I ovaj zakon je prvi put predložen 2015. godine, negde maja meseca, sa idejom da se uredi oblast izgradnje, planiranja i uređenja prostora, da se obnovi važenje, odnosno da se u jednom inoviranom obliku aktivira zakon koji je 2003. godine donet, ali obešću, jednim jako lošim ponašanjem sledećih vlasti nije stupio na snagu, odnosno stupio je na snagu, ali nije primenjivan. Šta se desilo? Šta se dešava inače? To svi znamo, Srbija ima nekoliko stotina hiljada bespravno podignutih objekata. Taj zakon iz 2003. godine, kao i ovaj zakon koji se predlaže 2015. i 2016. godine, je imao dobru nameru i dobre argumente u sebi da može da spreči dalje divljanje divlje gradnje.
Divlja gradnja je neprevodiv pojam na bilo koji strani jezik. Kada pričate sa nekim Nemcem, Francuzom, Britancem, i kada mu kažete divlja gradnja i pokušate da to prevedete na njihove jezike, to je neprevodivo. Tako da je krajnje vreme da se to izmeni i da mi najzad dobijemo ponovo jedan dobar zakon koji će se primenjivati. Šta smo imali pre neko vreme? Dobili smo Zakon o ozakonjenju koji je trebalo da nam reši ove probleme, da se ozakoni sve što može da se ozakoni i da se time stvore uslovi za dalji napredak Srbije, ali pre svega kroz sprečavanje dalje divlje gradnje. Taj zakon smo doneli, do kraja novembra su trebali da budu popisani svi objekti koji treba da ozakonjeni, nije urađeno ni 10% tog posla. To je igranje sa zakonom. Imamo i dan danas masu objekata koji nisu legalizovani, a koji su očigledno izgrađeni tamo gde je to apsolutno zabranjeno. Da ne pominjem više nikad, više nikad neću da ponovim danas to, da predsednik države ima jednu ili dve vikendice koje su nelegalno izgrađene, da je on svuda po Srbiji masu objekata koji su potpuno nelegalni, a njihovi investitori su danas i juče bili veliki kontributori i sponzori vladajućih stranaka, pa su zbog toga dobili to što su dobili. Da je Beograd na vodi jedno od najvećih nelegalnih gradilišta u istoriji čovečanstva, mislim da je za piramide u Egiptu bilo više dokumentacije potrebne za to, nego za ovo što imamo u Beogradu na vodi i to mora da bude prekinuto.
(Vladimir Đukanović,s mesta: A kada se ne plaćaju računi?)

Hvala lepo.
Molim vas da me zaštitite samo od dobacivanja, ako možete, pošto to bi bilo dobro.

Nikome nisam ostao dužan, ali to nema nikakve veze sa odnosom prema govorniku u Narodnoj skupštini. Ponosan sam što nikada nisam ostao dužan.

Zakon o izmeni Zakona o finansiranju političkih stranaka traži da se u članu 23. stav 3. briše. Šta je cilj? Cilj je da se spreči nejednakost učesnika u političkom procesu u afirmisanju, u reklamiranju, u upoznavanju javnosti sa svojim idejama, stavovima, kandidatima izbornog procesa. Uvek je bilo, i to nažalost ne možemo sada da promenimo, ali možemo da nešto učinimo za budućnost, da vladajuće stranke, i pre tri godine, i pre pet godina, i pre sedam godina, imaju nekoliko desetina puta više para za svoje kampanje. Pre svega, za elektronske medije. To su desetine i desetine miliona evra ili milijarde dinara, šta je kome draže.
Taj novac je potreban Srbiji, ne za besmislene estetski, politički, moralne, ili bilo kako drugačije neprihvatljive reklame, taj novac je potreban za lečenje dece, taj novac je potreban za lečenje teških bolesti. Taj novac je potreban za to da u školama, ako nemamo savremen nastavni program, bar imamo ove toalete koje je obećao predsednik Vlade, veliki putnik po javnim toaletima po Srbiji, a i to nije uradio i taj novac mora da bude iskorišćen na bolji način.
Ja predlažem da budu zabranjene komercijalne reklame političkih stranaka i drugih učesnika u izborima. Narod Srbije, građani Srbije, birači imaju potpuno pravo da budu informisani do detalja o političkim programima stranaka koje učestvuju na izborima, ali to ne mora da se uradi bacanjem narodnih para, nego time što će elektronski mediji da otvore duel emisije kandidata, gde će se videti, vrlo jednostavno, ko šta zastupa, koji stav, ko je ubedljiv, i da to bude način da građani odlučuju o tome za koga će glasati kada budu izbori raspisani. Da pisani mediji takođe kroz svoj način informisanja daju ravnopravni prostor svim kandidatima.
Ovako kandidati iz opozicije mogu da se pojave u medijima samo kao optuženi, osumnjičeni, napljuvani i demonizovani, a kandidati vlasti svojim lažima, svojim prevarama o narodnom trošku imaju apsolutno…

Traži se da posle člana 49. doda se član 49a. koji glasi: „ zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima koji se emituju na teritoriji Republike Srbije podnosiocima izbornih lista za prenošenje predizbornih skupova, političkih poruka i reklama“.
Kao što sam već malopre rekao, negde blizu 100 miliona evra se u godini kada su opšti izbori, kada su izbori na svim nivoima, to znači maksimalna cifra, ali ni minimalna nije mnogo manja, se potroši na to da se razni spasioci, čudotvorci, privi put u istoriji, ljubi ga majka, najbolji studenti, i svi drugi koji se predstavljaju kao političari, troše narodne pare na način što zagađuju medijski prostor svojim nekulturnim, prizemnim, estetskim, moralno neprihvatljivim porukama.
Takvih ima koliko god hoćete. Neki su kažnjeni od Boga zbog toga, pa im i ja ne mogu pomoći, ali zbog građana Srbije koji su potpuno nevini u celoj toj situaciji, ja apelujem na kolege da glasamo, i na koleginice, naravno, pre svega, da svojim glasanjem sprečimo dalje bacanje para, da novac koji se troši za ove namene bude usmeren za lečenje dece. Da ne lečimo decu SMS porukama, nego da ih lečimo na način koji pripada 21. veku. Da zaštitimo tu istu decu od šunda, od bizarnosti, od laži koje se emituju kroz sve te reklame, da ih zaštitimo od toga da se isti likovi pojavljuju, pre izvesnog vremena sa idejom da ubiju 100 nekih za jednog nekog, a danas mi pričaju o Evropi, da budemo zaštićeni od svega onoga što nosi ta pošta.
Postoji način, a to je, u Srbiji ima dovoljno televizija koje mogu u izborno vreme, mesec dana do izbora da organizuju okrugle stolove, duel emisije, bilo šta slično što ima veze sa tim, da to pomogne i najglupljim ljudima u Srbiji, da shvate šta koja politička stranka nudi, i time sprečimo verovatno i da nam se u parlamentu pojavljuju osobe koje ne zaslužuju da prođu ispred ove zgrade, a kamo li da budu predstavnici naroda. Mislim da imam podršku i većine koleginica i kolega iz vladajućih stranaka, ja očekujem da sada uvrstimo to u dnevni red.

Da se u Zakonu o Vladi naziv iznad člana i član 11. menjaju i da glase:“zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa.“ I da član 11. glasi – Pre izbora Vlade, svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu AP, opštine, grada, Grada Beograda niti vršiti delatnost koja po zakonu je nespojiva sa dužnošću članova vlade niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatno interesa. Član vlade dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Ponavljao sam više puta, nije mi teško za dobro Srbije da to učinim još jednom, da bi potpuno bilo logično da ako ljudi koji se zapošljavaju na telefonskim centralama, ili koji se zapošljavaju kao portiri, ili kao kafe kuvarice moraju da donesu lekarsko uverenje o tome da mogu da budu zaposleni u državnim organima, da to donesu i prezentiraju i kandidati za ministre pre izbora.
Postoje relevantne institucije koje to mogu da urade. Postoji u našoj modernoj istoriji jedan primer da je to urađeno, to je prva demokratska Vlada Zorana Đinđića, gde su svi kandidati prvo išli na VMA da im se utvrdi radna sposobnost u fiziološkom i psihološkom i psihijatrijskom smislu. Svi su prošli. Ta Vlada je bila dobra u to vreme nije bilo kriminalnih privatizacija. Borba protiv kriminala je bila uspešna i konačna. U to vreme je evro bio 67,1 dinar, u to vreme je bilo zaposlenih 300 hiljada ljudi više nego danas. To su očigledni efekti.
Ovako, ako nemamo tu mogućnost, svašta može da nam se desi. Može da nam se desi, da recimo, imate najvišeg predstavnika vlasti u Srbiji koji vam kaže da Srbija, u Švajcarskoj to kaže, nije ratovala 17 godina i da je to naš rekord. Ja koliko znam Srbija nije ratovala od 1945. do 1990. godine, a i to 1990. godine je bilo da li smo ratovali, da li nismo ratovali. U svakom slučaju smo gubili.
Može da vam se desi da na najvišim funkcijama imamo ljude koji su nekada branili Srbe i tamo gde su oni branili Srbe, Srba više nema, niti ima bilo kakve šanse da se ponovo pojave. Zato je vrlo važno da se izvrši pregled. Naravno, to važi za buduće vlade. Evo, biće izbori u aprilu ove godine, pa dajte da pre toga usvojimo zakon i stvorimo uslove za zdravu glavu.

Kako u aprilu sledeće godine imamo parlamentarne izbore, sigurno je da imamo i predsedničke. Zato je potpuno logično da kada kandidati za ministre moraju da, u stvari ne moraju, nego trebaju da obave lekarski pregled i da dobiju uverenje da su sposobni za tu službu, naravno da je to neophodno i za kandidate za predsednika države.
Pravo je vreme, zadnji je čas, priča se o raznim kandidatima, još uvek, naravno, nismo ušli u onaj formalni deo kandidature, izbori nisu raspisani, tako da je pravo vreme da sada donesemo zakon i da imamo sledeći put kada biramo predsednika da budemo sigurni da je to čovek sposoban za rad u državnim organima.
Ovde piše da član 1. bude da se u članu 11. stav 3. posle tačke 2) doda tačka 2a) koja glasi – lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. To je nešto što je potpuno prirodno i normalno. Time možemo da se zaštitimo od toga da, recimo, ne dao Bog da nam se to desi, imamo predsednika države sa lažnom diplomom, ili ne dao Bog da imamo predsednika države kome se priviđaju žuti ljudi, ili da imamo predsednika države koji spaja dva rečna sliva, dunavski i egejski sa kanalom, to više ne može da se ponovi, Dunav-Vardar-Egej.
Znači, sve su to preventivne mere da mi imao jedno normalno stanje, jedno normalno ponašanje, gde ćemo imati predsednika koji će raditi svoj posao, gde ćemo imati predsednika koji će se boriti za zaštitu prava, koji će se boriti za primenu zakona, koji će se boriti za primenu svih međunarodno dostignutih standarda iz oblasti ljudskih prava, poštovanje zakona i svega drugoga. Dakle, da dobijemo predsednika koji će praktično biti Ombudsman plus. Znači, ne samo formalno, nego i politički da imamo čoveka koji će biti pravi predstavnik suvereniteta građana Srbije i države Srbije, i kada ga pošaljemo negde u posetu, kada nam dođe neko, da se ne plašimo šta ćemo sada da čujemo, da li će se pojave neki zeleni ljudi ili neki ljubičasti, neki pink, to je sve sada velika opasnost.
Da bismo sprečili tu opasnost, ja vas pozivam, drage koleginice i kolege, da glasate za ovaj predlog zakona. U vašim očima ja vidim odobravanje, ali samo je potrebno još nešto, a to je da bez zvuka zvona, sada kada se stavi to na odlučivanje, glasate na broj četiri. Hvala.

Reče kolega koji je malopre govorio da je ovo istorijski dan, da se jednom u devet godina biraju sudije Ustavnog suda i da je to stvarno jedna privilegija ovog saziva parlamenta. Ja se slažem sa tim da je ovo trebalo da bude istorijski dan, ali nažalost nije. Mislim da je očigledno zašto nije.
Prvo, današnji dan je dan kada, koliko sam shvatio, ističe mandat sudijama Ustavnog suda i ako ne budu izabrani do ponoći, a neće biti izabrani do ponoći novi, Ustavni sud sutra ne može da radi. To je odnos prema Ustavnom sudu, to je odnos prema pravosuđu u Srbiji uopšte ove aktuelne vlasti. Drugo, istorijski dan je takav da kada je važna tema, istorijska važna, jednom u devet godina u parlamentu prisustvuje 250 poslanika. Ovde, po slobodnoj proceni, optimističkoj, 45 do 46. To znači da ne postoji interesovanje.
Predstavnici vladajuće većine su ovu istorijsku odluku o biranju sudija Ustavnog suda stavili u zajednički jedinstveni pretres sa: Predlogom odluke o prestanku funkcije predstavnika Osnovnog suda u Kruševcu, Predlogom odluke o
prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Loznici, Predlogom odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Predlogom odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogom odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije na predlog SPS-a i Predlogom odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije na predlog SNS-a. Toliko o odnosu vlasti prema istorijskom događaju izbora sudija Ustavnog suda.
Da vas ne podsećam na Ustav, član 166. ako se ne vara, tako je, koji definiše položaj Ustavnog suda i kaže da je samostalan i nezavisni državni organ koji štiti ustavnost i zakonitosti, ljudska i manjinska prava i slobode. I, odluke ovog suda su konačno izašle i opšte obavezujuće.
Lepe reči, ali da li mi i danas imamo atmosferu koja liči na bilo šta od ovoga što bi trebalo da se desi. Istekao mandat. Sedamdeset posto ljudi u Srbiji misli da sudstvo ne valja ništa. Ima manje od 20% poslanika, objedinjeni predlog, polovina kandidata koliko sam čuo nikada nije ušlo u sudnicu, biće i prvi put da uđu u sudnicu kada budu izabrani za sudije Ustavnog suda.
Zašto nema kandidata iz opozicije? Dva su motiva. Dva su razloga. Ja sam razgovarao sa nekim ljudima, neki se plaše i kažu - šta će mi to, ja sam ozbiljan čovek, ozbiljan pravnik, radio do sada ozbiljno, imam ozbiljnu karijeru, porodicu, na ponos, ja njoj, ona meni. Zašto bi ja ulazio u nešto ovako? U nešto što se bira u režimu Aleksandra Vučića. A drugi je motiv kod drugih ljudi, gađanje - da budem sa njima, da me oni biraju, da njima služim, apsolutno. Apsolutno, ne.
Prema tome, odgovor, jedan od kolega koji je postavio to pitanje, mislim da je vrlo jednostavan. Šta da se radi? Pošto će očigledno biti promene Ustava, sutra, prekosutra, naksutra, zavisi, kako se neko probudi ujutru i na koju nogu prvo stane.
Mislim da je obaveza ovog saziva parlamenta da stvarno ima jednu istorijsku odluku, a to je da donesem odluku da vratimo ovu tačku dnevnog reda na doradu, da dobijemo jedan ozbiljan predlog, obrazložen, da kandidati budu ljudi, ne svi, i ovde sigurno ima dobrih kandidata, ali da se u novom predlogu svi kandidati budu ljudi, dostojni funkcije sudije Ustavnog suda, da budu ponosni na to što su kandidati, ali ne da se neki kriju, da to budu ljudi koji imaju iskustva u pravosuđu, bez obzira što Ustavni suda nije isto kao običan sud i da onda pred punom salom na posebnoj sednici, odnosno na sednici, gde će to biti jedina tačka, a ne u šoderu drugih tačaka budu izabrane nove sudije Ustavnog suda.

Hvala lepo.
Mislim da je očigledno da je prekršen član 106, ne samo kod ovog govornika, nego kod mnogih pre toga. Nisam primetio da je amandman o kome se diskutuje vezan za Zaštitnika građana, nego za Zaštitnika podataka od interesa, a i da jeste, mislim da je to potpuno promašena tema. Prvo, znamo svi, da budžet ne određuje platu Zaštitnika građana …

Tako je.

Na ovu i od one pre, ali za ovog ste sada …

Svejedno.

On koristi vreme diskusije o amandmanu za priču koja nema nikakve veze sa amandmanom. Zaštitnik građana, Zaštitnik za ravnopravnost, Zaštitnik za informacije, imaju toliko velike plate godinama, pola decenije, deceniju. To samo neko ko je jako glup ili jako zao može tek sada da se seti.

Ja ovde ne vidim nikoga ko je zao.

Ne, nije tačno.