Znate vi dobro šta sam rekao i to nije uvreda.

Onda otkud znate da je uvreda…(isključen mikrofon.) 

Koristiću pet plus dva minuta.

U Srbiji se svašta dešava, pa i to da otmete ljudima 50, 60, 70 hiljada dinara kroz navodne mere štednje, a onda im posle godinu dana vratite jedan deseti deo toga i kažete da treba da budu srećni, veseli, da poštuju i da vole onoga kome je to palo na pamet. To imamo sa ovim zakonom, gde se kroz rebalans budžeta za 2015. godinu, kako god neko želi da sakrije, svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans i tu nema nikakve sumnje. Rebalansi inače nisu ništa opasno, da to bude jasno građanima. Rebalansi mogu da budu i takvi da ima viška sredstava, pa treba da se to preraspodeli. U ovom slučaju to nije tako.

Imamo potpuno jedan nejasan zakon koji je obavijen velom tajne. Dobili smo ga, ima dva člana, a od tada je bilo bar pet izmena. Prvo je bilo 6.000 dinara, sada se predlaže 7.000 dinara. Prvo je bilo da to važi samo za osnovne i srednje škole i za ustanove učeničkog standarda, a sada to važi i za više, visoke, a čujem da treba da važi i za predškolske ustanove.

Nemamo nikakav jasan podatak koliko je to ukupno para. Pominje se milijarda i 700 miliona, pominje se milijarda, itd. I jedan i drugi podatak su netačni. Ako je milijarda i 700, sa porezima i doprinosima, to je samo jedno vraćanje para u budžet i nadležne fondove, pa prema tome nije relevantno za odlučivanje. Ako je milijarda, ja pitam – kako ste došli do te cifre? Koliko ima prosvetnih radnika u Srbiji?

Ja imam podatke iz 2003. godine, da je bilo 52.935 nastavnika u osnovnim školama, 30.120 u srednjim školama. Teško da na fakultetima ima još onih 40-ak hiljada, koliko ste vi rekli kada ste dali podatak da je 120, 130 hiljada ljudi obuhvaćeno ovim povećanjem.

Ukupno povećanje, hajde da kažemo da je to milijarda dinara, to je jako velika brojka. Kad to prevedete u nešto što će biti lakše razumljivo za građane Srbije, to je bednih 8,33 miliona evra. Kad to podelite sa 120 i nešto hiljada ljudi, odnosno kad vidite da je tih sedam hiljada nešto manje od 60 evra, onda vidite da je ta pomoć prosvetnim radnicima koja po obrazloženju ima cilj „unapređenje kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda“, znači da vi mislite da možete da unapredite kvalitet procesa rada u srednjim i osnovnim školama tako što ćete dati ljudima po pet evra mesečno.

Voleo bih da čujem tog genija koji je to smislio i po kom zakonu, fizičkom, nepostojećem? Da li je to perpetum mobile ili nešto drugo? Da li mislite da bilo šta možete da unapredite tako što ćete nekome mesečno da date kao milostinju 500-600 dinara?

To je sramna odluka, a da ne pričam o atmosferi u kojoj je ona doneta i atmosferi u kojoj se ona promoviše. Kaže ministar obrazovanja – ko neće, neka vrati. Znači - baš me briga za vas, 120 hiljada. Imamo premijera koji je praktično isto to rekao. To su nedopustive stvari u civilizaciji 20. veka, u Severnoj Koreji, a kamoli u jednoj državi koja je u procesu tranzicije prema nečem boljem, prema vladavini prava, prema zaštiti sloboda, prema nečemu što su standardi EU u koje se svi kunu, ali neki to kao da psuju, a ne da kunu te iste standarde.

Obrazloženje kojim je odbijen amandman koji smo u istovetnom tekstu dali kolega Pavićević i ja, kaže – Amandman se ne prihvata iz razloga što je ocenjeno da je u ovom trenutku predloženo rešenje celishodnije, dok se ne donese zakon koji će na sistemski način urediti plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, čija je izrada u toku.

Izrada tog zakona je u toku već više od dve godine, bar je tako obećano. Kako vi mislite da milostinjom od pet evra mesečno prosvetnim radnicima rešite pitanje plata i drugih primanja u javnom sektoru? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u zdravstvu? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u policiji, Vojsci u svim drugim delovima javnog sektora? Hajde, da vidim tog genija koji će da mi objasni kako se, ponavljam, malim sredstvima koja su inače takva da nije vredno govoriti o njima, možete da rešite velike sistemske probleme.

Tačno je da ljudi u Srbiji nemaju para. Tačno je da je za mnoge ljude 5, 6, 7.000 dinara ogromna cifra, ali ne možete prosvetne radnike da svrstate u tu grupu. Jadna je država, jadna je vlast u državi gde su prosvetni radnici višak, gde njihove plate su velike i gde njima dajete socijalnu pomoć.

Konačno, imamo i veliki problem definicije šta je tih 7.000. Bilo je priče da je to nagrada, bilo je pričano da je to socijalna pomoć i priča da je to podrška. Nagrada, ne mogu nagrade da dobiju svi, nagradu dobijaju oni koji su bolji. Socijalnu pomoć treba da dobiju oni koji su socijalno ugroženi, a podrška, podrška nije reč koja može da bude upotrebljena u Zakonu o budžetu. Prema tome, ja vas pozivam da povučete ovaj zakon i da date dobro, normalno i pravilno rešenje.

Ovo je amandman na član 2. gde se traži njegovo brisanje. To je posledica brisanja prvog člana, zato što je bio naš amandman na član 1. Kao što je već koleginica jedan rekla, taj amandman je praktično usvojen, odnosno član 1. je izbrisan onakav kakav je predložen u prvobitnom tekstu od strane Vlade, odnosno nadležnog ministarstva. Tada je glasio da se zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i u ustanovama učeničkog standarda može, na osnovu odluke Vlade, jednokratno isplatiti neto iznos od šest hiljada dinara. Sada je to prošireno na još pet institucija i iznos nije šest, nego je sedam hiljada i postoje još neke izmene. Tako da, ne verujem da bilo ko ovde zna kako sada glasi član 1. koji treba menjati.

Prema tome, logično je da ovaj zakon bude povučen i bez obzira na sve argumente koje smo davali u načelnoj raspravi, u raspravi na početku ovog dana, rasprava se pretvorila u obračun postojećeg režima i bivšeg režima.

Kao predstavnik jednog bivšeg režima mogu da vam kažem da u vreme tog režima od 2000. do 2004. godine penzije su vraćene stare, plate prosvetnih radnika su povećana petsto puta od decembra 2000. godine, do decembra 2003. godine. Započete su reforme u obrazovanju i spoljni dug sa 15 milijardi je smanjen na 10 milijardi evra. Nadam se da se ministar seća tog vremena i da neće demantovati.

Sada imamo to da ministar ne zna koliko ima korisnika ove mere, koliki je ukupan iznos, koliko ima u kom nivou obrazovanja i kada će to biti isplaćeno i iz kojih sredstava, a možda smo to i čuli, jer imamo izjavu danas od pre pola sata gospođu Udovički, ministarke državne uprave i potpredsednice Vlade, koja kaže da će lokalnim samoupravama sledeće godine biti preneto u transferima manje para, jer kaže nema para. To kaže potpredsednica Vlade Srbije, što je potpuno suprotno svemu onome što pričaju predsednik te iste Vlade i mnogi ministri uključujući i ministra finansija.

Prema tome, bar iz razloga konfuznosti i opšte politike i odnosa prema zaposlenima u obrazovanju, odnosno prosveti, pozivam vas da usvojite ovaj amandman, da u danu za glasanje koji će verovatno biti u toku neke noći glasate za oba naša predloga.

Vi ste majstor od dugmeta…

Sami sebi činite.

Još jedan neobičan predlog zakona, toliko neobičan da to postaje uobičajeno da dobijamo čudne predloge zakona. Ovo je rebalans budžeta. Svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans, tako da neke neznalice koje pričaju da ove godine neće biti rebalansa sami sebe demantuju tako što su poslali ovo u parlament.   
Šta je cilj ovog predloga? Kaže – razlozi za donošenje zakona, tj. ovaj zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda. Kako se bednom, mizernom, takozvanom milošću vladara od šest ili sedam hiljada dinara može da unapredi kvalitet procesa rada? Šta je ovo, nagrada ili pomoć? Ako je nagrada, zašto je dobijaju svi? Nagrada se daje onima koji su učinili nešto više, koji se razlikuju po kvalitetu od onih oko sebe. Znači, nije nagrada. Da li je ovo pomoć? Naravno da nije pomoć, jer nisu svi prosvetni radnici u istom statusu. Neki imaju bračnog druga koji je dobrostojeć ili su bogati po nasleđu ili po nekom drugom osnovu iz nekih normalnijih vremena. Ovo ne može da bude socijalna pomoć, jer opet je ne zaslužuju svi. A nekima iz tog reda prosvetnih radnika, ne da treba socijalna pomoć, nego nekoliko desetina puta veća nego tih šest ili sedam hiljada dinara.
Dakle, koji je osnov ovoga? Ljudi rade za platu i platu primaju na osnovu toga šta daju na tom svom radnom mestu. Nagrade su posebna priča, a socijalna pomoć je posebna priča. Molim ministra da se izjasni konačno, šta je ovo? Ukupan iznos neto, naravno, pošto to što se vrte doprinosi kroz budžet, to je nebitno za celu računicu, je negde oko milijardu dinara. To deluje jako mnogo. Milijarda dinara je 8,3 miliona evra, koliko se ja razumem u današnji kurs, a marke su zato što je deset miliona maraka na nekoj bunovnoj jutarnjoj sednici juče Vlada Srbije poklonila Srebrenici u nameri da opere prljavi obraz nekih svojih članova iz devedesetih. Znači, to je mera vrednosti. To je nekih 50% više nego što je pokušaj pranja prljavog obraza. To je strašno.
Javljaju se, naravno, sindikalne organizacije prosvetnih radnika i neki kažu – hvala, ne treba, nama ne treba milostinja, nama treba sistemsko rešenje, mi nismo prosjaci, mi smo prosvetni radnici koji treba da obrazuju buduće generacije u ovoj državi. Rekli su da će se odreći ove bedne naknade, nagrade ili pomoći. Ja im preporučujem da osnuju fond, ako već to ne postoji, za pomoć najugroženijim kolegama i da oni koji to opravdano, ja njih potpuno razumem, ne žele da prime, bez obzira što im možda to i treba za neku malu potrepštinu, jer sa tim parama ne možete ništa važno da uradite, da se skupi u tom fondu dovoljno para da se pomogne onim prosvetnim radnicima kojima ne bi pomoglo ni da im se vrate otete plate, a kamoli da im se daje ovakva bedna pomoć.
Unapređenje procesa rada u srednjim i osnovnim školama, pa sad čujemo i na višim i na visokim, teško da može da se uradi sa pet-šest evra godišnje pomoći prosvetnim radnicima. Teško da može da se uredi i pomeri napred i obećanim krečenjem škola. To je novi reformski potez koji predsednik Vlade Srbije nudi za sledeću godinu, da će da budu okrečene sve škole.
Naravno da treba da budu okrečene, naravno, da je to obaveza, koliko se sećam to je obaveza lokalnih samouprava, ali naravno dobro je da to pomogne i država ako može osim u slučaju da to krečenje ne bude povereno jednoj umetničkoj radionici koja je skoro krečila „Lutriju Srbije“, jer bi to onda bila teška korupcija i ponovno teško vređanje intelekta srpskog naroda i ostalih građana Srbije.
Ministre, ovaj zakon je loš, a ja od vas tražim da kažete šta planirate za sledeću godinu, kakva će biti sledeća godina?

Predsednice, vi ste povredili član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Mi danas na dnevnom redu imamo zakon o dopuni Zakona o budžetu, to je uvek poznatije kao rebalans budžeta i to je tema, ovih sedam hiljada za prosvetne radnike u Srbiji.
Ovde smo slušali o svemu. Najznačajnije, i to podržavam, je da ima puno više grla stoke u Srbiji i da nam stočarska proizvodnja…

Ne, samo da vam kažem gde ste pogrešili. Čuli  smo „konopče“, pa smo čuli da je „više nego ikad…“, itd.

Ja vas molim, pošto je najavljeno da, što je dobro što je premijer danas ovde…

Da li se menja dnevni red? Što se mene tiče, apsolutno – da. Ako su danas poslanička pitanja, da znamo, jer to inače nije ovog četvrtka, ali ako treba da bude danas, ja vas molim da nas obavestite, pa da onda se tako odnosimo dalje prema raspravi na dnevnom redu.
Tražim da se glasa. Hvala.

O grlima stoke? Grla stoke i prosvetni radnici nemaju nikakve veze.

Po ne znam koji put predlažemo ovaj zakon, koji bi trebalo na jedna nov, savremen način reguliše oblast života u Srbiji koja je pod velikim problemima već jako dugi niz godina.
Jedan dobar zakon koji je definisao ovu oblast je bio na snazi 2003. godine, usvojen je 2003. godine u Skupštini Srbije, ali nije sprovođen zato što je naknadna vlast ili vlast koja je došla nakon izbora prva prekršila taj zakon i to kršenje je nastavljeno u daljem periodu.
Do dana današnjeg nemamo dobro zakonsko rešenje za ovu oblast i to je i ministarka nadležna za oblast građevine rekla u ovoj Skupštini. Obećala je puno toga tada, nove zakone, novi zakon o legalizaciji bespravno podignutih objekata do leta ove godine. Da vas svečano obavestim da je leto ove godine prošlo pre par meseci, da smo na pragu zime, a da tog zakona nema, ali nemamo ni dobar zakon o planiranju i izgradnji.
Šta je posledica toga? Posledica toga je da je i onako mala investiciona gradnja, koju imamo u Srbiji, smanjena zbog ovog zakona i lažni podaci o napredovanju Srbije u duing biznis listi Svetske banke. Čak u toj oblasti i nisu mogli da budu lažirani, pošto smo i dalje na 150 i nekom mestu po vremenu i proceduri za izdavanje građevinskih dozvola, što je katastrofa. To znači da se u svim civilizovanim zemljama na svetu građevinska dozvola dobija i brže i efikasnije i bez bilo kakvih problema. Naravno da u ovoj oblasti nije ostvareno ni obećanje o kancelariji za brzi odgovor, o jednom mestu za skupljanje svih mogućih dozvola za početak gradnje itd. itd.
Posledica lošeg zakona, koji mi želimo da zamenimo dobrim zakonom koji predlažemo, je i najveće divlje gradilište u istoriji čovečanstva, koje se zove popularno „Beograd na vodi“, koje je započeto, ako je započeto, bez bilo kakve dozvole koja je primerena civilizaciji 21. veka. To su sve razlozi da se usvoji ovaj naš predlog zakona.
U 20 sekundi, da vas upozorim, predsednice, da ste prekršili Poslovnik, član 126…

Želim da ukažem na povredu Poslovnika koju činite permanentno. Član 126. kaže – glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera uz prethodnu i identifikaciju narodnih poslanika. Stav 2. – vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Glasanje o Predlogu zakona o izmeni Zakona o budžetu Srbije je trajalo 141 sekund. Nijedno glasanje danas nije trajalo 15 sekundi, a u Poslovniku piše da traje 15 sekundi. Malopre je bilo glasanje koje je trajalo 7 sekundi. Nekad traju tri, nekad 42. Ponavljam, kada smo glasali o Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Srbije vreme za glasanje je bilo 141 sekund. Možete da proverite to, pošto postoji zapis.
Prema tome, svako glasanje koje je izvršeno danas je bilo glasanje suprotno članu 126. Poslovnika po kome mi ovde radimo i ja zahtevam da se ponovi glasanje za sve tačke o kojima se danas glasalo.

I u načelnoj raspravi sam rekao da je ovo jedan solidan zakon koji na pravi način definiše oblast jakih alkoholnih pića i to je potvrđeno i u diskusiji, a usvajanjem ova četiri amandmana, od kojih je ovaj prvi, od strane ministarstva, odnosno Vlade, mislim da je taj zakon za malo još uvek popravljen. Posebno nam je bio važan ovaj amandman na član 9. koji se bavi praktično zaštitom poslovne tajne koju svaki proizvođač alkohola ima pravo da konzumira, kao i svi drugi privredni subjekti.
U tom amandmanu se definiše koji podaci ulaze u registar proizvođača i definiše se da su ti podaci javni i da se čuvaju trajno, ali neki od tih podataka ne bi smeli da imaju oznaku javnosti zbog čuvanja poslovne tajne. To je predlagač zakona potpuno uvažio i ja se zahvaljujem na tom razumevanju.
Neki zli jezici će reći da je najoštrija opoziciona stranka Nova stranka najbolji saradnik Vlade Srbije, pošto najveći broj amandmana je naš koji je usvojen, i to u apsolutnom broju, da ne govorim proporcijalno broju poslanika, tako da mi ispadosmo najbolji saradnici srpske Vlade u tome da pomažemo da se solidni zakon dignu na nivo vrlo dobrih i dobrih. Mi ćemo to nastaviti bez da time smatramo da se smanjuje naš odnos prema onome lošem što radi Vlada Srbije, ali to nije tema današnje rasprave. To je tema svakog dana, pa ne mora baš ni danas da bude tema.
Koristim onih pet minuta. Bilo je puno ružnih reči u dosadašnjoj raspravi, bilo je puno uvreda, puno situacija gde su se predsedavajući pravili gluvima i nagluvima, što mislim da nije dobro. Bilo kakvo vređanje poslanika sa bilo koje strane da ide nije na korist niti predlagaču zakona, niti nama koji o tome treba da donosimo odluku, niti srpskoj javnosti, niti budućnosti proizvođača rakije i ostalih žestokih pića. Mislim da jedan napor da se podigne nivo rasprave u parlamentu mora da bude učinjen sa svih strana. Bez obzira na to što sam verovatno ja izrekao neke vrednosne sudove koji nisu bili prijatni za uho, to je bilo očigledno u, kako bi se reklo, stanju nužne odbrane, jer definiciju atmosfere rada u jednom parlamentu naravno da uvek definiše većina bilo kad u istoriji, pa i dan danas.
Prema tome, mislim da tu treba da učinimo jedan napor i od Vlade kada dobijemo dobre zakone, solidne zakone, da ih pohvalimo na adekvatan način, da se potrudimo da ih popravimo, a sve u cilju da finalni proizvod onoga što je rad poslanika u Skupštini Srbije, ono što izlazi za neki dan u „Službenom glasniku“ bude nešto što je na korist građana Srbije, ali i na čast nas koji ovde sedimo u njihovo ime.
Dobro je da ovaj zakon precizno definiše oblast proizvodnje jakih alkoholnih pića. Naravno da je to jedna važna industrijska grana, ali mislim da ne treba opet da odlazimo u drugu krajnost, pa da to opet bude neka istorijska promena, koja će istorijski da promeni nešto važno. Svuda u svetu se proizvode, skoro svuda, u većini država u svetu se proizvode alkoholna pića. U većini država na svetu se konzumiraju najčešće domaća alkoholna pića. Jako je teško izaći na spoljno tržište, posebno ako ste u poziciji Srbije koja je u devedesetim godinama bila van sveta, koja je pre toga bila deo neke druge država, koja je imala opet neki poseban status u pređašnjem svetu. Ne treba shvatiti da će ovim zakonom proizvođači jakog alkohola dobiti apsolutno novu atmosferu, u kojoj će moći da izvoze 10, 20 puta više nego do sada. To ne može tako da bude i to nema veze ni sa jednom Vladom, ni sa jednim zakonom.
Ali, dobro je da imamo, pre svega zbog našeg tržišta, i zbog onih koji su već našli načina da izvoze rakiju i ostala žestoka pića sa ovih prostora, način kako da ta proizvodnja, distribucija, nabavka sirovina, konačna prodaja, poreska politika, sve to bude utemeljeno na čvrstim principima koji omogućavaju stabilne uslove poslovanja. Za svakog investitora najvažnija stvar su stabilni uslovi poslovanja, ne 10 ili pet hiljada evra po novom radniku, ne tapšanje po ramenu, ne četiri makaze koje seku istu crvenu traku kada se nešto otvara i pušta u pogon, bilo da je to česma, rupa za semafor ili ne znam šta, nego izvesnost poslovanja.
Ovim zakonom ljudi koji se bave proizvodnjom jakih alkoholnih pića u Srbiji imaju izvesnost poslovanja i to je najveći kvalitet ovog zakona i zato ga trebamo podržati u danu za glasanje. Mi dajemo tu podršku. Da li ćemo formalno biti tog dana tu fizički da glasamo za taj zakon, to je manje važna stvar. U svakom parlamentu na svetu većina je odgovorna za obezbeđivanje potrebnog broja glasanja za usvajanje nekog zakonskog akta i to pozivanje na to ko dolazi na čas, ko kasni pet minuta, ko je očistio cipele, ko se umio i ko se nije umio ili ko dolazi na glasanje ili ne, mislim da i to treba da ostavimo u neka prošla vremena.
Naravno, važan je politički stav, mi smo političari u ovom parlamentu, da kažemo da je neki zakonski predlog dobar ili nije, a da li ćemo fizički da budemo u to neko nedoba kada se inače zakazuju glasanja, to nema veze sa parlamentarizmom.
Prema tome, dobro radite. Mislim da smo najveći broj zakona koji je došao iz vašeg Ministarstva ili pozdravili ili bar blago kritikovali, ako nismo rekli da su dobri. Mislim da ste vi dobar primer za druga ministarstva u ovoj Vladi Srbije.