Dvostruki aršini su prisutni ovde odavno. Vrlo je jako biti junak koji se drzne da govori neistinu samo zato što ima nekoliko puta više vremena za diskusiju nego što to ima neko drugi.

Naravno, taj poslovični pokušaj da se neko pravi glup i da ne shvata šta je sam rekao, čak i kada to neko radi vrlo uspešno nije nešto što je dostojno ovog doma. Naravno, da je bila priča o mojoj supruzi. Naravno, da ja nemam čega tu da se stidim. Naravno, ponosan, naravno, nema nikakve veze, znači tri ili četiri godine ona nije radila ni u kakvom državnom organu. Naravno, da je svoju pravničku karijeru počela tako što je hvatala neke prevarante u izbornim krađama. Naravno, da je tada pomagala i stranci u kojoj ste vi tada bili, odnosno predsedavajući. Naravno da je to kvalifikovalo, to pravničko znanje za mnoge poslove koje uspešno obavljala bez bilo kakve kritike i bez bilo kakvog lošeg odnosa prema njoj bez obzira što sam joj ja bio suprug. Znači, čak i to opterećenje što sam ja bio suprug nije bilo dovoljno.

Prema tome, tu nemam nikakvog razloga da se stidim, tog dela svog života i svoje supruge, ali to naravno nije način da se diskutuje u parlamentu. Naravno, da postoji čak i član Poslovnika koji to definiše i ne možete tu da me uvredite, ali mislim da je dobro da se klonite takvih stvari, jer onda se desi da ja odgovorim, pa onda taj odgovor može da bude malo manje sofisticiran nego što inače radi, a to nije dobro za vas.

Pošto nema ministra ni njegovih saradnika, imam dve opcije. Ili da ih sačekamo, ili da ja kažem nešto što nemam veze sa ovim članom. Vama je sve jedno.

Ja insistiram.

Što se tiče člana 31, ovde se radi o tome da se organima agencije smatra, da su  organi Agencije upravni odbor i direktor.

Dakle, kaže se da ima upravni odbor i direktor, da upravni odbor ima pet članova, da su članovi ti i ti, i to se ovde predstavlja kao jedno veliko dostignuće, bilo ih je osam, sad je petorica. To može da bude dobro ako gledamo u sitna crevca, pa kaže, možda će dnevnice biti nešto malo manje, ili naknade, kolike god su bile, ali generalno se i tu smanjuje nivo ljudi koji su upoznati sa tim šta se radi, a to, kao što znamo, dovodi do čega smo naučili, do korupcije. Tako da je to još jedan razlog da se i ovaj član briše kao i svi oni članovi koji su iza njega.

Ovde ćemo sigurno ponoviti još jednom onu formulaciju, odnosno ja ću je ponoviti da je ovo tehnički član da ga i zbog toga treba brisati. I da generalno upravni odbor, niti direktor, niti sama ta Razvojna agencija Srbije neće ništa promeniti.

Za ulaganje u jednu državu, kao što ministar jako dobro zna, je potreban ceo jedan spektar dobrih mogućnosti, koji će naravno biti zakonit, koji neće biti ni nemoralan, ni protiv bilo kom pozitivnom pravu, ni domaćem ni stranom.

Čuli smo malo pre da se nekad omogućavalo da strani investitori budu neki protiv kojih se vodi neki postupak u inostranstvu, to je netačno. Međunarodna pravna pomoć to sprečava, a postoji i komisija, bar je postojala, da kažem u moje vreme za sprečavanje pranja novca koja je pre svega bila formirana zbog toga.

I konačno, na kraju, zbog javnosti, a ne zbog nekih koji se uspešno prave glupi, dakle, kad sam postao predsednik Vlade, moja supruga je istog trenutka dala ostavku na mesto republičkog sekretara za zakonodavstvo, to je bila 2003. godina, a počela je ponovo da radi u pravosuđu 2008. godine. Tako da je to jedan mali period od pet godina, zbog javnosti.

Ne možete da ignorišete poslanike koji hoće nešto da vam kažu i pozivaju se na povredu Poslovnika.

Ja sam se javio za reč.

To vama, ne meni.

Molim vas da mi vratite vreme.

Član 32. je, naravno, briše se, kao što treba obrisati sve što je loše u jednoj državi i učiniti sve da se ne ponovi nikada. Naravno, to je upravni odbor koji odlučuje o mnogim važnim stvarima, toliko važnim da nema ministra da čuje ovo što ću da kažem, ali neću da insistiram, to je i tako gubljenje… Evo ministra, da se ne sekiram za njegovo zdravlje.

Upravni odbor, kao još jedan deo ovog lošeg zakona usvaja godišnji program rada, finansijski plan, finansijski izveštaj, nadzire poslovanje agencije, usmerava rad direktora, donosi Poslovnik o radu, itd. Znači, još jedan tehnički član koji bi trebalo da unapredi investicionu klimu u našoj državi i da bude bolje.

Pitam kako je bilo moguće da, recimo, 2001, 2002, 2003, 2004. godine investicije budu nekoliko puta, pet-šest puta veće nego što je to u poslednje dve-tri godine, a da nije bilo ovakvog zakona i da nije bilo nikakvog podsticaja za radno mesto, niti za bilo šta, nego su dolazile ozbiljne svetske kompanije da ulažu u Srbiju. Verovatno je to taj opšti ambijent koji je bio tada povoljan za investiranje, i to ne samo u procesu privatizacije, nego su najveće grinfild investicije ugovorene i započete u to vreme. Prema tome, nećete ovakvim zakonom ništa promeniti, nego se potrudite da stvorite Srbiju koja će biti dostojna svojih predaka.

Ja ću reći šta imam o članu 33. uz moje neslaganje sa načinom kako se odnosite prema kolegama, ali oni će imati priliku da se izbore sa vama, to je više nego sigurno.

Ovo je još jedan interesantan član. Stav 4. bavi se time kako se bira direktor, šta radi, itd. Javni konkurs, to je dobro, nešto liči da je to dobro, ali samo kada bi zakon generalno imao smisla. Nažalost, onda uvek ima ali koje sreću kvari – ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za direktora. Ministar „može“. To je inače jedna formulacija kojoj nije mesto u zakonu, u bilo kom zakonu. „Može“, ili to radi ili ne radi. To „može“ je potpuno arbitrarnost. Hajde recimo da kažemo da ministar odluči da neće, šta onda imamo, ko onda može da konkuriše za mesto direktora agencije? Svako.

Znači, to mogu da budu i državljani drugih država, mogu da budu ljudi koji su poslovno nesposobni, mogu da budu ljudi koji su u penziji, da ne pričam o stručnoj spremi i iskustvu. Ne mogu da verujem da je ovakva formulacija posledica neopreznosti u pisanju teksta i čitanju i analizi. Nego, bojim se da je tu namerno ostavljena ta mogućnost da sve može, pa i da se kroz stimulaciju razvija turizam u Bugarskoj preko 24 apartmana, ili da se…

Naravno, još jedan član koji treba brisati, zato što zakon generalno nije dobar, pa neće pomoći ni to da saznamo koje su nadležnosti direktora. One su uobičajene, osim u tački 7, gde kaže: „direktor Agencije odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih“.

Zar to nije definisano nekim zakonima? Zar to nije definisano statutom? Kako direktor može da odlučuje o pravima iz radnog odnosa, ili ljudskim pravima, ili pravima na zaštitu, ili pravima na ne znam šta sve, informisanje i obavezama zaposlenih? Pa ne može da propiše, gospodine ministre, obaveze koje su iznad onoga što je definisano Zakonom o radu i onim što je definisano Statutom Agencije.

Prema tome, da li je to posledica opet nonšalancije u pisanju zakona, po sistemu – možemo da pišemo šta god hoćemo, glasaće ovi naši i za masnu krpu, a kamo li za par članova, ili je to opet namera da se tu stvore uslovi za mobing? Ja mogu da sumnjam u to ako postoji ovakva formulacija. Šta će vam ovakva formulacija u zakonu, bez obzira što i da nje nema zakon ne bi bio dobar? Ali, ovo još više povećava sumnju u to da će ova agencija da bude ista kao i mnoge druge agencije, tih koliko ih ima, 100-120. Slažem se, više od sedam-osam i ne treba da ih bude i toliko ih je i bilo kada je bila neka ozbiljna vlada u ovoj državi, ali to vam ne daje za pravo da vi sada nastavljate da stvarate probleme u oblasti gde ste rešili da ćete ih rešavati.

Član 35. – prava i obaveze direktora i zaposlenih. To smo imali i u članu 34. tačka 7, gde piše da direktor odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih. Onda sada imamo član 35. koji je posebno poglavlje, što je isto neobično da jedan član bude poglavlje, koji kaže – na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u agenciji i direktora primenjuju se opšti propisi o radu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Kako može ovim zakonom da se utiče na opšti zakon koji definiše prava i obaveze zaposlenih u državnoj upravi? Da li mogu ovim zakonom da se daju neke privilegije ljudima koji rade u ovoj agenciji? Možda mogu da budu odlukom direktora zaštićeni od krivičnog gonjenja, što bi naravno bilo protiv zakona i protiv Ustava. Možda mogu da budu zaštićeni od logičnog razmišljanja. Možda mogu da budu zaštićeni od bilo čega što bi trebalo da bude njihov osnovni posao.

Znači, mi možemo da se nasmešimo, nasmejemo ili tako nešto uradimo na ovo što ja govorim, ali to je suština. Ne možete dolaziti sa ovako neurednim predlogom zakona. Mi možemo da vam popravljamo malo pravopis, gramatiku, štamparske greške, ali suštinu zakona morate vi da promenite. Zato, ministre, poslušajte starije od sebe, iskusnije od sebe, nemojte sebi da dozvolite, relativno ste mladi u politici, da u prvoj, drugoj godini, koliko već imate u politici, napravite greške koje će vas celog života pratiti. Povucite ovaj zakon.

Član 36. – poslovi agencije, što bi naravno trebalo da bude pre izbora direktora, jer bi bilo logično da prvo definišete šta su tu poslovi nekog pravnog subjekta, državnog organa, pa da onda u odnosu na to pravite organizaciju, biranje kadra. To vam je kao da prvo kupite hardver, pa onda pravite softver. Ne, prvo se napravi softver, pa se onda u odnosu na to šta vam je potrebno, postavi se cilj, pa se nastavi softver za ostvarivanje tog cilja, a onda kupujete hardver koji vam je neophodan za to. U ovom slučaju su i direktor i zaposleni i članovi upravnog odbora hardver, jedan humani hardver, ali ipak hardver.

Dakle, da sarađuje sa državnim organima. Prvo, pa odmah najteže. Znači, agencija, ako je državni organ, ima da sarađuje sa državnim organima, organizacijama, nosiocima javnih ovlašćenja itd. Vrlo neobično. Dalje, prati primenu ovog zakona i predlaže odgovarajuće mere. U kom smislu prati? Da li utiče, da li sprovodi zakon ili ga prati zbog svoje lične informisanosti, zbog edukacije, zbog čega? Nejasno je zašto. Učestvuje u pripremi programa i projekata privrednog i regionalnog razvoja. Privrednog razvoja? Pa zar to nije posao vašeg ministarstva, gospodine ministre? Kako sada prevaljujete to na tu jadnu agenciju, gde će da se pojavi neko na mestu direktora ko je izgubio ličnu kartu ili je našao ličnu kartu, u svakom slučaju imaju neki problem sa svojim identitetom? Morate vi da preuzimate odgovornost. Ne može državna uprava da prebacuje, a posebno ministri, članovi Vlade da prebacuju svoju odgovornost na druge. To je bežanje od odgovornosti. To je nedostojno ozbiljnih ljudi.

Sredstva za osnivanje i rad agencije, ponovo celo poglavlje koje ima jedan član 37. i kaže – za osnivanje agencije se novac obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom, a voleo bih da čujem koji su to drugi izvori finansiranja. Sredstva za rad, ovo je bilo za osnivanje, a za rad Agencije se obezbeđuju iz prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti i iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom.

Moje pitanje za ministra, koji su to drugi izvori finansiranja u skladu sa zakonom i za osnivanje i za rad agencije, a drugo koji su to prihodi koji se ostvaruju obavljanjem poslova iz nadležnosti agencije? Pažljivo sam čitao ove 22 tačke koje definišu poslove agencije i ne vidim ništa što bi moglo da donese prihod, teško da i ova izdavačka delatnost može, verujte nema tu para, to znaju ljudi, pitajte izdavače. E, sad ovo, obavlja i druge poslove, tu bi možda moglo da se nađe nešto para, to deluje nešto tako, ali ipak tu piše u skladu sa zakonom, pa ne može ni tu. Hajde da tu misteriju razvejemo. Teško da ćete moći da pravite neke događaje, da pravimo izlete za investitore, da ih ubeđujemo kako smo lepi, pametni, da ih vodimo da letuju u Srbiji ili u ovim bugarskim apartmanima. Znači, generalno moramo da damo jasan odgovor iz čega se finansira ova agencija. Potpuno je legitimno da to bude samo budžet, kad bi zakon bio dobar, ali generalno voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja.

Poglavlje sa jednim članom, kaže sukob interesa i zabrana konkurencije. Ja pročitah pogrešno korupcije, a nije, nažalost, nego samo konkurencije.

U načelu to je isto onako član na metar, koji se inače stavlja u ovakve zakone. Imalo bi smisla da zakon ima smisla da ovde piše, ali se ne bavi recimo sukobom interesa. Ovde piše da ne može direktor agencije i zaposleni da zasnuju radni odnos kada prestanu da rade u agenciji.

Ali, gospodine ministre, pitanje je da li oni mogu da rade, direktor i zaposleni u agenciji, da li mogu da rade za nekog drugog dok rade u agenciji, ne piše da ne mogu nakon odlaska, nakon prestanka mandata ili ti radnog odnosa. Tu imam recimo, sveže primere toga da se to zloupotrebljava.

Recimo, šef kabineta Beogradskog gradonačelnika, radi u ER Srbiji. To je flajing čif. Beogradski gradonačelnik radi za neke of šor kompanije, u APR Bugarskom, tamo lepo piše i nije falsifikovano.

Gospodine Živkoviću, govorim upravo da li neko ko obavlja javnu funkciju može istovremeno da radi nešto drugo? Ne može, ne može čak….