavi ovde, morati da vam kaže da li je delio bilo kakve propagandne materijale, bilo koje sekte. Ne verujem. Ne verujem, ali ono po čemu će on biti upamćen, to je da je on ministar koji je vratio veronauku u škole, uz odobravanje i neodobravanje nekih, to je zavisilo od političkih stavova. Iskreno mislim da je veronauka morala da bude uvedena, kao što je i izbačena iz škola, izbačena je na silu. Uvedena je sa malo više energije nego što je to uobičajeno, ali mislim da nije moglo da bude na neki drugi način.
Zamereno je na ceni električne energije, da je cena električne energije jako velika i da je to veliki udar na budžet i onda su tu izneti neki podaci koji nisu tačni. To je da je cena grejanja u jednom mesecu 1,18 prosečnih plata, što nije tačno. Moguće je da je grejanje za celu sezonu na tom nivou, ali definitivno je da nikad grejanje ne može da bude tako skupo. Ono što je urađeno u ceni električne energije, to je da je ona dovedena blizu onog nivoa koji je neophodan da sistem sam funkcioniše, odnosno da se proizvodnja struje i njena distribucija ne finansira iz budžeta.
Ne razumem taj problem, da kažu da je cena struje skupa, jer građani plaćaju struju, bilo da je plaćaju direktno po cenama za kilovat čas, bilo da je plaćaju iz budžeta, odnosno kad Vlada finansira proizvodnju struje. Došli smo do nivoa da će možda sledeće godine biti potrebno još jedno usklađivanje u nivou od nekih 15% i da će to biti kraj.
Grejanje na struju inače, pošto je bilo pozivanja na Evropu i na DžDžI vek, nije obeležje ni Evrope ni DžDžI veka, i upravo je grejanje na neke druge energente mnogo primereniji način nego što je to grejanje na struju. Niko to ne radi osim nas. Neki to moraju, ali mislim da je sa ovim sređivanjem toplana i celog tog sistema situacija mnogo bolja i da to više neće biti opterećenje.
Što se tiče same struje, otkada je normalna Srbija ogromna razlika je u tome što sada struju dobijete tako što, ako vam treba svetlo, upalite prekidač, ne morate da gledate koja ste zona, koliko je sati, kada ćete biti isključeni, da li smete da uključite rernu ili bojler. Ne, danas se struja troši i plaća.
Što se tiče reforme poreskog sistema, moram da kažem da je tu učinjeno jako mnogo, da time možemo da budemo zadovoljni i da ostaje samo još jedan važan deo, a to je porez na dodatu vrednost. Već sam vas zamolio prošli put, a i sada vas molim da nakon zaključenja ove sednice ipak stavite na dnevni red i tu tačku, jer svi oni koji žele da se bore protiv sive ekonomije, a svi govore da to žele, najbolji način za to je da se uvede porez na dodatu vrednost i onda siva ekonomija postaje, maltene, neizvodljiva.
Što se tiče priče o tome da dolaze neki iz sveta, pa nam ovde govore s kim će da pričaju, gospodin Solana da je izbacio potpredsednika Jovanovića i takve neke druge varijante, možda je to bilo nekad, ne znam, nisam učestvovao u vlasti ranije, ali od 2000. godine naovamo se to nije desilo. To je nešto što ne treba da se posebno dokazuje. Niti meni, niti prethodnom premijeru niko nije ni nalagao bilo šta, niti pretio bilo čime, niti uslovljavao bilo šta sa bilo čim, a da to nije bilo javno. Ako je javno rečeno - morate da uradite to, morate da uhapsite Ratka Mladića i da povučete tužbe prema NATO zemljama ako hoćete da budete u "Partnerstvu za mir", onda je to informacija, onda to nije ucena, onda to nije tajni dogovor. Tako će biti i dalje. I to nije baš uvek prijatno i uvek lepo, ali to je normalna Srbija.
(Glasovi iz sale.)
Ne podnosim ostavku samo ekskluzivno za Nišliju iz Srpske radikalne stranke.
Obeležje ove vlade, za razliku od mnogih vlada još iz Titovog vremena pa naovamo, u tome je to što ova vlada jeste međunarodno priznati faktor, da ima komunikaciju sa svetom, ne samo sa nama dalekim, ali prijateljskim zemljama, kako ste krstili one zemlje čijih imena ne možete da se setite, neki od vas, nego sa relevantnim političkim faktorima. Ako uzmemo sedam poslednjih dana, imao sam priliku da razgovaram sa šest premijera i jednim predsednikom. To nije ništa posebno i to nije nikakav poseban uspeh, to je naprosto stanje stvari i to je normalna Srbija.
Neko je govorio, gospođa Pop-Lazić, o međunarodnim arbitražama koje su posledica privatizacije, a koje nisu urađene na valjan način. Ne znam da postoji neka takva arbitraža, a ministar Vlahović će vam dati više informacija o procesu privatizacije. Znam da postoji jedna međunarodna arbitraža u Parizu i da se ona tiče "Galenike", što nije privatizovana po zakonu koji je donet 2001. godine, nego nekim dogovorom u kome su učestvovali neki predstavnici ranijeg režima. I ta arbitraža će biti dobijena sa naše strane, kako nas uveravaju advokati koji tamo zastupaju interes i države Srbije i Republičkog fonda zdravstvene zaštite.
Gospođa Pop-Lazić je govorila o Dinkiću i Labusu, ne komentarišem, to nije Vlada, dala nam je kompliment da ne zna šta je dobro kod nas, što bi mogla da pohvali, osim što je rekla da smo lepo obučeni. Zahvaljujem na tome.
Pitanje je i njena sumnja u to da Srbija može da bude lider Balkana. Kažem da jesmo danas lider. Ako neko misli da nije tako neka mi kaže ko jeste lider Balkana danas, ako to nismo mi.
Rekli ste, u stvari to je rečeno od gospođe Pop-Lazić, da je uveden monopol na uvoz sirove nafte sa nejasnim ciljevima i da je to najdiskutabilnija odluka ove vlade. Ono što su jasne posledice, a to su ciljevi, znači, cilj je bio da se ostvari ono što su posledice te odluke, to je da šverca nafte ima onoliko koliko je to prisutno i u najrazvijenijim zemljama, znači vrlo malo, da su budžetski prihodi od akciza i poreza na naftu i naftne derivate nekoliko puta povećani, da mi možemo sada da slobodno kažemo da nam je tržište nafte i naftnim derivatima stabilizovano.
Kao što znate, u poslednje tri godine ne morate da kupujete molotovljeve koktele na uglovima ulica od litar i po sa nečim za šta kažu da je benzin, nego odete na pumpu, sipate gorivo i platite po cenama koje su i dalje najniže u Evropi.
Taj pristup će biti nastavljen još nekoliko godina do privatizacije NIS-a. Kada NIS uđe u privatizaciju, kada rešimo ono što je problem sa te dve rafinerije i sa "Petrohemijom" i kada se ovde stvori još bolja konkurencija, nego što je sada, onda neće biti potrebe za tom merom koja jeste kontroverzna, ali koja je dala vrlo jasne rezultate koji su jako povoljni i cena prerade je smanjena inače zadnjih dana.
Za potrošačku korpu sam vam rekao i da je jasno da je ona nekih 67 ili 68% veća nego što je bila pre tri godine, da su plate nominalno veće negde oko četiri puta, što znači da je umesto dve i po plate koje su bile potrebne za potrošačku korpu, da je sada nešto manje od jedne plate potrebno da se zadovolji ta minimalna potrošačka korpa.
Gospođa Pop-Lazić je rekla da su građani statistički mrtvi i verovatno je to bila i ambicija vlade nacionalnog spasa ili kako se to već zvalo; ne, nisu mrtvi, hvala na pitanju, živi su, nije im lako, imaju puno problema i najveći broj tih problema sami rešavaju, da bi deo tih problema rešili pomaže Vlada Srbije i to je normalna Srbija: da imate probleme, da rešavate probleme, da vas sreću novi problemi da i njih rešavate.
Onda smo imali jedno 15 minuta potpuno nejasnu temu koju nisam shvatio, kakve veze ima sa Vladom Srbije, a to je sindikalna saradnja, da ne postoji sindikalna saradnja, prihvatam, Vlada Srbije ništa nije učinila da bi se podigla sindikalna saradnja, jer to naprosto nije posao Vlade Srbije.
Da li je bilo socijalnog dijaloga? Da, više nego što je ikada bilo socijalnog dijaloga. Da li neki nisu zadovoljni kvalitetom tog socijalnog dijaloga? Da. Ko nije najviše zadovoljan - mi. Vlada Srbije je potpuno nezadovoljna socijalnim dijalogom.
Znači, postoji socijalno - ekonomski savet, tražio sam da mi se da koji su predlozi koje recimo ovaj sindikat koji organizuje proteste danas dao kao predlog dnevnog reda socijalno - ekonomskom savetu. Jedna tačka za tri godine, jednom su samo predložili, jednu tačku, ne sećam se, ali biće tu ministar, pa će vam on to reći i ovi protesti imaju puno galame.
I sindikalni protesti su deo normalne Srbije, ali su inicirani, ne nečim što se desilo u zadnjih mesec dana, tu se ništa epohalno nije desilo ni u privatizaciji, ni u socijalnom statusu, ni u poreskim reformama za mesec dana, jedino što se desilo, to je da su neki drugi sindikati postavljali pitanja na socijalno - ekonomskom savetu u prisustvu ovih sindikata, šta je sa 40.000 metara kvadratnih državne imovine koju koristi sindikat, zašto, ko sedi, pošto je javna tajna da je najveći deo toga dat u par zakupa, što je kao što sam već jednom rekao, protivzakonito.
Drugo, zašto bi sindikat bio finansiran iz tih izvora i zašto samo jedan sindikat? To što, ponavljam, sindikati imaju svoj sindikalni zahtev da Vlada podnese ostavku ili da bude smenjena, a da političke partije daju podršku, to je sumrak politike u ovoj zemlji.
Političke stranke treba da generišu sve političke procese, a sindikati da se opredeljuju prema tome koga će podržati.
Razumem ambiciju mnogih da budu lideri sindikata i to je bilo juče, juče je bilo i jasnih pokazivanja toga. Moram da vam kažem iskreno da je to potpuno prirodno i moja stranka želi da ima dobre odnose sa sindikatom koji želi da pomogne da se reforme u ovoj državi sprovedu, sa sindikatima, ne samo sa jednim, sa svim sindikatima koji su spremni da kažu - da, reforme su teške, reforme su bolne, ali znamo da moramo da prođemo kroz njih da bismo mogli da ostvarujemo ono što jeste jedan normalan život u jednoj normalnoj državi Srbiji.
Sa sindikatima koji kažu da treba prekinuti proces privatizacije ne možemo da sarađujemo i to je civilizacijska razlika. Ako vam treba jedan najjednostavniji razlog zašto mora da se izvrši privatizacija - to je zato što društvena svojina, niti je kada postojala, niti danas postoji u svetskoj praksi, ali ni u teoriji.
To je potpuni unikum ove države u nekom periodu ranije i kao i mnoge druge stvari koje su jedinstvene, a loše, te stvari moraju da se promene.
Proces privatizacije će biti nastavljen, imaće svoje pozitivne i svoje negativne strane; pozitivne strane su što imamo ove godine prihod od preko milijardu i 200 miliona evra, što je poređenja radi, duplo više nego prihod od privatizacije u sve tri zemlje koje žele 2007. godine da budu članice Evropske unije, znači, više nego u Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji zajedno.
To nisu privatizacije sumnjivih para ili ne znam kako se to već zove, ili kažite koja jeste pa da utvrdimo to, ali nema nijedne primedbe, niti na arbitraži, niti pred domaćim sudovima, prema tome, daj da ako ima tu problema kažemo koji su to problemi. Tih milijardu i 200 miliona su donele firme koje možemo da volimo ili da ne volimo, ali ih svi prepoznajemo.
To znači da su to velike kompanije koje neće ući u prljave poslove, ili se bar nadam, ili bar ne na našoj teritoriji, ali sa druge strane to garantuje da smo uspeli da ostvarimo neke od najvažnijih naših ciljeva, a jedan od tih ciljeva je da se stabilizuje tržište, da strani ulagači, kada ulože ovde, budu sigurni da će im se to isplatiti, da neće biti šverca koji će da ugrozi njihovu proizvodnju i da su sigurni da profit koji ovde ostvaruju iznose iz zemlje; i to nije prodaja nacionalnog bogatstva, to je potpuno prirodna stvar.
Svako ko želi, i vi koji radite nešto, i želite da tu nešto zaradite, i normalno je da to što zaradite bude što veće, i normalno je da želite da to iskoristite za povećanje svog standarda, a uloga države je tu da ti prihodi budu legalni, da se na njih plaća porez i da oni idu onim kanalima koji su dobri za razvoj jednog društva.
Prema tome, nema tu nikakve dileme oko toga da li je privatizacija uspešna ili nije. Ona jeste uspešna, paralelno sa tim ona otvara neke probleme koji se rešavaju i to je posao države; i to je normalna Srbija.
Dat nam je i primer Mađarske, kao negativan primer, voleo bih da mi kažete za jedan pozitivan primer, ako to nije Srbija - što ne mogu da shvatim da neko godinama želi svoju zemlju da pokaže najcrnjom mogućom, kakva ne može ni da se zamisli, a kamoli da postoji - dajte mi jedan dobar primer pa da se ugledamo na taj primer. Neko je malopre pomenuo Sloveniju, je li to ona ista Slovenija za koju ste rekli, neki od vas, da će da umre bez nas, je li to ta ista, pa kako to onda može da bude dobar primer.
Slovačka, što se tiče Slovačke, imamo jedno tri puta brži razvoj kroz ove tri godine, nego što su oni imali u prve dve godine. Koje god poređenje hoćete da imate, uzmite i pogledajte ga, po broju zaposlenih, po prihodu od privatizacije i od direktnih investicija, po prosečnoj plati, po svemu možemo da se poredimo sa bilo kojom državom, za prvih 1000 dana nijedna nije ostvarila ovo što je ostvareno ovde.
Da li je to dovoljno? Nikako nije dovoljno, nije dovoljno, zato što mi i zaslužujemo i moramo da budemo u mnogo boljoj poziciji, da bismo to uradili moramo da radimo svi, ne da bi svi podržavali Vladu, naprotiv, to niti je ikada bilo, niti to treba da bude, ali da svako odradi svoj deo posla.
Pozivam vas iz svih političkih stranaka da ostvarite program svojih političkih stranaka. U svakom programu svake stranke piše da želite da Srbija bude deo Evropske unije. Pa, onda glasajte na Skupštini zakone koji nemaju političke karakteristike, koji se ne bave ovom ili onom političkom strankom, nego koji su deo agende onih zakona koje moramo da ostvarimo da bismo podigli standarde u našoj državi i da bismo onda mogli da budemo još bolji kandidat za Evropsku uniju.
Ne tražim da radite bilo šta što je protivno vašim programima, samo pročitajte svoje programe i primenjujte to što piše u vašim programima na sednicama Skupštine. Imaćemo mnogo brže procedure za usvajanje svih ovih zakona koji su neophodni.
Usput, za ovih 1000 dana u ovom parlamentu vašom zaslugom je usvojeno 150 zakona na predlog Vlade. Ako bolje pogledate, to je jedan sedmično. Ako tome dodate one zakone koji su doneti u parlamentu državne zajednice, odnosno pre toga u parlamentu savezne države, dodate još 150, to znači da je svaki treći dan donet neki zakon. Zahvaljujem vam se na tome. To su mahom predlozi ove vlade.
Hvala vam što ste glasali za te zakone, ali to je malo, zato što je dno na kome smo bili toliko duboko da nam treba svaki dan da donosimo po jedan zakon koji neće biti afirmacija niti ove vlade pojedinačno, niti bilo koje političke stranke, nego afirmacija Srbije koja zna, koja želi da bude deo Evropske unije, koja jeste lider na Balkanu, ali mora da bude još bolji lider, da ima još veće odgovornosti i da više bude uzor svima oko nas. To možemo da uradimo zajedno. To možemo da radimo i svako pojedinačno. Biće sporije i biće teže.
Možemo da se svađamo oko raznih tema, ali hajde da napravimo jedan zajednički spisak tema oko kojih se slažemo. Strašno bi bilo ako u Srbiji političke stranke, parlamentarne, sindikati, mediji, NGO, ne mogu da se dogovore oko deset najvažnijih stvari i da oko tih deset najvažnijih stvari ne bude više nikakve dileme. Ko god da bude ministar, predsednik Vlade, opozicija ili bilo ko, da kaže: da, to jeste stav Srbije.
Najveći deo problema koji mi imamo danas od Kosova preko Haga, privrede, svega drugog, sami smo stvorili. Moramo to da priznamo. Sami smo stvorili svojim poslovičnim odnosom prema onom što se zovu nacionalni državni interesi. Ova vlada je pozivala više puta na takav konsenzus. Uspelo je nekoliko puta oko pitanja Kosova i Metohije, ali bojim se, ne baš iskreno. Kako god, to je dobar početak. Pozivam vas da se to nastavi, ne oko glasanja o poverenju Vladi, glasajte kako ste naumili onog dana kada je podneta inicijativa.
Nemojte da glasate za Vladu ako niste uvereni da ona može da nastavi reforme. Nemojte da glasate za ovu vladu ako mislite da će tim glasanjem neko od vas da ostvari neke koncesije i da će dobiti neki novac, neko zaposlenje, da će moći da progura nekog svog ko je neki kadar. Ne, nemojte da glasate za Vladu sa tim da mislite da ste ostvarili nešto za sebe, svoju partiju, svoju porodicu.
Glasajte za Vladu ako mislite da je ona nastavljač reformi koje su započete. Glasajte za Vladu ako iskreno želite da Srbija bude normalna zemlja.
Kao predsednik Vlade, i većina poslanička koja sedi ovde, a utvrdićemo kolika je, neće pristati ni na kakvu ucenu. Neće kupovati nikakve poslanike. Neće kupovati ništa. Neće prodavati ništa osim onoga što može da se prodaje po zakonu. Bićemo uvek spremni da vam oko toga podnesemo izveštaj. Nemojte da mislite da ćete ovde naći partnera koji će da bude sklon tome da prihvata ucene iz bilo kojih razloga. Ne postoji nijedan razlog koji će biti opravdan za mene ili za bilo koga iz ove vlade da prihvati bilo koju ucenu. (Aplauz.)
Molim vas da svi zajedno shvatimo i počnemo da se ponašamo prema Srbiji na način na koji se danas prema Srbiji ponaša međunarodna zajednica. Ne ucenjuju, ne prete, nego razgovaraju sa nama kao sa ravnopravnim partnerom (žagor), možda ne sa vama, ali sa Srbijom razgovaraju i razgovaraće sa Srbijom. (Aplauz.)
Usput da vam kažem, šefovi poslaničkih grupa, članovi Odbora za bezbednost, dobili su ovu publikaciju. To se zove "Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji". Očekujem da će to u daljoj raspravi, kroz ono što je uradila BIA, da bude još dostupnije i ja ću govoriti o tome. Ovo je prvi put da na 189 strana dobijete jednu skupljenu informaciju o tome šta je albanski kriminal i terorizam na teritoriji Kosova i Metohije. Ovo je zajednički rad BIA-e, vojnih službi i službe koja se nalazi u Ministarstvu inostranih poslova. Ovo je prvi put predstavljeno vama, našoj javnosti i međunarodnoj javnosti.
Ova vlada će nastaviti da se u odnosu na Kosovo i Metohiju ponaša na isti način kao što je to činila i u prve tri godine. Nažalost, teško je tamo da se stanje poboljša drastično za kratak rok, ali čak i tu je stanje bolje nego što je bilo skoro.
Što se tiče demonstracija ispred, neko je proturao vesti da je bilo povređenih. Znam da je u toku sednica Odbora za bezbednost koja će dati izveštaj o tome. Vas pozivam i ponavljam još jednom, glasajte prema Vladi onako koliko ste opredeljeni da Srbija bude normalna. Ako ne želite da bude normalna, glasajte protiv ove vlade. Hvala vam. (Aplauz.)

Nisam rekao da nisu normalni ljudi koji su podneli ovu inicijativu. Nisam kompetentan da odlučujem o njihovoj normalnosti ili nenormalnosti, ali Vlada se ovde pojavila na vašu inicijativu, što je jasan odgovor da tu inicijativu smatramo legitimnom i zato smo ovde. Normalno je da ćemo to da iskoristimo da popravimo marketing koji nam je definitivno bio loš, loš je bio zato što su neki prebukvalno shvatili demokratiju, pa su rekli - hajde, neka to bude sada, neka sama opozicija dobije prostor, što je dobro za početak, ali nije dobro zbog same države.
Kako će ko da glasa, to sam rekao vrlo jasno, više puta sam ponovio. Definitivno je da ovo u čemu mi živimo jeste normalna država, sa svim svojim lošim, manje lošim, dobrim i odličnim stanjem u oblastima koje su od određenog interesa.
Prema tome, problem je da shvatite - oni koji su govorili malopre da smo mi izgubili sada samostalnost, integritet, da neko drugi upravlja, da je izgubljena ekonomska stabilnost građana, njihova sigurnost - kada je to bilo, da li se vi sećate kada je to bilo? Ne kada ste vi bili sigurni i kada ste vi bili na vlasti, nego kada su građani bili sigurni.
Samo da dodam još, da vas podsetim da 1991. godine nisu bile sankcije, da 1991. godine nije bilo bombardovanja i da je nažalost tačno da je sada privredni obim te privredne aktivnosti na 55% iz 1991. godine, ali vi ste ga spustili na 30%, od 1991. godine do 2000. godine. I nažalost, trebaće nam, kao što smo i govorili, deset godina da se vratimo na 1990. godinu i to, nažalost, nije uspeh ili neuspeh ove vlade, toje zatečeno stanje koje ste nam vi ostavili.