Moja greška, onaj prethodni nije bio prihvaćen, a prihvaćen ovaj koji ste rekli sada. On je odbijen iz demagoškog razloga da zbog malih plata ljudi koji rade u brodarstvu nije dobro da im se podižu kazne to je stvar jedno vrlo neobično objašnjenje. To znači da ljudi koji nemaju primanja ne treba da budu kažnjeni ni za šta. A oni koji imaju velika primanja ili koji su bogati treba da plaćaju enormne kazne za pogrešno parkiranje i za sve živo.
Znači tu opet metodološki je potpuno nebitno. Pošto su male plate u brodarstvu i u svim tim službama koje idu okolo, kakve to veze ima sa tim da ako ja napravim neki prekršaj da treba da budem pravilno, srazmerno kažnjen za to.
Zato ministre, evo prilike da se uključite, jer ja mislim da taj demagoški razlog za odbijanje ne treba da opstane i mislim da Vlada koja se inače zalaže bar na rečima za tržišnu ekonomiju i poštovanje prava samo na rečima treba da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Hvala lepo.
Evo prilike za prisutnog ministra da prihvati amandman i da time prizna grešku, da kažemo bolje omašku koju je napravila Vlada, očigledno ne čitajući dobro svoj predlog zakona, gospodine ministre.
Ovde piše u mom amandmanu – „Privredna društva koja su u postupku privatizacije stekla imovinu subjekta privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji, („Službeni glasnik RS“ br.38/14)“ itd. Odbijen je taj amandman, kaže - ne prihvata se iz razloga što je taj član i taj stav predložen u ovom amandmanu dat u istovetnom tekstu kao predlog zakona.
Međutim, u predlogu zakona piše – „Privredna društva koja su u postupku privatizacije stekla imovinu itd, („Službeni glasnim“), piše, ne glasnik, službenim glasnim ne postoji, a važno je da se zna na koji akt se poziva u članu 51.
Znači, u čemu je stvar? Stvar je u jednom slovu, ali to slovo naravno da može bitno da promeni formalni deo ovog zakona. Prema tome, neće nikome pasti kruna sa glave ako se prihvati ovaj amandman, a on će kroz uvođenje pravog slova na pravo mesto da da formalno čist smisao ovom zakonu. Hvala.

Imam veliko razumevanje i solidarnost prema vama što tražite povredu Poslovnika, ali očigledno da ga nećete dobiti tako da ja počnem da pričam, pa ću vam ja dati razloga se javite posle. Šalim se naravno.
Znači, pet minuta onih na koje imam pravo. Sa velikim rizikom da se desi nešto vrlo neobično i loše kao što bi recimo bilo da padne nešto sa plafona ili tako nešto, ja ću reći da mislim da je rešenje koje je predloženo u zakonu, a tiče se odgovornosti ministra za donošenje ovih odluka dobro, uz sve poštovanje prema najboljim namerama u koje ne sumnjam da su ponukale poslanike koji su predlagači ovog amandmana.
Naravno da je strah od korupcije veliki i potpuno opravdan i možemo mi da se igramo sa vremenom pre, posle, nakon, u ono vreme, u moje vreme, u tuđe vreme, ali korupcija je rak rana svakog društva i samo je pitanje koje organe napada sve taj rak i koliko je to smrtonosno. Mislim da Srbija nije nikakav izuzetak iz toga i da je korupcije bilo jeste i biće, samo je pitanje da li možemo da je svedemo na nivo koji je podnošljiv. Mislim, da je bolje rešenje da ministri budu odgovorni za sve što se dešava u njihovom resoru. Ovako da se krijemo iza nekih radnih grupa, stručnih komisija, agencija, nezavisnih tela. Nezavisna tela su jako dobra stvar, ali u društvu koje je spremno za takva tela. Naše društvo očigledno još uvek nije spremno na to i mi obično sa nezavisnim telima imamo više korupcije nego što bi bilo da se zna imenom i prezimenom odgovoran za nešto.
Mislim da je ovo rešenje dobro. Da li će ono samo po sebi da spreči korupciju. Naravno, ne i tu nema nikakve sumnje i zato je neophodna javnost. Pre svega mi u parlamentu, a onda i javnost van parlamenta koji ima isto svoj deo odgovornosti da se spreči korupcija.
Kad se zna imenom i prezimenom da je neki ministar za nešto odgovoran, onda imamo potpuno jasnu situaciju. To znači - za deficit u budžetu od 700 miliona evra, koji će biti na kraju godine, odgovoran je ministar finansija i predsednik Vlade. Za pad helikoptera, koji je bio pre 605 dana, kriv je ministar odbrane i predsednik Vlade. Za Savamalu … (Isključen mikrofon.)

Nije kriv, nego je odgovoran. Znači, odgovoran je za stanje u jednoj oblasti. Ako neko u Savamaloj ruši, pod okriljem noći, dan nakon izbora, neke zgrade, za to su krivi, odgovorni, komunalna policija, MUP Srbije, gradske vlasti, sam premijer je rekao da je to neka budala iz vrha gradske vlasti uradila. Ako se desi nešto što se tiče oružja, špijuna, oružja koje se nađe na nekom mestu gde ne sme da bude, za to je odgovoran ministar unutrašnjih poslova, nadležne službe i za to je odgovoran šef Biroa za kontrolu službi.
Ja mislim da je to dobro rešenje. Kao što je za red u parlamentu odgovoran predsednik ili predsedavajući, kao što je za ponašanje poslanika odgovoran svaki poslanik pojedinačno, tako je jako dobro da u podeli vlasti, u zakonskoj definiciji ko je za šta odgovoran, bude jasno imenom i prezimenom.
Ja mislim da je to, nadam se, da je to bila ideja predlagača zakona, da na taj način predstavi najbolju, potencijalno najbolju mogućnost da se borimo protiv korupcije. Ako nešto ne valja u plovnim putevima, ako nešto ne valja u bilo kom delu koji se tiče plovidbe rekama, za to će biti, usvajanjem ovog zakona i ovih članova bez promena, biće kriv ministar, ministarka ova sledeća, ko god da bude na toj poziciji. Mislim da je to dobro rešenje.
Mislim da je dobro da se vratimo da se u raspravama bavimo suštinom teme koju danas imamo. Bilo je svega i svačega danas u raspravi.
Ja bih pre završetka pitao samo nešto što nema mnogo veze sa ovim, ali samo jedno kratko pitanje pošto je ministar tu, ali nije ništa opasno, nemojte da se plašite. Pre dva meseca prisutna ministarka je rekla da će put Obrenovac-LJig biti otvoren sredinom 2017. godine. Danas je rekla da će to biti krajem 2017. godine. Šta je tačno?
I druga stvar je – apelujem da, bez obzira na moje razumevanje te atmosfere i tih emocija, da porodična svađa između radikala i genetski …(Isključen mikrofon.)

Znači, povredili ste član 106. i 107, predsedavajući.
(Nemanja Šarović dobacuje.)
Slušajte mene sad kada vam pričam, pošto se o vama radi. Vi ste prekršili, prvo, dali ste da priča o nečemu što nema veze sa dnevnim redom, a drugo i da svojom diskusijom vređa ovaj visoki dom.
Naravno da je to sijaset laži koje su skupljene i fotokopirane i u glavi i u rukama.
Što se tiče duvanskih industrija, pitajte Malog. On je bio šef komisije za tendere za prodaju duvanskih industrija, pa pitajte njega da li je bilo? Ako je bilo on zna, ako nije isto, on zna.
Što se tiče ove provale laži o tome ko je s kim igrao, pevao, to neću da komentarišem, i to nije uopšte tema. Tema je, predsedniče, odnosno, predsedavajući, što vi dopuštate da se govori potpuno van dnevnog reda. To nije pitanje da li neko mene može da uvredi ili ne. Na Dorćolu kad zgazite u tako nešto, obrišete cipelu, uzmete kesu i bacite… (Isključen mikrofon.)

Tehničkom greškom je u prijavi za diskusiju napisano da sam protiv ovih odluka. Naravno, da je to samo tehnička greška i Nova stranka i ja lično, podržavamo ove aktivnosti učešća naše vojske, pripadnika naše vojske u mirovnim misijama i humanitarnim misijama svuda u svetu.
Naša vojska zna to da radi i ima iskustvo iz početka druge polovine prošlog milenijuma. Ima, nažalost, dosta ljudi koji su učestvovali u realnim ratnim sukobima, a sada su još uvek pripadnici Vojske, i ako se to već sve desilo, onda je dobro da se to iskoristi sada u jednu svrhu koja ima svoj međunarodni karakter, čiji je cilj jako human i koji bi trebalo da dovede do toga da mnogi ljudi u svetu imaju manje patnje nego što bi imali da tamo nisu mirovne snage, pa i među tim mirovnim snagama i pripadnici naše vojske.
Dakle, 2003. godine sam obnovio razgovore o učešću naše vojske i policije u mirovnim operacijama pod mandatom UN. Tada je to bila jeres, i bilo je napadano sa raznih političkih strana. Drago mi je što mnogi od onih koji su tada napadali tu inicijativu su sada na strani tog projekta. Mislim da je to dobro za Srbiju u celini.
Tehničke greške koje vi pokušavate da objasnite kao tehničke, to da se sada usvaja za 2016. a sada smo 2. novembar, da se podrazumeva po zadnjem pasusu da to važi i za 2017. godinu, mislim da vam to ne treba. Mislim da je dobro da pravnici, ne vi, niste vi ni gospodo oficiri, ni vi ministre krivi za to, ali da pravnici nađu neku formu da se plan angažovanja pripadnika naše vojske za sledeću godinu usvoji eventualno do kraja januara sledeće godine, a bilo bi dobro da to bude do kraja ove godine.
Zna se koje su operacije u toku, zna se koje do kada traju, zna se koliko je moguće naše učešće. Mislim da to treba popraviti da ne bi otvaralo diskusije koje su opravdane na temu da u stvari sada ovim usvajanjem ove dve odluke vršimo konvalidaciju nečega što se već desilo. Mislim da to treba da se napravi bolje i ne sumnjam u dobre namere, da tu budemo jasni potpuno.
Vojska je često tema patetičnih, tužnih ili preterano veselih priča. To je uvreda za oficire i za pripadnike Vojske. Oficiri znaju svoj posao i njima ne trebaju ni gusle ni narodni pevači, ni rijaliti programi da bi digli njihov značaj i njihovo mesto. Vojska je neophodna svakoj državi. Protiv sam toga da ponovo bude uvedeno redovno služenje. Mislim da nema potrebe, ali za to da li to treba ili ne, nije samo novac, nego da li je to nama potrebno, da li je bezbednosna provera odbrane zemlje takva da se oceni da li je to nama potrebno ili ne. Onda, ako je potrebno da vidimo šta je sa parama na tu temu.
Dva pitanja koja možda nisu baš direktno vezana, ali iz najbolje namere ću ih postaviti. Prvo je – koje je vaše mišljenje o tome da se bezbednošću premijera Srbije bavi Vojska, vaše službe? Prirodnije je, svetskije, na puno mesta u svetu, na većini se time bave policija i civilne službe bezbednosti. Samo me interesuje vaše mišljenje na tu temu.
Ima još jedna stvar, a to je da pošto sam zaista dugo u parlamentu, i ako mogu da pretpostavim, moć predikcije ili javlja mi se da će se nakon moje diskusije javiti neki mangupi koji će pitati - a kako ja mogu da pričam o ovoj temi kada nisam služio vojsku, pa koristim vaše prisustvo da vi danas, pošto je to lako proverljivo, za pet minuta, ili nekom kratkom roku, u narednih nekoliko dana, obavestite Narodnu skupštinu o razlozima kako sam ja i da li sam služio vojsku i ako nisam zašto nisam služio vojsku, kada je to bilo, koja je pravna procedura, koja je medicinska dokumentacija biti prezentirana.

Konačno samo na kraju, vraćam se na temu, želim svim pripadnicima Vojske da obave svoj posao časno i pošteno kao što to srpska vojska treba da radi.
S druge strane, oko tih mangupa samo da kažem da tu koristim izraz koji je definisan po zakonu od 5. aprila 1886. godine….

Sada je bilo šest minuta prazne priče. Ponovo nisam dobio ni jedan odgovor.

Oko Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakona, naravno, to je važilo u vreme kada ste vikali – Kosmajac, i pravili se hrabri, a samo vi smete da kažete to ime, a sada ste doveli taj postupak da taj Kosmajac ne može da bude kažnjen ni za pogrešno parkiranje, a kamoli za nešto više.

To je isto bilo sa nekim tajkunima sa kojima se slikate vi i vaši ministri i vaši gradonačelnici, i to je za puno ljudi, za Miškovića. Da, da, da, na istom skupu, setite se.

Mržnja, Dučić, to je tačno. Dučić je bio potpuno u pravu, ali vi pokazujete mržnju. Ne možete da izazovete mržnju kod mene nikako, možda prezir, ali mržnju sigurno. Tu nema nikakve sumnje. Nemojte da se plašite. Ja skoro nikoga nisam mrzeo u svom životu i daleko ste vi od toga da dođete, premijer je daleko od toga da dođe do nivoa da ja treba da ga mrzi. Prezir, slažem se, moguće.

Na kraju komentar, da vam postavim još par pitanja.

Molim vas, govorim.

Posle ovoga što je izrečeno, mislim da je jako važno da se sazna kako ste vi, premijeru? Kako vam je zdravlje? Da li se osećate sposobnim za posao koji radite? Iz najbolje namere vas pitam, pa bih voleo da dobijem odgovor. Hvala vam.

Ceo dan slušamo novu logiku, naprednu logiku, imamo i naprednu ekonomiju, naprednu spoljnu politiku. Sve je napredno postalo. Po toj naprednoj ekonomiji i matematici 24 milijarde je manje nego 15, 16, Kosovo nije država, a sa njima potpisujemo međunarodni ugovor sa zvezdicom ili bez  zvezdice, ubeđujete nas da nam je bolje, a mi živimo u državi u kojoj je električna energija ili luksuz ili porok. Pošto samo na luksuz ili porok uvode akcize. Postoji akciza za alkohol, za cigarete i za struju. Ne mislim da je to napredna logika.
Koji krediti su vraćeni? Koja je namena ovog kredita, Taj odgovor nismo dobili celo jutro. Priča se o nekim velikim zaduženjima, o 8%, hajde da vidimo da li je taj kredit koji je nekada po toj visokoj kamati uzet, da li je vraćen? Kuda ide ovaj novac.
Kažemo da je ovo povoljno, jeste povoljno ali ništa posebno, 2,25% kamate plus 0,5% za posebne usluge. To računajte 2,75%. Čitajte ugovor. Evo da vam čitam ja, citiram …
Naći ću posle, ali verujte mi. Kažite mi šta se time plaća? Zašto je to toliko dobro? Bio sam predsednik Vlade u vreme kada se nisu uzimali krediti i ova država je mogla da živi i bez kredita. Uzet je jedan jedini kredit za otkup italijanskog dela Telekoma tada i vi to znate, bili ste učesnik u tome, hvala vam na pomoći koja je bila tada.
Zato nemojte sada da nam objašnjavate da sve ide dobro i da je sve fenomenalno, to nije tačno. Duing biznis, 47 mesto, napredak za 20, 30 mesta odlično. Odmah da vam kažem 10 mesto, 37 mesta ispred nas je Makedonija. Nešto mi ne ličini na zemlju koja je uspešno u bilo čemu. Nemaju parlament, vladu, ne znam koliko dugo, tuku se na ulicama, investicije u Makedoniji da ne ulazimo u to.
Postoji jedno drugo istraživanje po kome smo mi na prvom mestu, mi smo lider u Evropi po opasnosti od siromaštva i to piše vrlo jasno pa kada se hvalimo, dajte da vidimo sva istraživanja koja se sprovode u svetu.
Dačić nam kaže da branimo Kosovo, da će biti odbranjeno i ovim Fondom za zapadni Balkan. Kosovo ste priznali. Tačka. Tu nema nikakve priče. Ako niste sedite u kola danas poslepodne i idite u Prištinu i tamo kao prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija popijte kafu. Sve drugo znači da ste priznali Kosovo i da se time više ne bavimo.
I nemojte više da branite Srbe, nigde. Gde god ste vi branili Srbe, Srba više nema, ni u Prizrenu, ni u Uroševcu, ni u Kninu, ni u Mostaru, ni u Vukovaru. Tamo gde ste vi branili Srbe, njih tamo više nema. Prema tome, pustite da se ljudi sami snalaze a pomoć države naravno mora da bude i to nije nikakav uspeh i patriotizam, to je obaveza normalnih ljudi.
Imamo ovo pitanje zaloge. Piše vam u članu 4. - posebne obaveze, tačka 3. da nikakav spoljni dug nema prioritet u odnosu na zajam, po osnovu zaloge itd. Ne postoji u normalnim kreditima gde se zadužuje država bilo kakva priča o zalogi, nikad nije bilo. Ovo je potpuno atipična stvar i odgovor koji ste dali da je to metaforična zaloga nije tačna. Dajte nam tačan odgovor šta se daje i šta se krije iza ovog kredita.
To srpska javnost zaslužuje. Vi ste apsolutno ekspert koji može da nam da pravi odgovor na to i da onda znamo kuda idemo i šta radimo dalje, a ako nam dobro ide, vratite plate i penzije, ukinite akcizu na struju, vratite novac lokalnim samoupravama, ulažite u to da se deca leče u bolnicama ili u inostranstvu, a da se ne leče SMS porukama. Ne može da bude srećna zemlja gde se deca leče SMS porukama.

Bili ste na ivici za povredu Poslovnika.
Nemojte da se plašite ministre, govorio sam kao što govorim jako dugo i nije bila upućena nikakva pretnja. To što ste vi bili sada kod vašeg političkog šefa iz Moskve, ako ste se tu nešto uplašili, taj transfer straha nema potrebe da prebacujete prema meni.
Mnogo neistina ste rekli. Nije Zoran Đinđić, koji je tada vodio DS, jeo nikakve volove na Palama, to je valjda služba mogla da utvrdi, nije ubeđivao nikoga da ne potpiše bilo kakav sporazum o prekidu rata, tu nema nikakve sumnje. Kosovo nije imalo hrabrosti da proglasi nezavisnost u vreme kada je Vladu Srbije vodio Zoran Đinđić, i kada sam je vodio ja. Tada je postojala i zajednica sa Crnom Gorom, tada je dug Srbije padao, tada je bilo zaposleno 400 hiljada ljudi više nego danas, tada je Srbija u pravom smislu reči bila zemlja koja je ponovo priznata od celog sveta i to su evidentne stvari.
To šta je bilo u 90-im, to kako ste branili i gde ste branili, neću to da ponavljam, to je istorijska činjenica, da se time ne bavim. Potpuno se slažem sa tim, ali nemojte vi ili bilo ko danas sedi u vlasti, a svi su navodno branili Srbe u nekom periodu svog političkog delovanja, nemojte da pričate o vremenu koje je Periklovo doba Srbije, a to je vreme od druge polovine 2000. godine do početka 2004. godine, i to je istorijska činjenica.
Svaki parametar, evo ga svedok, kao ekspert Svetske banke je ministar Vujović bio tu, pa neka nam kaže posle šta se tu sve dešavalo, a za ministra, samo da mu kažem da nisam dobio odgovor za zalogu, a 0,5% za posebne uloge vam je tačka tri prvog člana zajma.

Prvo, nikakve gazde nije imao pokret koji je promenio vlast u Srbiji, sredstvo za promenu vlasti i za sprečavanje daljeg posrtanja Srbije je bila smena tadašnje vlasti, a Milošević je bio predsednik i on je smenjen demokratski i to je i sam rekao, dan, dva kada mu je trebalo da se seti.
Da vas samo podsetim, nikakve pare naravno, kakve crne pare. Hajde, uhapsite prvo mene ili bilo koga ko je dobio jedan dinar, to je zabranjeno bilo i tad i sad, dinar, dolar, šta god hoćete. To su dve stvari.
Treća stvar, da vas podsetim, Madlen Olbrajt, Stejt department, SAD su nas ubeđivale da bojkotujemo izbore 2000. godine, jer su rekli da ne možemo da uhvatimo ponovo Miloševića u krađi, a da će ponovo da nas krade na izborima. I, ubedili su Mila Đukanovića da ne izađe na te izbore, ubeđivali su nas. Mi smo izašli na te izbore. Prema tome, daj da se malo držimo činjenica, to bi kao ministar inostranih poslova morali da znate.
Konačno, to odnos vlasti u vreme kada je vodio Zoran Đinđić i mi njegovi saradnici prema Kosovu je bilo potpuno jasno. Naravno, nije to bio sukob, to je bila jedna odlučna nota da se kaže – ne može da se tako Kosovo gura pod tepih i da se desi ono što se desilo. I, desilo se to, ne kad je Zoran vodio tu vladu, čak ni ja, nego malo kasnije, kad su došli oni koji su branili Srbe celu deceniju pre toga. Prema tome, hajde malo činjenice, ja isto mislim da treba da se bavimo dnevnim redom, ali mislim da ovakve stvari ne mogu da se trpe i da uvrede koje nam daje ministar i meni lično i kolegama poslanicima, bez obzira na izvinjenje, ne prihvatam izvinjenje.

Naravno, uvek kad tražim povredu Poslovnika, tražim da se glasa.
Član 27. stav 2. – da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Govornik koga vi sada branite da govori narodnim jezikom, kao da mi ovde govorimo svahili ili ne znam koji jezik, je govorio, moglo bi da se zaključi, o ličnim stvarima drugog poslanika, što ne bi bio problem kad to ne bi bile laži. Vi ste mu dopustili da iznosi besramne laži koje nemaju nikakve veze sa onim što sam ja nekad radio, sa bilo kojim ugovorima gde, naravno, vidim odavde da nema nikakvog potpisa. Znači, to je mogao da napiše bilo ko pismen. Rističević to nije mogao da napiše sam, ali neko je mogao da mu pomogne.
Što se tiče poreskog duga firme koja je pomenuta, nisam direktor te firme od, kada sam prvi put bio poslanik u ovom prethodnom sazivu, 2014. godine, tako da to pošaljite, vratite onom ko vam je poslao to, pa nek dopuni taj deo.
Vi ste mu dopustili da sve vreme priča nešto što nema veze, pa ni na narodnom jeziku, a to je vaša obaveza da vodite raspravu u pravom smeru. Niste pokušali da ga prekinete, nego kad je rekao zadnju rečenicu, rekli ste mu da prekine.
Prema tome, ja mislim da na ovakav način ne može da se živi normalno i da se normalno radi u ovom parlamentu. Nije nikakav problem da se čuju hiljade laži. Naravno da ne može da me uvredi ništa slično, niko ko liči na tog govornika. Problem je što se time srozava ugled ove institucije.
Ponavljam, bez obzira na vaše prisustvo, ovo je i dalje hram demokratije i nemojte da ga pretvarate u nešto što sam rekao već.

Zakon o Vladi, ja sam spremio po redu predloženih zakona, ali ovaj mi je najdraži, koji predviđa da se iznad člana i član 11. menjaju i glase- zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa član 11 kaže: “pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“. Naravno, član Vlade ne može biti na nekoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu AP itd, itd.
Imali ste priliku da sat vremena slušate dobre predloge mojih kolega za dobre zakone i bilo bi jako lepo da parlament počne da usvaja dobre zakone, a ne samo ono što mora.
Žao mi je što potpredsednica Vlade je ušla i pobegla, a nije našla vremena, volje i tolerancije da sasluša dobre predloge. Možda bi joj nešto dobro palo na pamet kao predlog da se podrži neki od ovih naših predloga.
Šta je suština ovog Predloga zakona? Da sprečimo da ljudi koji nemaju zdravstvenu sposobnost, bilo da se tu radi o fiziološkom zdravlju ili psihijatrijski aspekt, da ih sprečimo da dođu u Vladu.
Svi smo svedoci u poslednjih ne samo četiri godine, nego i nešto malo duže, ili mnogo duže, da je bilo primera da su ljudi, koji su apsolutno nesposobni za bilo kakav rad u državnim organima, došli do pozicija da budu ministri, neki i poslanici, ali u ovom Predlogu zakona se bavim samo Vladom.
Imamo puno takvih primera. Jedna Vlada 2001. godine kada je njen mandatar bio dr Zoran Đinđić je provela lekarski pregled kandidata i ta Vlada je, čak i u vreme kada sam je ja vodio donela puno dobra Srbiji. Mislim da je to primer kako jedan ovakav predlog provere sposobnosti kandidata može da donese dobro i državi i naciji.
Ovo nije nikakva uvreda ni za koga iz sadašnje Vlade, osim ako se on tako ne oseća, i ovaj zakon ne bi važio samo za vlade Aleksandra Vučića, nego bi važio i za vlade koje će jako brzo doći iza njega i koje će početi da se ponašaju kao normalne vlade u kojima normalni ljudi zdravstveno sposobni za vršenje funkcije u državnim organima mogu da budu sluge naroda, što jeste posao Vlade Srbije. Hvala.

Hvala lepo.
Prvi predlog ove konvencije, odnosno rezolucije je bio pred parlamentom pre aprila 2015. godine.
Dakle, 24. aprila je 2015. godine je bilo 100 godina od velikog genocida koji je izvršen nad Jermenima. Rezolucija kaže da Narodna skupština Republike Srbije priznaje i osuđuje genocid nad Jermeniima počinjen u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. – 1922. godina i poziva druge države i međunarodne organizacije da njegovim priznanjem i osudom doprinesu sprečavanju sličnih zločina u budućnosti.
Nema ili teško da ima naroda u Evropi pored nas Srba ili možda još nekoliko koji imaju toliko prava da budu osetljivi na pitanje zločina, na pitanje genocida.
Imamo potpuno pravo zato što je u našoj istoriji puno primera gde je naš narod bio žrtva genocidnih namera, ponekad i vrlo uspešnih raznih osvajača, kriminalaca, zločinaca, ili kako god to možemo da zovemo.
Tu nema nikakve sumnje, to znaju svi građani Srbije. To je nešto što ne sme da bude zaboravljeno. Ali, moramo da pokažemo svoju svest o tome da mi nismo bile jedine žrtve i da priznavanjem tuđih žrtava upravo možemo da učinimo da damo svoj mali doprinos ili svoj veliki doprinos, kako god to ko gleda, tome da se zločini genocida ne zaborave nikada, kao najbolja preventiva da se bilo šta slično tome ne ponovi nikada.
Ja se nadam da je 21. vek vek koji će biti rasterećen i takvih ciljeva i zamisli i njihove realizacije, ali ko zna.
Da se ne bi desilo u budućnosti nikome na teritoriji Evrope, na teritoriji cele naše planete, bilo šta slično što se desilo Jermenima pre 101 godine ili što se dešavalo Srbima jako dugo, i nekim drugim nacijama u našem okruženju, mislim da je ovaj parlament ovlašćen i da ima obavezu i da ima odgovornost da jednom ovakvom rezolucijom, koja je inače doneta i potvrđena u više od 30-ak zemalja sveta, čitao sam već nekoliko puta da su tu države i sa jedne i sa druge strane i sa istoka i sa zapada, da to važi za Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban itd. i da je nama mesto u ovom dobrom skupu zemalja koje se brinu za budućnost čovečanstva. Hvala.