Znači, ako ste dobili ocenu ustavnosti, ko vam je rekao da je to po Ustavu, onda taj treba da ide u zatvor, pošto samo Ustavni sud može da definiše šta je po Ustavu…

Inače sam pomenut i od ministra, pa da iskoristim to u dva minuta.

Što se tiče gospodina Arsića, da je slušao svoju mudrost sa početka svog govora u replici ne bi ništa dalje rekao, tako da o tome neću više da pričam.
Ovde je vrlo čudno kako je Vlada Srbije nadležna za rešavanje broja radnika u „Vodovodu“ u Nišu, ili na groblju u Novom Sadu, ili u dečijem vrtiću u Novom Pazaru, a nije nadležna, recimo, na koridorima i na putevima Srbije. Je li to jedna firma ili dve? Više ne mogu da pohvatam, pošto ministarka priča da je jedna, a koliko znam dve su.
Naravno da imate ingerencije. Naravno da Vlada Srbije postavlja članove upravnog odbora. Većinu upravnih odbora u svim javnim preduzećima ima Vlada. Naravno da ste mogli da stavite u zakon i to može da se uradi sa izmenom koju smo mi dali kroz amandman, da upravni odbori na početku godine, koji su pod direktno vašom kontrolom, ali da to piše u ovom zakonu, a ne da u pet zakona rešavamo isti problem, jasno definišu koliko može da bude zaposleno radnika. Da vidim tog heroja koji će da kaže da u EPS-u ima 30% viška zaposlenih, da u „Telekomu“ ima 15-20% viška, a da ne govorim u drugim preduzećima.
Imamo preduzeća koja ništa ne rade, a koja postoje i javna su ili su ustanove i to niko ne dira, zato što je to dobro mesto, toplo mesto, sigurna kuća za partijske kadrove, posebno za one neradnike. To mora da bude promenjeno i postoji šansa da to uradite sada.

Naravno da je dobro što danas biramo Nacionalni savet za zdravstvo. Nije dobro što je Srbija pet meseci bila bez tog saveta, a u Srbiji su brojni problemi prisutni, pa i u oblasti zdravstva i mislim da oko toga nema nikakve razlike među našim stavovima.
Ono što je važno uraditi kada je već evo, najzad, formiran ovaj savet, da podsetim samo da Srbija pet meseci nema ni Nacionalni prosvetni savet. Istog 18. marta je prestao mandat Nacionalnog prosvetnog saveta. Ide nova školska godina, mislim da to treba da se izabere, ali nije tema danas.
Ono što su stavovi Nove stranke vezane za reformu zdravstva to je da treba da se napusti postojeći sistem, poznat kao Bizmarkov, da se pređe na Beveridž sistem uz sve neophodne stvari, a on pretpostavlja besplatnu zdravstvenu zaštitu za osnovni paket zdravstvenih usluga za sve građane Srbije bez obzira da li negde rade ili su osigurani preko nekog drugog osnova. To znači da se iz budžeta, onog ukupnog srpskog, finansira zdravstvo. To znači ukidanje Fonda koji je i do sada bio više izvor problema nego izvor rešenja. To podrazumeva i integraciju vojnog zdravstva u civilno zdravstvo, odnosno spajanje ta dva sistema, jer nema nikakvog razloga da postoje dva različita sistema i u mnogim državama koje su boljem stanju nego mi one ne postoje. Kad je rat svi smo vojska, kad je mir to je civilno zdravstvo.
Naravno, privatne zdravstvene ambulante, institucije, bolnice moraju da nađu svoje mesto u zdravstvenom sistemu Srbije i tu ima puno razloga za, ali ja nemam vremena da o tome pričam danas. Osnovne stvari su što bi time država prestala da ulaže u ono što je nemedicinski deo zdravstva. Ako uključite privatno zdravstvo, država ne ulaže u cigle, u zgrade, u opremu, jer u to ulažu oni koji u privatnom zdravstvu vide interes da ostvare profit, a to je na korist svih građana, zato što onda država plaća samo za uslugu, a ne za sva ulaganja koja su, inače, neophodna za postojanje zdravstvenog sistema.

Ja mislim da je logično da se prvo da replika.

Hvala lepo.

Mislim da je kolega Pavićević vrlo jasno definisao zašto je „definicija“ bolji izraz od izraza „pojam“ za korišćenje u ovom zakonu i obrazloženje je negde između neozbiljnog i besmislenog. To što se nešto koristilo, ako to treba da bude metod kako će se odgovarati na amandmane poslanika posebno opozicije, onda uvek možete da odbijete nešto, jer to što mi nudimo jeste nešto novo, nešto što bi trebalo da promeni ono staro, a vi se zaklinjete da hoćete da sprovodite reforme i da uvodite promene. Ne možete na ovaj način.

Nismo dobili odgovor od ministarke, od potpredsednice Vlade. Odgovore koje daju neki poslanici stvarno su van potrebe za komentarisanjem i ja stvarno nemam nameru da se time bavim, ne ulazeći u nemerljivu stručnost koju oni imaju u tim oblastima o čemu govore. Pitanje je postavljeno članu Vlade, potpredsednici, ministarki saobraćaja.

Ja mogu da se složim još jednom sa gospodinom Pavićevićem da ste na ovaj drugi deo našeg amandmana, praktično niste rekli ništa, niste dali ni u stavu Vlade niti smo to do sada čuli šta to ne valja u ovom drugom stavu koji želimo da promenimo i mogu da zaključim samo jedno, da bi bilo dobro da obavestite poslanike u Narodnoj skupštini, građanke i građane Srbije ko je pisao ovaj zakon.

To očigledno niste vi i to nije sramota. Ministri inače retko pišu zakone, ali bilo bi lepo da dovedete nekoga ko je pisao ovaj zakon jer je on jedini kompetentan da nam kaže šta se ovde dešava, zašto su ovakvi pojmovi i zašto naši amandmani nisu prihvaćeni. Hvala.

Koristiću i onih pet minuta.

Dobili smo i čuli smo obrazloženje i ono ima smisla, ali nema razloga da se zbog preciznosti u zakonu ne stavi i konkurs, bez obzira što to piše u Zakonu o državnim službenicima i posebnim organizacijama, jer da je to dovoljno onda ne bi bila potrebna ni definicija da ga predlaže predsednik Vlade. Zašto bi to onda moralo da bude u ovom zakonu? Ali mislim da je problem dublji.

U nacrtu zakona, koji još uvek koliko ja znam stoji na sajtu vašeg ministarstva, piše da je to agencija, a ne centar kao posebna organizacija. Agencije imaju poseban, drugačiji način izbora direktora u odnosu na posebne organizacije. To piše na vašem sajtu, a ovo znam sigurno.

Osnivanje posebnih organizacija može da se zakonski uradi samo ako se menja Zakon o ministarstvima. Moje pitanje je da li je promenjen Zakon o ministarstvima i da li je u vašem ministarstvu kao nadležnost ili bilo gde u Vladi postavljena mogućnost osnivanja ovog centra? Da li tu piše da je to centar? Šta piše u Zakonu o ministarstvima.

Znači, posebne organizacije se osnivaju promenom Zakona o ministarstvima, a onda se definišu posebnim zakonom, kao što imamo zakon pred sobom. Ako imamo varijantu kao što je u nacrtu zakona, koji još uvek, ponavljam, stoji na sajtu vašeg ministarstva, i ako je to agencija, onda se direktor agencije ne postavlja na predlog predsednika Vlade, nego u jednom drugom postavkom. Zato sam i pitao na početku, i to uopšte nije nikakvo prebacivanje, kažite nam ko je pisao zakona da znamo sa kim da pričamo o detaljima? Nemojte da se vređate. Niko ne zna sve, pa ni potpredsednica Vlade i to je potpuno normalno. Dobro, možda vi mislite da neko zna sve, ali ja i dalje mislim da ne postoji niko ko zna sve.

Dakle, zbog kvaliteta rasprave i zbog kvaliteta zakona koji se donose u ovom parlamentu, da ne bi imao sudbinu mnogih zakona koji su doneti u poslednje tri godine, pa su menjani posle šest meseci ili godinu dana, svima je u interesu da jedna ovako važna tema bude definisana na način koji je apsolutno primeren uslovima u kojima mi živimo, a ovo je 21. vek i ovo je Evropa, a mi želimo da budemo deo evropske zajednice, odnosno EU. Zato ne smemo sebi da dozvolimo da imamo rešenja koja više liče na neko vreme sa sredine prošlog veka i to je neophodno i u ovom slučaju.

Zašto bi predsednik Vlade mogao da zna koje su kvalifikacije potrebne za direktora centra, odnosno za glavnog istražitelja? Ja sam siguran da ne postoji predsednik Vlade na svetu koji ima takvo znanje i iskustvo da može na osnovu svog ličnog predloga da garantuje da će neko ko obavlja tako važnu funkciju da to radi na valjan način. Rasteretite predsednika Vlade takvih obaveza, bilo kog u budućnosti. U prošlosti je nemoguće, bez obzira što neki nadri pravnici misle da je to moguće. Nemoguće je menjati ništa unazad.

Prema tome, bez obzira na dobacivanja, koja sam ja nesposoban da razumem jer nemam atribute doktora Dulitla, ja vas molim da još jednom uđete u suštinu ovog zakona, u dobre namere našeg predloga, da pogledate to još jednom, možete dati i pauzu, i da posle toga kažete šta je to tako nespojivo sa dobrim namerama, sa reformskim procesima ili sa bilo čim, a što bi smetalo da se usvoji ovaj amandman.

Bilo bi jako interesantno, naravno, to je tema nekih drugih amandmana, ali pošto sam malopre pomenut od strane jednog kolege kao neko ko nema pojma, bilo bi dobro da nam kaže gospodin Nebojša Petrović, koji je sada na funkciji glavnog istražitelja, gde je bio u noći…

Pustite me da ja kažem, da pogrešim, pa me vi posle kaznite.

Kako možete da čitate misli šta ja hoću sada da kažem?

I vi onda znate šta ću ja da kažem? A što vi ne promenite posao? Što se ne bavite nekim poslom gde su te vaše nadnarodne sposobnosti, predikcije, bile bi korisne možda više za ovu državu i za ovaj narod?

Da je zakon pisan dobro i da su svi članovi ovog zakona dobri, pa i član 6. na koji mi dajemo amandman, ne bi se desilo da u noći pada helikoptera niko ne može da nađe glavnog inspektora, a posebno ne u dva i 24. Zato je važno kada se pišu zakoni da znamo tačno šta se radi, kako se radi, gde se radi i da se onda ne desi da imamo nesreću koja je tema ovog zakona, a da više od pet meseci kasnije ne znamo ništa o tome šta se desilo i da imamo zaveru ćutanja, u kojoj učestvuje i aktuelni glavni inspektor. To se u kolokvijalnom jeziku zove omerta. Hvala vam.

Mi smo dali amandman na član 18. ali ja ne bih da njega definišem, pošto jasno piše, jer smo analizom koju smo imali pre par minuta došli do toga da je član 4. ovog zakona suprotan Ustavu, zato što se tim članom 4, a onda su svi, pa i član 18, neustavni, jer se članom 4. osniva posebna organizacija, a to je moguće samo ako se pre toga izmeni Zakon o ministarstvima, koji u članu 23. tačno definiše koje su posebne organizacije. Ja vas molim da to pogledate svi, imate internet. Među tim organizacijama u postojećem Zakonu o ministarstvima nema centra.
Da vas podsetim, pre mesec dana, 19. juna, smo menjali Zakon o ministarstvima zbog dve reči – protivgradna zaštita, koje su prebačene iz člana 11. u član 27, odnosno iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, sektora za vanredne situacije, u član 27. Republički hidrometeorološki zavod. Znači, ovo je neustavno.
Ja vas pozivam da povučete ovaj zakon. Ako se to ne desi, gospodin Pavićević i ja ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti člana 4. ovog zakona, koji je apsolutno protivustavan. Inače, na sajtu Ministarstva i dalje stoji onaj nacrt o kome sam govorio, gde to nije centar nego je agencija, a agencija se osniva po drugim propisima i onda bi to moglo da se uradi bez izmene Zakona o ministarstvima. Ovako, ne može.

Postavljeno je pitanje o glasanju za amandmane koje mi podnosimo. Ja sam mislio da je to jasno svima u Srbiji, ali ako nije, ja sam spreman da vam objasnim neke stvari. Amandmane podnose poslanici opozicije da bi ubedili vlast da je njihov predlog zakona loš. Glasanje o amandmanima nije paganski obred, u kome je potrebno lično prisustvo, neka baklja ili neka druga insignija, nego je to jedno tehničko pitanje. Svuda gde vlast ima većinu, kao što je sada slučaj u parlamentu, koja je dominantna, opozicija ne prisustvuje glasanju, ali to paganstvo, taj odnos prema parlamentu kao nečemu paganskom, naravno nikada neće biti obeležje ni gospodina Pavićevića, ni mene. To da bi naše prisustvo dovelo do toga da ćete vi glasati za naše amandmane je na nivou naivnosti koju ja stvarno ne bih da poredim sa bilo čim.
Prema tome, ako vi mislite da je uredno prisustvovanje sednicama na glasanju, naplaćivanje izmišljenih upotreba sopstvenog vozila za održavanje izmišljenih sastanaka poslaničkog kluba, kao što to radi većina u parlamentu, ako mislite da je to svrha parlamenta, onda to kažite građanima Srbije. Mi mislimo da je svrha parlamenta da donosi dobre zakone, a da kada vlast predloži dobar zakon, mi onda glasamo za taj zakon bez amandmana. Ako mislimo da je zakon nedovoljno dobar, mi onda pokušavamo da taj zakon popravimo amandmanima. Ako to vlast ne prihvati, ne želimo ni da učestvujemo u glasanju koje je za vas pagansko.

Prvo, tačno je da u članu 1. stav 2. piše to što je kolega rekao. Drugo, tačno je da postoji član 23. istog zakona, pa je stvarno tužno, tragično, ili kako već, izaberite nešto iz onih reči koje smo čuli malopre, da neko ko se hvali da je pravnik, i to vrhunski, da ne zna da pročita ceo zakon. No, to me ne čudi.
Masa uvreda koje su izrečene, uz to da vi niste reagovali kao predsedavajući, uvreda i neistina, naravno, uz zadovoljstvo kolega iz vladajućih stanaka, naravno, govori o atmosferi u ovom parlamentu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel neistina da ste palili Skupštinu? Koliko umetničkih slika ste odneli?)
Ovo dobacivanje takođe govori o tome.

To je trajalo jedno 15 sekundi, tako da vas molim da mi vratite 15 sekundi.
Postoje neki navodno mudri ljudi koji kažu da snaga jednog čoveka se meri snagom njegovih neprijatelja. Ja se ne slažem sa tom definicijom jer bi to značilo da sam ja jedan vrlo slab čovek. Naprotiv, postoje neki drugi mudri ljudi koji kažu da se snaga jednog čoveka meri snagom njegovih prijatelja i ispravnošću njegovih ideja i, sa te pozicije, ja sam vrlo snažan čovek i ponosan sam na to.
A to, ti paganski audio izrazi koje vi koristite dalje samo potvrđuju moju tezu sa ovog prošlog obraćanja. Konačno, 5. oktobar, najsvetliji datum moderne srpske istorije. Paljenje parlamenta nisu radili ljudi koji su vodili 5. oktobar, to je radila fukara koja je posle došla.