Hvala.
Ovo je tema koja zaokuplja srpsku javnost već duže od godinu dana. U poslednjih nekoliko dana smo imali intenzivnu diskusiju o tome i van ovog parlamenta i ispred ovog parlamenta i u parlamentu. Imali smo prekjuče nastup i predsednika Vlade i dobrog dela Vlade koji je pričao hvalospeve o ovom projektu „Beograd na vodi“, o snovima, o milionima metara kvadratnih poslovnog, stambenog prostora, javnom interesu, milijardama evra, šansi za domaću građevinsku operativu, za domaće materijale, za čelik iz Smedereva itd, ali to naravno nije tema ovog zakona. Gospodin ministar Vujović je lepo rekao da se ovaj zakon ne bavi projektom „Beograd na vodi“, nego se bavi eksproprijacijom zemljišta.
Dobili smo informaciju da je ovaj zakon neophodan zato što je 5% zemljišta koje je na tom budućem nazovi projektu u privatnom vlasništvu i da je zbog toga neophodno da se ono prenese u javno vlasništvo, vlasništvo države Srbije ili Grada Beograda, kako bi projekat mogao da počne. To nije tačno. Projekat, izgradnja bilo čega na Savskom amfiteatru je moguća, izgradnja je moguća i da ostane tih 5-6% privatnog zemljišta, privatne svojine, jer ne postoji nijedan zakon koji sprečava da i privatnici koji su sada vlasnici parcela na tom području ne budu učesnici i partneri u izgradnji „Beograda na vodi“. Nema nikakvog razloga da država primenjuje silu, a eksproprijacija zbog javnog interesa je sila. Ona nekad ima opravdanje, ali u ovom slučaju sigurno nema.
Prema tome, ako mogu razne firme iz inostranstva ili možda neke domaće fantomske firme da budu partneri u ovom poslu, jer to ne vidimo u tekstu, ne vidimo nigde, možda će „Asomakom“ da bude deo tog projekta, možda će on učestvovati u svemu tome …

Imam pet minuta.

Tako je.
Dakle, mi u ovom zakonu nemamo nikakvu činjenicu o tome ko će da gradi, kad će da gradi, koliko će da gradi. To smo sve čuli u obrazloženju, odnosno u priči o projektu, ali apsolutno ništa ne piše u leks specijalisu. Velika obećanja da je to interes Srbije, da je to interes Beograda padaju u vodu. Moguće je da Beograd može da ima interes po ovom projektu da se uredi Savski amfiteatar, što je, potpuno se slažem, veliko ruglo i to što je počelo da se čisti mislim da je jako dobro. Ponoviću još jednom, mislim da je to vrh sposobnosti ove vlasti, da počisti neko đubre, manje ili više, ali to je jako daleko od onih snova koji se sanjaju. Bojim se da su to neki mokri snovi koji će teško da se završe na dobro.
Veliko je pitanje kako da ubedite ljude u Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Zaječaru, a mogu da navedem i ostalih 100 i nešto opština u Srbiji, kako da shvate da je to njihov interes. Zašto je to interes ljudi koji ne žive u Beogradu? Šta će oni da dobiju od toga, osim što će biti ljudi koji će dati deo svojih para kroz budžet za izgradnju nečega što, ponavljam, možda bude projekat države Srbije, Grada Beograda, nekih firmi iz Saudijske Arabije i „Asomakuma“? Ne vidim sreću na licima nikoga u Srbiji, čak ni u Beogradu, naravno, ali posebno van Beograda zbog toga što se priča o ovom projektu.
Ustav u članu 58. garantuje uživanje i zaštitu svojine koja je stečena po zakonu. Ta svojina je svetinja i nikakvim interesima koji se zovu kockarnice, kafane, da ne pričam kakvi sve sadržaji koji su daleko od pristojnosti, kad bi rekao šta se sve planira da se tamo gradi, možda bi dobio opomenu, pa čak i isključenje sa sednice. Mislim da je to nešto što je nedopustivo da se desi.
Dakle, ako postoji veliki ekonomski interes Srbije oko ovog projekta, što je sve na „dođem ti“, jer se priča o investiciji od 3,5 milijarde, a onda nam se priča o ulaganju od 150 miliona i o tome da to državu Srbiju neće da košta ništa, kako je to moguće? Koji je to „perpetum mobile“? Pa, nije to šivaća mašina, nije to kurs šivenja, to je malo ozbiljnija stvar. Ne postoji nijedan pravnik u Srbiji koji je rekao da je ovo po zakonu, nijedan arhitekta, urbanista, građevinac koji je rekao da je to moguće i nijedan pismeni čovek iz računa, a kamoli ekonomista koji može da da opravdanje za ekonomsku isplativost ovog projekta.
Dakle, sve su to razlozi zbog kojih smo podneli amandmane na svih 17 članova ovog zakona. Naravno da su ti amandmani „briše se“, jer je ovo nepopravljivo. To je velika prednost opozicionih poslanika, da bar na taj način mogu da ukažu na besmislenost onoga što predlaže Vlada Srbije. Ako neko hoće da gradi nešto u amfiteatru, neka uzme neke svoje pare, neka dovede neke svoje prijatelje, nemam ništa protiv. Arapi, Rusi, Turci, Englezi, bilo ko. Ja sigurno nemam potrebe da objašnjavam svoj kosmopolitski san, ali pitanje je zašto u to uvlači državu? Zašto u to uvlači sve nas? Zašto mi postajemo i kao poslanici kad o tome glasamo, ali i kao građani, zašto mi postajemo saučesnici u tom prljavom poslu?
Bilo bi smisleno da se u leks specijalisu kaže – javni je interes jer će ovde biti izgrađeno dva miliona kvadrata ovog ili onog prostora, pa će tu biti veliko učešće domaće privrede. Ovde smo čuli od puno ministara tačnu informaciju pre neki dan, prekjuče, da je naša građevinska operativa nesposobna za ovaj posao, da ne može da gradi kule od 500-600 metara, 200, 300, 400, svejedno, da ne može da dobije posao na izgradnji trotoara jer to dobijaju neki stranci i pod prethodnom i pod ovom vlašću, a vi pričate o tome da će to biti veliki zamak privrede.

Koje gvožđe iz „Sartida“? Pa, 15 dana ne može da se preuzme „Sartid“ po tom tajnom ugovoru. Zato ćemo glasati protiv. Hvala.

Vidim da je prisutna velika nervoza, što je posledica toga što očigledno sada jednom delu vladajuće koalicije, da ovim zakonom, u stvari Vlada pokušava da opere ruke i da ono što je u njenoj nadležnosti, znajući da radi nešto što nije ni na korist, ni po zakonu, ni na korist ovoj državi i narodu, da tu odgovornost prebaci poslanicima vladajuće većine.
Vidim da je pametniji deo tih poslanika, odnosno da nije došao na sednicu.
Član 2. kaže da se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju privođenja zemljišta nameni za „Beograd na vodi“, da parafraziram.
Inače, po Zakonu o eksproprijaciji, javni interes može da se utvrdi za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova, ali kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica.
Takođe, javni interes može da se utvrdi za eksploataciju mineralnih sirovina za obezbeđenje zaštite životne sredine, itd.
Nigde se ne pominju mogućnosti, niti mogućnost, jedna ili više njih da utvrdi javni interes na nečemu gde treba da se grade komercijalni sadržaji, kao što su stanovi, molovi, kafane, i šta već tu ima da se gradi.
Ne može da se utvrdi javni interes u izgradnji stambenog ili poslovnog prostora. To nije logično. Vlasnici tog stambenog ili poslovnog prostora nakon okončanja izgradnje će postati neka fizička ili pravna lica, u privatnom vlasništvu i time se privatno vlasništvo u jednom trenutku prenosi u nivo javnog interesa i javnog vlasništva, samo da bi bilo prodato pod povoljnim uslovima nekom drugom, a to nije u skladu ni sa zakonom, ni sa Ustavom.

Da treba da se izvinite, trebate, jer su povređeni čl. 108. i 109.

Čl. 108. i 109. su povređeni. Vaš prethodnik koji je vodio je povredio 108. koji kaže da se predsednik ili predsedavajući stara o redu na sednici Narodne skupštine. Poslanica Tomić, ako se ne varam, znajući da je kasno da reklamira povredu Poslovnika se javila. Predsednik je to znao ili nije znao. Ako nije znao, nije mu opravdanje, jer nije smeo da joj da reč. Time što je dao je učestvovao u remećenju reda na sednici.
Član 109. ste povredili vi, jer ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku koji je sedeo u klupi i govorio nešto. To što je njemu bio uključen mikrofon je vaša krivica, a ne njegova. Mi možemo da komuniciramo međusobno kada nije uključen mikrofon i to ne možete da nam zabranite. Znači, nijedna od vaših opomena nema nikakvog smisla.
Konačno, vi ste povredili ponovo član 108. vašim dociranjem o tome kako treba da se ponaša poslanik, kako treba da se ponaša parlament, društveno koristan rad. Ko vama daje pravo na to? Šta ste vi u ovom parlamentu da možete da docirate bilo koga? Šta ste vi u životu uradili da možete da se dižete iznad bilo kog poslanika?
Konačno, rekao sam – pametniji poslanici većine. To ne znači da su ovi drugi glupi, nego da su pametni, pametniji i najpametniji. Imali ste šansu da budete i najpametniji, ali naravno ste je propustili. Tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Da, na član 3, ovaj član 3. je specifičan po tome što na veoma grub način vređa stečena i imovinska prava pojedinih lica, time što im ne priznaje status stranke u postupku. Tu se najviše misli na ljude koji su korisnici neizgrađenog građevinskog zemljišta i koja su podnela zahtev za konverziju, a koji nije rešen zbog neažurnog postupanja države.
Takođe, jako je interesantno da je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji zaustavljen proces konverzije zemljišta, tako da ti ljudi nemaju nikakvo pravo, niti mogućnost da taj proces završe, nemaju status stranke u postupku i time su stavljeni u jedan drugi red, uz mogućnosti da ostvaruju svoja ustavna prava.
Naravno, to je samo jedan od primera i to je ono što stoji iza reči „briše se“, jer ima toliko razloga, zbog čega ovaj zakon nije dobar, da bi svako dalje detaljno objašnjavanje trajalo satima i satima i nateralo i stručne službe i rukovodstvo parlamenta i Vladu Srbije i nadležne odbore i nekoga ko zna da čita među poslanicima većine, da potroše puno vremena za to…

Izvolite, ne znam kako, ne razumem.

Šta sam rekao?

To nije tačno.

Ja vas molim prvo da me ne prekidate.

To bi trebalo da steknete vremenom, ali nemojte da govorite neistinu. Nisam nikome danas rekao da je glup. Rekao sam da su pametniji…

Pročitajte vi, pa onda mi kažite, šta sam ja, znači, kada za nekoga kažete da je pametniji, to je drugi stepen gradacije. Pametan, pametniji…

Član 4. glasi - određuje se Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo, za korisnika eksproprijacije.
Određuje se Grad Beograd, koga zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice u skladu sa nadležnostima utvrđenim opštim aktima Grada Beograda, za korisnika eksproprijacije u izgradnji površine javne namene, odnosno izgradnji objekata javne namene, javnih površina za koje je posebnim zakonima utvrđena nadležnost Grada Beograda za izgradnju, itd.
Ovde vidimo da, u stvari „Beograd na vodi“, od toga Beograd može da se bavi samo parkovima, klupama i možda nečim sličnim, ali da je glavni deo u Republici Srbiji, koja naravno nije investitor „Beograda na vodi“, jer, kao što smo čuli, tu postoje pare koje su tri i po milijarde i koje će biti iskorišćene, koje su naravno strana investicija. Ako to racionalno pogledamo, to u ovom članu nikako ne može da se zaključi, niti to ovde znači.
Zašto Republiku Srbiju zastupa državno pravobranilaštvo kao korisnik eksproprijacije? To je isto pitanje koje je potpuno nejasno. Šta znači izraz – odnosno drugo lice? Znači, Grad Beograd zastupa javno preduzeće, odnosno drugo lice. Ja znam da u siromašnom pravnom jeziku drugo lice može da se negde proguta kao formalno ispravna reč za ovo objašnjenje, ali mislim da je mnogo bolje bilo da je tu pisalo – drugi subjekt. Ovde imamo sada dilemu da li Grad Beograd zastupa javno preduzeće ili neko drugo lice, pa to lice može da bude bilo ko od prisutnih poslanika, od ljubitelja „Beograda na vodi“ koji su bili pre neki dan ispred sale, od ljudi koji možda imaju neku lošu nameru i mislim da je to jako loše da postoji u članu 4.
Prema tome, i član 4, kao i ostali članovi upućuju na to da je ovo pokušaj Vlade Srbije da jednu prljavu rabotu prebaci u ruke srpskom parlamentu, što ne treba da se dozvoli.