Neki to zovu drugačije. Srpski jezik je bogat, no to nije tema.
Tema je da treba Srbija da prestane sa farsama, da nam ne trebaju cirkuske predstave, da li u SIV-u, da li ovde ili bilo gde, nego da nam treba ozbiljna vlast koja će sa ozbiljnim problemima, koje ima ova zemlja, da se bori na ozbiljan način.
Mi smo država sa najmanjim rastom BDP-a u regionu pet godina. Mi smo jedna od najzaduženijih država po potencijalu vraćanja dugova u Evropi. Mi smo država gde svake godine, u poslednjih pet, šest godina posebno u 40.000, 50.000 mladih obrazovanih ljudi odlazi, ne slučajno, ne samo zbog svetske krize i domaće ekonomske krize, nego zato što ih vi terate, da bi falsifikatori diploma mogli da dođu na mesta tih ozbiljnih, pametnih ljudi koji moraju da beže iz ove zemlje. To su problemi Srbije, a ne ko će kome da se klanja i ko dolazi u roze, a ko u pink odeći na neku proslavu. To su problemi. Rešite kroz zaštitu životne sredine Vinču, koja gori i dan danas. Rešite zagađenje medijskog prostora, rešite to da novinari se ne plaše vaših batinaša, kad svoj posao rade po ulicama Beograda. Rešite te probleme.

Hvala.

Stavovi 104. i 107.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)

Svojim ponašanjem, koje su opisali moji prethodnici, svojim zakazivanjem fantomskim, pa otkazivanjem sednice, svojim neistinitim iskazima o falsifikatima, gospođa Gojković je povredila dostojanstvo ove Skupštine.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)

Ja vas molim ako možete da smirite uvažene koleginice i kolege, ili šta god da se nalazi prekoputa, jer to je vaša obaveza.

Dakle, postoji laž da sednica nije zakazana, a mi smo dobili saziv.

Postoji druga laž, da je sednica otkazana. Kako može da bude otkazana ako se kaže da nije zakazana?

Postoji ponovna laž, da se ponovo zakazuje ista sednica, što je nemoguće.

Prema tome, ja vas molim da jedno opšte nepoštovanje dostojanstva Skupštine, jedno nerazumevanje metafora, jedan potpuno bestijalan odnos skupštinske većine prema nama dovedete u red, a bilo bi najbolje da gospođa predsednica podnese ostavku, da povede svoje prijatelje i saborce tamo gde bi mogli da svojim ponašanjem dobiju neku nagradu. To ovo nije.

Skupština Srbije je mesto gde se donose zakoni, gde se poštuje procedura, gde se čuva Srbija na najbolji način. Arlaukanje je ukinuto i u afričkim parlamentima, i to je jako dobro. Nadam se da ćemo uskoro doći do toga da i srpski parlament ima tako lep običaj. Hvala vam.

Hvala lepo.

Znači, ponoviću iste argumente i ponavljaću ih ceo dan oko svakog amandmana. Zašto je besmisleno da država Srbija preuzima garancije za preduzeće za koje smo čuli ponekad podsmešljivo, ali iz reči predsednika Vlade da je to biser srpske privrede, da je to jedno savršeno preduzeće koje praktično proizvodi samo profit, da je potpuno popravljen u odnosu na 90-te ili na posle 90-te, i razne druge bajke koje su ružne bajke? To nije tačno.

Mi imamo veliki problem sa tim preduzećem, ali ako imamo veliki problem, hajde da se onda radi na rešavanju tih problema, a ne da pričamo da je savršeno, a da se država zadužuje.

Pored svega ovoga što sam juče rekao, da ponovim, da ima sigurno bar jedna trećina viška zaposlenih, da su plate najveće u našoj privredi, da samo od jednomesečnog platnog fonda EPS može da finansira ove svoje obaveze zbog čega uzima kredit i da je bajka da imamo najjeftiniju struju u regionu i da jedan kilovat sat košta šest centi.

Pozivam građane da uzmu sada svoje račune za struju i da izračunaju ukupan iznos koliki je, da to podele sa recimo negde 7,2, otprilike to je negde u dinarima šest centi, pa da vide da li je cena jednog kilovat časa šest centi ili nešto mnogo više. Znači, kad imate nula potrošnju onda je 800 dinara vaš račun ili 755, nek je preciznije.

Jako je interesantno da vam Vlada šalje svog predstavnika ovde danas i juče da sedi koji se brani ćutanjem. Očekujem da ministar energetike bude ovde kao velike ekspert za tu oblast i da on govori o ovoj temi.

Čuli smo, naravno, svašta u pokušaju da se opravda ovaj besmisleni akt na koji nas vlast, Vlada, tera da pristanemo svojim pozitivnim glasanjem i mislim da je to još jedna afirmacija ovih mojih predloga zakona o lekarskom pregledu za narodne poslanike, članove Vlade, predsednika države.

Jer, potpuno je nenormalno da kažete da neko ima na računu 400 miliona evra, 50 milijardi dinara, ali da je neophodno da uzme kredit, jer je mnogo bolje da uzme kredit sa malom kamatom nego da to finansira iz svojih sredstava, a pošto mu stoje na računu, to znači da nema ništa što je važnije od tog kredita. Znači, to nije normalno. To ne bi moglo da prođe upis u osnovnu školu, a kamoli sedmi razred koji je pomenut malopre. Kao, što ne može da bude ni izjava premijera iz Kine da poziva kineskog predsednika da dođe na otvaranje pruge Beograd – Budimpešta, koje nema ni na papiru…

… a ima puno veze sa međunarodnim kreditima, pošto su to kineski krediti i ne prave tu prugu Kinezi, nego nam daju kredit, a mi to plaćamo.
Prema tome, da bude jasno svima, to ne postoji. Ako Srbija nema finansijskih problema, kao što je isti taj premijer rekao pre neki dan u Pekingu, vratite penzije, plate. Dajte malo da se deca leče na normalan način. Hajde svi na pregled o trošku države, bar to možete.

Ja vas molim isto da me ne prekidate.

Pričam o kreditima, amandmanima, o onome što jeste tema.
Ako je EPS nesposoban sa 400 miliona da vrati kredit, onda ovde neko debelo laže i ako neko laže, tek onda treba garancija države.

Hvala.

Svi argumenti koji su već dati koji su protiv garancije koju treba da da država Srbija za kredit EPS-a važi i za EMS. Osim jednog slova, sve ostalo je isto. Rekao sam već juče, to je toliko dobra firma da može kum nečiji da je vodi, bez bilo kakvih posebnih stručnosti i pripreme. Možda građani Srbije ne znaju šta je to i čemu to služi. To su dalekovodi i to je monopol države koji se nikad ne privatizuje nigde zato što niko neće da ga kupi.

Tu se, inače, stvaraju gubici i to oni tehnički o kojima je neko već govorio, na dalekovodima, jer nikad ne stigne ona količina struje koja polazi sa elektrane do krajnjeg korisnika. Ali, ovde je kod nas to još izraženije, jer se stvaraju gubici koji su namerni, a to su gubici koje vladajuća elita, pod navodnicima, daje svojim prijateljima da ne bi plaćali struju. Tu, pre svega, mislim recimo na „Sartid“. Tu je ministar da mi kaže kad je „Sartid“ platio poslednji put struju, „Sartid“, „Železara Smederevo“, kad su poslednji put platili struju, koliki je bio poslednji račun? Koliki je njihov dug?

Isto pitanje za prisutnog ministra je – koliki je dug srpske fabrike stakla po istom osnovu? To je još jedan drug vladajuće elite, pod navodnicima. To je onaj Bugarin Cvetan Vasilev, koga inače potražuje bugarska država preko crvene poternice Interpola, a čuvaju ga Toma Nikolić i Aleksandar Vučić. To su teme koje interesuju građane Srbije.

Pitanje je – kako tako uspešna firma ne može da finansira bednih 15 miliona evra, koliko od nas tražite da damo garanciju?

Čekam da ministar kaže nešto, da se ne brani ćutanjem.

Naravno, nemam nameru da ulazim u raspravu sa najpametnijim, najlepšim, najduhovitijim i najelokventnijim među vama i najobrazovanijim. To je više nego očigledno. Vaš lider je rekao, ali i to je dokaz da čak i najpametniji i najelokventniji među vama ume da govori neistinu, i to na jako loš način.

Oko mog obrazovanja možete da pitate koji će da sedi tu pored vas, pa neka vam on to kaže, ako vas to baš interesuje, ali da se vratimo na večnu temu bureta i računa za struju. To je naravno apsolutna laž i prisutni ministar je to iskoristio poslednji put kada je bio u parlamentu, ali eto i zbog Nišlija i zbog svih drugih građana Srbije.

Dakle, dugovi koji su nastali 1996. godine, kada sam optužen da sam uradio to što nisam, je pojela inflacija 1999. godine nakon bombardovanja. Dugovi za struju su nastali 1999. godine kada je Milošević rekao da se struja ne plaća za vreme bombardovanja, pa poslao račune u oktobru mesecu te godine.

Vlada Zorana Đinđića je oprostila kamate na te dugove i preko 50% glavnice, tako da do kraja 2003. godine nije ostao nijedan cent duga za struju iz bilo kog ranijeg perioda. To je istina, sve su drugo laži. Da li govori najpametniji među vama ili ovi malo manje pametni, ovi koji su zamene, ovi koji su koalicioni partneri, to je potpuno nebitna stvar. Ovo što vam ja govorim je čista i jasna istina, ne oko školovanja i tih stvari, to je jasno kao dan, nego oko stvari da samo nenormalan čovek, koji ne može da pređe lekarski pregled za kandidata za poslanika, može da uzima kredite kada ima gotov keš.

Pošto je u modi prekonoćno postavljanje stranačkih aparačika koji su spremni lako da kleknu na najviše funkcije u ovoj državi, ja mislim da smo ovde danas čuli nekoliko kandidatura za još neka upražnjena mesta, a od nečega malopre što je najpametnije, najelokventnije itd. među vama, mislim da je ovo bila kandidatura za šefa vojne službe, tajne naravno, obe, istovremeno ili za šefa one kancelarije za odnose sa Kinom, Rusijom, Južnom Afrikom, Brazilom, beše još neka zemlja, ne mogu da se setim koja, sa BRIKS-om.

Vrlo je interesantno da predsednica sa dubokim razumevanjem sluša ovu reviju uvreda najgore vrste, ali dobro, to isto govori o tome kako se postaje, kako se dolazi na neka mesta i koju žrtvu mora da da svako da bi imao neko posebno mesto u ovakvoj vlasti.

Znam da je srpska istorija puna dobrih rešenja, da smo mi narod koji je znao uvek da se postavi na valjan način, da je znao da izabere dobro, a ne zlo, normalne i zdrave ljude, a ne idiote i budale. Siguran sam da će uskoro to vreme da se vrati, a ko se prepoznaje u ovome što ja govorim i ko dobro čuje pa se zbog toga prepoznaje, preporučujem mu da malo čita srpsku istoriju, mnogo toga može da nauči, ako već nije naučio iz prava, ekonomije i ne znam čega, malo iz istorije. To je odlično štivo i ja vam želim svima da se dobro upoznate sa srpskom istorijom.

Hvala lepo. Naravno, isti su argumenti kao što smo čuli malopre. Sada je ministar dao još jedan najnoviji argument, a to je da „Železara Smederevo“ nema nikakve dugove za struju, nego da je to „Sartid“. To je znači rešenje, da se presvučemo, da promenimo imena, i da, recimo, radikali postanu naprednjaci ili tako nešto slično.

(Zoran Krasić: Napada nas.)

Slobodni radikali, ne partija. Onda nema dugova, onda se sve to potroši. To ne postoji. Sada se plaća redovno. Naravno, ni sada se ne plaća redovno. Ovo shvatite kao poslaničko pitanje, pa mi pošaljite formalni odgovor da plaćaju sve od kada su preuzeli Kinezi „Sartid“.

S druge strane, niste mi dali odgovor za Srpsku fabriku stakla, niste mi dali odgovor za još mnoge druge firme koje sam već pominjao u ovoj raspravi.

Konačno, mislim da je svima jasno o čemu se ovde radi i samo je pitanje tvrdoglavosti i pokazivanja moći, da iako ništa ne valja, da iako su ovo besmisleni zakoni, ima da prođu zato što mi hoćemo i zato što imamo dovoljno poslanika koji će da glasaju i koji će to da podržavaju.

Ono što je rekao jedan od njih, najpametniji, najelokventniji, naj, naj, naj, o meni malopre, je naravno apsolutno netačno i lažno. Moja imovina je, kao kod svakog normalnog čoveka i političara u Srbiji, popisana i ima je na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, a može, što se mene tiče da se pita i prošli šef BIA, i aktuelni i budući, i svi levo desno, tužioci, policajci, svi živi koji znaju da pročitaju dva i dva, mogu da se bave mojom imovinom. Javna sam ličnost, nažalost političar, i moram da budem spremam na to. Pogledajte šta ste vi radili u svom selu.

Hvala lepo, koristim i onih pet minuta.

Ovo su zakoni kojima država preuzima obaveze bez potrebe. Amandmani koje smo koleginica Tepić i ja dali imaju za cilj da pokažu srpskoj javnosti da je to potpuno nepotrebno. Zašto?

Zato što u ovom zakonu i u sledećem, u ovom na 45 i u onom sledećem na 15 miliona država preuzima obaveze iz kredita, navodno povoljnih za neke poslove u EPS ili EMS, a iznos tih kredita je dramatično, dramatično i dramatično tri puta manji. Tri puta govorim dramatično manji, nekoliko stotina puta u odnosu na ekonomski potencijal ta dva privredna subjekta.

Imamo hvalospeve u poslednjih nekoliko meseci, a i ranije da EPS radi fenomenalno. Čuli smo iz nekoliko izvora, vrlo neproverenih i do sada lažljivih, ali ipak se ponovilo sa vrha vlasti da dnevno na računu EPS ima 400 miliona evra, 500 miliona evra, da je to firma koja je likvidna do bola, da je to savršeno stanje. Zašto onda EPS uzima, pošto je sada taj zakon na dnevnom redu, zašto uzima kredit od ove nemačke banke i zašto država mora da garantuje za to?

Prethodnik vaš gospođo ministre, koji je sedeo malopre ovde je rekao da je svima jasno da kada neko može da uzme povoljan kredit, ne finansira neke stvari iz sopstvenog potencijala. Gde to? To je potpuna besmislica. Ako jedna porodica ima dovoljno para da kupi usisivač, naravno da će ga kupiti za keš jer je to povoljnije nego da uzme kredit. To je svima jasno. Nema nikakve potrebe. Naravno da postoje poslovi koji nisu profitabilni, koji moraju da se rade u privrednim subjektima koji nisu tako uspešni kako se ovde tvrdi za EPS i onda su nužni krediti. Posebno tamo gde ta ulaganja nedoprinose novim profitom, razvojem te kompanije.

Ovde, ako na računu svaki dan kao što kaže predsednik Vlade i još neko ovde, ima 500 miliona evra, zašto bi uzeo kredit od 45 miliona? Potpuno besmisleno. Zašto to mora da se uzme od strane banke? Zbog povoljnih kredita? Nemojte da pričate. Svaka država iole stabilna može da uzme kredit koji je bruto ispod 1% i tu nema nikakve sumnje. Kod bilo koje banke. Kod Komercijalne banke, kod neke druge srpske banke, kod srpskih banaka čiji su osnivači stranci ili bilo gde.

Godine 2003. kada je tadašnja Vlada Srbije uzimala kredit za otkup od Italijana dela Telekoma koji je u 90-tim prodat u bescenje, kamata je bila nešto preko 0,5%. Prema tome, valjda je sada nešto stabilnije. Ako nije, onda to nije to tako savršeno stanje i da vidimo onda zašto moramo da uzimamo kredite.

Da vam kažem šta se sve priča o EPS. Kaže se da ima 36.000 radnika, što je tačno, da je godišnja proizvodnja negde oko 35 milijardi kilovat časova električne energije. Češka kompanija „Čes“ koja se bavi istim poslom proizvodi godišnje 60 milijardi kilovat časova, skoro duplo više i ima 26.000 zaposlenih. Ako uporedimo te paralelne kriterijume, to znači da EPS trebao da ima manje od 13.000 zaposlenih, a ne 36.000. Definitivno je da je bar jedna trećina sada višak. Šta se preduzelo da se tu nešto reši?

Usput, pošto ima za bar 30% veći broj zaposlenih od najvišeg standarda koliko treba da ih ima, to je kompanija sa najvećim platama u ovoj državi. Prosečna neto plata je 76.000 dinara u toj kompaniji. Znači, to je 120.000 dinara bruto plate. Znači da je skoro 1.000 evra bruto plata. Znači da je mesečni platni fond od 36 miliona evra u toj kompaniji. To znači da od jedne plate mogu da isfinansiraju sve ove poslove, nešto malo preko toga. Da ne računamo materijalne troškove koji idu preko toga.

Da vas podsetim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina država u ovom delu sveta koja ima akcizu na struju. Akcizu imamo na cigarete, na alkohol, na verovatno neke parfeme, ali nisam siguran za to, možda za neke luksuzne stvari, ali ne za nešto što je neophodnost 21. veka, a to je struja. Ne, ovde imaju i te akcize.

Inače da obavestim srpsku javnost, ta akciza godišnje donosi 140 miliona evra za EPS na nula potrošnji, bez bilo kakvog ulaganja. Znači od četvrtine akcize koja se uzima od građana Srbije EPS može sam da finansira sve ovo, pardon, nešto malo više, od jedne trećine. Nenaplaćenost potraživanja u EPS je preko 15%. To nije posledica onoga što neki govore kao laž da su neki neodgovorni ljudi 90-tih godina, kao recimo ja, pozivali na ne plaćanje struje, što je potpuno netačno, nego zato što se prašta struja. Velikim uspešnim firmama u Srbiji kao što je Železara Smederevo, čini mi se strani investitor, RTB Bor, Srpska fabrika stakla Paraćin gde smo imali nekog investitora sa crvene Interpolove poternice Bugarske. Zašto se ne naplaćuju te stvari?

Imamo gubitak na mreži u EPS preko 25%, što je za 30% više od bilo koga u našem okruženju. Zar nema nekih uslova da se to smanji pa da se iz tih sredstava finansira sve ovo? Ne, ovde je samo – eto to je nemačka banka, ako je nemačka banka svi treba da pozdravimo i da kažemo to je najbolje na svetu i država treba ponovo da preuzme odgovornost za taj dug. Da li će EPS da vrati to ili ne, neću uopšte da ulazim u tu priču. Nema nikakve potrebe da mi trošimo vreme danas u raspravi o ovoj temi, niti da se EPS zadužuje kod bilo koje strane banke, niti da država daje garanciju za to. O EMS da ne govorim.

EMS je spejs šatl, to kum može da vozi, a kamo li neko ko se razume u tako nešto. Prema tome, pozivam vas da povučete ovaj zakon, da se neophodni radovi u EPS i EMS završe iz naših potencijala, bilo da je to potencijal samih tih privrednih subjekata, bilo da su to potencijali domaćih banaka koje će vam dati, a raspitao sam se, isto ovako dobre uslove kredita bez garancije države. Hvala.

Znam da veliki deo kolega poslanika očekuje ove moje predloge zakona, pa da ne ostanu zadovoljeni sa te strane.

Već više od dve godine predlažem ove izmene Zakona o visokom obrazovanju. Ponoviću još jednom, nije mi teško, po ne znam koji put, razlozi su poznati, šira javnost Srbije, svima u Srbiji, a to je poplava lažnih diploma, lažnih doktorata, lažnih ljudi, koji su u vrhu srpske vlasti, a iza sebe imaju krivično delo falsifikata, odnosno hvale se lažnim diplomama. To važi za još uvek aktuelnog predsednika Srbije, ta karakteristika za ministra unutrašnjih poslova, za gradonačelnika Beograda, za još desetine i desetine ljudi koji su, moram da vam priznam, voljom građana Srbije, ali voljom koja je očigledno data u neznanju i neobaveštenosti postali ljudi koji rukovode ovom zemljom. Ako neko ko je očigledno vršio krivično delo, a koje se ne goni zbog toga što je takva atmosfera u društvu, zato što je takva racionalna, i sve one druge poluepitete koje dobijamo kada se nešto radi protiv razuma i Ustava, zato nam je društvo ovakvo kakvo jeste. Zašto?

Zbog toga se deca ne leče u bolnicama i iz budžeta, iz fonda, nego se leče SMS porukama, zbog toga se spoljna politika vodi tako što se nađe neki Voker iz naftalina, pa on bude predstavljen kao najveći protivnik Srbije, zbog toga Vlada sa svojim predsednikom kaže da je nemoćna pred navijačima, zbog toga se prave tuneli kroz koje ne može da se prođe, zbog toga imamo ogroman rast svega i svačega što se tiče ekonomije u ovoj državi i ogroman pad standarda svih građana Srbije, zbog toga imamo falsifikat državu. I dalje imamo lepu zemlju, dragu, ponosnu, sa ljudima koji treba da budu ponosni što su njeni građani, ali nemamo državu, jer država je u falsifikatu.

Ovim promenama zakona mi možemo da dođemo do toga da se takvi običaji, da se takva navika, da se takva praksa prekine i da buduće generacije Srbije budu ljudi koji će biti svesni, da ljudi kojima su dali poverenje za vršenje ove ili one funkcije neće biti ljudi koji su našli negde rolnu toalet papira ili nekog drugog lošeg papira, otišli i napisali kod nekog prevaranta diplomu kojom danas zauzimaju mesto pametnim ljudima koji beže iz ove zemlje.

I ovo je zakon koji je u proceduri preko dve godine. Svuda oko nas su očigledni primeri potrebe za donošenjem jednog dobrog zakona, koji bi uredio oblast planiranja i izgradnje uređenja prostora. Imamo skoro u svakoj ulici, kad bi gradnja bila tako intenzivna, ali pošto nije, onda imamo u svakom delu grada jedan očigledan primer bespravne gradnje.

Već sam govorio iz opštih i ličnih interesa o objektu u Nebojšinoj 8, a o tome javnost je dobila dodatne informacije prošlih dana, a takvi primeri su vidljivi svuda okolo. Imamo jedan na Novom Beogradu koji je, vidim, i gradska vlast nešto podigla na nivo javnosti, dobijam svaki dan iz raznih delova Beograda i dokaze sa Krnjače, sa Banovog brda, izaberite koji god hoćete deo Beograda ili bilo koji grad u Srbiji u kome se išta gradi, svaka druga, treća, građevina je minimalno sumnjiva, a verovatno i apsolutno protivna zakonu.

Konačno imamo najveći primer bespravne gradnje u istoriji Srbije, u istoriji ovih prostora, zove se kolokvijalno – Beograd na vodi, a formalno se ne zove nikako. Ne znamo ni ko su investitori, ne znamo ni ko to gradi, ne znamo ni ko je projektant. Samo znamo da nam se predsednik Vlade brine svake nedelje kako idu radovi i penje se na 17. sprat, u nadi da će videti bolju budućnost sa one strane Dunava.

Ovaj zakon je, to sam već govorio, ali ponoviću dok ne shvatite i dok srpska javnost to apsolutno ne utemelji u svom saznanju, je apdejtovana verzija zakona koji je donet 2003. godine. Po tom zakonu, svaki početak gradnje bez dozvole za gradnju i svih dozvola koje prethode dozvoli za gradnju je bio krivično delo sa zaprećenom kaznom zatvora. To, naravno, nije bilo primenjivano ni od Vlade koja je došla 2004. godine, ni od vlada koje su došle do dana današnjeg.

Dobili smo Zakon o ozakonjenju koji bi navodno trebalo da reši sve te probleme. Niti je rešio primarne probleme onih objekata čije ozakonjenje je moguće, a kamoli da je kaznio one koji nemaju dozvolu za bilo kakvu gradnju, kao što su već čuvene vikendice bivšeg predsednika države i mnogih drugih koji su okaljali svoj obraz, ali i obraz Srbije time što su radili na nepošten način.

Glasajte za ovaj zakon.

Samo, imam dva takva zakona. Jedan se tiče finansiranja, drugi reklamiranja, ovaj, zdravstvenog pregleda.