Hvala.

Nisam dobio adekvatne odgovore. Nema potrebe da se potpredsednik Vlade krije iza Vojske. Nisam rekao da je Vojska loše učestvovala u odbrani od poplava, nego da je besmisleno da načelnik Generalštaba bude šef Štaba odbrane u jednom gradu. Naravno da Vojska ima svoju ulogu u oblasti bezbednosti i u toj svojoj trećoj misiji. Tu nema nikakve sumnje.

Što se tiče Libije, o tome je i potpredsednik najviše govorio, apsolutno je nedopustivo da neko bude, da to bude, ako se ne varam, jedina ambasada otvorena u Tripoliju i da to baš bude srpska ambasada bez bilo kakvog adekvatnog odgovora na preklinjanje, na molbe te gospođe koja je tražila da bude smenjena. Ne možete vi na silu nekoga da pošaljete tamo, slažem se, ali ne možete na silu nikoga ni da držite tamo, a to se desilo. To se upravo desilo. Mogli ste da je pozovete bez obzira da li ste našli zamenu. Ako se neko razboli, ako ima neku drugu potrebu da dođe, on dolazi.

Šta je problem dodatni? Dodatni problem sa Libijom je što dan danas nije došao u Srbiju, koliko sam ja obavešten, ambasador naš tamo. Šta on tamo radi sada? Zašto on nije došao da da svoj iskaz ovde u Beogradu pred nadležnim organima ministarstva ili nekih drugih organa, ne znam ko je još nadležan? Zašto se to nije desilo?

On je vama i predsedniku Vlade poslao jedno pismo, koje su neki procenili kao preteće, upozoravajuće. Šta se iza toga krije? To isto javnost treba da sazna.

Ono što je takođe važno, zašto se danas podiže borbena gotovost Vojske Srbije i zašto danas…

… i zašto danas, samo još jedna rečenica, predsednik države prenosi svoja ovlašćenja u odsustvu na budućeg ministra odbrane? Zašto? Gde to putuje predsednik?

Ovim predlogom želimo da se zabrani reklamiranje političkih stranaka u elektronskim medijima, bez obzira da li je u toku izborna kampanja ili ne. Razlog za to je vrlo jednostavan. U ovom stanju koje imamo sada to reklamiranje na komercijalnoj osnovi ima dva nedostatka.
Prvi nedostatak je taj da neke stranke, a pre svega vladajući, bez obzira u kom periodu, ne samo sada vladajuće, nego se to dešavalo i u ranijim periodima, imaju apsolutnu prednost u odnosu na druge učesnike u izbornom postupku. Novac koji se troši za to je nekoliko desetina ili dvadesetak puta veći, odnosno srazmera u odnosu na one koji najmanje ulažu u to i onih koji troše najviše para za to je 20 do 30 puta, što je nedopušteno ako želimo da imamo iole pristojan i ravnopravan pristup izbornom procesu.
Takođe, taj novac 99% potiče iz budžeta Srbije, ili iz budžeta ili finansijskih potencijala javnih preduzeća i ustanova. Ovaj prvi deo se legalno koristi za tu namenu, a drugi deo se nelegalno koristi i to su javne tajne. Dvadesetak miliona evra se potroši godišnje na reklamiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji, naravno kada su izbori. Taj novac se koristi za video materijale, spotove, klipove ili promotivne sadržaje, koji su po svom kvalitetu, scenariju, porukama, a i tehničkom kvalitetu ispod nivoa „Farme“, „Parova“, „Velikog brata“ i ostale đubradi koja se može videti po našim televizijama, što sigurno ne podiže ni političku kulturu, niti kulturu dijaloga, niti bilo šta što bi moglo da izazove bolje, primerenije, pristojnije, kulturnije uslove za zbornu kampanju.
Ova sredstva treba da budu usmerena na neku drugu poziciju. Recimo, za lečenje dece od retkih bolesti, gde je velika galama, a ništa se ne radi po tom pitanju. Zamena za priglupe, jeftine po sadržaju i skupe po novcu reklame, treba da budu duel emisije i emisije gde stranke predstavljaju svoje političke programe. To je ono što građanima može da da jasniju sliku o političkoj ponudi na sledećim izborima.

Isti je cilj i izmene ovog zakona, reklamiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji je regulisan u ova dva zakona, tako da smo podneli amandmane, odnosno predloge izmena oba zakona, sa istim ciljem, već sam govorio o tome, ali da ponovim i da možda proširim.
Kvalitet političkih reklama u Srbiji je ispod nivoa onih rialiti šou programa koje sam naveo. Vrlo retko te reklame liče na neke rasprave u Narodnoj skupštini, što je jako nizak nivo političke kulture, a troše se za to velike pare koje su, naravno, potrebne ovom društvu, bez obzira na velike priče o tome da je ovde sve u redu, da nam dobro ide, da nas je sramota, da smo prvi put u istoriji ovakvi ili onakvi. Apsolutno tih dvadesetak miliona evra može da se koristi za mnoge druge stvari, a mislim da će kolege iz svih političkih stranaka da se slože da taj iznos novca treba upotrebiti za ono što je najvažnije za budućnost ove zemlje, a to je za lečenje dece od bolesti za koje u Srbiji nema leka ili nema stručnjaka ili aparata koji mogu da pomognu u njihovom lečenju.
Ako pogledamo statistiku i finansijsku i tu zdravstvenu, sa 20.000.000 evra, nekoliko stotina dece bi bilo izlečeno, trajno izlečeno, trajno dovedeno do stanja da mogu normalno da žive u svojoj lepoj zemlji Srbiji i to samo za jednu kampanju. Sa druge strane, ako se to ne potroši na tu namenu, nego se potroši kao do sada, bićemo bombardovani i mi kao političari, a nama to tako i treba, ali pre svega građani Srbije, nedužni i nevini građani Srbije najvećim nivoom šunda, blama, primitivizma, koji smo inače i ranijih godina viđali u tim kampanjama, naravno uz izuzetke, ali ti izuzeci su toliko retki i toliko blagi da ne zaslužuju da budu ozbiljnije pomenuti.
Zato apelujem na vašu savest. Pozivam vas da glasamo za to da se usvoje ove izmene zakona, da manje gledamo ili da manje gledate svoje lidere na televiziji u raznim kratkim igranim, besmislenim formama, a da taj nedostatak gledanja svog lidera zamenite saznanjem da ste pomogli, da smo svi zajedno pomogli da se mnoga deca izleče od teških bolesti. Hvala vam.

Da podsetim kolege poslanike iz srpsku javnost da ovaj zakon smo kolega Pavićević i ja zajedno sa stručnjacima iz Nove stranke spremili pre više od pola godine, kao naše obećanje ministarki nadležnoj za tu oblast, gospođi ministarki Mihajlović, koja je rekla da nedostaje takav zakon, da nije napravljen dobar zakon koji bi regulisao tu oblast i mi smo ga spremili. Naš predlog zakona koji je utemeljen na zakonu iz 2003. godine, koji je na jedna jako dobar način rešavao pitanje iz oblasti planiranja i gradnje, ali ga je vlast koja je trebala da ga primenjuje od 2004. godine na dalje upropastila na najgore mogući način i on je ostao ne primenjen na adekvatan način i zato je bila ideja da novim zakonom osvežimo tu materiju i da napravimo zakon koji će rešiti mnoge probleme koje imamo u našoj državi.
Da li se nešto promenilo donošenjem nekih drugih zakona koji navodno regulišu tu oblast? Ne.
Donet je Zakon o planiranju i izgradnji koji nije rešio skoro ni jedan problem, ne vidi se nikakav napredak u izgradnji u Srbiji i to možete da vidite u statistici, a možete da vidite i kada pogledate pejzaž bilo kog grada u Srbiji, tamo nema kranova, nema ni jednog dokaza da se nešto gradi. Oblast nelegalne gradnje je takođe trebalo već da bude rešeno odavno. Donet je zakon koji smo mi čak i podržali, ali u implementaciji tog zakona, postoje i mnogi problemi koji potiču iz toga što Zakon o planiranju i gradnji nije adekvatno našao rešenje za mnoge probleme, tako da i proces ozakonjenja ili ti legalizacije, praktično nije započeo, bez obzira što smo imali ponovo osnivanja i presecanja vrpce i prva dozvola i prvi put u istoriji, itd, ali ja ne znam nikoga ko je rešio taj problem, a znam puno ljudi koji taj problem imaju.
Prema tome, to je jedna važna oblast i gospodin Pavićević i ja i stručnjaci Nove stranke su pokušali da daju svoj doprinos da se taj problem reši. Očigledno da on nije rešen.
Pozivam vas da u ovom trenutku učinimo taj napor, da na poslednjoj sednici, mnogi od vas ili mnogi od nas, verovatno i poslednji put u ovim klupama, daju jedan pravi doprinos onome čemu služi Narodna skupština Republike Srbije, a to je da rešava probleme građana, a ne da komplikuje i tako komplikovan život građana Srbije.

Koristiću i pet minuta.
Član 2. se bavi time šta je pravo na platu i druga primanja i definiše, zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja, itd, naravno da on sledi iz 1. člana koji definiše predmet i sadržinu zakona i jedan i drugi član.
Ovaj drugi autentično su dokaz da je ovaj zakon loš, da ovaj zakon ne donosi nikakvo poboljšanje u oblasti javnog sektora, da ne ostvaruje nijedan proklamovani cilj koji je bio deo kampanje o donošenju ovog zakona, niti deo obrazloženja, koji se daje.
U obrazloženju se kaže da je sada ova oblast definisana osnovnim zakonom i posebnim zakonima. Znači, prethodni zakon nije bio dovoljan, nego su postojali i posebni zakoni. I u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu se predviđa masa posebnih zakona. Prema tome, tu se ne definiše ništa novo.
Javni sektor nije definisan na pravi način. Malopre je potpredsednica Vlade i ministarka rekla da su javna preduzeća najgori deo javnog sektora ili tako neka formulacija, koja je očigledno govorila o tome da su javna preduzeća deo javnog sektora, u članu 1, pa samim tim i u članu 2, koji je tema našeg amandmana se ne pominju javna preduzeća kao deo javnog sektora. Onda je pitanje, čemu ovaj zakon?
Kaže se u kampanji da ovaj zakon ispravlja nepravde, da bolje uređuje oblast, ne postoji ni jedno stručno telo, niti bilo koji sindikat, niti bilo koji samostalni stručnjak, niti bilo koja opcija koja daje podršku takvom mišljenju.
Imam ovde ispred sebe mišljenje Zaštitnika građana na skoro šest strana, koji govori negativno o ovom zakonu i konstatuje da na kraju sagledavajući sve navedene primedbe, a pre svega Nacrt zakona, nije u dovoljnoj meri jasan, jer treba nastaviti rad na njegovoj izgradnji.
Posebno ne postoji nikakav razlog da ovakav zakon, sistemski zakon, za koji vi kažete da treba da unese red u ovu oblast, da se on gura preko vikenda u noćnim sednicama, posebno kad se radi o zakonu koji je sistemski zakon, znači, koji zahteva jednu ozbiljnu analizu i ozbiljnu diskusiju, a posebno zbog toga što zakon stupa na snagu po vašem Predlogu zakona 1. januara sledeće godine, a dobar deo zakona stupa na snagu 1. januara 2018. godine i predviđeno je donošenje mase posebnih zakona.
Znači, potreba za brzim donošenjem ovog zakona apsolutno ne stoji, nema nikakvog razloga da sumnjamo.
Zakon je kontradiktoran od člana do člana, pošto smo mi podneli amandmane na sve članove, biće prilike da vam to ukazujemo na konkretnim primerima, ali recimo pitanje člana 8. ili člana 9. gde se u članu 8. kaže – da vrednost svih zahteva ulazi u koeficijent za ovaj zakon. Onda se u članu 9. daju izuzeci koji su van svih, ako je nešto sve, ne može da bude ništa preko toga.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Razumem da je čovek premijer, ali mora da priča o tački dnevnog reda.)

Ja vas molim da se vratimo na temu, pošto ako je iko pažljivo slušao ova dva sata rasprave, verovatno sam prvi koji se dotakao bilo koje teme koja ima bilo kakve veze sa ovim zakonom. Pošto teško da je „Jumko“ i javni sektor i javno preduzeće, javna uprava i administracija, a „Jumko“ je bio najveća tema ovde, uniforme za policiju, uniforme za vojsku. Koliko ja znam ovde uniforme koje sada nosi policija nije šio „Jumko“, ali to nije tema i neću da govorim o „Jumku“.
Puno se govori o tome da je bilo loše stanje, da je nova vlast zatekla loše stanje, da li je mesto Narodnoj banci u ovom zakonu ili nije, pa je onda izrečeno to da su raniji guverneri Narodne banke napravili haos.
Ja pozivam potpredsednicu Vlade da se izjasni prema tim navodima, pošto je ona, to je opšte poznato, bila guverner Narodne banke, a sigurno je da je pratila rad i drugih guvernera, pa da vidimo da li je to tačno ili nije tačno.
Ono što je trebalo da unese red u javne finansije, a ovaj zakon se inače donosi zbog toga da bi se uredile javne finansije, je bilo smanjenje troškova. Bila su obećanja da će biti otpušten višak radnika u administraciji, javnom sektoru ili kako god hoćete da se to zove. Od toga se nije desilo ništa, da li zbog izbora, da li zbog sukoba među resorima, da li zbog nekih trećih stvari, neću da ulazim u to, ali to se nije desilo.
Javno je poznato da su javne nabavke u javnom sektoru katastrofa, da tu ušteda od 300 miliona, ako se desila, kao što kažu neke kolege, to znači da se još uvek milijarde bacaju. Ako hoćete javnu upravu da uredite na valjan način, to nećete da uredite jednim konfuznim zakonom koji se usvaja u pola noći, u nedelju, pa čak nije za srpsku javnost toliko značajan ni kao neka odbojkaška utakmica koja je prekinula prenos ove sednice. Zato vas molim da ste pre svega svesni, možda imate dobru nameru, možda je to sa najboljim namerama, ja ne isključujem i tu mogućnost, da povučete ovaj zakon, da ga pripremite tako da on bude konzistentan, da obuhvati i javna preduzeća i da ga ponudite pre izbora ili posle izbora, zavisi od rezultata izbora.

Član 4. glasi – zaposleni ima pravo na mesečnu platu. Drugi stav – plata za tekući mesec se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, u skladu sa opštim propisima o radu.
Čemu potreba za ovim članom? Svi zaposleni imaju pravo na platu, bilo da rade u javnom sektoru, privatnom sektoru ili bilo gde. To je stav jedan.
Stav 2. – da se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, inače nama nije u duhu srpskog jezika plata za tekući mesec, verovatno plata za prošli mesec se isplaćuje do kraja narednog meseca. Za tekući mesec se ne isplaćuje plata, nikada, posebno ne ako se isplaćuje u sledećem mesecu.
Tako da zbog toga su amandmani „briše se“ lekoviti, korisni, zato što čiste zakon od besmislenosti kao što je ovaj član 4.
Još jedna ispravka koju sam hteo malopre da kažem gospođi ministarki. Rekli ste da je upućeno sa naše strane 80 i nešto amandmana, nije tačno. Upućeno je 45 i pet je prihvaćeno i to na sva tri zakona, ne samo na ovaj. Znači još jedan apel, naravno da će ljudi u javnom sektoru primati i dalje plate, radiće zato što sada postoje zakoni koji definišu tu oblast. Ne usvajanjem ovog Predloga zakona neće biti ugrožen njihov ravnopravni status, njihove plate i sve drugo što ide, a vi ćete imati priliku da napravite jedan novi zakon, da ga predložite u redovnoj proceduri posle ozbiljne rasprave koja će dati odgovore na sve dileme koje očigledno i dan danas imate. Hvala.

Zašto treba brisati loš zakon? Evo, da pročitam član 6, koji vrlo precizno govori - ništa. Osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u daljem tekstu osnovica) sa koeficijentom, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Imamo već jedno osim.
Drugi stav počinje sa - izuzetno od stava 1. osnovna plata se određuje množenjem osnovice sa zbirom koeficijenata i korektivnog koeficijenta. Stav 3. - osnovna plata se ostvaruje za puno radno vreme, ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom. Za nepuno radno vreme pravo na osnovnu platu se ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.
Znači, uvodi se koeficijent, ali on važi - osim ako, a onda imamo - izuzetno, a onda imamo i to da je puno radno vreme i puno radno vreme i radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Pošto je ministarka rekla da neće da komunicira sa piscima amandmana briše se, ja sam potpuno svestan te situacije. Kada nemate argumente, onda se krijete, govorite o tome da su to elementi koji žele da naruše sistem, a to se u stvari u srpskom jeziku zove „odbrana ćutanjem“. Kada nemate šta da kažete, kada ne shvatate koju nebulozu od teksta ste dali u članu 6, onda kažete – to su viši interesi, to opskurna definicija, ili tako nešto.
Meni je jako drago što je „Politikin zabavnik“ pre neki dan proslavio 77 godina, pa su neki poslanici uspeli da nauče nešto u poslednjih pet-šest godina. Hvala.

Ovo je inače bila zloupotreba povrede Poslovnika, pošto treba da se glasa, ako već tražite da je povređen Poslovnik, no nije to moje.
Prethodni, prethodni govornik je izrekao par neistina, što naravno nije ništa novo, ali samo da ukažem na konkretnu situaciju.
Prvo, ta priča da sam se ja kandidovao za premijera novog DOS-a, nove koalicije, starog DOS-a ili bilo čega, je mogao da tako shvati samo neko ko ima manjak inteligencije ili koji je zlonameran. I, ja sam siguran da prethodnik niti televizija koja je to objavila da oni nisu zlonamerni, to je više nego jasno. Ni na jedan način nije moglo da se zaključi, ali ako se plašite tog vremena, ako se plašite vremena iz 2003. godine kada sam ipak bio na toj funkciji, onda je to jedna teška godina u kojoj su investicije bile veće nego za sve četiri godine vaše vlasti. Tada je evro bio 62 dinara, javni dug Srbije je bio nešto preko deset milijardi, znači, skoro tri puta manji nego sada. Osnivale su se nove privatne firme, znači, u realnom sektoru. Administracija o kojoj sada govorimo, javni sektor je bio upola manji nego sada i bilo je vrlo malo firmi koje su bile na dotaciji iz budžeta Srbije. Prema tome, to je jasno kao dan.
Aluzija na proslave i kako se dolazi sa proslave, isto pitanje, kako da vam kažem, jednog stereotipa koji neko gaji u sebi, pa misle da gaje svi. Proslave su lepi događaji, a to što to vi lično iz svog iskustva povezujete sa alkoholom, to je vaš problem.

Taj kantar gde je merena ta inteligencija je nešto što mene ne zanima.
Naravno da poštujem svakoga ko je završio bilo koju školu i fakultet posebno. Šteta samo što prethodni govornik, nije uspeo da pokaže to znanje iz mašinstva, jer koliko sam shvatio, preprodaja grobnih mesta nema nikakve veze sa mašinstvom, ali možda je to neki viši, možda je neka specijalizacija bila iz te oblasti.
Vreme 2003. godine, kada sam imao tu nesreću da budem predsednik Vlade Srbije, pamti se kod većine građana, nažalost, s jedne strane po jednom velikom nesretnom događaju, a s druge strane po tome da je država tada uspela da pokaže svoju snagu i da spreči pravi državni udar, a ne ono što se priviđa nekima po nekim televizijama koje su, nezlonamerne, nego ove druge, sa manjkom inteligencije, i što je tada kriminal u ovoj državi bio sveden na minimum.
Izbore na koje je izašla stranka u kojoj sam ja tada bio, u decembru 2003. godine, nisam vodio ja, niti sam bio nosilac liste, niti kreirao kampanju, tako da to nekog drugog pitajte, a uvaženi inženjer mašinstva je malo pre pomenuo izbore za kućni savet i da se neko sam kandiduje za izbore za kućni savet.
Voleo bih da upozorim prethodnika da kućni saveti ne postoje jako dugo, da postoje skupštine stanara, tako da možda u tom nekom kontekstu on vidi svoju budućnost i ja mu želim puno sreće i da tamo sprovodi iste ove napredne ideje koje je sprovodio i u javnom preduzeću u mestu odakle je došao.

Znači, naravno jedan deo, ja se nadam da svi prepoznaju, da je jedan deo posledica tog viška inteligencije koji kulja, ali rekli ste paljenje Skupštine, nisam učestvovao i to je svima jasno.
Privatizacija „Beopetrola“, pitajte ovog Malog što radi preko puta u Skupštini grada. On je vodio tendere za privatizaciju „Beopetrola“.
Privatizacija „Duvanske industrije Niš“, ni na koji način nije nigde označena kao kriminalna, a ja bi voleo da ako imate bilo koja saznanja, da isto to pitate Malog, oko te iste privatizacije.
Što se tiče izbora, kažu mi neki dobro obavešteni izvori, upravo sad se neko javio iz Vrnjačke banje, kaže – Babić je na svojoj izbornoj jedinici, na izborima 2012. godine, je osvojio 6% na lokalnim izborima, što je u redu. To je preko cenzusa.
I ja želim da vam čestitam na tom velikom uspehu, a za bilo šta kriminalno u mojoj poslovnoj ili političkoj karijeri, ja po 58 put, pozivam nadležne organe da to kažu.
Pozvao sam i ovog, kako se zvaše ovaj bivši premijer, Vučić, i njemu sam rekao kada je sedeo tu, da ako ima bilo šta da kaže, da preduzme nešto. Da preduzme nešto. Pa toliki su to pominjali, ja čekam da dođe bilo kakva državna institucija, istraga, koji god proces, da utvrdi bilo šta.
Ponosan sam posebno na „Sablju“ za koju se, bojim se, ponovo vraćaju uslovi. Ja obećavam građanima Srbije da, ako politička opcija Nova stranka, dobije njihovo poverenje na izborima, oštri se sablja da ponovo sasečemo kriminal u Srbiji.

Izvolte? Ako ne znate koja „Sablja“, ja mogu da vam pričam o njoj.

„Sablja“ je policijsko pravosudna akcija koja je rađena 40 dana, čime je sprečen državni udar u Srbiji, smanjen nivo kriminala na ispod … Vi morate da me isključite inače ću da nastavim.

Dakle, ima puno dobrih posledica „Sablje“ i ja mislim da građani Srbije … (isključen mikrofon)