Hvala lepo na velikoj pažnji koja je iskazana u odnosu na moj predlog zakona.
Dakle, kao 85. ili 126. tačka dnevnog reda može da se stavi Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. Razlozi su više nego jasni, postojeći zakon nije adekvatno rešenje za ovu oblast i to smo čuli i od nadležne ministarke i potpredsednice Vlade na prolećnom zasedanju i kolega Pavićević i ja smo obećali ministarki da ćemo spremiti zakon i 21. aprila ove godine, zakon je bio postavljen i predlažem Skupštini i ovo je 10 ili 12 put da ga predlažemo sa željom da pomognemo vladajućoj većini, da pošto sama nije sposobna da dođe do nekog dobrog zakona da bar usvoji jedno dobro rešenje koje su spremili stručnjaci Nove stranke.
Razlozi su vrlo jasni, a to je da bi smo na ovaj način dobili zakon gde bi se planiranje i uređenje prostora uredilo na način kojim se obezbeđuje usklađivanje javnih i privatnih interesa i razvoja države, poboljšanje kvaliteta života i racionalno korišćenje resursa, demokratski proces odlučivanja o načinu i uslovima korišćenja prostora, usaglašavanje i uravnoteženje interesa korisnika prostora za obezbeđenje odgovarajućeg mesta javnom interesu, blagovremeno, brzo i efikasno donošenje planskih dokumenata i urbanističkih planova, blagovremena priprema tehničke i druge dokumentacije koja je osnov za izgradnju, odnosno privođenje zemljišta planiranoj nameni, stručna primena planskih dokumenata sa dovoljno podataka na osnovu kojih se može vršiti procena potrebnih ulaganja za privođenje zemljišta adekvatnoj nameni.
Naravno, kada bi se usvojio ovaj zakon i kada bi se svi ovi parametri stavili u funkciju, jasno je da ne bi moglo da dođe do najveće divlje gradnje u istoriji čovečanstva, poznata kao „Beograd na vodi“, da ne bi moglo da dođe do legalizacije onoga što je protivzakonito, amoralno i protivprirodno, a to se danas dešava u Srbiji koja mora da trpi jednu naprednu politiku.
Ja ipak još jednom apelujem na vašu mudrost, na vašu stručnost, na vašu obaveštenost i posvećenost javnom interesu, da suzbijete u sebi ono što treba da suzbijete i da glasate retko kao kada za jedan dobar zakon koji će unaprediti stanje u Srbiji i dovesti do toga da ja mogu da pričam i preko tri minuta i pet sekundi.

Izbor tužilaca je politička odluka i tu nema nikakve sumnje. Ja mislim da je dobro da bude jasno da se u parlamentu donose političke odluke, da je tužilaštvo deo, ja bih slobodno rekao, vrlo blizak ili možda čak i sastavni deo izvršne vlasti, da tužilaštvo ima važnu ulogu u utemeljenju vladavine prava, borbi protiv kriminala.
Ne bi mi smetalo da u našem Ustavu ministar postavlja tužioce ili predsednik Vlade ili Vlada, ali to treba da predstavlja i preuzimanje odgovornosti za stanje u toj oblasti, za pojedinačan rad svakog tužioca, zamenika na svim nivoima i na opštu sliku i opšte rezultate koji su posledica njihovog rada.
Ono što se često provlači ovde kao opravdanje aktuelne vlasti to je da je bila jedna loša reforma pravosuđa 2009. godine i to je nesumnjivo i o tome nema priče, tako da stalno pozivanje na neku lošu prošlost neće doprineti da nam budućnosti bude bolja.
Ono što je problem sa ovim izborom koji imamo danas je nedoslednost. Imamo za nekoliko desetina tužioca u osnovnim tužilaštvima i višim konkretne pojedinačne predloge za svako mesto i ja mislim da je to jako dobro i dobro je da Vlada time što predlaže po jednog kandidata preuzima odgovornost. Naravno da će skupštinska većina glasati onako kako dobije političku poruku, savet, pritisak ili kako god hoćete to da merite ili da zovete iz Vlade i tu nema nikakve sumnje i to je potpuno ok. Naravno, ne treba da prođe bilo ko ko je u sukobu sa zakonom, ko je nedostojan, to je sve jasno.
A sad o 10 kandidata, koga je Vlada izabrala za mesto tužioca u ovom ili onom mestu, to je potpuno nevažno, ministar, Vlada, vlast aktuelna preuzima odgovornost za njihov rad i meni je to potpuno u redu.
Ono što je nedoslednost to je za dva najvažnija tužilaštva nemamo odluku Vlade, niti Veća tužilaca ko su kandidati, ko je kandidat, nego imamo četiri kandidata za Tužioca za organizovani kriminal i pet kandidata za Tužioca za ratne zločine. Meni ni tehnički nije jasno kako ćemo glasati, ali to je manje važno.
Važno je to da je tu Vlada pobegla od odgovornosti. Trebala je da vrati Državnom veću tužilaca, ako je od tog veća dobila pet kandidata i četiri kandidata, da vrati da traži jednog, eventualno dva pa da se mi opredeljujemo, pre svega Vlada, ali i mi ovde zato što je to ustavno rešenje i tu nema nikakve sumnje, nema sumnje da mi radimo po zakonu, ali to nije neki poseban kvalitet, sve što radimo treba da bude po zakonu, to nije ništa posebno.
Mislim da je tu Vlada pobegla od odgovornosti bez obzira što recimo na listi kandidata za Tužioca za ratne zločine mogu da prepoznam bar tri dobra kandidata, tri odlična kandidata, što na listi kandidata za Tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala takođe ima dobrih kandidata, ali pitanje je iza koga stoji izvršna vlast i na koji način preuzima odgovornost za njihov rad.
Imamo naravno i neke druge slučajeve, odnosno neke sumnje. Samo ću da pročitam, bez da donosim ja kvalifikaciju da sudim ili komentarišem.
Ali, od kandidata Aleksandra Petrovića, koji je bio kandidat za tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, na 30 strana sam dobio sa potpisom njegovim, nije to nikakva tajna dostava, njegove primedbe na rad komisije, kragujevačke, gde piše da je u komisiji, recimo, rođak kandidata, brat od strica kandidata koji je izabran, koji je predložen, da je to neki poslodavac kandidata, da je neki dužnik kandidata.
Mislim, da bi bilo dobro da zbog javnosti i zbog same važnosti te funkcije koju će neko da obavlja u Kragujevcu dobijemo do kraja rasprave i izjašnjenje ministra šta on misli o ovim primedbama, a ako ih nema, ja mogu da vam ih dostavim sad ministre.

Hvala vam.
Za slučaj iz Kragujevca, rekao sam samo da sam dobio, to je moja obaveza kao poslanika, dobio sam dopis, nisam ni stručan niti imam nameru da se time bavim zato sam od vas tražio izjašnjenje o onome što je Aleksandar Petrović poslao meni i čuli smo to izjašnjenje, ono ostaje upisano.
Niste i dali dobar odgovor na pitanje – zašto Vlada nije izabrala jednog kandidata za tužioca za ratne zločine i jednog kandidata za tužioca za organizovani kriminal. Podela odgovornosti je jedna vrsta bežanja od odgovornosti, tako da se tu potpuno slažemo. Ali, vi ste ovde potpuno pobegli, vi ste samo kao, neko bi rekao kao protočni bojler, kao transmisija, ono što je tužilaštvo poslalo vama poslali ste nama.
Mi odlučujemo na osnovu biografija kandidata, što je posebno za ta dva najvažnija tužilaštva malo činjenica da može jedno laičko telo kao što je parlament, a svaki parlament na svetu je laičko telo, da donese adekvatnu odluku. Bez sugestije Vlade, ne moramo mi da glasamo za predlog Vlade, ali treba da vidimo šta Vlada predlaže, koga predlaže i zašto. Ovde mi nemamo ni ocenu rada, nemamo nikakvu drugu činjenicu osim toga ko je gde rođen, kad je rođen, kad je upisao fakultet, završio, položio pravosudni i šta radi u zadnjih pet, šest, deset godina, zavisi koliko je ko star. Mi biramo ljude koji treba da se bave organizovanim kriminalom ili ratni zločinima. Tako da slažem se da ima dobrih kandidata na obe liste, ali ono što fali to je preuzimanje odgovornosti od strane Vlade, a to je da predloži jednog kandidata.

Dobra vam je ocena – prvi poslanik. Hvala vam na tom komplimentu. Ja imam samo pet minuta, tako da nije vreme za kurtoaziju. Jako interesantna sednica, nema prenosa.

Na Drugom programu RTS ide sad neki jako važan, neka emisija o lovu, ribolovu, pecanju ili teko nečemu. Verovatno je to važnije nego ovo što mi radimo ovde.

Mi imamo sednicu sa 73-74 tačke dnevnog reda, koja ide u kasnim satima, u ponedeljak, sve je van procedure i van propisa. Verovatno da tu ima nešto važno i naravno da ima nešto važno. Ima puno važnih stvari.

Recimo, ja mogu da pohvalim dve stvari. To što je ministar Verbić, koji je pobegao, prihvatio našu inicijativu o akademskoj čestitosti na neki drugi način, pod drugim imenom, ali je to ugradio u izmene zakona i mogu da pohvalim na neviđeno, pošto nije bilo vremena da se čita, ali dobro je da je donet bilo kakav zakon o zadrugama, koji nije jako dugo postojao i to je jako dobro. Tu su samo dve od 73 tačke.

Šta pored toga imamo? To sa zadrugama je dobro, ali to sa državnim poljoprivrednim zemljištem ne valja ništa. To je stvaranje posebnih uslova da miljenici i tajkuni kupe državnu zemlju da bi kroz par godina mogli da je prodaju strancima po tri puta većoj ceni, to je svima jasno u Srbiji, šta je cilj toga, to je kao onaj pokušaj privilegovane prodaje Dedinjskih vila. To je isto to, samo što je ovo deset ili sto puta skuplje.

Agencija za privatizaciju se ukida. To je verovatno snažan podsticaj procesa privatizacije. Pitam ministra Sertića, ako je prisutan u sali, kako misli da ukidanjem Agencije ostvari svoj cilj da će do kraja godine da reši 115 preduzeća, o čemu smo doneli zakon pre šest meseci?

„Srbijagas“, novih 220 miliona evra u dva zakona, zaduženje za „Srbijagas“. Šta je dobra vest? Dobra vest je da je to samo 1% javnog duga Srbije. Povećavanje samo za 1%. Loša vest je isto to, da je Srbija sto puta zaduženija nego što je ovih 220 miliona za „Srbijagas“. To je briga ove Vlade i ove vlasti za buduće generacije. Svako ko se rodi u narednih 20 godina i ko neće plaćati taksu za prijavu rođenja, jer to će biti besplatno, nosiće 10.000 evra generičkog duga sa sobom čim se rodi.

Porezi, sistemski poreski zakoni su svi takvi da se porezi dižu, da se takse dižu, ali se kaže to je usaglašavanje. Znači, sada kada se dižu cene državne, odnosno porezi i takse, to je sada usaglašavanje sa jadnom EU i ispade da sve radimo pod pritiskom EU, da tamo ništa ne valja, da vrše pritisak, da svako usaglašavanje sa njihovim standardima sve više i više guši građane Srbije, a oni žive deset puta bolje nego što živimo mi.

Pretplata za RTS, da ne pričam o tome šta je pričao premijer, za šta se zaklinjao da nikad neće da bude to ponovo vraćeno. To ko njemu veruje, ja ne mogu da mu pomognem, ali pitanje je zašto se to donosi na ovako nakaradan način. Pretplata, TV pretplata je postojala svih devedesetih godina. Da li su tada mediji bili slobodni, gospodo bivši radikali, da li smo tada mogli da kažemo da je bilo slobodno informisanje? Naravno da nije. To znači da pretplata sama po sebi ne garantuje nikakvu slobodu. Sloboda se stvara, čuva, brani svaki dan i to se ne radi sa hokus-pokus, mambo-džambo varijantama da li će biti 150, da li će biti pola od pretplate, a pola ne znam odakle, nego tako što kad se o pretplati za RTS govori, RTS treba da prenosi tu sednicu, a ne da emituje…

Kome treba Sablja, neka mi se javi kad god hoće, spreman sam da mu pričamo o tome, a i nešto više, mogu i da mu pokažem, ali za kraj, manite se ovih tajnih, hitnih, noćnih, polunoćnih, na brzinu sednica, tako se ne gradi budućnost države, tako se ne gradi ni lična budućnost ozbiljnih ljudi, a kamoli države.

Evo, pošto je novi dan, da se malo podsetimo teme. Tema je budžet Srbije za 2016. godinu, koji je došao u parlament za zakašnjenjem od 40 dana skoro. Nikakva asocijacija tih 40 dana nije, samo konstatujem. Znači, trebalo je da bude upućen parlamentu 1. novembra, a došao je 4. decembra. Po Poslovniku, naravno, i po Zakonu o budžetskom sistemu, 15 dana treba da traje njegovo razmatranje u parlamentu do sednice kojoj sada prisustvujemo. Prošlo je samo tri-četiri dana. Time su izvršeni svi mogući prekršaji procedure u ovom postupku.
Da podsetimo i zašto se to dešava. Zato što je ovo loš budžet, zato što je jedno kukavičje jaje Srbiji za sledeću godinu, gde on nema ni svoju razvojnu ni svoju socijalnu komponentu, nego je to budžet koji za cilj ima da poveća privilegije vladajuće garniture, posebno najužeg kruga oko njih, a da građane Srbije ostavi na svim ovim parametrima života koje smo imali prošle godine, a to znači – nema novog zapošljavanja, nema novih ozbiljnih investicija, nema poboljšanja stanja ni u kakvoj oblasti, nemamo nikakve parametre kojima smo mogli da kažemo da smo smanjili javni dug, da su stvoreni uslovi infrastrukturni za neki dalji napredak.
Priča se o 80 kilometara autoputeva, a svi znamo da je samo 28 završeno u poslednje tri godine, a da su sve ostalo autoputevi koji su započeti pre pet, šest, sedam, osam godina. Prema tome, ovaj budžet je, nažalost, još jedna farsa Vlade Aleksandra Vučića.

Hvala.
Dve su stvari sporne sa odbijanjem ovog našeg amandmana na član 7. Prvo zato što, zašto je dat? Zato što se njime rešava pitanje učešća Vojvodine u budžetu, odnosno finansiranje iz budžeta, šta pripada budžetu AP Vojvodine, pa se tu navodi jedan širi spisak, ali to, kao što je reko kolega Pavićević, nema uporište u onoj ustavnoj odredbi, niti je ta ustavna odredba pravi način da se definiše finansiranje Vojvodine.
Da podsetim, neke davne 2002. ili 2003. godine je usvojen Zakon o vraćanju pojedinih nadležnosti AP Vojvodini, poznat kao OMNIBUS zakon, kome je data dobra osnova za definisanje ustavno pravnog položaja Autonomije Vojvodine u Srbiji, ali nakon toga ni jedna vlada, pa ni ova Vlada koja je prvi put u istoriji, nije uradila ništa da to sprovede kroz adekvatne ustavne promene, i zato tražimo da se briše ovaj član, dok se ne nađe neko pravo rešenje.
Druga stvar je, za predsednicu pitanje, ne za ministra. U izveštaju Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo piše da je amandman na član 7. koji smo podneli kolega Pavićević i ja, neustavan. Po mišljenju Odbora. Pa bi voleo da izvestilac Odbora nam kaže zašto je to neustavno. Vi ste juče rekli da je on nešto pisao, brisao olovkom posle sednice Odbora. Da li je to posledica tog nekog napada skribomanije ili je to neki dublji koren tome. Ja mislim da zaslužujemo da dobijemo odgovor na pitanje od predsednika Odbora, pa molim da obezbedite njegovo prisustvo i da vam da odgovor pre nego što se nastavi sednica.

Kako može glasanjem? Pa valjda ima da se kaže protiv kog člana Ustava?

Pa to nije izbor za mis, to je glasanje po ustavnosti.

Hvala lepo.
Ja sam postavio pitanje u odsustvu poštovanog kolege, predsednici Skupštine, zašto je amandman na član 7. ovog zakona proglašen na Odboru za Ustav i zakonodavstvo neustavnim? Nisam dobio odgovor ni sada.
To oko škrabanja što je pomenuo poštovani kolega, to je juče rekla predsednica Skupštine kada smo čekali nastavak sednice. Možete to da pogledate u stenogramu, gde je rekla – čekamo zato što je predsednik Odbora za Ustav i zakonodavstvo nešto olovkom šarao po odluci koja je doneta.
Prema tome, nemojte da optužujete mene za to, pogledajte u stenogramu i prihvatam bilo kakvo dokazivanje. Možemo na poligraf da idemo po tom pitanju.
Druga stvar, bilo bi jako lepo da kada dobijemo mišljenje vašeg odbora, gde ste vi predsednik, da nije u skladu sa Ustavom i zakonima, procedurom, da vidimo zašto. Nije to odluka da se vi skupite tamo pa glasate šta vam se sviđa ili ne sviđa, nego mora da se kaže – taj amandman nije u skladu sa Ustavom, zakonima, Poslovnikom, ne znam čime sve, zbog toga i toga i da to dobijemo u izveštaju. Piše samo da nije u skladu sa Ustavom.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Tako piše u Poslovniku.)
Proverite Poslovnik, da ne vodimo dijalog sada o tome. Vi ste na vlasti četiri godine, ako je neko napravio loš Poslovnik, vi ga menjajte, nije to pitanje.
Znači, moramo da znamo kao ljudi koji pišu amandmane sa vrlo dobrim namerama, u velikom broju, retko se dešava da nešto proglasite neustavnim i zato je razlog više da znamo šta vas je dovelo do takve odluke.

Član 8. se bavi time koliki su troškovi iz ovog budžeta. Molio bih ministra da sasluša ovo što ću da kažem. To je dokaz naše tvrdnje da ovaj budžet nije razvojni, nije socijalni, nego je… Da ne smetam ministru.
Dakle, dokaz za to je da su smanjeni troškovi za transfere, za obavezno socijalno osiguranje za više od 5%, za socijalnu zaštitu za skoro 8%, za kapitalne investicije skoro 15%. A gde su povećani? Povećani su u Kabinetu predsednika Vlade, sa 20 miliona na 22 miliona. Gle čuda, najvećim delom za usluge po ugovoru. To je 11 miliona. Pa, onda u Kabinetu prvog potpredsednika za spoljne poslove, usluge po ugovoru - 10 miliona. Onda dalje za potpredsednika, za ministra za saobraćaj, građevinu i infrastrukturu - sedam miliona.
Žao mi je što ministar za vanredne situacije bez portfelja nije tu, ali će možda ministar finansija moći da mi objasni kako to ministarstvo i taj kabinet, Kabinet ministra bez portfelja, to narod kaže „ministar za ništa“, za vanredne situacije ima troškove od devet miliona za zgrade i građevinske objekte? Kako ministarstvo koje nema portfelj i koje se ne javlja čak ni u vanrednim situacijama, nego se tu javljaju razni drugi, troši devet miliona za zgrade i druge objekte? Naravno, usluge po ugovoru su i tu sedam miliona. Usluge po ugovoru su pranje para naroda Srbije.

Članom 10. se ukidaju sredstva za isplatu dodataka za ostvarene rezultate rada nameštenika u državnim organima, izuzetno u 2016. godini.

Naravno da tražimo da se ovo briše, jer ovim članom se praktično izjednačava rad i nerad, spavanje na poslu i entuzijazam o kome je govorio ministar malopre.

Naravno da entuzijazam treba da bude nagrađen, ali pre svega treba da bude kažnjen onaj broj ljudi i oni ljudi koji ne rade ništa u državnoj upravi, a najviše treba da budu kažnjeni oni što rade 25 sati dnevno loše stvari. To je najgora moguća varijanta.

Imate lenj i vredan, dobar i zao. Najgora kombinacija je kad je neko zao i vredan, on pravi loše stvari 25 sati dnevno. Znači, to mora da se promeni jako brzo i bila je dobra šansa da se kroz te stimulacije, koje mogu da budu od nekoliko procenata do nekoliko desetina procenata, na kraju svakog meseca ili na kraju svakog tromesečja se nagrade ljudi koji rade svoj posao na valjan način.

Naravno da za to treba spremiti kriterijume, naravno da za to treba spremiti metodologiju praćenja, ali ako neka vlada hoće da bude prva u istoriji, najbolja, jedina, ljubi ga majka i ne znam koji sve drugi komplimenti, onda je moglo za ovih godinu i po ili za ove tri godine ili tri i po godine da spremi sve te kriterijume i da se sada pohvali da eto uvodi jednu pravu meru merenja rada državnih službenika odnosno nameštenika i da time otvori jednu novu stranicu.

Naravno da je to postojalo i naravno da je ova Vlada to ukinula iz potpuno nepoznatih razloga.

Da, član 11. bi trebalo da definiše da se obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.

Vrlo interesantno da možda leksički da vam se objasni razlika između prihoda i primanja, ali da ne ulazim sada u tu tematiku, to se ne primenjuje i zato tražimo brisanje ovog člana, pored onog osnovnog razloga da budžet ne valja ništa pa ga treba obrisati i stvoriti uslove da se na čistom, belom, devičanski čistom papiru napiše novi pravi budžet.

Zašto se ne primenjuje? Ako pogledate, ako čitate „Službeni glasnik“, a to je moja omiljena literatura i to je najjači opozicioni list u Srbiji, jer tu ne može da se laže, ne može da se cenzuriše, ne mogu da se bacaju silikoni i neke druge stvari, da bi se pokrilo nešto važno. Ako to pratite redovno, videćete da ima nekoliko opština u Srbiji, recimo, koje svaka dva-tri meseca dobijaju dotacije.

Recimo kaže kolega – Jagodina; između ostalih je i Jagodina, ali nije jedina.

To je očigledno kupovina da li nekog političkog mira u koaliciji, da li nekog broja glasova u parlamentu, ili neke obaveze koje su meni nejasne, ali definitivno se ne primenjuje član 11. ili bilo šta slično što je definisano u članu 11. Zakona o budžetu. Zato treba brisati ceo budžet i ovaj član i napraviti dobar budžet koji će biti na ponos Srbije u 16. godini 21. veka.

Ovo treba brisati iz jedno deset razloga, zato što ne valja budžet, zato što ima još devet dobri razrada, ali samo da dam jedan mali dodatni razlog.

Evo, čitam jednu rečenicu iz člana 12. – korisnik budžetskih sredstava do koga u toku godine dođe do umanjenja odabranih aproprijacija zbog izvršenja prinudne naplate za iznos umanjenja, preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preduzete obaveze, tako što će predložiti umanjenje obaveze, odnosno produženje ugovornog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastavak ili plaćanje obaveza.

Pa ovo sve može. Znači, u ovoj rečenici ako je iko shvatio, a pre svega pisac koji je napisao ovo je moguće sve, od toga da se odlažu obaveze, da se menjaju propisi, da se traže novi ugovori. Znači, potpuno nerazumljiv tekst koji za cilj ima da se podigne nivo netransparentnosti ovog budžeta, a inače su sve tri rečenice takve, sve su po jedno 300 karaktera. Napravljeno je tako da svako može da arbitrira, odnosno onaj ko je uzeo vlast u svoje ruke i da tumači šta mu odgovara.

Voleo bih da mi bilo ko od ovde prisutnih ministara objasni smisao prve, druge i treće rečenice člana 12, odnosno pasusa, pošto je jedna rečenica jedan pasus, da mi kaže zašto je to urađeno, šta znači, koje su mogućnosti, kome je usmereno, ko su mogući gubitnici, odnosno neko po koga ovaj propis može da bude loš, a po koga može da bude dobar? Hvala.

Član 13. definiše da pre prijavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave budžetski korisnici preuzete a ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

Znači, budući korisnici sami treba da prijave što su nešto preuzeli a nisu platili prošle godine. Da li ima neko da kontroliše ovaj budžet? Ko se stara o kontroli trošenja sredstava? Kako neko može da preuzme obaveze koje nisu predviđene budžetom? U kojoj to državi prvi put u istoriji kada neko gde se radi 25 sati dnevno može da se desi tako nešto?

To je na nivou onoga što je rekao ministar zdravlja malopre da je kod nas za 260 evra doprinosa je potpuno besplatno zdravstvo, gde je to potpuno besplatno zdravstvo? Koji deo zdravstva je besplatan? Plaća se, samo ono primarno minimalno je besplatno. Svaki ozbiljniji zahtev se plaća ako ne znate. Ako vi ne plaćate, ja da vam kažem, građani Srbije plaćaju participaciju za nas u stvari, odnosno za svaki pregled pedesetak dinara, koliko se sećam, na sreću nemam potrebu da idem kod lekara, ali za bilo kakvu operaciju su te participacije mnogo veće.

Pitajte ljude oko vas. Pitajte ljudi koji imaju realne zdravstvene probleme. Znači, naš predlog je, sistem predviđa primarnu zdravstvenu zaštitu besplatnu. Naravno da sve ostalo se plaća. To je potpuno normalno, ali ne možete da kažete da je danas u Srbiji zdravstvo besplatno. Nikada nije bilo, ni u Titovo vreme, a kamoli danas.

Voleo bih da obezbedite ministra finansija da bude prisutan kada govorimo…