Član 103. ste povredili, predsedavajući, što ste dopustili prethodnom govorniku da zloupotrebljava institut povrede Poslovnika, čak nije to ni zloupotrebio kao repliku, nego kao jednu malu neuku tribinu za iznošenje apsolutnih neistina. Tako da je trebalo da ga prekinete i da ga vratite u red, tamo gde je i mesto.
(Zoran Babić, s mesta: A nije paljena Skupština?)
Par objašnjenja, sada kad sam već dobio reč. Gospodin Pavićević je za ovaj hrast rekao da je dobro, a ne kulturno dobro. To treba razlikovati i to se iz poznavanja prirode i društva uči, znači to je osnovna škola.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Rekao je – kulturno dobro.)
Druga stvar, kulturno dobro, naravno, jeste i ovo zdanje i treba ga poštovati, 5. oktobra 2000. godine, na koji sam ponosan, bio sam, naravno, prisutan ovde, niko iz DOS-a nije spaljivao ovo zdanje, niti je krao, primećeni su neki ljudi, neki debeli, neki sa izraženim atributima na licu, koji su palili, odnosili džakove i ne znam šta, ali to nisu bili ljudi koji su pripadali DOS-u. To je istorijska istina koju svi znaju.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kome su pripadali?)
Nakon toga, donacijom grčke Vlade pre svega, ali i donacijama sa drugih mesta, ovom zdanju je vraćen sjaj koji je imao odavno. Prema tome, niko nije imao program niti ideju da spaljuje ovo zdanje, niti će to ikad biti i po tome se razlikuju demokratske snage od kvazi naprednih radikala.

Nesumnjivo je da sam ja prvi, tu možemo da kažemo da je to razlog za neke pojave, specifično današnje, ali da ostavimo to na stranu.
Ja sam spremio, naravno, pitanja za predsednika Vlade i jako mi je žao što on nije tu i što neću moći da ih postavim njemu. Postaviću ih prvom potpredsedniku, a on na njih može da odgovori, bilo bi dobro ili može da ih prenese predsedniku Vlade, pa da predsednik Vlade da odgovor, ako dođe kasnije.
Ne bih voleo da to što ja prvi postavljam pitanje bude razlog da predsednik Vlade kasni i nadam se da to nije to.
Tri pitanja. Moje kolege iz opozicije su mi opravdano zamerile da postavljam previše pitanja i time dajem previše vremena predsedniku Vlade da onda troši vreme na odgovore. Sad ću postaviti samo tri pitanja.
Prvo pitanje je lažno obećanje ili obećanja, koja se u narodu zovu lažnim. Svedoci smo za ove tri godine, koliko traje ova Vlada sa raznim predsednicima, da posebno gospodin Vučić je sklon tome da daje ogroman broj obećanja. Da ne navodim, ima ih preko 100 i nema potrebe da o tome govorim. Recimo, jedno je da 12.06.2013. rekao da će krajem te godine 10.000 fijata 500L da bude izvezeno za Rusiju, pa je onda rekao da ćemo da kupimo avione 2013. godine, da će 1. marta ove godine početi radovi na „Beogradu na vodi“ itd, itd, itd.
Moje prvo pitanje je – da li predsednik Vlade, to sam hteo da pitam njega, daje ta obećanja i koja se ne ostvaruju i da li je to posledica neznanja, neobaveštenosti ili loših namera? Ja bih voleo da dobijem odgovor na to pitanje.
Drugo pitanje je vezano za privilegije koje vlast sama sebi stvara u poslednjih nekoliko dana i nedelja posebno. Ekstremna privilegija je zakon koji sutra treba da se usvoji i ja sam mislio da apelujem na premijera da spreči usvajanje tog zakona, a to je sramni zakon o kupovini, odnosno prodaji nekretnina za ekskluzivnih 685 ljudi koji su i do sada imali privilegiju da budu zakupci nekih ekskluzivnih vila po bagatelnoj ceni. Sada samo oni mogu da učestvuju u kupovini tih vila po bagatelnoj ceni posebno. Druga situacija je vezana za Zlatibor, Čajetinu i te stvari.
Treće pitanje, koje je pobedilo na konkursu javnosti, to je bilo pitanje za predsednika Vlade – koja će dobitna kombinacija biti izvučena na Lotou pri sledećem izvlačenju?

Prvom potpredsedniku.

Dobro ste zamenili predsednika Vlade u jednom delu, a to je da niste odgovorili ni na jedno pitanje. Tako i on kada je prisutan ima isti manir da ne odgovara.
Rekli ste da hoćete da pošaljete jednu poruku odavde. To je jako lepo, ali današnji dan je predviđen za odgovore, a ne za poruke.
Ja nisam pomenuo izbore, ne znam otkud to vama da mi odgovorite sa izborima. Možda to ima neke veze sa izborima u vašoj stranci, ali to je potpuno nevažna tema za srpski parlament. Generalno, sto obećanja koja su data ne mogu da se mere i karakter ljudi koji daju ta obećanja i etičnost i, što bi rekao moj kolega, etika odgovornosti koja mora da bude svojstvena svakom političaru nužno dovodi do toga da morate da kažete zašto nešto nije urađeno, možda postoje objektivni razlozi. Izbori sami po sebi su jedna globalna ocena građana o tome šta misle o jednoj vlasti. Ja sam siguran da to vama nema potrebe da objašnjavam.
Tačno je da sam ja rekao 2003. godine da do 2007. godine možemo da postanemo članica EU ako svi, to je drugi deo rečenice, od sutra počnemo da radimo svoj posao. Neki su radili svoj posao, smenili su me, tako da moja odgovornost za period od 2004. godine do dana današnjeg ne postoji vezano za evropske integracije.
Generalno, to preskakanje odgovornosti oko privilegija, sigurno da znate i vi i svi članovi Vlade da je juče ovde branjen zakon u kome, ponavljam, 680 i nekoliko ljudi koji su zakupci mahom kod DIPOS, a znamo da DIPOS nema svoje objekte u Kaluđerici, Ovči i Borči, nego da je to pre svega Dedinje i dobar deo Vračara, da će sada biti jedini u Srbiji u mogućnosti da kupe te nekretnine. Od 7,5 miliona ljudi, ili tu negde, koliko živi u Srbiji, samo njih 600 će biti u mogućnosti da kupe te nekretnine bez licitacije, nego po cenama koje će neko da proceni.
Ja sam tražio od ministra koji danas nije tu, koji je branio zakon, a to je ministar Vujović, da objavi ko su zakupci, ko su ti povlašćeni ljudi koji mogu da kupe te nekretnine. To bi bilo dobro, možda tu vidimo neke ministre, a možda tu vidimo i neke bivše ministre. Možda tu vidimo neke ljude koji se raznim epitetima kite u ovom društvu, da vidimo za koga je pravljen taj zakon.
Čekam odgovor od ministarke Mihajlović vezano za Zlatibor i za …

Naravno da nisam zadovoljan odgovorima i ima tu neke logike, jer oni su bili spremni za premijera i ja sam siguran da bi on znao da nađe neki način da odgovor koji, naravno, ne bi bio pravi odgovor i ne bi sadržao činjenice, ali bi to bilo urađeno bolje. Žao mi je što drugi potpredsednici nisu u tom kapacitetu da mogu da daju ozbiljne odgovore.
Nije tačno da je ostvareno sve iz uvodne besede koju je premijer dao kada je postao premijer, kada se kandidovao za mesto premijera. Masa stvari nije urađena i to javnost zna. To uopšte nije tema da ja sada o tome govorim. Sigurno da nisu ostvarena ni neka obećanja koja su jako važna, ne samo finansijski, ne samo razvojno, nego i etički. Jedno od tih pitanja je i pitanje helikoptera. Šta je sa tim? To je pitanje za potpredsednika …

Ja se izjašnjavam da to jeste važno pitanje, to je moje izjašnjenje.

Znači, na odgovore na prva dva pitanja nemam šta da kažem pošto nije bilo odgovora …

Stvarno ne znam zašto to radite. Kada je tu premijer vi lepo pustite da ja postavim pitanje. Ne znam koga sada ovde branite.

Hoćete da me kaznite sada? Nemojte molim vas, ja imam pravo, ovo je političko mesto najviše u ovoj državi. Ja govorim svoje političke stavove i očekujem odgovore od ljudi koji su ministri u Vladi Aleksandra Vučića. Mislim da je to potpuno racionalno očekivanje. Ponavljam pitanja iz prvog obraćanja prvom potpredsedniku …

Pošto je ovo jako važan zakon i treba potrošiti svo vreme ovoga sveta, da pokušamo da ubedimo ministra da shvati da ovo nije nešto što treba da mu služi na čas, niti njemu, niti Vladi Srbije, ali ja se više brinem za njegovu čast, nego za čast Vlade Srbije.
Upravo je sada rekao da bi naš amandman obesmislio ovaj zakon, na član 1, da bi obesmislio zakon. Tačno. To je tačna precizna dijagnoza. Kada je nešto besmisleno onda ga treba obesmisliti, a onda se tome daje smisao.
Šta ne valja sve u ovom zakonu, gospodine ministre, ako ne smetam dok telefonirate? Prvo, zašto se prodaje državna, narodna imovina? Ko je ta nesreća u ovom trenutku snašla Srbiju, osim Vlade koja je već tu tri godine, koja tera da vi nas terate na to da prodajemo nešto što je stvarano decenijama? Da li imamo neku veliku muku koja se tiče neke velike zaraze, neke elementarne nepogode, ili bilo šta što bi moglo da izazove potrebu da se proda ono što je sticano decenijama? Zašto se prodaje? Kuda idu ta sredstva? Šta se prodaje? Po kojoj ceni se prodaje? Za koje namene se prodaje, ko to može da kupi? Da li imate jedan odgovor na ova pitanja?
Svi se hvalite. Evo malopre, pre pola sata i predsednik Vlade daje izjavu da nam je toliko dobro da nas je još više sada sramota koliko nam dobro ide, nego što nas je bilo sramota pre 15, 20 dana. Zašto onda prodajemo ono što je moglo da ostane u državnoj svojini i da donosi prihode kroz zakup, kroz poreze, kroz bilo šta? Zato što situacija nije ni izbliza nije takva kakva se priča i mogu iza predsednika Vlade da stoje koji god predstavnici Vlade i da mudro ćute sat i po i da ponekad sitno trepću, ali to neće da promeni realnu sliku o našoj ekonomiji.
Zašto se prodaju stanovi, stambeni objekti, poslovni objekti, garaže, podzemni i nadzemni objekti nekih namena? Zato da bi se skrpile pare da se povećaju „plate u javnom sektoru i penzije“. To su one otete penzije od pre, koliko je prošlo, godinu dana, nema još godinu dana, i deo plata koji je smanjen linearno potpuno besmisleno bez bilo kakvo kriterijuma. To je jedna stvar.
Možda se prodaju i zbog toga što ne vidim da se ni čeprka bilo šta oko tog „Beograda na vodi“….
(Poslanici SNS dobacuju da to nije tema.)

Ja vas molim da na moje pitanje – zašto se prodaju nekretnine i postavljam pitanje – da li se one prodaju za ovo, ako nekom to nije jasno, vi mu objasnite posle. Nemojte da reagujete na impuls bilo koga sa desne strane.
Znači, apsolutno je u temi.
Molim vas da mi vratite vreme.
Prema tome, da li je to za „Beograd na vodi“ gde nema ni onog šeika, ni njegovog ujke, ni bilo koga da uloži bilo šta u ovaj objekat koji stoji tamo pa ćemo onda morati mi to da plaćamo taj lažni san predsednika Vlade i svih vas zajedno ili ima neki skriveni razlog. Koji je to skriveni razlog? Možda da se naštampa još jedna količina nalepnica „mercedesa“ pa da lepi na Ikarbusove autobuse. Šta je namena ovih sredstava?
Zašto se sada prodaje? Zašto to nije prodavano kada je to toliko dobro pre dve godine, pa i tada se bili vlast? I tada je bilo genijalnih rešenja svaki dan. Što ovo genijalno rešenje niste tada sproveli? Po kojoj ceni se prodaje? Koja količina, koji broj, koliko kvadrata, koliko objekata, sa kojim rasporedom? Nema odgovora.
Znači, prodajemo nešto, ne znamo zašto, ne znamo koliko toga ima, ne znamo koja je početna cena. Samo znamo da to mogu da kupe samo oni privilegovani građani Srbije koji inače to koriste u zadnjih šest meseci ili godinu dana ili šest godina ili 50 godina.
Vaši tajkuni, mali ili veliki, su čekali, odnosno drugu polovinu prošle godine su proveli u tome da zakupljuju državne nekretnine da bi mogli pošto ovo važi za sve koji su u zakupu od januara ove godine da sada to otkupe po ceni – važi brate, dogovorićemo se.
Vi pričate o privatizaciji. Sa kojim pravom? Privatizacija u prvih par godina, tačno se zna gde je koji cent otišao i šta se desilo? Desilo se to da smo dobili gorivo na pumpama, struju, lekove u bolnicama. U nominalnom iznosu plate su povećane nekoliko desetina puta. Plate prosvetnih radnika su bile ispod 10 evra, da vas podsetim, a državna uprava je bila tri puta manja nego što je sada.
Znači, ništa se o tome ne zna. Ovo mi liči na jednu pesmu koja će očigledno biti kada se menja Ustav predlog SNS da se kada se menja Ustav promeni i himna Srbije, himna će biti čuvena narodna pesma – sve ću da prodam, samo da igram. Ne znam baš melodiju, ali imate tu ministra kulture koji može da vam pomogne. Ili ćemo da menjamo Ustav i tu himnu ili ću ja da dobijem odgovore na pitanja – zašto
gospodine Vujoviću prodajete ono što vi niste stvarali? Kome idu te silne pare i zašto samo povlašćeni, samo njih nekoliko, verovatno desetina hiljada, koliko ima po mojoj proceni takvih objekata u Srbiji, će moći da budu kupci? Zašto to ne može da bude neko ko nije bio deset, 50 godina povlašćeni zakupac tih prostora?
Na te odgovore morate da mi date odgovor sada ili će ova bruka celog života biti na vašem licu. Ovi političari će da odu, a vi niste političar, vi ste stručnjak ekonomski.

Eto, i vi nekad da pogrešite. Niko nije savršen.
Ovo je stav Vlade u odnosu na amandmane posle 14. jula, pardon, ovo je Predlog zakona. To je dopis Vlade koji je poslao predsednik Vlade Aleksandar Vučić, piše ovde. Na petoj strani, u Razlozi za donošenje zakona, rimsko dva pa tačka, to, inače, nije pravopisno ispravno, ali nema veze za ovaj put, kaže – smanjenje plata u javnom sektoru i penzija direktno utiče na kupovnu moć značajnog broja stanovnika, a time i na visinu prihoda koje država naplaćuje po osnovu poreza na potrošnju. Znači, to je razlog za donošenje ovog zakona.
U zabavištu za ekonomiste kada ovo neko čita, onda shvati da budžet ima problem sa tekućom likvidnošću, bez obzira na to što ja vama verujem da su veći prihodi nego što su bili prošle godine u istom ovom periodu, ali prošle godine u istom ovom periodu je bila ista ova Vlada. Nemojte više da se pravdate na onu Vladu pre, Dačićevu, koja je bila loša, ili na onu pre, Tadićevu, koja je isto bila loša. Ja vam govorim o tome šta je situacija danas.
Kažete da ovaj novac neće da ide u tekuću potrošnju. Istovremeno kažete da novac u budžetu nije obojen. Kako vi onda garantujete da neće da ide u tekuću potrošnju? Kažite mi mehanizam. Ja ću vam reći u sledeća dva minuta kako je to moglo da se uradi i da to bude jasno kao dan, bez bilo kakve sumnje, i da ostvari cilj koji vi, navodno, imate sa ovim zakonom. Ali, sada, pošto imam još deset sekundi, nemam vremena da vam to objasnim. U sledećem javljanju dobijate o tome potpunu informaciju.

Evo, obećao sam da ću vam reći kako ovo može da se uradi a da ne bude sumnjivo, da bude smisleno, da bude celishodno i da svima bude jasno šta se dešava.
Slažem se, bolje je na tržišno transparentan, jasan i zakonit način prodati nepokretnosti koje su predmet ovog zakona. Samo, pre toga treba da znamo koliko ih ima, kolika je njihova vrednost i da prodaja bude javna, što znači da može da kupi bilo ko, a zakupci koji su sada u zakupu treba da imaju povlasticu u tome da ako ponude iste uslove kao neko drugi, oni budu kupci. To je jasno i to svi znaju.
Šta sa parama? Taj novac nikako ne sme da ide u budžet, ne obojen, nego treba formirati fondove. Ako je taj novac usmeren ka vraćanju dugova, formira se državni fond za vraćanje dugova i prihod od prodaje ovih nepokretnosti ide u taj fond. Ili, ako ide za infrastrukturu taj novac, formira se fond za izgradnju infrastrukture, da možemo da pratimo, svaki građanin u ovoj državi kuda ide taj novac. Ili, ako ide za razvoj školstva, za razvoj zdravstva, to mora da se prati. Na isti način treba trošiti i novac i na isti način treba prodavati i EPS i Telekom i još neke druge javne firme.
Samo na taj način ćemo imati u državi jasnu situaciju o tome zašto se nešto prodaje, kuda ide taj novac i da nema nigde nikakve mogućnosti da neko tu uzme cent beli. Potpuna javnost, uključenost i vlasti i opozicije, i trećeg sektora, i medija, svih.

Naravno, ovo je jedan član koji predstavlja suštinu ovog zakona - Sredstva ostvarena prodajom predmeta prodaje prihod su budžeta Republike Srbije. To je problem.
Da ponovim još jednom, nisam dobio odgovor na pitanje zašto se prodaju nekretnine, koji je obim, šta se prodaje, koliko je to kvadrata, gde se to nalazi, po kojoj ceni, za koje namene i ko može to da kupi? Ne treba da se prodaje i da novac ide u budžet neobojen, a samo takav može da bude u budžetu, ako nije cilj da se iz tog novca krpe rupe koje su posledica dnevne nelikvidnosti budžeta. Vi kažete da to nije tako, mada u obrazloženju piše da je tako.
Ponovo vas pozivam, bez obzira što se vi sada ljutite što vam ranije nisam rekao ovo dobro rešenje za ove fondove gde bi taj novac bio obojen i gde bi ljudi u Srbiji znali da kada se prodaje nešto na Vračaru, na Vračaru imamo, recimo, hiljadu kvadrata državnog prostora, od toga će se smanjiti dug Srbije za toliko, ili od toga će se napraviti bolnica tu i tu, ili od toga će se napraviti wc u školama, jer i dalje ima u Srbiji 800 škola sa poljskim wc-ima, ili će se iz toga finansirati razvoj nauke, ili će se finansirati nešto peto što je važno, a ne ovako da me ubeđujete na čast da će te pare da idu baš tamo gde mi vi kažete, a imamo predsednika Vlade koji baca obećanja svaki dan. Ne možete da pohvatate šta je juče obećao, a šta će sutra. Imamo Vladu na nervnoj bazi, a ja vama treba da verujem na vašu čast. To je nemoguće.

Naravno ni član 5. ne valja i zato predlažemo da se briše kao i ceo zakon. Šta se njime predlaže? Ekskluziva kupovine nepokretnosti, to znači da pravo na kupovinu predmeta prodaje pod uslovima određenim ovim zakonom ima pravno ili fizičko lice koje u skladu sa zakonom koristi predmet prodaje po osnovu zakupa, po ugovoru koji je zaključen na određeno i neodređeno vreme, pre 1. januara 2015. godine i tako dalje.
Zašto? Prvo, još nismo došli do toga da dobijemo ozbiljan odgovor zbog čega se prodaju ove nekretnine. Čuo sam da je ministar rekao – 40 miliona dinara ili evra. Toliko se očekuje od ovog zakona? Vi lično kao ekonomski ekspert očekujete samo 40 miliona evra od nepokretnosti u Srbiji, pa onda morate da znate koliko je to kvadrata, pa da mi znamo bar neki parametar, da upalimo svetlo. Da ne bude kao što je koleginica sa Novog Beograda u odbrani vaših zakona rekla, a sad me ne čuje, da se sada na Novom Beogradu gradi iz gradskog budžeta. Pa, moguće je i to ulica lepog imena „Vinogradska“. Ali, samo da znate to je budžet grada Beograda, a ovaj novac ide u budžet Srbije. Tako da to nema nikakve veze sa ovim zakonom.
Kolega Kovačević, kako li se zvaše je rekao da on objašnjava zašto ne treba da se prodaje samo zakupcima. To je član 5. da treba da se prodaje samo zakupcima, jer ćemo time da rasteretimo građane daljih budžetskih opterećenja.
Kolega, od 1. avgusta ili od 1. septembra, nove akcize, na struju kolega, nikada nije bilo, nikada nije bilo, u Evropi na pet šest mesta…