Evo i dete ste izbacili iz sale.

Šta da budem?

Nemojte da me terate da vam odgovorim na to što ste rekli.

Kažete da je usled dispariteta cena gasa, nelikvidnosti privrede i daljinskih sistema grejanja, a onda se kaže da je taj dug utvrđen 31. decembra 2014. godine. Koliko se sećam, ova vlast je, negde tamo od polovine 2012. godine, pa kako to da to ovde pravdate nekim zaduženjem, nelikvidnosti od 2008. do 2013. godine? Kažete da je privreda Srbije nelikvidna. Tako piše u obrazloženju za odbijanje našeg amandmana. Kako nelikvidna? Nas je sramota koliko nam je dobro. Mi imamo rast da mora slou moušn da se emituje kako bismo videli koliko brzo raste. Sve je fenomenalno. Danas smo se slikali sa maketom voza. Danas je napravljena brza pruga od metar i po u Novom Sadu. Sve je savršeno. Kako da privreda nije likvidna, gospodine ministre Vujoviću?
Ne možete da dajete takvo obrazloženje. To nije u vezi sa ekspozeom mandatara, niti sa onim što svaki dan slušamo preko ove televizije koja ne prenosi današnju sednicu. Znači, ili je privreda u kolapsu, što je tačno, ali ni to nije razlog da „Srbijagas“ bude na teretu budućih generacija ili je privreda u redu, pa onda kako može „Srbijagas“ da bude nelikvidna? Uzima se novi kredit od 20 miliona nelikvidnom „Srbijagsu“, za šta će opet da garantuju buduće generacije, a da se navodno izgradi gasovod do Tutina. Da li je to kao „Južni tok“ ili kao ova brza pruga? Koja brza pruga? Ova iz 90-tih ili ova iz 2016. godine? Koje je obrazloženje za to? Zašto se to radi bez svetlosti javnosti, bez kamera? Zašto se to radi danas? Zašto je potpisan ugovor sa bankom za novih 20 miliona? Zašto pre toga nije pitana Skupština? Zašto nije pitana srpska javnost - da li mi hoćemo da to finansiramo ili nećemo? Ne, nego je ovo 17, brzo, uzmi kredit, daj Rusima sve što može da se da.
Tih 200 miliona i nešto Srbija i „Srbijagas“ su mogli da zarade od rudne rente, da je ta rudna renta blizu one koju „Gasprom“ plaća u Rusiji. Ne, mi dajemo džabe, mi dajemo sve džabe, a onda smo dužni Rusima. Koja je to logika? Na kom to fakultetu se uči? Po kojim to savetima Svetske banke, MMF i Tarabića se radi tako? Zašto ne dignemo rudnu rentu i da time rešimo ovaj dug? Zašto jednom ne damo valjanu informaciju o tome koje je stanje naše privrede? Milijarde, stotine milijardi, sve ide fenomenalno, ne možemo da sačekamo sve investitore, oni čekaju u redu, Kancelarija za brze odgovore, sve će biti i onda šta? Ono dete tamo što je ušlo slučajno u salu će plaćati do kraja života NIS-u čiji je vlasnik Ruska Federacija, preko 50%, dugove koje su napravili nesposobni kadrovi ove koalicije, i to je sve u redu. To je sve u redu. Tu nema ni opomene, a kamo li neke teže kazne.
Ja bih stvarno voleo da neko ko piše tekstove ovih zakona, obrazloženja za amandmane, malo razmisli o sebi i da se pogleda u ogledalo kada to piše i da kaže – ovo ima smisla, da li ovako nešto ima smisla.

Hvala.
Po kojoj logici ekonomskoj dug „Srbijagasa“ prema NIS treba da plaćaju milion i po ljudi u Srbiji koji žive na selima i gas nisu ni videli, osim na televiziji, kad se pušta početak radova Južnog toka? Zašto to da plaćaju poljoprivrednici? Zašto taj gas da plaćaju ljudi koji se nit greju, nit kuvaju, nit kupaju na bilo koji aparat koji troši gas? Jel to solidarnost? Ne, to nije solidarnost. To je otimačina. Kako se Srbija grejala pre 15 godina, kad nije bilo gasa? Kako se Srbija grejala u 90-tim kad smo bili pod sankcijama?
Ja bio gradonačelnik jednog grada, nije bilo gasa. Da li je to grejano? Grejano je naravno, pod bombama je grejano. Pod bombama. A vi mi sad to stavljate kao vrhunska stvar, pa su ovi Rusi bili dobri što su nas trpeli te dve, tri godine. Nemoj da nas više brane, nemoj više da nas hrane.
Znači, za to ne postoji nikakvo opravdanje da ljudi koji nemaju nikakve veze sa gasom plaćaju tuđu neodgovornost, biram vrlo, vrlo, vrlo blage reči. Kako ćete to da objasnite? Kako će to da objasnite ljudima koji žive po selima, ovom detetu što je malopre bilo ovde, kako će zbog nečijeg lošeg poslovanja pod navodnicima, vi opterećujete njegovu budućnost i budućnost miliona ljudi koji nisu ni na koji način krivi za to što se desilo, za sve te dugove. Jesu to jedini dugovi države? Zašto sada moramo da platimo te dugove? Imamo neke druge dugove, zar to nisu prioriteti? Ne, nisu…

Član 3. glasi - sredstva za izmirenje obaveza iz člana 2, a obaveze su 23.379.767.018,82 se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Moje prvo pitanje – da li je to predviđeno u budžetu za sledeću godinu?
Drugo pitanje – da li ste vi svesni da je to skoro pet puta više nego budžet za kulturu, recimo, za celu Srbiju? Da li ima kraja ovome? Ako je dug potrošača gasa prema „Srbijagasu“ preko milijardu i po, dajte da čujemo ko su ti dužnici, možda se iznenadimo. Možda to budu neke novine, neki tabloidi. Možda bude neko ko ima vilu iz „fundusa diposa“. Možda je „Asomaku“ dužnik. Možda su dužni naši vekovni prijatelji. Ko je napravio taj dug?
Da podsetim odsutne, glasnogovornike vladajuće koalicije, da je „Srbijagas“ osnovan 2005. godine, tako da ne prebacuju odgovornost meni i Pavićeviću za bilo šta što ima veze sa tim. To je stvarno jedan neverovatan uspeh da za manje od deset godina napravite najveći dug na svetu. Znači, ne postoji javno preduzeće u bilo kojoj državi, koja je iole civilizovana, a da ima toliki dug. Ne postoji, niti je postojala. Ne govorim o nama dalekim, ali prijateljskim zemljama, pod navodnicima, nego govorim o normalnom svetu.
Voleo bih da čujem informaciju ko je deset najvećih dužnika za gas „Srbijagasu“.

Evo ja sam pitao gospodina Pavićevića i on ne može da da odgovor ni na jedno od tih pitanja, pošto nikada nije bio u vlasti, nikada nije bio u parlamentu, nikada nije glasao ni za jednog direktora, a Boga mi ni ja, nikad.
Nikad u životu nisam glasao za izbor bilo kog direktora, bilo kog javnog preduzeća, afirmativno. To znači da sam glasao za izbor nekoga.
Tako da je to potpuno pogrešna adresa, ali pošto me već pitate, mogu da vam dam dobre odgovore. Prvo, jedan od dobrih uspeha je što „Srbijagas“ tada nije postojao, pošto je on osnovan da bi pravio gubitke, najveće na svetu. Drugo, u vreme kada sam se bavio politikom u prvom koraku, dug Srbije je bio ispod 10 milijardi evra, deca su se vraćala iz inostranstva, te godine 2003. osnovano je 2000 novih preduzeća privatnih. To znači da su ljudi očekivali da će biti nešto bolje. U svim sektorima se osećao napredak. Za tri godine posle 5. oktobra su plate u prosveti podignute nekoliko puta četiri, pet puta. U zdravstvu takođe.
Tačno je i da je cena struje poskupela, neko se tu igrao prošli put 600% ili ne znam koliko tačno, zato što je cena koju smo zatekli bila kao onaj hleb od tri dinara, jako lepa, fenomenalna, povoljna, ali nema. Nije bilo moguće da se dobije struja po toj ceni.
Ovde je pitanje da nam se kaže, ako je to državna tajna da znamo da je državna tajna – kojih deset najvećih preduzeća iz Srbije su dužnici „Srbijagasu“ ili ministar to ne zna?

Član 5. glasi – Izmirenje obaveza prema privrednom društvu NIS a.d. Novi Sad izvršiće Ministarstvo finansija – uprava za javni dug u skladu i tako dalje. Nije tačno, izmirenje obaveza će izvršiti građani Srbije niti su videli gas niti su ga osetili niti ga troše niti se greju na njega niti rade bilo gde u bilo kojoj firmi koju ste pročitali. Oni će platiti to.
Rekli ste spisak firmi. Pa, to je vrlo jasno ko vodi te firme, ko ih je vodio i da ne ulazimo u taj deo, to je svima jasno. Rekli ste da je ovo plaćanje dogovoreno na najvišem nivou. Verovatno na nivou predsednika ili premijera, a što onda ta uspešna Vlada za koju tvrdite da je tako uspešna nije ispregovarala da recimo, NIS uzme „Petrohemiju“ ili da uzme azotaru. Kad je nastao taj dug „Sartida“? U kom periodu? Pa, je to isto neko uspešno rešenje koje smo čuli, ovaj tajni ugovor, mi sve što imamo uspešno, a da radi Vlada Aleksandra Vučića, to su tajni ugovori. Pa, i za „Sartid“ je bio tajni ugovor o novom poslovodstvu, sada, koje je sada tamo. Pa, smo imali tajne ugovore za mnoge druge stvari. Ne znam da li ste vi govorili, ali predsednik Vlade i mnogi drugi ministri su rekli da do kraja godine se rešava čudotvorno rešenje za MSK, za azotaru, za „Petrohemiju“, za Fabriku stakla Paraćin, pa el su oni dužni za struju ili za gas. Pa, bila je neka priča o struji, a ne o gasu. Znači, i za gas su dužni, a oni su primer uspešne privatizacije koja je urađena pre par godina.

Samo još jednu rečenicu. Cena grejanja u Srbiji nije jeftina, prema tome toplane ne mogu zbog toga da budu veliki dužnici „Srbijagasu“.

I naravno član 6. koji je već po navici, kažu, da ovaj zakon stupa na snagu dan kasnije nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Opet jedna brzina, bez bilo kakve potrebe, dugovi ogromni i stari nekoliko godina, a mora da se završi za jedan dan, inače ne znam šta će se desiti.
Ako je pitanje kraja godine, što nismo dobili ovaj predlog zakona pre mesec dana? Šta je problem da se čeka osam dana, jedan lep rok da predsednik države može da promisli, da vrati zakon, da odbije da ga potpiše, kao što se desilo sa onim zakonom gde ste hteli da omogućite kupovinu vila na Dedinju. To se može desiti. Samo da vam kažem, tada je predsednik države uvažio amandmane gospodina Pavićevića i mene koji su glasili – briše se, svaki član tog zakona i on je obrisao taj zakon. Bacio ga je u korpu, više se nikada taj zakon nije ni vratio ovde na odlučivanje.
Prema tome, još jednom razmislite, sposobnost Vlade treba da se pokaže i po tome da recimo, vidimo šta je sa tom „Galenikom“, kako jedna farmaceutska kuća može da bude u dugovima i da ne može da plaća gas?
Da li ima neki primer u okruženju? Da li ima neki primer u Evropi, da je propala farmaceutska kuća, koja je inače bila privilegovana na ovom tržištu i imala skoro monopol. Kako je to moguće i kako se do toga došlo? Kako da to uspešna Vlada nije rešila evo četiri godine, da ne govorim već o pomenutoj „Petrohemiji“, Azotari MSK, „Sartidu“ itd. Dokažite svoju sposobnost, tako što rešavate probleme, a ne tako što zadužujete buduće generacije.

Hvala lepo.
Vrlo jasno zašto se donosi ovaj zakon, ja sam se samo pitao za koga se donosi? Nesumnjivo da zakon ima za cilj netransparentnu, ispod žita, visoko potencijalno koruptivnu priču o tome kako se prodaje zemljište u Srbiji povlašćenim kupcima.
Ja bih zamolio kolege iz opozicije da budu malo mirniji.
Postojao je član 64a i pre ovog zakona. Tu je jasno bilo definisano pravo prečeg zakupa, ali se sada uvodi novi institut koji se zove pravo prvenstva zakupa, gde povlašćeni prijatelj, rođak ili strani partner ili šta, vekovni prijatelj, dobija kroz čudne komisije, kroz investicioni program mogućnost da ispod bilo kakve cene, bilo kakve kontrole javnosti dođe do državnog poljoprivrednog zemljišta.
To nije samo moj stav. Taj stav je afirmisala i Agencija za borbu protiv korupcije i to je jasno kao dan.
Znači, zakon je pravljen za nekoga. Ja sam pitao ministarku, za koga? Da li taj ima arapsko prezime, nemačko ili rusko prezime? Mislim da tu možemo da ogradimo ko će biti taj povlašćeni prijatelj, vekovni prijatelj, koji će doći iz neke arapske zemlje da uči Srbe kako se obrađuje zemlja ili će da dođe neko iz Nemačke da uči Srbe kako se gaje svinje, pošto to Srbi nisu nikad radili, ni prvo ni drugo, nego nam treba strana pamet.
Pitanje se stalno ponavlja ovde - zašto, kako, ko je prodao zemljište, kad je uništena Srbija, da li je to privatizacija, pa da li te godine, pa da li te godine? Svi lepi podaci koje iznosite, mnogo govornici, o tome da je u nekom od vaših ili naših gradova, neka firma, bilo da je to industrijska, bilo da je neki poljoprivredni kombinat, bio uspešan, sedmi, osmi u Jugoslaviji, dvanaesti, trinaesti na Balkanu, su priče iz osamdesetih godina, kada naravno nije bilo jednog univerzalnog merila koji je mogao da upoređuje državu, dogovorne ekonomije, komandne privrede, sa pravim tržištem.
U devedesetim godinama je uništeno sve u ovoj zemlji i infrastruktura i ljudi. Znači, nije tad samo otimana zemlja, nego su se tad praznila, ne samo što su se deca iseljavala, nego zato što su ginula u ratovima koje je neko vodio i ko danas priča o EU, toleranciji i ne znam čemu sve.
Naravno da je bila privatizacija i naravno da je imala puno mana, ali kao model je to bio dobar model koji je loše primenjivan. Nekoliko kolega su rekli da se 2005, 2006, 2007. godine, da se hektar prodavao po 300 evra, a da se danas prodaje po sedam, osam hiljada. Davali su neke primere, čak su pominjana i neka imena i firme i pojedinci. Pa, da vam dam jedan primer koji potvrđuje, to što vi kažete. Dvadeset trećeg maja 2005. godine, da se setimo ko je tad bio vlast, ja sigurno nisam, prodato je 70% PIK „Agrounija“ za dva i po miliona evra. Tad je bilo negde oko 8.000 hektara, što u zakupu, što u vlasništvu „Agrounije“. Ja ne govorim da je ovde ništa loše, samo dajem činjenice.
Znači, ako dobro izračunate, to je 312,5 evra po hektaru. Pet članova komisije je bilo, jedan je bio predstavnik Ministarstva poljoprivrede, drugi je bio predstavnik Ministarstva privrede, treći je bio direktor „Agrounije“, tada društvenog preduzeća, četvrti član je bila gospođa koja je bila iz „Agrounije“, peti član te komisije je renesansna ličnost, koji je dobio zadatak da bude moj lični biograf i zove se Marijan Rističević, tada predsednik Skupštine opštine Inđija.
Prema tome, ako pitate ko je prodao 2005. godine po 300 evra MK „Komerc“ ili bilo kojoj drugoj firmi plodnu vojvođansku zemlju u Inđiji, dobili ste odgovor, a to možete da vidite na sajtu priv.rs, to je sajt Agencije za privatizaciju. Prema tome, toliko o činjenicama i o vrednostima.

Ministarka je rekla da treba da dopustim da ova Vlada dobije šansu da pokaže kako radi na korist države i naroda. Tako ste rekli, a vi ste rekli da dobro procenjujete da sam ja tih godinu dana radio na ponosu građana Srbije, i to je tačno. Vi imate šansu da radite na dobro građana Srbije. Već počinje četvrta godina uskoro. Znači, tri godine radite na korist građana Srbije.
Šta se dešava? Dešava se to da je javni dug povećan za skoro 10 milijardi. Dešava se to da je nezaposlenost ista ili veća nego što je bila pre tri godine. Dešava se to da se uvode novi nameti kroz takse, akcize, poreze svima, pa i poljoprivrednicima.
(Zoran Babić, s mesta: Da li prihvata opkladu Marijana Rističevića?)
Hoćete da sprečite dobacivanje?

Prema tome, vaša šansa je data. To je narodna volja. To voks populi, voks dei, poštujem, ali niste vi od juče. Niste vi danas došli prvi put ovde. Nije ovo prva bajka koju vi čitate. Te bajke se čitaju godinama već.
Prema tome, ja mislim da je bilo dovoljno vremena da vi pokažete svoje namere i vaše namere su vrlo jasno pokazane, ne samo vaše lične, nego namere cele Vlade, a to je da se maltretira ovaj narod maksimalno sa bajkama koje dolaze na ćilimima iz arapskih, ruskih i ne znam kojih zemalja, da se srozava Srbija još dublje, nego što je srozavana u prethodnom periodu.

Naravno da želim, i mislim da je ova sednica pravo mesto za to, da pored ovih 73 tačke dnevnog reda kao 74. ili 75. može da se stavi i tačka koja predviđa da izglasamo rezoluciju Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenim u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine. 
Temelj za ovaj predlog se nalazi u članu 16. Ustava Srbije, u Konvenciji UN koja je izglasana 9. decembra 1948. godine, i u činjenici da preko 20 država, uključujući i Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban, je osudio genocid nad Jevrejima.
Naravno da ta naša rezolucija neće imati nikakve veze sa aktuelnom politikom koju vodi današnja država, nego je to dobar primer da se stavi pored istorijske i jedna politička činjenica i stav o tome šta je dozvoljeno u međunarodnom pravu, šta je dozvoljeno u odnosu među ljudima, među državama, da ne bismo došli do situacije kao što imamo sada da imamo i predloge za rehabilitaciju nacističkih sluga kao što je bio Nedić, kao što je to već sa Dražom, kao što se sprema za neke druge.
Dobro je vreme i političke, kažem, ova sednica koja je tako sazvana na jedan vrlo ustavan i vrlo poslovnički način, da u to nešto malo tačaka, sedamdeset i nešto, stavimo i još neku koja bi zaokružila celu ovu sliku o srpskom parlamentarizmu na početku 21 veka.
Naravno, ja sam siguran da će ozbiljnost, moralnost, znanje, posvećenost, patriotizam, kolega i koleginica iz skupštinske većine, dovesti do toga da oni glasaju za moj predlog, jer će time dokazati da su vredni toga, da su i građani Srbije pre godinu i po dana birali na izborima. Ako se desi nešto suprotno tome, to će biti dokaz da je moja procena o ozbiljnosti, patriotizmu, mudrosti, posvećenosti, bila pogrešna. Hvala.

Molio bih vas samo, pre nego što počnem da govorim da proverite kvorum i prisustvo, pošto vidim puno mesta gde stoje kartice, a ne sede poslanici, pa bi bilo interesantno da utvrdimo koliko nas ima.