Pre šest meseci smo kolega Pavićević i ja dali Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja. To je zakon koji je neophodan da bi ovaj krpež od postojećeg zakona mogao da se privede nameni, odnosno da gradnja u Srbiji, bez obzira na druge poteškoće, nema i poteškoću koju sama država pravi jednim lošim zakonom.
Postojeći zakon je krpež zato što je prošao devet izmena i da su te izmene bile savršene, to bi bilo teško sprovodljivo, a bojim se da one nisu bile savršene.
Osnovni razlozi za promenu postojećeg zakona i donošenje dobrog zakona koji smo mi predložili je što je postojeći zakon nepregledan, što je kontradiktoran, neusaglašen i neupotrebljiv, što smo svedoci svakog dana. Svaki ozbiljan investitor to apsolutno vidi.
U ovom sadašnjem zakonu je prisutno mešanje države u definisana prava lokalne samouprave. Ustavom su ta prava definisana. Kruta hijerarhija ih obavezuje za donošenje brojnih planova, što nije dobro za ozbiljnu izgradnju, fragmentarnost, nadležnosti i odgovornosti u postupcima i procedurama itd.
Mi smo obećali ministarki Mihajlović, kolega Pavićević i ja, da ćemo joj predložiti dobar zakon. Taj zakon je njoj predložen pre šest meseci, to je ovaj tekst o kome sada govorim i ona se o tome nije izjasnila. Mogu samo da zaključim da je to opstrukcija ozbiljne gradnje i da je to stvaranje uslova za najveću nelegalnu gradnju u Srbiji, u istoriji Srbije, a to je „Beograd na vodi“, koji je započet bez bilo kakvih zakonskih uslova.

Dana 20. aprila ove godine smo kolega Pavićević i ja dali Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.  Razlozi su zato što je to u skladu sa načelima iz člana 16. Ustava Srbije, zato što je to u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina, genocida, koja je usvojena 9. decembra 1948. godine, zato što se 24. aprila navršilo 100 godina od izvršenja tog genocida, zato što je preko 20 država, među kojima su Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i još neke, već su donele takve deklaracije i rezolucije i sve su bili to razlozi da u tom trenutku, a i sada nije kasno, i ovaj parlament da donese ovakvu rezoluciju.
Mislim da je bespotrebno trošenje vremena da objašnjavam zašto Srbija treba da donese takvu rezoluciju, zašto ovaj parlament treba da donese takvu rezoluciju. Reč genocid je, nažalost, jako prisutna u savremenoj istoriji našeg naroda i ove države. Ona se pominje i kao deo nečega što je činjeno protiv interesa građana ove države, ali se pominje i kao nešto što su neki pojedinci, ne u ime države, nego u svoje lično ime vršili, a ostavili večnu ljagu nad narodnim i državnim obrazom.
Mislim da su to sve razlozi zbog kojih Srbija treba da prednjači u tome, da se priključi, ovim razornim državama koje su na adekvatan način osudile genocid koji je izvršen pre 100 godina. Naravno da to nema nikakve ili bar ne duboke veze sa sadašnjom Turskom, niti sa našim odnosima sa Turskom danas, nego to ima veze sa ispravkom jedne velike nesreće koje je zadesila čovečanstvo pre 100 godina.

Početak rasprave nije puno obećavao, jer nakon uvodne reči ministra, skoro pola sale je otišlo napolje i neki su pomislili da je to bojkot, ali je vredelo ostati sve ovo vreme, jer su kolege koje su ostale vrlo inspirativno govorili o svojim zavičajima i bilo je zaista pravo zadovoljstvo slušati te idilične priče, od kojih su neke stvarno bile i iznad nivoa jednog eseja za prvi razred srednje škole.

Naravno, nismo čuli nikakve suštinske ni od ministra, a ni kasnije u diskusiji, jasne dokaze zašto je ovaj zakon toliko važan, toliko dobar. Naravno da su izmene bile neophodne, ali očigledno po izlaganju koleginice Biljane Ilić Stošić, sa njom se slažem potpuno i zbog kratkoće vremena nemam vremena da ponovim to što je ona rekla, mislim da je to ona jako dobro rekla i šteta što se to nije čulo u klupama oko nje, ali primedbe koje je ona dala govore o tome da je pokušaj da se zakon popravi, da je taj pokušaj više neuspešan nego što je uspešan.

To ćemo videti još u daljoj raspravi, u svakom slučaju, dobro je što smo ostali do pet sati sa ovom temom koja je naravno jako važna za Srbiju i žao mi je samo što tu nisu neke kolege, njih 10-15 iz vladajućih stranaka koji su juče otišli u Moskvu da igraju fudbalski turnir sa kolegama iz drugih parlamenata, verovatno je to u cilju otopljavanja saradnje sa Rusijom, povećavanja prihoda od turizma itd.

Gospođa Čomić, koleginica, je pitala ministra jedno važno pitanje, da se objasni učešće firme „Hepako“ sa Vračara, u odluci o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik.

Naime, prvo je bilo predviđeno tom odlukom da troškove izrade tog plana snosi nadležno ministarstvo, a onda je pre neki dan Vlada u predsedavanju Aleksandra Vučića donela izmenu člana 10. i sad taj član glasi – sredstva za izradu izmene i dopune tog plana obezbeđuje „Hepako d.o.o.“ Beograd – Vračar, sa procenom od šest miliona. To je firma koja je osnovana 20. maja prošle godine …

Molim vas, turizam, razvoj turizma na Kopaoniku je temelj srpskog turizma.

Tako je.

Naravno, ali moramo da dođemo i do nekih informacija koje će nas uputiti da li je taj zakon dobro osmišljen.

I ja mislim da smo se razumeli.

Znači, vlasnik te firme je uložio 100 dinara srpskih u osnivanje te firme. Zove se Mater Suhaj Al Alabuhan Drahir iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i on finansira taj prostor posebne namene Kopaonika, koji je temelj srpskog turizma, gde se u članu 6. tim planom obuhvataju i od posebnog značaja izmene i dopune važećeg prostornog plana u smislu prikaza tačnog obuhvata kompleksa specijalne namene Kopaonik neophodnog za funkcionisanje Vojske Srbije.

Bilo bi jako interesantno da u smislu razvoja turizma Srbije dobijemo objašnjenje kako to da firma koja je osnovana sa 100 dinara, a i to je već druga firma iz Emirata od 100 dinara, ova prva je dobila od Vlade Srbije JAT apartmane na tom istom Kopaoniku, kako se sada ova druga firma od 100 dinara bavi stvarima koje su važne za kompleks specijalne namene Kopaonik, koji je neophodan za funkcionisanje Vojske Srbije? To je jako interesantna stvar i mislim da to ne možemo da preskočimo, bez obzira što možda nije u direktnoj vezi sa ovim zakonom, kao što ni neke manifestacije u Svrljigu i Beloj Palanci verovatno isto nisu vezane za ovaj zakon.

Ja bih voleo da nam ministar da odgovor na ovo pitanje, da naravno ne otvaramo ponovo neku aferu. Mislim da bi jedan dobar, iscrpan odgovor, koji može da se pruži sada, bila tačka na bilo kakve spekulacije, ali ako ne dobijemo sada dobar odgovor, iscrpan i precizan, onda ja mislim da smo mi ušli u novu aferu koju ćemo verovatno morati Vučić i ja da rešimo na tom TV duelu kad do njega dođe. Hvala.

Povreda Poslovnika član 104.

Vi ste, predsednice, sada replicirali meni, a davali ste komentar na povredu Poslovnika koju je tražio gospodin Pavićević. Govorili ste i tumačili ste moje reči i rekli ste - babe, žabe i šta sam ja govorio. To, naravno, možete da radite, kao što znate, tako što se javite za repliku, sednete u klupu i govorite o tome šta sam ja eventualno pogrešio. Ovako smo došli do toga da i dalje postoje ne dvostruki kriterijumi, nego postoji jedna haranga nad opozicijom, gde ne možemo da kažemo ništa. Mogu da slušam od bilo kog zagađivača da me vređa, jer pitanje zagađivanja je i iz pozicije ko vidi to zagađenje. Zagađenje nečega što se na Dorćolu zgazi štiklom i parfem je… (Isključen mikrofon.)

Da li vi mislite da se govor prethodnika nije odnosio na mene? Ja mislim da jeste, a vas pitam da li vi mislite da jeste ili nije?

Hvala.

Naravno da nikada nisam bio u TV duelu, niti dva minuta, niti dva sata, niti dva dana pre bilo kakvog TV duela nisam otkazao. Ta laž nije bitna to je inače deo jednog načina ponašanja.

Sa druge strane, tužno je da neko sam sebe stavlja kao nešto što ne bi rekao na šta liči, odnosno šta jeste, jer to ne bi bilo primereno ovom domu, tako da neću da ulazim u taj deo. Konačno, svi ljudi u Srbiji, posebno Sremci znaju da postoje vinski Srem i svinjski Srem.

Ja sam se jedno vreme bavio vinarstvom, naravno bez ovih laži o bilo kakvim zloupotrebama, već skoro pet godina nemam nikakve veze sa tim vinogradom, nažalost, ali mislim da je potpuno nekompetentno da o vinu i o vinskom Sremu priča neko ko je autentični primerak svinjskog Srema.

Znači, prethodnik je precizno definisao da izraz koji sam upotrebio – svinjski Srem, nije nikakva uvreda, nego da je to jedan podreon tog dela Srbije.

Što se tiče ove priče o, koliko sam shvatio Dimitrovgradu, 1999. godina, municija, to je apsolutna laž i neistina. Pozivam vas predsednice, potpredsednika Vlade i sve prisutne poslanike da traže hitno izjašnjenje nadležne službe koja je pisala taj dokument, ako taj dokument postoji i da se utvrdi bilo kakva moja veza što ima bilo kakve veze sa bilo čim što je protivno interesima ove zemlje.

Pominjanje Milice je stvarno potpuna svinjarija. Ja sam za vreme bombardovanja bio u uniformi, vidljiv i bio sam sa ljudima koji su ginuli, a gde su bili ti, ti pojedinci, to će moći da utvrdi samo neka analiza koja se zasniva na bremu, a ne na nekoj drugoj literaturi.

Takve uvrede vi dopuštate. To dopuštate da se u ovom parlamentu…

I vi pričate o turizmu, vi pričate o parlamentarizmu, o Evropi, to je stvarno strašno.

Ja bih vas molio, naravno da ljudi znaju ko je ko u Srbiji, ovo je jedna mala lepa zemlja, ali to što je mala je posledica toga da ljudi pamte ko je bio bivši režim, ko je glasao za koga, ko je šta radio, ko je zašto isključen iz neke koalicije, to nije tema za ovu repliku, niti za ovaj dom. Ali, uvrede koje ja trpim ovde 20 i nešto godina, a posebno pod vašim predsedavanjem, stvarno prevazilaze svaku meru.

Naravno da kakva god usta da jesu i koji god Marin Držić da je pričao, ne mogu da to shvatim kao uvredu, ali to je apsolutno nedopustiva stvar, takva laž u ovom visokom domu.

Naravno da se činjenice ne utvrđuju na poligrafu. Na poligrafu se utvrđuje da li neko laže ili ne laže. Ti navodi su apsolutna laž, ali to dokazivanje ne može da se vrši tako što neko ode na poligraf.

Kao što se zna na nesreću poligraf nije savršeno sredstvo i mnogi ljudi koji su malo drugačiji od drugih vrlo lako mogu da prevare poligraf. Tako da to nije pravo sredstvo. Pravo sredstvo je da pozovete vojne vlasti, vašeg ministra Gašića, dok ne bude smenjen po nalogu Agencije za borbu protiv korupcije, da da informaciju narodnim poslanicima Skupštine Srbije, a i celoj javnosti o navodnom dokumentu koji već treći put pominje poslanik.

Ja bih voleo da baš saznamo ko je to nosio koje pare, gde pare, posebno 1999. godine. Ja sam verovatno tada sa mesta predsednika skupštine Grada Niša nosio Rusima pare za naoružanje koje je treba da dođe preko Bugarske koja je tada bila u NATO-paktu. Znači, da neko zna sva slova ćirilice, bilo bi mu jasno da je to potpuno besmisleno…

Hvala lepo.
I gospodin Pavićević i ja smo se već izjasnili o ovom zakonu, o ova dva zakona i rekli da su to dobri zakoni na osnovu naših konsultacija sa ljudima koji su duboko u toj materiji i zato ćemo podržati te zakone, kao što smo i rekli i dali smo 18 amandmana. Većina njih je prihvaćena. To su amandmani koji su nastavak naše borbe za očuvanje srpskog jezika, gramatike i pravopisa i mislim da je to dobro i mislim da je dobro što je ministarstvo imalo i ministarka razumevanja prema tome i nadam se da ćemo iz tog ministarstva i dalje, odnosno da će ova dva zakona biti primer kakvi zakoni treba da dolaze u Skupštinu po suštini, a oko leksike tu morate malo da se potrudite ili ćemo mi da nastavimo taj deo. To nije nama teško.
Ali, gospođa ministarka je u načelnoj raspravi rekla da ako imam nove dokaze o tome da nije izvršena konzervacija bazilike, da ih dostavim i ja ću ih sada dostaviti ministarki, a pozivam i nju i kolege poslanike i srpsku javnost da odu na sajt Nove stranke i da pogledaju film o tome šta je sve tamo nakaradno urađeno. Film je uznemiravajući. Tamo imate scene koje su nepristojne u normalnom životu, a kamoli kada se dešavaju oko bazilike.
Sada ću dati ministarki. Prići ću ako nije zabranjeno.

Hvala lepo.
Ja znam da ovo nije tema, ali pošto je ministarka pristala da o tome pričamo, ja nemam ništa protiv. Mislim da jeste tema u javnosti Srbije.
Dakle, nije izvršena nikakva konzervacija. Te fotografije imamo i mi, one ne dokazuju ništa. Ako bolje pogledate na tim fotografijama, vidi se geotekstil kojim je Zavod za zaštitu spomenika iz Niša prekrio tu lokaciju pre nekoliko nedelja. Od tad to nije pomereno. To znači da nije došao niko da pomeri taj geotekstil, da uradi konzervaciju.
Konzervacija se vrši tako što se u zidovima pukotine oštećenja saniraju, to ne može da traje manje od nekoliko meseci. Da budem potpuno jasan, Niški zavod je predložio tri rešenja. Prvo rešenje je pasarela, nadvožnjak koji bi išao preko te bazilike, što se inače radilo. Ima puno primera po Srbiji gde je to urađeno u proteklom periodu, i to je bilo moguće, ne tako skupo.
Druga varijanta je da se pomeri malo lokacija, odnosno trasa, i to je bilo moguće i najskuplja varijanta je bila da se cela bazilika izmesti u Crvenu Reku, to je mesto blizu, bila je tu i dozvola Niške eparhije, to je koštalo 250 hiljada evra. Znači, daleko od ovih 40 miliona. Prema tome, to su podaci, a ja pozivam sve da pogledaju film o tome i dokumentaciju koju smo mi okačili na sajt.
Nije mi jasno da li iz neke prošlosti, šta li, potpredsednika Arsića uzbuđuje cepanje drva. To mi nije jasno.

Hvala.
To je jedan dobar običaj, što je prihvaćen amandman koji je tehnički i tu nema nikakve dvojbe.
Ministarka mi je ostala dužna za odgovor na prethodni amandman. Zašto je reč „redovno“, u kontekstu „redovno izmiruje svoje poreske, poslovne i ugovorne obaveze“, ne prihvatljiva u amandmanu na član 9? Ako mogu da dobijem odgovor na to pitanje, bilo bi dobro.