Još jedan primer lošeg člana lošeg zakona.

Članom 11. se u članu 30. stav 1. posle reči „sukoba interesa“ tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči „ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili je moglo uticati“. Glasilo je naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa tačka. Sada glasi isto tako – znači u slučaju postojanja sukoba interesa zarez, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke. Šta je definicija sukoba interesa? Upravo to da neko može da utiče u nekom procesu na nedozvoljen način.

Članom 11. gde menjate član 10. vi uvodite korupciju kao zakonsku kategoriju u Zakonu o javnim nabavkama. Pogledajte dobro ovo. Imate šansu da iskoristite jedan od devedeset i nešto dobrih amandmana koji glase – briše se i da zadržite staro rešenje koje je odlično. Nema potrebe da se menja, a vi ovde vršite potpunu relativizaciju tog dobrog rešenja uvodeći nešto što je pitanje da neko odlučuje da li je sukob interesa uticao ili je mogao da utiče na odlučivanje u postupku javne nabavke. Ko će to da odluči? Ko da razlaže sukob interesa na mogućnosti? Dakle, tu postoji nevin sukob interesa. Neko ima sukob interesa i sedi pod staklenim zvonom. Sukob interesa sam po sebi isključuje mogućnost da naručilac napravi ugovor sa tim ponuđačem.

Član 13. se bavi izmenama u članu 35. st. 1. tačka 1). Kaže – posle reči: „dodelu ugovora“ dodaje se zapeta i reči: „odnosno okvirnog sporazuma“, da pokušamo da to bude jasno i onim retkim gledaocima koji prate ovu sednicu. Tiče se pregovaračkog postupka. To znači – kada ne mora da se sprovodi licitacija, nego može da se uđe u direktne pregovore. Tu se pojavljuje s neba okvirni sporazum, kao pravna mogućnost.

Voleo bih da ministar, kao što mi nije objasnio ono za član 7, ako se dobro sećam, gde smo našli precizno da se izmenama zakona kvari dobro staro rešenje i novim rešenjem stvaraju uslovi za korupciju, da mi objasni kako se neposrednim pregovaračkim postupkom može doći do okvirnog sporazuma, u kojim slučajevima se primenjuje okvirni sporazum, da mi da jedan primer za to, a da ima veze sa javnom nabavkom.

Dakle, član 14, unosi se izmena koja nastavlja devalvaciju Zakona o javnim nabavkama na način kako je to urađeno i u onim članovima gde uvaženi ministar, koji je ovde prisutan, nije našao za shodno da odgovori, što je prećutni dokaz da je to tačno. I sramno skrivanje iza navodnih direktiva, evo iz Brisela, je potpuno besmisleno.

Imamo atmosferu gde vam se u toku noći baci zakon od 92 člana, pa mu mi po staroj biblijskoj poslovici odgovorimo sa 92 amandman – briše se, a onda posle toga u pojedinačnoj raspravi, evo na 13 članova, 15 puta smo dokazali da ovim zakonom vi ozakonjujete korupciju u Srbiji.

Šta dobijamo za uzvrat? Ministra koji ćuti, predsedništvo koje se pravi gluvo ili ne baš svesno šta se dešava ovde, poslanike vlasti koje nam objašnjavaju Poslovnik na način kako bi trebalo da se uredi kućni red u nekom banjskom lečilištu, i to vi zovete reformama? To vi zovete brigom za narodne pare, za kontrolu budžeta, javnog sektora, javnih nabavki? To je smešno i sramno.

U onom zakonu koji je već prošao, u zakonu kojim ćete glasanjem da omogućite ekskluzivno bespravni otkup nekretnina, poručujem svim zakupcima da se ne javljaju, jer će taj problem biti poništen jako brzo kada se promeni vlast u ovoj državi, a u odnosu na ovaj zakon… (isključen mikrofon)

Do člana 15. su stvarani uslovi za korupciju velikih vrednosti, a članom 16. se stvaraju uslovi za povećavanje nivoa korupcije malih nabavki.

Potpuno je logično pitanje – šta se to promenilo u zadnjih par meseci da se od iznosa tri miliona podiglo na iznos od pet miliona? Inflacija realno nije tolika. Daleko je od toga. Ne bih da ulazim u tu temu, čak i ona skrivena inflacija nije ni blizu te, tako da ovde postoji samo jedno racionalno objašnjenje, a to je da su se apetiti ljubitelja zvečećeg novca, koji su do sada krali na malim vrednostima, povećali. Sada bi voleli da to zvečanje bude intenzivnije. To je jedino opravdanje za promenu ovog iznosa od tri miliona.

Male vrednosti, pet miliona, da prevedem to na srpski, to je više od 40 hiljada evra. Kako to može da bude mala vrednost?

Po kom osnovu vi mislite da je potpuno nevažno kako se troši narodni novac koji je vrednosti preko 40 hiljada evra. Time ste stvorili mogućnost, a ja vam, pošto imate dovoljno činovnika, da proverite šta će se dešavati sa nabavkom malih vrednosti kada bude zakon stupio na snagu. Biće poplava toga, po celoj Srbiji i neće pomoći Bog otac ni ministru, ni predsedniku Vlade da prebacuje odgovornost na lokalne samouprave kao što se to desilo danas na konferenciji za štampu. Vi ste krivi, onaj ko je potpisao ovaj Predlog zakona…

Evo malo i reči pohvale. Očigledno da je ovaj zakon pisala ozbiljna ruka, da je pisan pod budnim okom ministra i zato je zakon dobar, zato je dat samo jedan amandman i on je prihvaćen, a mislim da je on suštinski važan, zato što u članu 41. su obaveze Ministarstva prema Vladi da jednom godišnje podnosi izveštaj o stanju duga. Mi smo dodali novi stav da Vlada jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o svim podacima vezanim za stanje javnog duga.

Mislim da je to jako dobro, obrazloženje da je to kontrolna funkcija parlamenta, da je to dobro i zbog javnosti i time, što više javnosti, što više informacija koje iz Vlade dolaze do poslanika, pa i poslanika opozicije, time se stvaraju manji uslovi, odnosno nestaju uslovi za nagađanja, za politiziranje teme.

Naravno da javni dug nije pitanje koje je pitanje jedne ili druge stranke, naravno da je u javnom dugu bilo oscilacija i naravno da je bilo vreme tamo na početku 2000. godine, kada je opadao iz razno-raznih razloga, a koji su sada neponovljivi. Naravno da je on podizan jedno vreme, naravno da se nije ništa dramatično desilo u smanjivanju javnog duga u poslednje tri godine, ali je važno da dobijemo što više informacija o tome zašto to dešava, da to ne bude tema za politička potkusurivanja, nego da to bude tema da svi ozbiljni ljudi, a takvi bi trebalo da sede u ovom domu, daju svoj doprinos da izađemo iz ovog problema.

Ja sam već rekao, ideja sa Fondom za prodaju ovih nekretnina koja bi išla na tu stranu bila bi dobra ideja.

Amandman je na član 1. i to je suština ovog zakona i onoga sa čime se mi ne slažemo u ovom zakonu, a to je što je iz procesa racionalizacije ili određivanja načina maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru izuzet najvažniji sektor – javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.

Složili smo se u načelnoj raspravi i potredsednica je to potvrdila – da u tim preduzećima ima veliki broj ljudi koji su zaposleni bez osnova, da su višak, složili smo se i o tome da je ta dinamika zapošljavanja dovedenih vrlo intenzivna u poslednjih 10 godina i da je to posledica partijskog zapošljavanja, kao i u dobrom delu javnog sektora. Ali, potpuno je neobjašnjivo zašto se Vlada meša u broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, pa i u javnim preduzećima koje osniva lokalna samouprava ili pokrajinska administracija, a da se ne meša tamo gde ima velike nadležnosti? Odgovor je bio da su ta preduzeća u restrukturiranju, da se njima bave druga ministarstva, da to nije posao Vlade. Ali, još je manji posao Vlade da se bavi vrtićima u Medveđi ili da se bavi komunalnim preduzećem u Pirotu. Tu apsolutno nema nikakve nadležnosti. Prema tome, to obrazloženje ne stoji.

Naš amandman je taj da u članu 1. menjamo tekst i da iz teksta koji je u Predlogu zakona izbacimo javni sektor i da se tu kaže u stavu 2. na koga se ne odnosi ovaj zakon.

Ovim amandmanom na član 4. mi, naravno, stavljamo u navođenje na koga se sve odnosi, da Vlada za svaku kalendarsku godinu uređuje  maksimalan broj zaposlenih, pa smo tu dodali i sistem javnih preduzeća, sledstveno amandmanu na prvi član.

Dobili smo obrazloženje da se to odbija, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 5. Amandman 5. se bavi time što su kolege iz Demokratske stranke napisale da se u stavu 1. zapeta i reči: „za svaku kalendarsku godinu“, kao i zapeta posle ovih reči, briše se. Kakve to veze ima sa našim amandmanom?

Kaže – amandman se ne prihvata, imajući u vidu da je predloženo adekvatno rešenje, s obzirom da će svake godine kalendarske utvrđivati maksimalan broj zaposlenih. Kakve to veze ima sa našom izmenom? Mi ubacujemo potpuno jedan novi sistem javnih preduzeća. I posle vi pričate o reformskim zakonima. Ne možete da pročitate, nama ih podmećete preko noći, preko vikenda, a vi ne možete da pročitate amandman. Tri smo dali. Nije – briše se, pošto se neki gade na to. Nego su suštinski. Ovo, to nema veze sa pismenošću poslovničkom, a kamoli sa reformom.

I evo dođosmo do kritičnog člana 20. koji, ja se nadam, ne namerno, ali to nije opravdanje, makar bilo i posredno stvara mogućnost potpune relativizacije ovog zakona. To što potpredsednica Vlade kaže da se radi o najboljim namerama, verovao, neverovao, to u politici, u jednoj državi nije presudno. Polazimo sa stanovišta da svi polaze sa najboljim namerama, ali šta se stvarno dešava.

U članu 20. u osnovnom tekstu je u tri stava data mogućnost da se i nakon odlaska u penziju nastavi, kako bi to rekli, ugovorno angažovanje čoveka koji je otišao, osobe koja je otišla u penziju sve sa opravdanjem da je to u cilju stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.

To znači da se ponovo javlja kategorija nezamenjivih. Svaka uprava, svaki ministar, svaki sekretar uprave zna ko mu kada odlazi u penziju. To je operacija gde se sabira do 40 ili do 67. znači, to svako zna da izračuna. Ne mora da se bude genije zbog toga, pa može da spremi godinu, dve, tri pre nego što neko treba da ode u penziju naslednika koji će po svojoj stručnosti da bude adekvatna zamena.

Ovako, gospođo potpredsednice, se ovim članom otvarate mogućnost da vam ode u penziju dve, tri hiljade ljudi, što se zove prirodnim odlivom, ja mislim da je to ružan izraz, ali nije važno to …

Prvo da obradujem ministarku. Ovo je greška u spisku govornika da smo gospodin Pavićević i ja protiv zakona. Nismo. To je naša greška, da ne optužujemo administraciju, nego se nismo razumeli dobro pri prijavi, tako da glasaćemo za oba zakona i eto prilike da potpredsednica bude srećna na današnji dan da će da pobere opšte simpatije za tekst zakona, naravno i njeni saradnici, koji su na tome vredno radili.
Mi smo se raspitivali malo kod ljudi koji se bave ovim poslom po celoj Srbiji. Tačno je da je bilo javnih rasprava. Tačno je da je bilo puno komunikacija, i to je jako dobro. Naravno, to nas nije sprečilo da damo 19 amandmana od kojih su 17 jezički, to morate da obratite pažnju. Znači, ima puno, puno grešaka koje su neprimerene srpskom jeziku, i to je sve dobra stvar. Naravno, kad vas hvalim, moram da vas kudim malo i to je ono što radi opozicija.
Pozivate se na usaglašavanje sa propisima EU. U ovih 15 razloga zbog čega se donosi zakon, čak tri puta pod tačkom 1, 11. i 15. je usaglašavanje sa propisima EU. To je moglo da se stavi kao jedna tačka, znači da pod 1. ili 11. ili 15. stavite šta se sve usaglašava sa propisima EU. To ne umanjuje vrednost predloga zakona za koji ćemo glasati, ali bi bilo dobro da i Vlada Srbije i ovaj parlament i vaše ministarstvo, stalno bude u tom naporu i dobroj želji da se usaglašava sa propisima EU. Da je to svakodnevna pojava, onda se ne bi desilo ono što, priznajem nema veze sa tačkom dnevnog reda, ali jeste ono što jeste prisutno u javnosti zadnjih nekoliko nedelja.
Prva stvar je nesretni hrast. Lično sam išao da vidim. Ja sam naravno laik za projektovanje, ali sam prošao puno puteva. Na onom mestu je mogla da se napravi prevencija tako da se zaobiđe taj nesretni hrast, kome ja ne dajem nikakva nadnaravna religijska ili ne znam koje druge značaje. Ako nešto postoji 600 godina ili se bar priča da postoji 600 godina, i to bi bilo dovoljno, trebalo je učiniti napor da se to popravi, bez obzira na to ko je to projektovao. Ako je projektovala prethodna vlast, razlog više da se popravi i da se kaže – evo mi smo uradili nešto bolje. Tamo, na jedno kilometar pre hrasta, trasa puta skreće desno ide pravo na hrast, onda pola kilometra posle hrasta se vraća levo. Čini mi se da je išlo pravo sa one strane onog potoka koji je tu. Mislim da je to moglo da se reši.
Bogomolja na putu Bela Palanka – Pirot, apsolutno je bilo moguće da se zaobiđe. Razgovarao sam i sa projektantima i sa ljudima koji izvode radove, naravno da je tu krivica, pre svega, zavoda za zaštitu spomenika i neusaglašenog stava niškog i beogradskog zavoda, ali to je moglo da se izbegne.
Konačno, vi ste rekli da je ona konzervirana. Ona nije konzervirana, ona je zatrpana. Znači, postoje snimci kako je zatrpana i nikakve mere zaštite nisu urađene. Vas su slagali. Nije vaša nadležnost da konzervirate istorijske spomenike. Ko vam je rekao da je konzervirana, to je apsolutno netačno. Ja ću vam dati dokaze, ako vam to treba, bez obzira što to nije tačka dnevnog reda.
Stav EU, MMF-a i drugih svetskih institucija je da se spoje Koridori Srbije i Putevi Srbije, i to je i vaš stav, ali to se ne dešava. Ja bih voleo da se i to desi. Mislim da srpska javnost zaslužuje, pa i poslanici u ovom domu da čuju šta je tačno oko 2,500 hiljade hektara u opštini Čajetina na Zlatiboru. Ako je tačno ono što priča predsednik opštine, to je nedopustivo, blago rečeno. Voleo bih da Srbija ima manje takvih afera, a da više imamo čiste račune o bilo čemu, pa i o tome. Hvala.

Imamo tri zakona iz Ministarstva prosvete, Zakon o udžbenicima, zakon koji se bavi otpuštanjem prosvetnih radnika ili njihovim odlaskom u penziju, i treći zakon se bavi ispitima, odnosno definicijom koliko ispitnih rokova treba da bude na fakultetima.
Dobili smo novi Zakon o udžbenicima. Prošlo je, mislim, dva meseca od onog neuspešnog pokušaja sa onim prethodnim tekstom i nesumnjivo je da se ovaj tekst razlikuje. Moje pitanje je zašto se razlikuje? Zašto je onaj odličan zakon, kako ste ga i vi branili u javnosti i kako ga je branila skupštinska većina kada ih je bilo više od 16, koliko ih je sada ovde, zašto je taj zakon povučen? Zašto smo dobili novi zakon? Ko je tu pobedio? Da li je tu pobedio kvalitet novog zakona ili je tu pobedio neki pritisak? Tu su se desile jako ružne stvari. Gospođa Lužanin je rekla da ima pretnje. Gospodin Šuvakov je dobio batine. Da li to ima nekakve veze sa novim tekstom zakona? Za koga je pisan ovaj tekst zakona, za učenike ili za izdavače? Šta je cilj ovog Predloga zakona o udžbenicima, kvalitet ili podela profita? To su sve pitanja na koja nismo dobili odgovore.
Dali ste u tom Predlogu zakona u obrazloženju i onom delu iza šemu korupcije, kako izdavači mogu da korumpiraju prosvetne radnike. Da li tvrdite da se to dešava ili samo sumnjate? Ako tvrdite, dajte da vidimo ko je u zatvoru zbog toga što je korumpiran i dajte nam argumente zašto je to sada nemoguće po novom zakonu. Agencija za borbu protiv korupcije tvrdi suprotno, da je ovaj zakon dobra osnova za širenje korupcije. Dali ste šemu kako se korumpiraju nastavnici, kako se korumpiraju ministri. Da li postoji ta šema? To bi bilo interesantno da vidimo.
Zakon koji se bavi prestankom radnog odnosa prosvetnih radnika je, koliko sam shvatio, isto zakon koji, koliko sam video, ima jedan član, je li tako, i taj član glasi: „Briše se“, koliko sam shvatio. Eto, i iz Ministarstva prosvete dolaze takvi zakonski predlozi gde piše – briše se, tako da kolege koje na jedan čudan način reaguju na naše predloge amandmana kada pišemo briše se, evo, imaju još jedan dokaz da je to civilizovano, pristojno.
U odnosu na tu temu mogu samo da vam kažem da je tužna zemlja, da je tužno društvo, da je tužna država u kojoj su prosvetni radnici višak, a u kojoj policija ima manjak zaposlenih. Siguran sam da većina zna da u policiji fali stalno hiljadu, dve hiljade policajaca. U Beogradu već decenijama fali hiljadu policajaca. Ponavljam, tužna je država u kojoj nema potrebe za prosvetnim radnicima, a ima potrebe za viškom policajaca.
Konačno, imamo i taj deo oko ispita. Mislim da je to loše rešenje. To nije demokratija, to nije tržište, to je bežanje od odgovornosti. Znači, država propisuje koliko ispitnih rokova treba da bude. U našem amandmanu smo se opredelili za pet ispitnih rokova i imaćete u obrazloženju naše argumente zašto. To da svaki fakultet može da ima ispitnih rokova koliko god hoćete, pa tako ćemo onda imati neverovatno veliko interesovanje za studiranje, posebno u trećem dobu, posebno u političkim strankama, posebno u kandidatima za visoke državne funkcije. Imaćete fakultete gde se uči i fakultete gde se polaže svaki drugi dan. Mislim da to nije dobro.

Dajte mi odgovor zašto četiri meseca nemamo Nacionalni prosvetni savet, a svi su poslali svoje kandidate?

Vrlo interesantno da neka nauka može da objasni zašto se desilo to što se desilo malopre i zašto je kolega Stojmirović pomenuo mene. Niti sam ga pomenuo u svom govoru, niti sam ga ikada pomenuo za ovih godinu i po dana, niti rekao bilo šta o njemu, ni dobro, ni loše. Tako da, njegovo poređenje da je čudno kako se ponaša Pavićević, a da ga ne bi čudilo da sam ja rekao tako nešto jer sam ja dokazano nevaspitan zato što sam kolegu nazvao stokom je jedna vrlo teška konstrukcija. Nijednog kolegu ja nisam nazvao stokom. Stoka je bila izraz za vrednosni sud koji se ticao atmosfere tada u parlamentu i jednog čoveka koji je bio u parlamentu, a nije poslanik.

Želim da objasnim kolegi.

Zato je i dalje potpuno nejasno šta je trebalo uvaženom profesoru da to kaže. Da li je to jedno ustaljeno licemerje kome nije samo on sklon, da ide okolo i da tapše po ramenu poslanike opozicije kad kažu nešto što on misli o svojim kolegama ili to ima veze sa stanjem u poslovanju više škole na kojoj on predaje ili to možda to ima veze sa izvesnim brojem zaposlenih u toj školi koji imaju nekakve veze sa kolegom profesorom poslanikom.
Žao mi je što je čovek za koga sam bio siguran da je greškom u SNS potvrdio da nije greškom u SNS.

Hvala lepo.
Pet minuta, devet zakona, stotine stranica preko noći došlo i odmah posumnjamo da ispred toga stoji prevara i delimično su tačni. Od ovih devet zakona poslanici Nove stranke će bez komentara i amandmana podržati pet, dva ćemo pokušati da popravimo sa nekoliko amandmana, a za dva mislimo da treba da treba da ih povučete, a ako to nećete da uradite naši amandmani su -briše se, oni popularni amandmani u ovoj Skupštini.
Šta su posebna, tri najvažnija? Znači, govoriću o dva za koja mislimo da su jako loši, da im nema popravke i za jedan koji može da se popravi. Nadam se da će biti usvojeni naši amandmani.
Da počnemo od prodaje. Pitanje zašto samo zakupci imaju pravo da kupe nekretnine u svojini države? Ti zakupi su inače bili povoljniji, nego na tržištu, i sada dolazimo do toga da neko ko je imao privilegiju godinu, dve, pet, 10, 50 godina da bude zakupac po upola nižoj ceni od tržišne nekog državnog prostora da sad može i da ga kupi jedini on od sedam miliona ljudi koliko živi u ovoj zemlji.
Ako je cilj da se prodaju nepotrebne nekretnine, onda se one stave na licitaciju ko da više, a aktuelni zakupci mogu da imaju prednost da pod jednakim uslovima, oni mogu to da kupe. To znači ako se dođe do iste cene sa nekim drugim kupiće već zakupac te nekretnine.
Zašto se ovo radi? Za koga se ovo radi? Ne postoji ni jedno drugo objašnjenje. Koliko kvadrata je biti deo te prodaje? Koliko kvadrata će biti po mestima u Srbiji i kuda idu te pare? U budžet za dnevnu potrošnju?
Znači, te nekretnine su nacionalno blago ove države koje se jednokratno prodaje da bi se krpile rupe u budžetu koje su pravile razne loše vlade, posebno u zadnjih 10 godina, i to je nedopustivo, i vrlo je upitno, ova moderna reč, da li je po Ustavu i to ćemo da istražimo i da na to reagujemo.
Zašto se menja Zakon o javnim nabavkama kad u obrazloženju za menjanje imate ceo prvi pasus, koji je hvalospev postojećeg zakona - koji je odličan, ko je pomerio sve napred, sve je fenomenalno, pa zašto ga onda menjate?
Kažete da postoje profesionalni obarači javnih nabavki. Ma, nije tačno. Javna nabavka može da se obori samo ako nije napravljena kako treba, ako nije raspisana kako treba, i ne postoji drugi način.
Predsednik Odbora za finansije, ovde prisutni, je rekao na odboru da je prethodni zakon odličan, ali da ima problem samo zbog toga što se sprovodi u Srbiji. Znači, ako je odličan što ga menjate? Drugo, otkud pravo predsedniku Odbora za finansije da vređa Srbiju? Ja sam siguran da u Srbiji dobar zakon može da se sprovede dobro uvek, makar bila i ova vlast, ali ovo je loš zakon i pitanje zbog koga se to pravi? Koje su to javne nabavke koje sad treba da budu sakrivene pod ovim novim Predlogom zakona?
Treća stvar je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Moje pitanje, a gde su tu javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Kako to da javna preduzeća u Pokrajini i lokalnim samoupravama mogu da se stave u red, da se uteraju u te neke brojeve, a samo ne mogu ova velika državna?
Zato što je tu najveći nivo prezaposlenosti, zato što je tu najveća korupcija i zato što su tamo otišli najveći broj kadrovskih zaposlenih, dovedenih – kategorija dovedenih u poslednjih 10 godina jer u državnoj upravi, to znaju ljudi oko vas, mora i da se radi. U javnim preduzećima ne mora da se radi ništa. Polovina radnika u bilo kom javnom preduzeću ne radi ništa i svi su dovedeni u zadnjih 10 godina. Proverite.
Naš predlog je naravno da ovaj zakon važi i za javna preduzeća i neophodno je da sindikati učestvuju u tome, u proceni ko je višak a ko nije. Nažalost, to je pet minuta.