Dakle, prvo, nemojte da trošite moje vreme.

Drugo, naravno, uz svo poštovanje ministru Tasovcu i ministarki Joksimović, ali oni ni po resoru ni po, koliko ja znam, visokom obrazovanju, ali ne iz ove oblasti, ne mogu da budu neko sa kim pričamo na ovu temu. Ja juče postavim pitanje ministru finansija da mi kaže jedan kredit koji je otplaćen za četiri godine, on pobegne. Pitam malopre ministra zdravlja Lončara gde je to besplatno zdravstvo u Srbiji, on pobegne.

Znači, sada treba da pričamo o članu 14, o izvršavanju rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava itd, i onda će gospodin Tasovac da mi daje odgovor na eventualna pitanja. Pa, nemojte da stavljate članove Vlade u nezgodan položaj. Gospodin Tasovac ima danas da odgovara na pismo direktora Javnog servisa, ali njegov posao nije…(isključen mikrofon.)

Član 15. se bavi javnim preduzećima i drugim oblicima organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija i oni su dužni po ovom članu da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine deo najmanje 50%, a javne agencije 100% dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima po završnom računu za 2015. godinu uplate na budžet Republike Srbije.

U trećem stavu kaže – izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana su neki izuzeci. Voleo bih da mi ministar Tasovac da što detaljnije objašnjenje koji su to izuzeci i na koji način ti izuzeci mogu da budu uključeni u izvršenje Zakona o budžetu za 2016. godinu, a posebno pitam za privredno društvo iz stava 2. ovog člana koji donosi odluku o ostvarenju dobiti neraspoređuje, a raspoloživa prihodna sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

To bi bilo jako dobro da čujemo. Ako gospodin Tasovac kaže da to nije njegova struka, ja poštujem naravno sve što je on uradio u životu i to nema potrebe da govorim ovde pred ljudima koji su ga upoznali, koji su upoznali postojanje Tasovca pre dve godine kada je postao ministar. Neki drugi znaju šta je Tasovac radio i pre deset i pre 15 godina, tako da nema potrebe da pričamo o tome, ali vi ste sami postavljeni od strane onog ko vas je poslao ovde, a to je predsednik Vlade na poziciju da odgovarate na pitanja oko kojih ćemo se složiti, koji je nivo poznavanja, to nije sramota, to naprosto nije vaš resor. Ali, da bi pokazali besmislenost, da vodimo raspravu bez ministra finansija, bar ako već predsednik Vlade nema hrabrosti da bude tu da brani budžet, ja vas pozivam da mi date odgovor na postavljeno pitanje.

Član 16. definiše da neće biti obračuna i isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim pojedinačnim i kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2016. godini. Znači, nemoguće je staviti sad u zakon formulaciju – ko je to stekao u 2016. godini. Sada je 2015. godina. Znači, formulacija – koji će steći to pravo u 2016. godini, to ima nekog smisla, ali ne možete sada da kažete unapred. Ne postoji futur-perfekt, nego je ili stekao ili će steći. Ako je stekao, onda je stekao u 2015, a ako će steći, onda će steći u 2016, a ne može da stekne u 2016. godini sada. Ali, to je samo jedan deo.

Problem sa ovim članom 16. je što se tu vrši i zabrana istih tih nagrada na nivou lokalne samouprave. Po kom osnovu može zakon koji se odnosi na budžet Srbije, koji sprovodi Vlada Srbije, da se odnosi na budžete lokalnih samouprava? To može da bude preporuka, može da bude neki zajednički stav, ali da zakonom sa nivoa državne vlasti uređujete ono što je potpuno u nadležnosti lokalne samouprave, to je apsolutno nemoguće, protivustavno, bez obzira na možda dobru nameru.

Treća stvar, još gora, što se time ne definiše ništa vezano za javna preduzeća, a javna preduzeća su najveći izvor tih davanja ispod žita, sivih, okolo, levo, desno, bonusa. Sva javna preduzeća su podelila bonuse. Najveći gubitaši dele bonuse. Najveći gubitaš u Srbiji ima direktora i poslovodstvo i upravni odbor koji ima najveće plate u Srbiji. Prema tome, to nikako ne može da bude poruka da je ovaj budžet takav da je podređen štednji i da treba da uvede neki red.

Ovaj član se bavi naknadama za rad predsednika i članova komisije i drugih stalnim i privremenih radnih tela u javnom sektoru, ne može se povećavati u 2016. godini, kaže ovaj član. Zašto se to uopšte plaća? Te komisije, tamo su ljudi koji donose neko znanje, iskustvo, zašto bi to bilo plaćeno. Nema nikakvog razloga da se to plaća i ovaj član bi imao smisla, pitanje da li je to mesto u budžetu, ali u nekom drugom zakonu da se kaže rad u komisijama i drugim stalnim i privremenim telima se ne plaća u Srbiji.

Da vas podsetim, da se to inače nije plaćalo. Bio sam u nekim upravnim odborima, odborima od 2000. do 2004. godine, dinar beli, ni u jednom, ni u Fondu za razvoj, ni u SDPR. Znači, posebno u nekim komisijama čije su nadležnosti su, složićemo se manje nego što su bile nadležnosti Fonda za razvoj. Prema tome, čast treba da bude svakome u Srbiji koji može da učestvuje u radu komisije i drugih radnih tela koja rade nešto na dobrobit države Srbije i njenih građana, a ne da se sad ovde stavlja neka poluforma da se to neće povećavati.

Hajde da vidimo, recimo opet, ništa lično, ali funkcija direktora Srbijagasa, on učestvuje u još nekoliko radnih tela, komisija, upravnih odbora, nadzornih odbora i cela srpska javnost zna koliko je to para i vi ćete mi reći – dobro da se sledeće godine to ne povećava, a to je nekoliko desetina hiljada ili možda stotinu hiljada evra na godišnjem nivou. Molim vas, da malo ozbiljnije pripremate budžet.

Pridružujem se kolegi Janku Veselinoviću. Dobili smo pogrešne informacije od ministra o cenama goriva, i to je stvarno, s jedne strane, amaterski, a s druge strane nije ni profesionalno, jer nema potrebe da u 21. veku neko pomisli da može da nam proturi ne istinitu informaciju. Bez obzira na cenzure i na sve ono što se dešava, ipak se lako dolazi do nekih realnih informacija.
Potpuno je neprimereno, loše, neki bi rekli i neku goru reč nego ja, da se u ovoj eri opšteg pada cena nafte i naftnih derivata na svetu, da jedina država na svetu gde se poskupljuje cena goriva je Srbija. Koliko na svetskom tržištu padne cena sirove nafte, a to bi trebalo logično da se pretvori i u pad cena nafte u maloprodajnim, odnosno naftnih derivata u maloprodajnim objektima, u Srbiji cene rastu. Kaže se to je malo, dinar, dva, dinar, dva, tri, ali pitanje je zašto uopšte da se tako nešto dešava?
Našim amandmanom mi predviđamo smanjenje akciza na sve naftne derivate i na ostale energente koji su ovde pomenuti, jer je to potpuno u skladu sa politikom zaštite standarda građana i stvaranja uslova da privreda bude rasterećena suvišnih troškova koji dolaze iz ove oblasti.
Ne postoji nikakav razlog, nikakvo objašnjenje da prvi put u istoriji u jedinoj zemlji na svetu, kada svuda pada cena nafte, izvinjavam se što sam vas probudio, samo građani Srbije moraju da plaćaju gorivo skuplje. Da li ponovo očekujte da ljudi idu preko granice… (Isključen mikrofon.)

Tema ovog člana su akcize na alkoholna pića, koja su u predlogu zakona, te akcize, mnogostruko podižu bez jasnog obrazloženja zašto se to radi po sistemu – daj pare.

Naravno, da akcize na alkoholno piće postoje u mnogim državama, pa postoje i u Srbiji i naravno da je neophodno njihovo usklađivanje sa rastom troškova života, inflacijom i tako nečim, ali da tri, četiri puta podignete bez obrazloženja da je to u sklopu neke velike borbe protiv alkoholizma ili ne znam čega, bilo bi interesantno da nam objasnite, veseli ministri koji se došaptavaju sada, da malo slušaju šta pričaju poslanici, pošto to što ste gosti, to ne znači da ste vi važni. Vi ste birani od strane poslanika, pa vas pitam, gospodine ministre, koje je obrazloženje da podignete …

…nemojte vi da budete advokat članova Vlade, oni imaju svoje advokate koji će da ih brane kada to bude potrebno. Prema tome, sve što sam rekao je u Ustavu zapisano i naš amandman predviđa usklađivanje akciza za nekoliko procenata, kolika je zvanična inflacija u Srbiji. Ako vam fale pare za budžet, podignite rudnu rentu, a ne akcize na gorivo, neka plaća taj bratski „Gasprom“, koliko plaća u Rusiji, ovde u Srbiji i biće vam budžet tri puta puniji, nego što ćete da ga napunite sa akcizama kojima dižete cene goriva, na najviše cene u celom regionu, bez obzira na pogrešne i potpuno pogrešne podatke koje nam daju nadležni ministri.

Prema tome, ako vam je dosadno u parlamentu, postoji način da se izađe odavde.

Shvatio sam vaše pitanje kao retoričko pitanje. Naravno da želimo da govorimo i gospodin Pavićević i ja.
Amandmani na budžet koje smo podneli kolega Pavićević i ja u svoje lično ime i u ime Nove stranke i u ime dobrog dela građana Srbije su karaktera „briše se“, zato što smatramo da je Predlog budžeta koji je dat nepopravljiv, te da je najbolja stvar za dobro države, naroda, žena, muškaraca, dece u Srbiji da se povuče ovaj Predlog budžeta, da se pripremi u narednih nekoliko dana jedan ozbiljan predlog budžeta. U tom slučaju bismo mogli da oprostimo i kašnjenje, jer je 1. novembar bio rok da se pošalje tekst i ubrzavanje procedure, jer od dolaska teksta u Skupštinu, do rasprave o njemu, treba da prođe 15 dana, a prošlo je samo četiri, pet dana.
Ali, metodološki deo nije toliko bitan koliko suština budžeta, koji je, kao što sam već rekao u načelnoj raspravi, nije razvojni, nije socijalni, nego je rasipnički, u delu vrha vlasti, čak ne ni za činovnike. To je statističko-knjigovodstvena manipulacija, koja ne bi prošla ni onaj čuveni poligraf koji je ovde postao sredstvo, mašina, sokoćalo za brisanje biografija što starijih što malo novijih.
Ovaj budžet ne vodi Srbiju u dobrom pravcu. Neki bi rekli da je to odustajanje od reformi, a ja se ne slažem sa njima, jer mislim da nije ni započet proces reformi. Ovakav budžet neće ništa dobro doneti građanima Srbije i zato ga treba brisati, a postoji, naravno, način da se kroz privremeno finansiranje stvore uslovi da se donese ozbiljan budžet za državu Srbiju.
Šta bi bilo ozbiljno u tom budžetu? Pre svega to da se oni primarni podaci, one činjenice na osnovu kojih treba praviti budžet, da one budu verodostojne.
To je pitanje kolika je bilo ušteda prošle godine? Da li je ta ušteda u samom budžetu? Da li je to posledica uskraćivanja transfera lokalnim samoupravama i uterivanja javnim preduzećima obaveze da daju u budžet i ono što nisu zaradili? Trebalo je utvrditi precizno koliki je broj zaposlenih ljudi u ovoj državi? Koliki je broj ljudi koji rade u državnoj službi, na raznim nivoima, spremiti adekvatna dokumenta, strategije i taktičke poteze za to kako da se smanje troškovi budžeta, a kako da se kroz kapitalne investicije stvore uslovi za buduće investicije u ovoj zemlji.
Ja inače koristim samo dva minuta. Nisam hteo da koristim pet minuta.

Ne, ne, to je vaša greška. Ja nisam rekao da hoću.

Ja ne bih da vi lupate bilo šta.
Ako vam treba ovih pet minuta, nije nikakav problem.
Da je budžet tako dobar, kao što je najavljivan juče u načelnoj raspravi predsednika Vlade i prisutnih ministara, onda bi verovatno dobar broj ljudi u Srbiji odgovorio na moj poziv, koji sam uputio juče pre podne, da svi oni koji su zadovoljni politikom koju vodi Vlada Aleksandra Vučića se okupe danas ispred parlamenta Srbije i da pokažu svoje oduševljenje tom politikom. Uz najbolje napore nisam primetio nikakva okupljanja, ni blizu, ni neposredno ispred parlamenta, tako da je to očigledan dokaz šta se inače dešava, kakav je stav građana Srbije u odnosu na budžet koji nam je predložen.
Budžet je ponovo presekao svaku mogućnost ozbiljnog finansiranja poljoprivrede, poljoprivrednika. Oni su sprečeni da dobiju subvencije na koje su navikli, barem u tom minimalnom iznosu, uz veliku priču o tome da je ova država, ova Vlada posvećena poljoprivredi kao razvojnoj šansi Srbije. U životu se to ne dešava. Oni su uskraćeni čak i na slobodu kretanja kroz Srbiju, jer su blokirani na nekoliko magistralnih puteva po Vojvodini, ne čuje se ništa od njihovih zahteva.
Stanje u kulturi, stanje u socijali, novac koji je predviđen u budžetu za 2016. godinu je katastrofalno mali i od toga ne možete da napravite ni minimum socijalne zaštite, a kamoli u kulturi bilo šta što bi moglo da se evidentira u narednih godinu dana kao neki kulturni doprinos ili doprinos u kulturi, a kultura je, znam da će to biti strano dobrom delu kolega, vrlo važna stvar u jednoj državi.
Očigledno da se vlast Aleksandra Vučića opredelila da kultura i poljoprivreda budu zastupljene na nacionalnim televizijama, kroz Farmu, Parove, Big bradere. Kako se zvaše ona emisija između farme, kada ide farma, pa se pojavi Vučić, pa onda opet ide farma ili je sve to ista emisija? Ja ne znam kako se zove ta emisija, ali generalno ovaj budžet ugrožava ekonomsku, socijalnu i svaku drugu sigurnost građana u 2016. godini, a sa druge strane rasteruje i ono malo investitora, domaćih i stranih, koji su neoprezno ili sa dobrom namerom želeli da dođu u Srbiju i da ostvare svoje biznis planove, svoje poslovne ambicije, ali ovakav način, ovakav budžet, budžet koji nikako ne bi prošao onaj nesretni poligraf, ne može da bude garancija ni za kakav napredak.
Mi imamo sledeće godine izbornu godinu, bar na nekim nivoima, verovatno na svim nivoima. Ovaj budžet će biti najbolji deo kampanje opozicije u sledećoj godini.

Svašta se čulo u poslednjih sat-dva. Ja ću pokušati da se vratim na temu, a to je Zakon o budžetu i amandman na član 2.
Bilo je primedbi o tome da je potrebno doneti budžet, pa to što mi predlažemo amandmane koji glase „briše se“ da je to problem. Naravno da nije problem, skupštinska većina je takva da može da usvoji budžet bez obzira što mi iznosimo svoj stav. Amandman „briše se“ je jedan plemenit amandman, a to znači da se time potpuno briše svaki trag od ove špekulacije, muvanja, šibicarenja, kako je ministar malopre nazvao amandman kolege Janka Veselinovića, što je nedopustivo.
Plemenit je i zato što može da vas sačuva, gospodine ministre, od toga da vam se desi bruka, kao što vam se desila sa onim zakonom koji je trebalo da omogući otkup stanova na Dedinju za šaku dolara. Mi smo dali amandmane na taj zakon, za svaki član je pisalo „briše se“. Vi ste isto bili veseli oko toga i rekli ste da to nema veze sa parlamentarizmom, sa politikom, sa ekonomijom, pa vam je posle predsednik države Tomisla Nikolić obrisao ceo zakon. Ozbiljna vlada bi razmislila o ostavci, a ozbiljan ministar bi podneo ostavku bez da daje mogućnost da se bilo šta tu vraća nazad.
Zašto ne valja ovaj Predlog budžeta i zašto ga treba brisati? Zašto nije ni razvojni ni socijalni? Dakle, 205 stranica, to juče niste znali da pročitate kolektivno, pa da ponovim.

Za socijalnu zaštitu je predviđeno 92,2% u odnosu na prošlu godinu. Kome nije jasno, to je 8% manje.

Samo još dve rečenice, ako mi date.           
Za kapitalne izdatke 85,9%, za transfere za socijalno osiguranje 94,%, a za kabinete 20 – 50% više. E, zato ne treba glasati i treba brisati. Hvala.

Mi smo upravo pre neki minut čuli ministra kako iznosi potpune neistine. Neusvajanje budžeta do kraja godine ne dovodi u blokadu nikoga, to je ne neistina - to je laž, zato što postoji institut privremenog finansiranja. Nikada se nije desilo da budžetski korisnici ne budu namireni u prva tri meseca ako se ne donese budžet, što se dešavalo. To je jedna stvar.
Druga stvar, neusvajanje člana 2, gospodine ministre, ne znači bankrot i nemate vi pojma šta je bankrot. Dajte mi jednu zemlju…

Dakle, ne postoji mogućnost bankrota. Bankrot je nesposobnost plaćanja. Uvođenje instituta privremenog finansiranja se ne gubi sposobnost plaćanja, gospodo ekonomisti, stručnjaci. To znate sigurno bolje od mene i to se uči u zabavištu za ekonomiju, a ne na visokim naukama i sa visokim i dubokim iskustvom koje vi imate. To je unošenje panike među građane.
Znači, mi tražimo da se briše zato što je ovo loš budžet, svaki njegov član. Privremeno finansiranje je međukorak da se omogući da ne bude bankrota, koga ne bi bilo ni u kom slučaju, kao što ni pre dve, tri godine država nije bila pred bankrotom. Kažite mi jednu evropsku državu koja je bankrotirala u zadnjih 25 godina.