Hvala.
Ja ću se baviti samo izbornom komisijom, jer mislim da je to najvažniji deo našeg današnjeg odlučivanja. Nakon ovih izbora je izražena sumnja u regularnost izbora sa svih strana. Imamo predlog vladajuće stranke da se napravi anketni odbor tim povodom, imamo predloge opozicije da se isto napravi anketni odbor.
U danima i nedeljama posle izbora su iznošene mnoge informacije ili informacije, pod navodnicima, o tome da su izbori bili neregularni, premije je rekao da je jako interesantno šta se dešavalo te noći posle izbora. Verovatno nije mislio na Savamalu i na fantomke, nego na ono što se dešavalo u izbornoj komisiji.
Mislim da je jako loše da se izabere nova izborna komisija u kojoj su većina članova isti ljudi koji su bili u prethodnoj izbornoj komisiji, dok javnost Srbije, građani Srbije, ovaj parlament, ne dobiju punu informaciju o tome da li je bilo, bilo kakve manipulacije u izbornom procesu. Da li je u toj manipulaciji učestvovala izborna komisija? Ko iz izborne komisije jeste učestvovao u tome, ako je bilo tih manipulacija i da tek onda dođemo do odlučivanja o tome kako, odnosno koga treba birati u novu izbornu komisiju.
Zato vas pozivam da ne glasamo za ovu tačku, da time odložimo izbor članova RIK dok ne, ponavljam, nadležni organi ne donesu konačan stav da li je to presuda, da li će to biti neki drugi oblik o tome šta se desilo u izbornoj noći. Ovako mi imamo jednu senku nelegitimnosti i nelegalnosti rada ovog parlamenta. To nikako ne može da bude dobro ni za jednu državu, posebno za državu koja se bar načelno zalaže za to da bude uređena, da postoji vladavina prava, da se stremi evropskim vrednostima i tako dalje.
Članovi izborne komisije se biraju na mandat koji je minimalno četiri godine koliko traje mandat i poslanika. Oni za svoj rad primaju adekvatne ili malo veće naknade nego što je to uobičajno u Srbiji, otprilike im je posao da konstatuju izborne rezultate i da naredne četiri godine su tu samo ako neki poslanik da ostavku ili na neki drugi način ostane bez mandata. A neka procena je da su njihova primanja za četiri godine nekoliko desetina evra. To je nekoliko stotina, mislim 500, 600 evra svakog meseca radili ili ne radili, bili izbori, ne bili izbori. Plus u izbornom periodu su te nadoknade mnogo, mnogo veće.
Govorim to ne da im zavidim, nego samo da kažem koliko su ta meta važna, dobro plaćena, a da se pored toga dešava to da imamo prebrojavanje gde stotine ljudi moraju da proveravaju po džakovima da li je neko glasao, kako je glasao, da li su dobri rezultati, da li su dobri zapisnici. Mi imamo istoriju krađe na izborima, od 90-te do danas. Ja sam mislio da je 2000. godine prekinuta ta tradicija, ali je sumnjivo šta se desilo 2016. godine.
Zato je jako važno da imamo konačnu istinu definisanu od nadležnih organa, kroz odgovarajuće odluke, a da tek onda, ponavljam, vidimo ko može ponovo da bude izabran u izbornu komisiju. Naravno da treba da se promeni izborno zakonodavstvo, naravno da treba da se promeni i Ustav koji definiše taj deo života u Srbiji, da poslanici treba da se biraju direktno, jer bi time imali veću odgovornost prema građanima. Naravno da parlament treba da bude manji. Naravno da otvorenost parlamenta treba da bude veća. Naravno da treba da se formira izborna komisija koja će biti nezavisna i koja neće dovoditi do toga da posle svakih izbora imamo opravdane sumnje, a to dokazuje to da su sumnje sa obe strane i od onih koji su dobili izbore i on onih koji su izgubili, da li je izborni proces bio legitiman ili ne. Zato vas pozivam da se suzdržimo od glasanja oko ove tačke i da time stvorimo uslove da kada dođe vreme ponovo za izbore, izborna komisije izaberemo pravu komisiju.

Izveo je pogrešan zaključak iz mojih reči. Hvala lepo.
Dakle, 25. jula ove godine sam podneo predlog izmene Zakona o Vladi, gde tražim da se promeni član 11. gde piše u prvom stavu – pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. To je potpuno normalna stvar i to je bilo primenjeno pre 15 godina, bez zakona, ali tadašnji prvi premijer posle 5. oktobra, posle spaljivanja ove Skupštine kako neki tumače 5. oktobar, je svi kandidati su bili na pregleu.
Da li je to neki problem? Ne. Da li to znači da je tadašnji mandatar i njegovi kandidati za ministra su bili ludi? Naravno, ne. Ne, nego to je jedan dobar običaj. To je jedan dobar običaj, dakle ljudi koji rade manje složene poslove od posla ministra ili predsednika Vlade, moraju da imaju to uverenje, naravno da bi bilo dobro da to imaju i svi oni koji danas i u buduće budu kandidati za jednu takvu funkciju. To što mandatar nije dobro čuo, to što su mu njegovi loši savetnici, znači ne Toni Bler, nego neki odavde preneli pogrešnu informaciju, to nije moj problem. To nije moj problem.
Drugo, citiranjem Zorana Đinđića, makar i na pogrešan način, niko neće moći da postane Zoran Đinđić. Kada se neko stalno hvališe time da sve zna, da je jedini koji može nešto da menja, tu nešto nije u redu i zato ja predlažem lekarske preglede za sve članove, buduće članove Vlade, ne samo ove, nego svake vlade koja ide iza nas.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugome i da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.
Mandatar za sastav nove Vlade je nebrojeno puta danas upotrebio izraz - „ništa ne zna“, „pojma nema“, „laže“, „krade“, „lopovi“, „ovi“, „oni“… To je masa uvredljivih izraza u srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu.
Ja od vas tražim, predsednice, da upozorite sledeći put mandatara da na takav način ne može da se obraća poslanicima. Poslanici su domaćini u ovom domu. Ministar, predsednik Vlade, mandatar su gosti i iz ličnog vaspitanja bi trebalo da poštuju ovaj dom. Ali, ako to već ne čine, ja vas molim da sledeći put vi upotrebite ono što je vama dato u zadatak kroz član 108. ovog Poslovnika.
Hvala vam.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Poštovani građani, ako neko gleda nešto na internetu pošto TV prenosa naravno nema, dame i gospodo, prošlo je kažu sto dana od izbora i više od sto dana i evo dobićemo Vladu verovatno sutra.
Građani su glasali, neke stranke su dobile većinu, potpuno je prirodno da one formiraju Vladu. Najnormalnije je da predsednik te Vlade bude predsednik najveće partije u toj koaliciji. Sve je to normalno. Potpuno je normalno da se napiše i plan rada te Vlade, da mandatar da svoj ekspoze i to je sve ispravno.
Ima nekih stvari koje nisu normalne. Nema razloga da se čeka sto dana ako neko ima dominantnu većinu posle izbora. Građani su glasali kako su glasali tako žive, posle glasanja nema kajanja bar nekoliko godina, ali potpuno je besmisleno da napišete ekspoze od dvesta, trista, šesto stranica samo zato da bi to trajalo šest sati. Koji je smisao toga? Gde na svetu je bilo koji mandatar čitao svoj ekspoze nekoliko sati? To je potpuno besmisleno. Niko od ovde prisutnih poslanika nije mogao da zapamti više od 5% toga. Da se to da u pisanoj formi to je potpuno u redu, ali da se čita, to je potpuno besmislena stvar.
Šta se desilo? Desilo se da je ovo još jedan dokaz politike – država, to sam ja. To čujemo u svakoj rečenici - ja plaćam penzionere, ja plaćam radnike, ja plaćam „Sartid“, ja plaćam radove na autoputu. Ma ne, ma, naprotiv, ma, to je budžet koji se puni od novca građana Srbije, a obaveza nekoga ko je trenutno najviši državni činovnik ili funkcioner je da to radi na najbolji mogući način.
Pametni ljudi ne pričaju o svojoj pameti, hrabri ljudi ne pričaju o svojoj hrabrosti, časni ljudi ne pričaju o svojoj časti, ljudi koji su iskreni ne pričaju o svojoj iskrenosti.
Bezbednost je jedna tema koja je u ekspozeu i to je naravno važna tema. Pitanje je još jednom šta je sa helikopterom? Niko nije kriv. Prošlo je više od godinu dana, niko nije kriv. Barake, barake su srušili kreteni, budale i glupaci iz gradske vlasti, citiram mandara koji je to rekao pre skoro 100 dana. Kažite ko su ti ljudi, pa da znamo ko su te budale i da budu kažnjeni, naravno.
Rekao sam prošli put da imate u svom predlogu jednog ministra koji se pominje u spisima predmeta u suđenju ubicama Zorana Đinđića, to se ponavlja i dan danas. Imate i kandidata za ministra inostranih poslova koji se neki dan u Americi slikao ne znajući, ali to nije opravdanje, sa vođom kriminalnog klana najvećeg na tom kontinentu. Pitanje je zašto imamo dnevne napade na Ombudsmana iz državnih organa od funkcionera? To nije bezbednost. Patriotizam je vezana za to. Nemojte više da branite Srbe. Gde ste vi branili Srbe, tamo Srba više nema. Naravno da nema nove „Oluje“, jer niko ne može da protera Srbe iz Srbije, a „Oluja“ je već prošla.
Ekonomija, imamo najniže plate u regionu. Imamo najveći dug, imamo najmanje investicije u ovoj godini, najgore puteve, najgore škole, najgore pruge, najgore bolnice. Tado je stanje naše ekonomije ako je deficit smanjen ili je manji nego ikad. Daj Bože da je tako. To je samo jedan parametar.
Zakon o Vladi sam predložio gde se traži izmena člana 11. pa da glasi – pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Ne znam zašto se bilo ko plaši toga. To je potpuno normalna stvar.
Konačno, decenijama se priča, pa i u poslednjih nekoliko godina o Zakonu o poreklu imovine. Donesite ga, naravno, jedva čekam, ali samo da dam jedan savet mandataru. U postojećem zakonu, koji se zove Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, postoji dovoljno mehanizama da se ispita poreklo bilo čije imovine. Znači, imate po članu 42, 45. i još nekim članovima da poreska uprava pozove građanina i da ga pita – odakle ti to, koje su ti izvori finansiranja za to i to? Zašto se to ne koristi? To je pitanje za sve vas.
Ja vam želim uspešan rad. Naravno…

Ali se bojim da se to neće desiti kao što je bilo i protekla dva ili tri puta. Hvala.

Replika. Hvala.
Govorio sam o mnogim stvarima, ali ponoviću vam neke. Prvo, to da je gospodin Lončar bio na aerodromu u noći kada je pao helikopter piše u dokumentaciji Vojske. Postoji transkript razgovora komandnog tornja ili kako se zove tornja i posade. To piše i to je objavljeno bilo na sajtu Ministarstva odbrane. Ja to imam. Mogu da vam dam. Piše precizno – ministar je na Surčinu, čeka vas. Ja sam samo pratio komunikaciju. To piše. Proverite sa Ministarstvom odbrane.
Nema investicija, naravno, nema nikakvih investicija. Nema ničega o velikim najavama, da ne pričamo o „Ikarbusu“ i „Mercedesu“, da ne pričamo o tome da će kula „Beograda na vodi“ da zaseni Beograd, da će biti završena prva do kraja ove godine. To je vaša izjava isto. Da imate investicije da Kinezi dolaze, jedva čekaju da počnu da rade. Ne radi se ništa u „Sartidu“ više nego što se radilo do sada, a isti je menadžment koji ste vi doveli i koji je napravio najveće dugove u istoriji tog „Sartida“.
Pričali ste o zapošljavanju. Pre 15 godina broj nezaposlenih ljudi u Srbiji je bio 736.000. Vi ste danas rekli da je danas sedamsto pet, šest hiljada. Za 15 godina 30.000 ljudi, žao mi je, to ne može da bude dobar rezultat.
Bilo bi jako lepo da Srbija može da živi u tom vašem svetu u kome vi živite, gde vi mislite da ste vi jedini pametan i da možete da delite to ko je pametan ko nije, ko nešto zna, a da vi sve sami znate. Žao mi je, to nije normalno.

A što se tiče dužine, rekao sam da ako neko svodi … (Isključen mikrofon.) … Da mere dužinu, to muškarci rade kad su mlađi.

U Predlogu odluke u predlogu Odbora za kontrolu službi bezbednosti je napisano i moje ime za zamenika …

Tako je, nisam, nego sam hteo da vam kažem jednu stvar koja je važna.

Hvala lepo. U predlogu u Odboru za kontrolu službe bezbednosti, pominje se i moje ime, kao zamenika člana. To je izmena u odnosu na dogovor koji je postojao i na koji sam ja pristao. Pošto je ovo izvršeno bez moje saglasnosti, ja vas molim da moje ime skinete iz ovoga predloga odluke. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, a i ovi drugi, želim vam uspešan rad u ovom mandatu. Svi naši mandati i rad ove Skupštine je pod velikom senkom onoga što se dešavalo oko izbora, na dan izbora, noć izbora, noć posle izbora i to je nešto što mora da se reši.
Pre toga, vezano za temu o kojoj danas govorimo, prvo čestitke predsedavajućem. Čestitam vam da imate dovoljno snage da se izborite sa svim pokušajima da se nastavi devastacija ovog tela koje bi trebalo da bude najvažnije državno telo, pijemont demokratije u ovoj državi. Čestitam vam na tome. Vaša odluka koja je doneta u petak je apsolutno po svim propisima i donela je dobro, jer vidimo da je danas rasprava nešto malo bolja nego što je bila.
Parlament Srbije ima najniži rejting od svih institucija u ovoj državi. Znači sve druge institucije koje rade u ovoj državi, javne ili neke druge društvene imaju viši rejting od ovog parlamenta. To je stvar oko koje svi treba da se zabrinemo, ali to je i posledica načina kako je vođen parlament u poslednje vreme. Verovatno da taj status najgore institucije nije bio večno prisutan.
To je i razlog što neću glasati za predlog većine za gospođu Maju Gojković. Potpuno je prirodno da većina predlaže svog kandidata i potpuno je prirodno da ljudi koji sede ovde kao predstavnici naroda imaju svoj stvar. Neću da komentarišem ništa o predloženoj kandidatkinji za predsednicu, njen rad u Narodnoj radikalnoj stranci, SRS, Narodnoj partiji, SNS, da li G17, da li ATP Vojvodina, ne znam gde sve, govori dosta o njoj, tako da nema potrebe da je ja hvalim. Nema nikakve potrebe da je ja hvalim dalje.
Ono što je važno za ovaj parlament je i to da se utvrdi šta je bilo sa izbornom krađom. Izborna krađa u Srbiji traje od 2012. godine, od one vreće sa nekim listićima koja se tu ispred parlamenta nosila okolo kao dokaz nečega. Ta krađa se nastavlja kroz devastaciju svih institucija koje su bile i koje rade u ovoj državi, kroz to da je manipulacija medijima najgora u poslednjih 20 godina, kroz to da su asomahumi, „Beograd na vodi“, helikopteri i sve druge afere prisutne svaki dan bez bilo kakvog odgovora. To je krivica vlasti.
Moja poruka kolegama iz vlasti i onima koji se tako osećaju je da shvatite da niste opozicija. Četiri godine ste odgovorni, ne vi lično naravno, ali onaj koji vas je doveo u parlament, ko vas je stavio na listu i za koga su glasali građani je doneo odluku da vi budete vlast u ovom telu i zato se tako ponašajte.
Nije pristojno da poslanici vlasti vređaju svoje kolege iz opozicije, da se plaše, da budu nervozni. To je potpuno nebitna stvar.
Ja bih jednu malu poruku za kolege iz opozicije, imamo puno važnih stvari u ovom parlamentu, puno stvari oko kojih treba da non stop pričamo, da ukazujemo činjenice da na to što ne valja. Ali, daj da se ne igramo sa demagogijom.
Taj restoran nesretni, naravno da je nepristojno kako sad sede tamo, ali daj da to rešimo tako što ćemo reći – nećemo da idemo u taj restoran. Evo, ja vam kažem neću ići u taj restoran ceo mandat. Prošli put sam bio sedam puta kad je bilo nešto u pola noći. Hajde da se bavimo ozbiljnim stvarima.
Vlast u Srbiji u poslednje četiri godine je napravila toliko problema građanima, svima, budućnosti, deci koja nisu rođena, pa nema potrebe da se bavimo trivijalnostima.
Prema tome, da radimo ozbiljno vama iz vlasti želim da što pre budete oslobođeni obaveze koja je preteška, a to je da brinete o budućnosti Srbije, a opoziciji svih boja veličina i oblika želim da iskoristimo ovaj mandat tako da na sledećim izborima sprečimo izbornu krađu bilo da se ona radi na najgori način, fizički, bilo da se radi preko manipulacija koje ova vlast stvara. Hvala.

Član 106, 107, 108.
Prethodni govornik je govorio o mnogo tema, barem ono što smo uspeli da shvatimo, ali nijedna nije imala veze sa tačkom dnevnog reda. To je prva stvar.
Što se tiče naslovnih strana od subote i poreza državi, to smo videli 200 puta, ja vas pozivam, sve nadležne državne organe da što pre urade svoj posao i da kazne bilo koga, makar to bio i ja za bilo šta što nema veze sa poštovanjem zakona, nego što je utaja poreza.
Prethodni govornik, sada mi kažu ljudi koji su tada bili u parlamentu, 2003. godine da je tada takođe poslanik vlasti DOS-a tražio da mu se registruje ukradeni auto da bi glasao za budžet. Nije naravno i to je samo jedna od mase stvari. Sa silosima ne znam šta je sve bilo, ali to nije tema. To ja vama upućujem, buduća predsednice, uvedite red u parlament. Malo provežbajte.
Dve godine trčka za mnom. Naučite ga da kaže nešto što ima bilo kakvog smisla. Hvala.

Ja nemam nikakve primedbe na proceduru. Mislim da je ona ispoštovana, bez obzira što su izbori, koliko sutra, biće zakazani za neki dan, a održani za 45 ili malo više dana. Mislim da je procedura ispoštovana i tu nemam nikakvih primedbi.

O kandidatu neću da govorim zato što ne bih imao da kažem ništa loše o kandidatu, nemam ni ništa dobro, ali je loše za kandidata to što se bira sada za ovaj kratak period i to je, s jedne strane, verovatno odanost, pre svega, pozivu kojim se bavi, odnosno instituciji u kojoj radi, a to je Vojska Srbije.

Naravno, ne pada mi na pamet da govorim bilo šta loše o Vojsci Srbije. To je jedna respektabilna organizacija koja ima svoje mesto u ustavno-pravnom poretku ove zemlje, koja ima svoje mesto u društvu i tu nema nikakvih primedbi. Vojska radi svoj posao. Vojska ne može da bude kriva ni za šta. Uvek su za to što Vojska radi loše krivi političari, i to je ono o čemu sam želeo da pričam danas i govoriću o tome bez ozbira što je predsednik Vlade pobegao, po starom običaju, sa duela, ali tu je prvi potpredsednik…

Oduzimate mi vreme.

Znači, uzeli ste mi 30 sekundi.

Prvo, premijer može samo da se izvini, a izvinuo je jedan gimnastički pojam, ali nema veze. Prema tome, poziv na TV duel i na bilo kakvu raspravu, to je do sada bilo bežanje i neću da se vraćam na to.

Šta je sa Vojskom u poslednjih nekoliko godina? Vojska je od strane politike u ovoj državi uvređena, povređena, ponižena nekoliko puta. Imamo primer da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio postavljen za šefa odbrane grada Šapca od poplava. Na kojoj se to vojnoj školi uči odbrana od poplava? Gde to ima u istoriji Srbije da su generali, još načelnik Generalštaba, branili grad od poplava? Što nije poslat u Obrenovac, ako je već to bio način borbe protiv nepogode, pa da spasi Obrenovac?

Druga teška uvreda Vojske je to što su prošle godine smanjene plate i dnevnice u Vojsci. Dnevnice su smanjenje desetak puta, možda i više, petnaestak puta, i to za ljude koji obavljaju vrlo odgovoran posao za bezbednost zemlje u nečemu što se nekad zvalo kopnena zona bezbednosti, ne znam kako se zove sada. Znači, na jugu Srbije. Njima su dnevnice sa jednog pristojnog iznosa smanjene na potpuno besmislenu cifru.

O opremi Vojske, o izjavi da Vojska nije imala za svakog vojnika po jednu uniformu, neću da govorim, to je besmislica par ekselans. Ja nikada nisam video golog vojnika, niti polugolog, niti da je išao u ne znam čemu, nego su svi uvek imali uniforme, naravno. Možemo da govorimo o kvalitetu, možemo da govorimo o kvalitetu smeštaja, ishrane, o svemu tome, ali to nije tema danas.

Konačno, najveća uvreda Vojske i ono po čemu će se, nažalost, neopravdano pamtiti Vojska za ove dve, tri godine, to je slučaj helikopter. Naravno da i ministar ima obavezu i predsednik Vlade i svi drugi da kroz komisiju koja je formirana, da li u ministarstvu, da li u Generalštabu, ne znam, istraži sve detalje oko te nesreće. Ja sam već rekao i ponoviću, da nesreća je posledica visokog nehata i bahatosti tadašnjeg ministra, podizanje helikoptera bez bilo kakve potrebe koje je dovela do toga da ljudi stradaju.

Naravno, da je tu predsednik Vlade, ja bih ga pitao i o tome detaljnije, a pošto je tu potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, ja ga pitam šta je sa istragom o odgovornosti za smrt dvoje službenika u Libiji? Ja znam da su oni poginuli, da li od bombe, da li od terorista. To je nesumnjivo. Ali, ko je njih doveo u situaciju da budu na mestu, gde je svima bilo jasno, pa i njima i oni su molili da budu vraćeni na mestu gde je njihova bezbednost bila maksimalno ugrožena, ko je za to kriv? Neću da okrivljujem nikoga ni predsednika Vlade, ni potpredsednika ministra, ali njih dvojica moraju što pre da nam daju odgovor...