U skladu sa temom amandmana. Ne možete da sprečite diskusiju o amandmanima i da kradete vreme poslanicima. Možete da me isključite…

Dakle, amandman ima cilj da od ovog zakona učini štivo, zakonsko štivo, koje će biti primenjivo, koje će imati svoj početak i svoj kraj, koje će imati dobar cilj da ovaj zakon bude primenjiv, da bude na korist svih ljudi u Srbiji, a posebno onih koji su vezani za sistem obrazovanja, bilo kao đaci, studenti, bilo kao profesori, bilo kao roditelji koji očekuju od svoje dece da nauče nešto i da budu sposobni za dalji život u 21. veku, a i za celo društvo, jer ovom društvu su očigledno potrebni ljudi koji znaju, ne prevaranti, ne lopovi, ne falsifikatori, ne preletači. Omogućite raspravu. Vi ćete da izglasate ovaj zakon kako god hoćete i to je potpuno logično. Svaka većina u svakom parlamentu može da izglasa zakon, i da je Zemlja ravna ploča koja je na tri slona koji je drže, ali to, naravno, nije dobro.

Naš cilj, ljudi iz opozicije, je da vam pokažemo gde grešite. Nije cilj da pokažemo koliko vi ne znate, to je očigledno, nego je samo cilj da vas podučimo da zakoni mogu da budu i korisni, da zakoni nisu želja jednog prevaranta, jednog lažova, nego da je…

Dakle, i ovaj amandman ima za cilj ono što sam rekao malopre i prisutni ministar to jako dobro zna. Ali, ovakva opstrukcija parlamentarizma dovodi do toga da se donose loši zakoni, zato vas još jednom upozoravam na parlamentarnu praksu. Većina uvek može da izglasa šta god hoće.

Dobar dan, danas je utorak, da podsetimo predsednicu, i danas se postavljaju pitanja.

Imam nekoliko pitanja, koja su mahom ponovljena, jer na pitanja koja sam već postavio niko nije dao odgovor. Verovatno zato što je predsednika ili ministre sramota da daju odgovore, ili ne znaju da daju odgovore. U svakom slučaju, ni jedno ni drugo nije dobro.

Prvo pitanje sam postavio, pre izvesnog vremena, ministru inostranih poslova, a sada postavljam i predsednici Vlade i ministru unutrašnjih poslova i ponovo ministru inostranih poslova, a to je – kakvi su efekti sankcija koje je Srbija uvela Francuskoj pre pet-šest meseci, kada je Francuska odbila da isporuči Haradinaja po Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija?

Da podsetim srpsku javnost da je tada Srbija tražila od svojih službenika da tri meseca ne posećuju Francusku i da se primene druge mere, da se povuče ambasador na konsultacije, itd, itd.

Nakon tri meseca se desilo to da su poslanici Vlade Srbije i vladajućih srpskih stranaka u kosovskom parlamentu podržali tog istog Haradinaja za izbor za predsednika Vlade tzv. Kosova.

Pitam – šta se to promenilo? Prvo, koji su efekti naših sankcija Francuskoj, da li je to donelo neke velike koristi našoj državi? Drugo, ako nije, otkud ta velika promena u našoj politici prema Haradinaju? Da li su tu u pitanju neki istorijski interesi Srbije, ako jesu – koji, da li je tu, možda, pritisak nekog stranog faktora, ako jeste – kog, ili je tu u pitanju ono što je verovatno tačno – novac, da je neko platio za novo prijateljstvo?

Nekoliko puta u poslednjih nekoliko godina ponavljam pitanje, a sad je ono ažurirano pre par meseci jednom promenom ovlašćenih lica i promenom tekućeg računa jedne poznate firme koja se zove „Asomakum“. Ja sam pitao tada ministra finansija, a sada pitam i ministra privrede i ministra unutrašnjih poslova – ko je vlasnik firme „Asomakum“?

Kao što znamo, srpska javnost je upoznata da je ta firma imala velike poreske pronevere, da je tamo bilo svega i svačega, da su neki ljudi hapšeni, privođeni, da su pokrenute neke optužnice, da navodno ta firma nema veze sa bratom jednog najvišeg funkcionera Srbije, ali i dan danas ne znamo ko su vlasnici? To, naravno, nije tajna, pošto u APR-u to može da se vidi, za sve srpske firme, osim za ovu. Za ovu firmu u APR-u piše da ona nema vlasnike, odnosno da su vlasnici crtice, imate crtice i ja bih voleo da mi neko prevede šta te crtice znače.

Treće pitanje je vezano za nešto što se juče desilo u Paraćinu, a to je da je 230 ljudi izgubilo posao. Oni su radili u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, koju je pre tri godine privatizovao, po onome što piše u poternici Interpola koju je inicirala Bugarska, kriminalac koji se zove Cvetan Vasilev, koji je veliki prijatelj bivšeg predsednika Srbije, sadašnjeg predsednika Srbije, mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji.

Ja sam upozoravao nekoliko puta da je bruka za Srbiju i da je to nepoštovanje međunarodne obaveze da ne isporučujemo nekoga ko je na Interpolovoj poternici. Sa punim pravom smo tražili da Haradinaj bude isporučen Srbiji, to što se nije desilo je na sramotu države Francuske, ali, isto tako, naš odnos prema ovom slučaju je na sramotu države Srbije, odnosno onih ljudi koji vode ovu državu.

Zato pitam ministra unutrašnjih poslova, ministra inostranih poslova, ministarku pravde, ministra privrede i ministra finansije – šta se to dešava sa Srpskom fabrikom stakla? Zašto je dopušteno da jedna bugarska firma pre tri i po godine kupi tu firmu, to je firma „Glas industri“, da ne plati cenu koja je dogovorena sa Agencijom za privatizaciju, a da bude uknjižena? Posle toga, ta firma pravi gubitke od 120 miliona evra.

Nakon toga ona menja pet puta vlasnike, krije se iza, kako piše u saznanjima nadležnih službi u policiji, Svetozara i Petra Crnogorca, Milorada Miče Pušice, Dušana Adamovića, Verice Matković. Drugi i treći su visoki funkcioneri SNS. Ova poslednja čini mi se SPS.

Koleginica Tepić je rekla sve što treba da se kaže o ovom amandmanu i mislim da tu nema nikakve dileme, da on treba da bude prihvaćen i da niko ko želi bilo šta dobro da učini za Srbiju, za decu, za učenike, za školski sistem, za obrazovanje i vaspitanje, ne bi mogao da kaže ništa protiv toga.

Nadam se da ćemo naići na pozitivnu odluku ministra, da će on da promeni svoju odluku, odnosno, odluku Vlade na šta ima pravo kao ovlašćeni, i da prihvati ovaj naš amandman i time da se pokaže i da Vlada Srbije i prisutni ministar žele da učine ovaj zakon boljim, na opšte dobro, a i to da kad nešto dolazi dobro iz opozicije da to ne treba da bude odbačeno samo po sebi nego da to treba da bude deo nekog pravog, demokratskog odlučivanja u Parlamentu u kome se mi sada nalazimo.

Velika je dilema, i to nije samo u Srbiji već i u drugim državama, da li je vaspitanje deo onoga čime školstvo treba da se bavi ili je to posao, pre svega, porodice i nekih drugih segmenata društva i ja ne bih sada da donosim sud o tome. To je jedan dijalog koji treba da bude i stručni, ali koji treba da ima temelj u tradiciji jednog dana.

Da li su škole ikada bile mesto za vaspitanje, ili je obrazovanje bilo njihova primarna funkcija? Vrlo je opasno da poverite vaspitanje svoje dece školstvu ili pojedinim prosvetnim radnicima, koji pokazuju visok nivo nepoznavanja osnovnih stvari koje morate da znate iz opšteg vaspitanja.

Recimo, jedna od tih stvari je da su primati ljudi, majmuni i lemuri, da je to ista grupa, to bi, barem, profesori sa Univerziteta trebalo da znaju i to može da se nauči iz poznavanja prirode i društva, ako taj predmet još uvek postoji, u moje vreme je postojao.

Tako da, to što se neko prepozna po nekom ružnom izrazu, to nije krivica onog ko taj izraz kaže, nego onog ko se prepozna u njemu, verovatno opravdano, a to opet ne daje njemu opravdanje da ne zna osnovne stvari, kao što je to da je nespojiva funkcija predsednika države i bilo koja druga javna funkcija, pa i funkcija predsednika partije, a o primatima više neću da govorim. Ja sam jednog njegovog kolegu nazvao – renesansnom ličnošću, pa se uvredio isto. Tako da, malo učenja bi bilo dobro i za ove putujuće profesore koji putuju po nekoliko stotina hiljada kilometara. Prvo su Tuđmanovi poslanici, onda dođu ovde da nama pričaju o velikom srpstvu.

Znači, najgora stvar, nasilje se proizvodi na način tako što jedno društvo gaji kulturu nasilja. Mi smo, nažalost, deo društva koji u devedesetim godinama, a tada su u tome učestvovali svi koji danas drže vlast u Srbiji, uz časne izuzetke, koji bi trebalo sami da se jave.

Još pet sekundi.
Svi su oni proizveli kulturu nasilja u Srbiji i to mora da bude prekinuto.

Shvatio sam da je gospodin ministar rekao da se on slaže sa ovim predlogom, ali da vidi probleme koji su formalne prirode, a to je da Ustav trenutno ne dozvoljava da obavezno bude i srednje obrazovanje, što je jedno tumačenje Ustava. Ako ne piše u Ustavu da je nešto zabranjeno, ja to smatram dozvoljenim, ne kao pravnik, nisam pravnik, ali ima dovoljno pravnika sa kojima ljudi mogu da se konsultuju kada nešto ne znaju.

Naravno, protivustavno je da se potpisuju međudržavni sporazumi sa Kosovom, sa Prištinom. Protivustavno je da se podržava ratni zločinac za mesto kandidata, a posle izabranog premijera Kosova, Haradinaj. Zabranjeno je da se, ako ne Ustavom onda nekim zakonom, da se diskutuje sa nekim Sorošem, koji je ovde proglašen najveće zlo, pa vaš predsednik stranke to isto radi. Zabranjeno je da šef BIA bude politički aktivan, pa ako sam dobro video, on se juče slikao u nekoj mesnoj zajednici, gde je bio sastanak vladajuće stranke. Prema tome, to tumačenje Ustava od sstrane SNS, to je kao da se ja bavim atomskom fizikom. To nema veze. Prema tome, Krasić je zadužen za atomsku fiziku, a vi ste zaduženi da uništavate Srbiju i to radite, na žalost, vrlo uspešno protiv Ustava.

Hvala lepo.

Po amandmanu, ali kao ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda. Hvala vam, ali evo tek je sat vremena prošlo od kako sam se prijavio i već sam dobio reč, tako da čestitam na efikasnosti.

Zahvaljujem se svim kolegama iz opozicije, ministru, nekima sa pozicije vlasti, koji su dali podršku ovom našem amandmanu, da član 3, a samim tim je logično da i mi podržimo ovo što je amandman na član 3a, jer ako je srednje obrazovanje obavezno, onda naravno i udžbenici treba…

O tome govorim. Malo se upoznajte sa tekstom.
Prema tome, to je potpuno logična stvar i ja se još jednom svima zahvaljujem.
Ona rasprava o tome da li je to po Ustavu ili nije po Ustavu, ja bih to prepustio Ustavnom sudu, makar i ovom kakav je sad. Nije bilo nikakvog razloga da to bude obrazloženje zašto se ne prihvata jedan amandman, jedan predlog poslanika, kluba samostalnih poslanika, a to je građanska platforma i nova stranka, da nađemo oko nečeg dobrog, oko čega se svi slažemo da je dobro, da nađemo način, da dođemo do tog dijaloga i da bude izglasano nešto što bi bilo korisno za decu, svu decu Srbije.
Naravno, to se nije desilo zato što vladajuća stranka i o tome kako se odnosila na naš amandman, a sada i na amandman kolege Radulovića, hoće da protera pamet, poštenje, čestitost iz Srbije. To se dešava stalno. Za to imate koliko god hoćete dokaza. Dvadeset pet, dvadeset šest hiljada ljudi koje odlaze godišnje iz zemlje. Pa ne odlaze samo zbog krize, nego zato što ih terate da napravite mesto za svoje švercere, za svoje prevarante, za falsifikatore, za sve one koji su od predsednika … (Isključen mikrofon)
(Vladimir Orlić: Šta je ovo?)
(Aleksandar Martinović: Šta je ovo?)

Voleo bih da nastavimo u jednoj atmosferi koja će ličiti na Srbiju u 21. veku i na raspravu u hramu demokratije, kako bi ovo zdanje trebalo da bude nazivano. Svako ko hoće da nešto kaže glupo, ružno, odvratno, da preti, ima ulica, pa to tamo radite.
Dakle, proterivanje kadrova je očigledno, tu nema nikakve sumnje isto. Obrazovanje mora da bude mesto, gde se ne samo uči za diplomu, nego ima da se uči i za znanje, ali i za vaspitanje i za izgradnju sistema vrednosti, koje te mlade generacije treba da nose kroz svoj dalji život. I da na taj način temeljimo Srbiju koja će biti primer, lider na Balkanu, lider u Evropi, lider po svemu. Zato moramo da imamo ozbiljne zakone na tu temu, zato moramo da imamo ozbiljne ljude koji sprovod te ozbiljne zakone, što danas nemamo. Danas smo imali i primere za to.
Akademska čestitost, to je neki sledeći amandman, on ima veze sa ovim, je odbijena zato što je to sinonim za akedemski integritet. Okej, hajde da prihvatimo da je i to tačno, mada nije do tančina tačno. Zadovoljan sam što je bar pod drugim nazivom kroz sinonim prihvaćen predlog za koji se zalažem već godinu i nešto dana, ali hajde da vidimo da li će to biti sprovedeno u praksi.
Da li ostali deo zakona, da li Zakon o visokom obrazovanju donosi uslove da dođe do akademske čestitosti, do pobede, do struke, nauke i čestitosti nad onim što imamo danas? Nema. Već sam govorio za ministra je preveliko opterećenje da sebi na pleća stavite to da postavljate direktore svuda. Vidim da postavljate sve živo. Nećete imati vremena za to. Mogu da kažem da je neko dobar čovek, ali to ne mora da znači da može da sprovede sve na način koji je adekvatan. Da ne pričamo o tome šta smo imali malopre oko Ustava, i ne poznavanje Ustava od ljudi koji bi to morali da znaju. Hoću da vam kažem jednu stvar, da stavi ruku na Ustav i Jevanđelje može svaki ludak i svaki kriminalac, a to ne znači da će biti pošten i da će poštovati bilo koji propis. Hvala.

Hvala lepo.

Poslanica Tepić je tražila opravdano repliku, pa očekujem da joj date posle mog govora.

Podržavam govor mog prethodnika sa suprotne strane. Stvarno bi bilo lepo da svojim kolegama pokaže šta je to vaspitanje, obrazovanje i da ih natera da današnja rasprava teče na način koji je dovoljno pristojan da može da bude odvijan u ovom visokom domu.

Šta je amandman? Zbog javnosti, amandman je da se predlaže da se nastava ne izvodi samo na jednom pismu, srpskom, ćiriličkom pismu, nego da se izvodi i na latiničnom pismo, takođe srpskom. To je bogatstvo ovog naroda. To ko ne zna da shvati, ja ne mogu da mu pomognem, nisam te struke, niti te specijalnosti.

Znači, samo bogatstvo može da bude kada imate dva pisma koja vam daju mogućnost da komunicirate među sobom, i sa Srbima, i sa drugim građanima Srbije, i sa susedima, i sa celim svetom. Zlonamerne primedbe da se time razbija korpus srpskog naroda, identitet, i ne znam šta sve, su besmislene, kao da ste profesor istorije koji je pobegao iz tri države i otišao u treću nezavisnu da tamo izigrava nekakvog profesora. To je potpuno besmislena stvar.

Molim kolege preko puta, nemojte da branite više srpstvo i Srbe nigde. Gde god ste ih branili, tamo Srba više nema, ni u Kninu, ni u Prizrenu, ni u Mostaru, nigde…

Nemojte da branite ništa što je srpsko, vi ste…(Isključen mikrofon.)

Hvala lepo.

U članu 7. se definišu opšti principi obrazovanja i vaspitanja. Ima ih 10 sa još 10 načina kako se posebna pažnja posvećuje nečemu. Mi smo tu dodali nešto što očigledno fali ne samo u ovom tekstu, nego i u životu, što je važnije, nego što piše u tekstu, a to je da se u članu 7. stav 1. tačka 7) iza reči „direktora i sekretara“ doda „njihovu akademsku čestitost“, ministre, tako da tačka 7) glasi – kompetentnost i profesionalna etika koja podrazumeva visokostručnog nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sekretara, njihovu akademsku čestitost, stalni profesionalni razvoj, visok nivo profesionalne odgovornosti i etičnosti.

Više puta je ponovljen moj napor da se ovakva jedna formulacija stavi u zakone svuda gde to može da nađe svoje adekvatno mesto i ovo je jedno dobro mesto u ovom zakonu.

U Predlogu zakona o visokom obrazovanju, gde smo predložili izmenu pre jedno godinu i po dana, odgovor Vlade tadašnje je bio da Vlada to prihvata, ali da će u promenama Zakona o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da ugradi taj instrument. Međutim, to se nije desilo, tako da ja sa dobrom namerom, ne samo prema vama, nego prema onome što ovaj zakon treba da donese srpskoj akademskoj i sveukupnoj javnosti, predlažem da prihvatite ovaj amandman koji će unaprediti tekst, oko toga se sigurno slažemo, i stvoriti uslove da ne budemo država falsifikatora diploma i doktorata od bivšeg predsednika države, sadašnjeg ministra, gradonačelnika i drugih spodoba koji se predstavljaju kao neki od predstavnika aktuelne vlasti.

Ministre, zašto po hitnom postupku? To je prvo pitanje. Slažem se da su ovo važni zakoni, mislim da se tu slažemo svi, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazimo, koju političku opciju zastupamo, ali potpuno je besmisleno i to nije kukanje poslanika koje izaziva animalne reakcije nekih sa druge strane, nego je to jedna realnost.

To je da je nemoguće ozbiljno ući u analizu zakonskog predloga koji ima jedan 210 članova, a drugi 150 i nešto članova za 5 dana. Naravno da to može da se pročita, da se pročita i 2 ili 3 puta, ali da li može da se uđe u suštinu tih zakona? Ne.

Javna rasprava nije namenjena poslanicima, niti su poslanici pozivani na javnu raspravu. Prema tome, to opravdanje da je javna rasprava trajala ne znam koliko, to nema veze sa nama.

Rekli ste da su neke institucije kasnile, te su vas one omele da ove predloge zakona budu prisutni u Skupštini, u neko vreme u koje je normalno. Koje institucije? Ko vas to ometa?

Ja koliko znam, u petak je to usvojila Vlada ili u četvrtak. To znači da je Vlada kriva za to. Ako nije Vlada, bilo bi jako lepo da nam taksativno kažete ko i na kakav način je vršio opstrukciju ovog Zakona?

Drugo, ako je to izvršeno zašto je hitan postupak? Evo kod Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, praktično, vi u obrazloženju kažete da vam hitan postupak treba da bi ste otpustili neke prosvetne radnike. Tako piše ili ja nisam baš najbolje sa tumačenjem onoga što vi govorite, a to ćete mi reći kada ja završim.

Znači, rekli ste racionalizacija, da se uredi sistem, da se zna koliko ljudi gde radi, pa to se valjda radi, ne na dan ili dva pre početka školske godine za visokoškolce ili mesec dana od početka školske godine za osnovne i srednje škole.

Vaše opravdanje za hitan postupak ne postoji. Hitan postupak Zakona o visokom obrazovanju je da je zbog finansiranja, zbog statusa studenata koji su na budžetu. Oni treba da pođu na predavanja za neki dan. Kako sada da znaju šta da rade sa svojim statusom?

Šta ako sada nekima od njih ili većini njih uvodite takve promene da ste im potpuno poremetili planove, šta će biti sa njihovim finansiranjem i sa njihovim studiranjem? To nije igra. To ne može tako da se radi i nikakvo opravdanje za to ne postoji, osim da nam kažete ko su krivci, pa da ti krivci budu kažnjeni na adekvatan način.

Sve drugo bi se svalilo vama na odgovornost, što ja ne želim da kažem. Siguran sam da ste vi imali dobre namere, ali nemojte da dopustite da vas neko opstruiše u sprovođenju tih dobrih namera.

Hajdemo prvo o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naravno, slažem se sa kolegama koje su već govorile i kao što je kolega Žarko Korać, koji me sada ne čuje i gospođa Rašković.

Uvodi se hegemonija ministra. Ministar postavlja sve direktore. To je prevelika odgovornost, to se ne radi ni u vojsci, to se ne radi ni u policiji, to se ne radi ni u pravosuđu, to se ne radi ni u sportskim savezima, ne radi se nigde, da jedan čovek preuzme odgovornost za delatnost, za vršenje svoje funkcije, za poslovanja, ako hoćete u 2000 škola, koliko ih već tačno ima.

To znači da, ako vi postavljate direktore, da ste vi lično odgovorni za sve što se dešava u svakoj školi. To, naravno, nije prirodno i nije normalno. Pitanje je koji su kriterijumi za izbor tih direktora i pitanje je ko će vam pomagati u tome da izaberete?

Da li će to biti partijski činovnici višeg i srednjeg nivoa, ili će to biti neki ljudi koji imaju profesionalno znanje iz te oblasti? Bojim se da ovo drugo nije realna opcija.

Samo jedan primer. Vi imate već, koliko sam shvatio, par meseci problem sa direktorom Miroljubom Mosurovićem iz osnovne škole „Svetozar Miletić“ iz Zemuna. Mi imamo tamo proteste. Vi ste rekli svoj stav, ali taj stav nije promenio stav roditelja i većine učenika i nastavnika te škole.

Šta se dešava? Kako će to biti rešeno? Hoćete da pozovete neke specijalne jedinice da to rešavaju? Šta se dešava kad bi se tako nešto desilo u 10% od tih dve hiljade škola, dvesta škola, da kolektiv, roditelji, deca, ne budu zadovoljni vašim izborom direktora škole? Šta se dešava? To je na ivici vanrednog stanja. Da ne govorim o najvažnijoj stvari, da deca gube nastavu. Mi imamo ljude na ulicama, to treba policija da obezbeđuje, to treba neke druge službe da se nađu, to, naprosto, nije dobra stvar.

Zato, direktore škola, i to piše u našim amandmanima, treba da biraju školski odbori koji treba da budu sastavljeni tako da imaju sedam članova, da njih četvoro bude iz kolektiva, odnosno prosvetni radnici, da troje budu iz lokalne samouprave a dvoje da budu roditelji. To je onda pravi okvir da se donose odluke koje su dobre. Da, devet, u redu je, ja sam proverio. Vidim da profesori fakulteta, odnosno viših škola znaju i da računaju do sedam, a ne samo kad zapošljavaju svoje rođake i prijatelje.

Prema tome, to je pravi način da se uradi. Imate neke penale, kazne za decu koja krše neke propise koje mi ne vidimo, jer nemamo podzakonski akt kojim se to reguliše, ali se njima određuju kazne. Jedna od kazni je humanitarni rad. Tako piše. Humanitarni rad nigde na svetu nije niti sme da bude kazna. Posebno to ne sme da piše u zakonu koji se bavi obrazovanjem i vaspitanjem. To su temeljne vrednosti. Humani rad nije kazna, osim ako je to sistem vrednosti koji afirmiše koalicija koja sada drži vlast. Ali, humanitarni rad nigde, nigde i nigde nije kazna.

Mi predlažemo da pored osnovne škole i srednja škola bude obavezna i mislimo da je to neophodnost, da se ne trabunja sa dualnim obrazovanjem, jer to je ono obrazovanje da možeš da budeš i keramičar i šef BIA, da možeš da budeš i „mali“ iz Beograda i ministar i ne znam šta. Ne, ajmo mi da uvedemo da srednje škole budu takođe obavezne kao i osnovne škole, a pored toga, naravno, kad je nešto obavezno, po svim uzansama i svim propisima međunarodnim, ali i po nekoj zdravorazumskoj logici, njihovi udžbenici za tu decu moraju da budu besplatni. Za sve.

Znači, udžbenici da budu besplatni za sve osnovce i srednjoškolce. I da udžbenici budu oslobođeni poreza, a ne da ljudi koji na svoj način pokušavaju kroz polovne udžbenike da pomognu ljudima da se nekako izbore sa tim velikim cenama u besplatnom školstvu, a to besplatno školstvo košta između 10 i 20 hiljada svako dete svake godine, da se to promeni tako što će država svima da obezbeđuje udžbenike. Naravno, ne uvek nove, ima da se napravi jedan sistem da se koriste i polovni, ima tu sistema koji je vrlo, vrlo jednostavan. I to može da se uradi i to treba da se uradi, jer to ima smisla, u odnosu na besmislenu ideju da deci od 7, 8, 10,15 godina oblačimo odela, da im stavljamo kravatu i da bude obrazloženje da je to borba protiv socijalne nejednakosti.

Socijalna nejednakost se rešava tako što razvijate privredu. Socijalna nejednakost se ne rešava u sistemu obrazovanja i vaspitanja, nego u ekonomiji, u poreskom sistemu, u sistemu socijalne zaštite, a ne po tome što ćemo da imamo modne kreatorke ili modne kreatore koji će sada da objašnjavaju da je to fenomenalno, da će deca bolje da uče i neće se videti koliko ko ima para. To je besmisleno i to nema nikakve veze.

Piše u ovom zakonu da nema u školama stranačkog partijskog delovanja i ja mislim da je to potpuno u redu. Ali, mislim da je u redu, i to je naš predlog, da se zabrani i versko delovanje, bez obzira koje vere, bez obzira na koji način. To ne važi za opcioni predmet veronauke, nego to važi za delovanje verskih organizacija, crkava, sekti i čega god hoćete u školama, to je zabranjeno, to ne sme da bude dozvoljeno. Pre svega zbog toga što su, osim u poslednjem razredu srednje škole to maloletna deca. To ne sme da se dozvoli.

Konačno, u članu 7. stav 1. tačka 7) uneli smo ono za šta se borimo već nekoliko godina, a to je akademska čestitost. To je da ljudi treba da budu subjekti u obrazovanom sistemu, budu ljudi koji mogu da se pohvale da su akademski čestiti. Znači, da nisu prepisivali svoje doktorate, svoje diplomske radove, da nisu krali, da nisu kupovali, kao što ste sami rekli malo pre, jeftine i brze diplome.

Vi ste pomenuli jedan univerzitet. To nije jedini. Imamo mi „Indeks aferu“ koja stoji 10 godina, pa ne znamo šta je sa tim. Imamo doktorate, malog, velikog, ovog, onog, imamo diplomiranje u nedelju bivšeg predsednika države. To su sve stvari koje ukazuju da je akademski svet, akademski život u Srbiji veoma zagađen poslednjih desetak godina, intenzivno poslednjih pet godina i da to mora da bude rešeno na adekvatan način, a to je da oni koji time rukovode, a to ste vi, da prihvate sistem vrednosti, koji ne bi trebao da bude diskutabilan.

Što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, u članu 7. gle slučaja, isto, u stavu 1. isto kao i kod ovog prethodnog zakona je bilo pravo mesto da se uvede akademska čestitost kao pojam, ali i kao sistem vrednosti koje je uslov da se ozdravi akademska zajednica u ovoj državi.

Naravno da Nacionalni savet ne treba da bira Vlada, to je potpuno besmisleno. Treba da bira parlament, tu se slažem sa kolegama koji su to rekli. Postoje države u kojima ministar unutrašnjih poslova postavlja načelnike policije, ministar pravosuđa postavlja predsednike sudova i ministar prosvete sve direktore. Ali, to su države sa dugom demokratskom tradicijom. To su države gde ne može da se desi da ministar kada ga uhvatite da je ukrao pare za neki stan, da to reši tako što ima tetku u Kanadi. To nisu takve države. To nisu države gde možete u sred grada „kompletni idioti“ po rečima predsednika njihove stranke, da ruše u centru grada. To nisu takve države i ta etatizacija je nesprovodiva kod nas.

Naravno, mnogi ljudi su prošli kroz osnovno obrazovanje i nisu naučili ništa, to pokazuju svaki dan, ali njih je neka viša sila kaznila, tako da je to očigledno.

Mislim da bi trebalo da se zabavite, ministre, nečim što bi vas uvelo na pozitivnu stranu istorije srpske politike, a ne samo u oblasti o kojoj sada govorimo, o obrazovanju, nego i šire, a to je da vi pokrenete preispitivanje svih sumnjivih diploma. Ako je moja sumnjiva, da počnemo od moje, pa da idemo dalje. Da se preispita sve.

Za to postoji jednostavan način. Tu vam ne treba policija, ne treba da vam neko „laje“ zbog toga, nego samo treba da se sprovede jedan postupak koji vi dobro znate, koji je vrlo često sprovođen u nekim drugim oblastima, često sprovođen u ovoj oblasti u nekim drugim zemljama. „Lajanje“ na to što neko predlaže nešto nikad nije rešavalo, nego delanje u odnosu na to što neko daje kao svoj predlog. Tako da bih voleo da taj deo vašeg posla bude ono što će dominirati u narednom periodu. Mi ćemo sa 23 amandmana na Zakon o osnovama sistema i 30 amandmana na Zakon o visokom obrazovanju da pokušamo da popravimo ovo što je loše započeto.

Siguran sam da i kolege iz opozicije imaju dobre amandmane, tako da bi bilo dobro da uvažite to što je ne partijska prisila, nego jedan dobar racionalni pristup ovom problemu, gde smo mi naravno dobar deo ideja i neke potpuno zaokružene amandmane dobili od strukovnih sindikalnih, naučnih udruženja, da to uzmete u obzir i da pokušate da ovaj zakon spasimo na neki način, jer obrazovanje je vrlo važna funkcija u svakoj državi.

Strašno je za jedno društvo kad vam dođe do toga da su vam prosvetni radnici višak. To je tužno društvo. Ako imate društvo u kome su učitelji, nastavnici, profesori univerziteta višak, to znači da to društvo ide ka jednom institucionalnom neznanju, a to znači da će to društvo imati velike probleme u svojoj budućnosti.

Prema tome, ja apelujem na vas, to vaša funkcija, mesto koje vi zauzimate, nadam se i ono što ste radili u vašem prethodnom delovanju vas obavezuje da priđemo ozbiljno ovom problemu i da se prestane sa stvaranjem uslova da 25-30 hiljada mladih ljudi koji su korisnici ili žrtve ovakvih zakona budu ponovo isterani iz Srbije i to se ne dešava slučajno i to nije samo posledica svetske ekonomske krize i migracija, niti je to samo posledica domaće ekonomske krize, koja je, naravno, očigledna, bez obzira na laži koje se emituju sa vrha vlasti o privrednom rastu, o BDP-u i o tim stvarima, po broju nezaposlenih, nego je to jedan smišljen pokret, akt, ideja, proces gde vladajuće stranke u ovom trenutku namerno i ovakvim zakonima rasteruju mlade, obrazovane, pametne ljude iz ove zemlje, da bi dobili mesta oni koji su falsifikovali, krali, koji se finansiraju od tetke iz Kanade i sličnih izvora. To mora da bude prekinuto, to je interes svih građana Srbije, bez obzira za koga su glasali.

Ministre, imate obavezu da učinite nešto da taj proces bude zaustavljen, a deo kočenja ili zaustavljanja tog procesa može da bude jedan dobar zakon o ove dve oblasti. Ako mislite i ako se slažete samnom da je nemoguće da se to popravi sa stotinak, 200 amandmana koje mi predlažemo, onda povucite zakone, vratite ih u proceduru kad budu popravljeni, a mi ćemo imati tada i dovoljno vremena i dovoljno želje i odgovornosti da glasamo za jedan dobar zakon. Ovo nisu dobri zakoni. Hvala vam.

Hvala lepo.

Cilj predlagača je da se ograniči, odnosno da se praktično spreči prodaja poljoprivrednog zemljišta u Srbiji strancima. To se radi na način koji je neefikasan, to znači neće biti sprečeno, a i nakaradan u svojoj nameri.

Prvo, kako možemo da donesemo zakon koji će važiti samo za državljane nekih zemalja, a ne za sve? Zašto to ne važi za državljane Rusije, Kenije, Kine, Indije, Brazila, Moldavije? Koje je objašnjenje za to? Nema nikakvog razloga da, naravno, vi znate moj stav prema EU, naravno da nam je tamo mesto i da treba da učinimo sve da budemo tamo što pre, ali zašto ne damo to isto pravo i drugima?

Druga stvar je ta da bez obzira na kao nameru da se time spreči šansa da se kupi srpsko poljoprivredno zemljište u velikom obimu od strane stranaca, to je moguće dan danas i to smo pričali.

Znači, nije pitanje kojim zakonom je to moguće, pitanje je da li jeste ili nije moguće. Moguće je tako što svaki stranac može da dođe, za između 50 i 150 evra da osnuje preduzeće u Srbiji i da preko tog preduzeća koje je u 100% stranom vlasništvu, kupuje svu zemlju po Srbiji. Znači, ako je četiri miliona hektara u privatnom vlasništvu na prodaju jednog dana, on može da kupi četiri miliona hektara.

Rekao sam već za neke neobične primere, kao što je recimo ovaj Tompson što peva ustaške pesme, on može da kupi tako što će da osnuje firmu koja se zove „srpska napredna firma“ i preko te firme da kupi šta god hoće po Srbiji, a naravno nema nikakvog problema i to ste omogućili da vaši koalicioni partneri u kosovskom i drugim parlamentima, Hašim Tači, Haradinaj, Pacoli, ne znam ko sve, kupi danas odmah šta hoće, koliko hoće kao fizičko lice ili kao vlasnik pravnog lica, jer su oni vaši državljani Srbije, po preambuli i po načinu na koji komunicirate sa njima.

Prema tome, ovo je farsa. Možete vi da se trudite danima, možete da šaljete u klupe i predsednicu parlamenta i potpredsednike i koga god hoćete, možete da dovedete ovde predsednika države da brani ovaj predlog zakona, on je besmislen i to građani Srbije vide.

Pošto radite istraživanja na svakih pola sata ko šta misli u Srbiji o nečemu, onda je u nedelju izvršeno takvo istraživanje i zato ste dobili danas nalog da morate ceo dan da sedite ovde i da pričate to što pričate. Efekat ovog zakona je između 0,0 i 0,000, znači apsolutno ne sprečava ništa.

Prethodno pitanje je da li uopšte treba doneti takav zakon, da li uopšte postoji opasnost i neka velika pomama za kupovinom srpske zemlje? Nisam je primetio. Postoji pomama da se to dobija džabe, kao što su dobila vaša braća Arapi, „Tenis“, ne znam ko sve ne, Čerkezi, ne znam kako, ali treba verovati ministru, on valjda zna. Oni to dobijaju džabe, oni to dobijaju praktično džabe, kakva kupovina, nema ništa oko toga. Koja je obaveza? Nula obaveza, 20 hiljada, 20 hiljada. To je firma, recimo ta nemačka „Tenis“, koja ima za cilj da uništi srpske…