… mada su me ubeđivali u suprotno.

Naravno ni jedan član ovog zakona ne valja.
Član 6. se bavi cenom po kvadratnom metru i kaže da to utvrđuje tržišnu vrednost od strane poreskog organa ili drugog nadležnog organa.
Ministar je rekao svoju procenu od 40 miliona evra kao potencijalni prihod. Još kad bi slušao, bilo bi dobro. Jedan poslanik od preko puta je rekao informaciju da je oko 700 objekata u zakupu, da su deo ove prodaje.
Pa kada podelite 40 miliona sa 700 dobijete da je to negde, ako ja dobro računam, oko 600 evra po kvadratu.
A čujem da su to objekti „DIPOS“-a, koji naravno nisu u Kaluđerici, nego su na Dedinju. To znači da ekspertska procena uvaženog ministra finansija je, da će skoro 700 objekata koji su mahom na Dedinju i na Vračaru, biti prodato po ceni od 600 evra po kvadratu.
Ministar maše kaže – ne. A onda ministre kažite gde su ti objekti. Ako samo vi i Babić znate gde su ti objekti, onda je to zloupotreba položaja.
Ako je to tajna, ne smete da znate ni vi. Ako to nije tajna onda to moraju da znaju poslanici Skupštine Srbije.
Da li možete da shvatite šta radite sa ovim zakonom?
Pominjete procene licitacije. Pa osnovni problem je što to ne mogu da kupe, što je nedopustivo da to kupuju samo sadašnji zakupci, a ako su oni 10 godina u zakupu, onda nemojte to da prodajete narednih 10 godina.

I kuda idu pare?

Naravno, član 7. je nastavak loših članova lošeg zakona. Izražavam iskrenu sumnju da je ministar video ovaj zakon, a kamoli pisao.
Članom 7. se definiše rok kada se mogu predati zahtevi za kupovinu i procedura. Stav 3. kaže – uz zahtev iz stava 1. ovog člana zakupac podnosi pravno valjanu ispravu na osnovu koje koristi predmet prodaje.
Je li on zakupac? Jeste. Pa šta da dokazujem? Vi mu dajete mogućnost, kao zakupcu, da se jedini kandiduje za kupovinu te nekretnine, a onda od njega tražite dokaz da on dokaže da je zakupac. To je suština. To ste napisali, Pera Petrović ili firma „Asomakum“ ili ne znam ko. On ima pravo da kupi, samo treba da dokaže da je on taj.
Mislim da je to potpuno besmisleno. Pa valjda imate spisak zakupaca od tih 700 objekata, ili to treba da bude naučno-istraživački rad, da se napravi komisija i da se uzme kredit od UNDP-a za finansiranje toga. Jel ima išta u ovoj državi što je urađeno u zadnje tri godine, pošto ništa nije urađeno pre toga? Znači, nova vlast je došla na mesečevu površinu i napravila državu Srbiju. E, za te tri godine mogla je za 700 objekata da napiše ko su vlasnici, pa da mi dobijemo tu informaciju, pa da nam to bude put ka tome da li je ovo zakon o zloupotrebama i ciljanom otkupu ili je to zakon koji ima bilo kakvog smisla. Naravno, nema nikakvog smisla.
Voleo bih da ministar kaže u svoju odbranu ko je pisao ovaj zakon i ko je podmetnuo ministru ovaj zakon.

Naravno, osmi član lošeg zakona ne može da bude dobar. Šta je ovde problem? Kaže se u prvom stavu da je Direkcija dužna da u roku od tri dana od dana prijema zakona pošalje Agenciji za restituciju zahtev za obaveštenje da li je predmet prodaje vraćanja po Zakonu o vraćanju oduzete imovine.
Pa što to već niste uradili? Da li je kupovina jedini razlog da država zna status svog stana i da li je taj stan nečija oduzeta imovina i da li treba da se vrati po Zakonu o vraćanju oduzete imovine. Što to do sada nije urađeno? Zamislite tu dramu kada neko dobije od vas tu mogućnost privilegovanu da za male pare kupi stan na Dedinju, a onda sazna posle pet dana od podnošenja zahteva ili deset dana, da ne može da ga kupi zato što je on predmet restitucije.
Ovo je ozbiljan zakon? Ovo su reforme? Ovo je jačanje budžeta? Iz ovoga ćete da vraćate dugove koje je neko napravio pre vas i vi sami? To je smešno. Znači, ovaj zakon ne zavređuje da dobije nulu kao ocenu, a kamo li da se o njemu priča. Za prethodni član ne piše u tački 1. ministre da treba da donese ličnu kartu, taj što hoće da kupi stan nego piše – pravno valjanu ispravu na osnovu koje koristi predmet prodaje. To je ugovor o zakupu. Pa, zar vi nemate ugovor o zakupu nego on mora da ga donosi. Šta dokazuje time što on ima isti ugovor kao što vi imate ugovor u arhivi. Kakve to veze ima sa 21. vekom? Kakve to veze ima sa reformama zakona ili sa bilo čijim realnim i racionalnim?

Lepo.
Član 9. to su detalji oko potpisivanja ugovora o prodaji i gle čuda, sada nam je jasno zašto je ova sednica kasnila danas dva sata, zato što je sada vaterpolo i
kada je vaterpolo nema prenosa sa sednice. Tako da to pojačava sumnju u to da je ovo jedan zakon ispod žita, a sada možemo da kažemo i ispod vode i to ne ove beogradske, nego neke druge, ruske.
Rokovi koji su ovde dati su isto fenomenalni. To je sve dva dana, tri dana, sedam dana. Ne postoji zakon koji tako brze rokove ima, što je još jedan dokaz da se ovde radi o nečemu prljavom i to ni vaterpolo neće moći da opere, tu prljavštinu, a konačno, krunski dokaz za to da ja grešim i da pravim teoriju zavere i da nisam u pravu bi bilo nešto na šta mi imamo pravo kao narodni poslanici jer se ovde radi o državnim nekretninama.
Bilo bi lepo da ministar Vujović, bez prekidanja rada, u roku od pola sata, od nadležnih službi da poslanicima na uvid spisak zakupaca koji će biti povlašćeni, njih 700 među sedam miliona građana Srbije, koji će moći da budu ekskluzivni kupci nekretnina kojima se bavi ovaj zakon. Ajde da vidimo da li je to bivši režim, ovaj režim, kriminalci, asomakumi, ne znam ko, ali bilo bi jako interesantno da vidimo. Možda je gospodin Pavićević na tom spisku, a možda je i ministar Vujović. Možda je neko od drugih poslanika, možda je neko ko je preko puta na ulici sada. Ajde da vidimo po kom kriterijumu je neko dobio to ekskluzivno pravo da sam može da učestvuje u ovoj ekskluzivnoj trgovini.

Nijedna od opstrukcija koju primenjujete neće sprečiti našu pravednu borbu za očuvanjem vladavine prava tržišne ekonomije i minimuma digniteta ove institucije.
Ko tebe hitnim postupkom, ti njega amandmanom briše se. To piše i u Bibliji, možda ne ovoj pravoj, ali u Bibliji parlamentarizma sigurno piše i mislim da je sramota, i u Kuranu, ako treba i u Kuranu…

Mogu ja o čemu hoćete, ali to neki drugi put, ali ne danas, ne o ovoj temi.

Nastaviću tamo gde sam stao, nema razloga da me prekidate pošto govorim o amandmanu. Uvek govorim o amandmanima i moram naravno da objasnim zašto dajemo amandman koji u suštini ima za cilj da dovede do toga da zakon ne bude usvojen, odnosno pre toga da eventualno ubedimo predlagača da povuče taj zakon i vrlo je važno koji su to razlozi koji su nas naterali na jednu takvu nepopularnu, ali nažalost jedinu moguću meru koja je odgovor na to da se zakoni koji su sistemski, koji bi trebalo da budu sadržajni budu dostavljeni poslanicima na manje od 48 sati od dana kada treba da se odluči o tome da li će podneti amandman, na manje od 48 sati od vremena kada treba da uđemo u ozbiljnu raspravu o tim.
Ovde smo u članu 4. dali potpuno novo rešenja u odnosu na Zakon o javnim nabavkama koji u obrazloženju iz 2013. godine predstavljate u obrazloženju kao fenomenalan napredak u odnosu na prethodno, kao zakon koji je čudotvorno promenio pitanje javnih nabavki, zakon koji je rešio sve probleme iz te oblasti, zakon koji je čudo jedno neviđeno, ali ipak eto novi zakon preko noći.
Ne možete da se izborite sa obaračima profesionalnim javnih nabavki.
To se rešava tako što se prvo javne nabavke, tenderi raspisuju na način koji je zakonit, koji je smislen i onda ne možete da ga oborite. Obaraju se ti profesionalci pod navodnicima. Obaraju javne nabavke samo gde su one loše posađene, gde su loše napisane, gde su stvoreni uslovi da one budu oborene.

Pridružujem se lepim željama za prijatan obrok.

Član 5. uvodi novi član 7a, koji je vrlo jednostavan i koji je vrlo jasan i precizan. Ja ću da pročitam tačku jedan. „Naručilac vrši nadzor nad tim pravnim licem, sličan nadzor koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama, u smislu stava 2. ovog člana“. To je toliko jasno da ću da ponovim još jednom. „Naručilac vrši nadzor nad tim pravim licem, sličan nadzor koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama, u smislu stava 2. ovog člana“.

Verovatno je obrazloženje za uvođenje člana 7a. to da se pooštre uslovi za ne sprovođenje Zakona o javnim nabavkama, ili je to da se liberalizuje. Ja nisam shvatio iz ovoga što piše u tekstu novog člana 7a. Da li se ovim pooštravaju uslovi za izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama ili se smanjuju? Voleo bih da mi neko kaže to.

Ali, zašto to nije jasno? Zašto to nije jasno meni, zašto to nije jasno predlagačima? Zato što je tako napravljen zakon. I zato treba, i ponoviću još jednom staru biblijsku poslovicu – ko tebe zakonom po hitnom postupku, ti njega amandmanima - briše se.

Mogu da čitam dalje. Inače, tekst je takav da je stvarno onako pravi egzemplar uništavanja srpskog jezika. Ima četiri načina kako, puta tri, kako da se izbegne sprovođenje ovog zakona, jer stav 1. glasi: „Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore koje naručilac …

… zaključuje sa drugim pravnim licima, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi.“

Kažite mi, šta ovo znači?

Neka korist od odgovora na prethodni amandman i moja pitanja od strane ministra je to što smo saznali da su ove izmene zakona u stvari loš prevod direktiva Evropske komisije i to nije dobro. Stvarno je tužno ako je neko iz Brisela morao da vam kaže da postoji portal javnih nabavki i da to nije bilo već sadržano u prethodnom zakonu. Ali, nikako nije dobro da zakoni u Srbiji budu loši prevodi bilo kojih zakona, pa makar oni dolazili iz EU. Naravno, nema potrebe da dokazujem svoje lične stavove i stavove svoje stranke oko EU, ali ovo je devalvacija toga što iz Brisela dolazi.

Prema tome, bilo bi dobro da ipak ovaj zakon, slažem se sa prethodnim kolegom, povučete, da nađete nekog dobrog prevodioca. Ako nemate, možemo da vam nađemo volontere koji to mogu da urade bez javnih nabavki, bez bilo kakvih davanja od strane Vlade, pa da se dobije jedan pismen, pisani tekst koji bi trebalo da bude osnovan za pisanje novog zakona. Jer, po jedinstvenim metodološkim pravilima kojih se drži ova Vlada i trebalo bi da se drži ovaj parlament, kada se menja više od 50% jednog zakona, onda to ne treba da budu izmene i dopune zakona, nego se piše novi zakon. Bilo je dovoljno vremena za to, te uočene nepravilnosti su odavno poznate i bilo je dovoljno vremena da se to uradi na jedan način primeren direktivama Evropske komisije. Ima puno direktiva koje dolaze iz Brisela, pa se ovde apsolutno ne poštuju. Ovde se više poštuju direktive koje dolaze iz Abu Dabija.

Još jedan dokaz da je ovo bolja varijanta, zakon, kao posledica lošeg prevoda direktiva iz Brisela, gora varijanta – zakon sa lošim namerama. Ovo što brišete, a glasi: „Uprava za javne nabavke je dužna da u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje.“ To je direktiva, ministre, Evropske unije. Znači, ovo što brišete je direktiva Evropske unije.

Ovo „interni“ je potpuno neobjašnjivo. Borba protiv korupcije, naprotiv, treba da bude javna. Javnost je najbolji saveznik u svakoj borbi protiv korupcije. Možda je neki loš prevodilac namerno ili slučajno integralno preveo kao interno, ali ne sumnjam da ministar dobro zna engleski i da ne bi trebalo njemu da promakne takva jedna greška, osim ako uopšte nije čitao ovaj zakon.

Da je javnost dobar saveznik u borbi protiv korupcije dokaz je i tender za Prokop, koji je dobila neka firma, ne sećam se više koja. Jedna nevladina organizacija iz Prokuplja koju vodi gospodin Dobrašinović, ako se dobro sećam, ukazala je na to. Njega je predsednik Odbora za kontrolu trošenja javnih finansija Arsić isterao sa sednice Odbora zato što je insistirao upravo na tome. Ustavni sud ili Upravni sud, ne sećam se više, doneo je pre neki dan odluku kojom donosi rešenje, presudu u korist Dobrašinovića i poništava tu javnu nabavku koja je vrednosti nekoliko milijardi dinara.

Ovim članom se na meni nepotreban način menja postojeći tekst člana 23.

Iz tri puta čitanjem teško može da se vidi, osim rasporeda reda reči u rečenici i možda prihvatljivijeg stila, gde očigledno nije bilo uticaja lošeg prevoda iz Brisela. Ali to isto znači, kao što je bilo i u članu 23, potpuno nepotrebne izmene koje ne uvode nijedan novi institut koji bi mogao da doprinese borbi protiv korupcije u polju javnih nabavki. Prema tome, zbog toga ga treba brisati. To je jedan od razloga zbog čega treba brisati ovaj član zakona.