Član 5. čije brisanje tražimo je u jednoj rečenici – predlog za eksproprijaciju podnosi se najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pitanje je zašto zakon stupa na snagu nakon dana kada je donet ili objavljen u „Službenom glasniku“, ako je rok za eksproprijaciju? Pitanje je kako će to već početkom leta da počnu radovi na Savskom amfiteatru, ako je rok za eksproprijaciju pet godina? Pitanje je ako postoje planovi, detaljni planovi, šta se tamo radi, u kom obimu, po kom rasporedu? Zašto se čeka pet godina da bi se podneli zahtevi za eksproprijaciju?
Odgovori su naravno jasni, niti postoji plan, niti postoji projekat, niti postoji bilo šta što bi moglo da ukazuje da je ovo osmišljen projekat i da tu ima bilo kakve veze sa zakonitošću, sa građevinskom strukom, urbanističkom i arhitektonskom, a naravno da o javnom ekonomskom interesu se niko i ne bavi.
Čuli smo prekjuče i danas da je važno da se počne. Važno je da mi uđemo u to. Takvih započetih stvari ima puno u Srbiji. Trebalo bi da se napravi i to sam već govorio, ali ću ponoviti, da se napravi jedna agencija za spašavanje kamena temeljaca koji su položeni u ovoj jadnoj zemlji u zadnjih 20, 30, 40 godina. Toliko stvari je započeto, toliko kamena temeljaca je položeno, a da ništa posle toga nije na tom mestu izgrađeno i da bi stvarno trebali to da povadimo i napravimo jedan muzej, možda u Savskom amfiteatru koji bi bio posvećen započetim, a nedovršenim snovima. Hvala.

Na član 6. po predlogu za eksproprijaciju rešava organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, (u daljem: tekstu nadležni organ). Koji drugi organ može da se bavi ovim? Ko drugi može da se bavi poslovima eksproprijacije, osim organ koji je nadležan za poslove imovine u lokalnoj samoupravi.
To je još jedan nonsens. To je da se ovde doda da ne bude nekoliko članova koji su osnova za mutne radnje o kojima smo pričali, nego da se napravi jedan veći broj članova. Ima takvih još. Recimo, član 14, kasnije, i neki između koji su stavljeni samo kao ukras na ovome što bi trebalo da bude usvojeno i stvori uslove da se uđe u nešto nikome nije jasno šta se gradi, gde se gradi, zašto se gradi, ko finansira, u kojim rokovima i u čiju korist.
Čuo sam ovde dosta poslanika koji su vrlo jasno i javno rekli da bi voleli da je Beograd Abu Dabi. Da ih ne pominjem, ali jedno 5-6 njih su vrlo iskreno, sa osmehom na licu, rekli da bi voleli da Beograd bude Abu Dabi. Mislim da je to dobro i da je to jedan veliki napredak, pa verovatno i otuda ime stranke – Srpska napredna stranka, jer je to dramatično bolji stav, nego stav koji je bio kod istih tih ljudi pre 15-ak godina da treba pobiti po 100 muslimana. Mislim da je napredak jako veliki i sa ove osnove ja pozdravljam takav napredak… (isključen mikrofon.)
(Narodni poslanici govore u glas.)

Član 104.
Imam pravo na repliku, jer sam pomenut, ali da iskoristim povredu Poslovnika.
Vi ste meni oduzeli reč, jer sam izrekao pohvalu kolegama da su napredovali, a ono što sam dao potvrdu njihovog napretka možete na internetu da nađete na 100 mesta iz usta izrečeno i snimljeno od predsednika SNS, koji je tad bio u nekoj drugoj stranci.
Rekao sam da gospoda naprednjaci napreduju i ostajem pri tom iskazu. Tu nije bilo nikakvog razloga da mi oduzmete reč. Vi ste povredili Poslovnik i ja tražim… (Isključen mikrofon.)

Član 108. red na sednici. Rekli ste da sam ja psovao na sednici danas. To ste rekli.

To apsolutno nije tačno. Ja bih voleo da kažete kako sam ja to psovao.
Možete da tražite po stenogramu koliko god hoćete, nikada nisam psovao u Skupštini, danas posebno ne, ni pre pet minuta.
Ono što sam citirao na nečemu što se zove „ju tjub“ ima 534.162 pregleda, pa vas upućujem da odete na „ju tjub“ i da pogledate izjavu o kojoj sam govorio, da ne pominjem ponovo bilo koje ime. Svi znaju u Srbiji ko je to rekao, kada je rekao i zašto je rekao.
To ste mu i vi Martinoviću prebacivali, da je izdao te temelje vaše ideologije. Prema tome, to nije psovka, to je apsolutna istina, proveriva materijalnim dokazima i viđena od strane 534.162 čoveka na kugli zemaljskoj. Hvala.

Član 103. zloupotreba povrede Poslovnika od prethodnog diskutanta koji je sve vreme koje je prekoračio, inače trošio vrlo da direktno govori sa mnom, što ne bi smeli da mu govorite, drugo - da govori van teme, što ne biste smeli da mu dozvolite, treće - tek na kraju ste ga opomenuli da ne pominje na koji član se poziva. Znači, trebalo je da ga prekinete ranije.
Mislim da je to jasno kao dan, usput to je izrečeno…

Član 109.
Ni po jednom osnovu niste mogli da mi izreknete opomenu…

Član 108, red na sednici.

Ne, ne. Vi ste uradili više povreda, molim vas

Član 7. čije se brisanje opravdano traži glasi – uz predlog za eksproprijaciju podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, informacija o lokaciji i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Po čemu se razlikuje član 7. od člana koji to definiše u Zakonu o eksproprijaciji? Još jedan član zakona koji je ovde stavljen samo da se prikrije suština, a već smo pričali i cela Srbija to zna, mutne vode Beogradske i projekti koji ne vode ničemu, ali dobro.
Vrlo interesantno je obrazloženje koje je dato za odbijanje ovog amandmana i ono glasi da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Njemu je to odbijeno kako se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom propisano koji se dokumenti podnose uz predlog za eksproprijaciju. To je stvarno jedna genijalnost. Mislim da je pravo jedna ozbiljna nauka i da je državna uprava jedna ozbiljan deo državnog sistema i da je blago rečeno nepristojno da se na ovakav način državna uprava odnosi prema onome što predlažu poslanici.
Pitanje je zašto uopšte u „leks specijalis“ staviti normu koja je inače deo regularno opšteg važećeg Zakona o eksproprijaciji? Ako neko zna da odgovori na to pitanje, a da ne govori neistine o nekim koncertima koji se održavali, ne u JSO kampu nego u Kuli na ulici, a gde ste vi to bili Martinoviću u tom mraku, to je već za neku drugu istragu. Bojim se da to ne bi bilo na vašu korist.

Replika je posledica salve neistina…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Rekao mi je da sam bio u mraku.)

Dakle, salva neistina koja se izriče svakodnevno u poslednjih 20 godina, od 1995. godine o meni, ali to nije tema ove replike. Ovo je samo jedan mali doprinos uvaženog kolege koji se, čini mi se, hvali nekim pravničkim znanjem i nekim titulama. Neću da ulazim koje su vrste te titule, da li kao Stefanović, da li kao Mali, ali generalno, taj nivo neistine, taj nivo nemogućnosti da se ljudi suoče sa činjenicama…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je sad ovo? Jesam ja ukrao titulu?)
Ovo je replika, naravno, tako da mogu da govorim o tome.
Dakle, taj nivo nepristojnosti, neistina… Hajde zbog srpske javnosti da kažemo, koncert u Kuli je bio za doček Nove godine, održan na centralnom trgu u Kuli i svirao je Bajaga. To što je vama izvor sajt pokojnih beretki, nekadanjših beretki, to govori o tome šta vas interesuje u životu i to je potvrda one moje tvrdnje koju sam rekao malopre, zbog koje sam kažnjen, a koja je izrečena…
(Poslanici pričaju u glas.)

Hvala, nisam se javio, ali hvala što ste mi dali reč inače bih se javio kasnije.
Član 8. je još jedna u zbirci, velikoj zbirci članova ovog zakona koji imaju za cilj da nešto prikriju, da se napravi neki mrak ko u kuli pre izvesnog vremena. Ovde je to pitanje zloupotrebe prava na pravičnu tržišnu naknadu imaocima, odnosno vlasnicima nepokretnosti na teritoriji koja bi trebalo da bude to buduće ostvarivanje sna o „Beogradu na vodi“. Ovde se pravi razlika po tome kako je stečena ta imovina. Što je potpuni nonsens, to ne postoji ni u jednom drugom zakonu nego se priča o tome da li je i tu se pravi razlika između toga da li je imovina stečena teretnim ili bez teretnim pravnim poslom, a Ustav to naravno zabranjuje i ne dopušta bilo kakvu promenu.
Ovde se priča o tome da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekta iz člana 3. stav 2. ovog zakona, a to je bespravni objekta vlasnik ovog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
Gde to ima u bilo kom zakonu? Tržišna vrednost objekta je uvek put ka određivanju nadoknade, a ovde se govori, još jednom ponavljam, da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 3. stav 2. ovog zakona vlasnik takvog objekta ima pravo na izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Član 9. koji se bavi rokovima za eksproprijaciju i koji treba brisati, pre svega što treba brisati i ove ranije članove, a i zbog toga što u sebi samom sadrži vrlo čudna rešenja za našu uobičajenu praksu i ovo više liči na pravila prekog suda, nego na regulaciju postupka eksproprijacije.
Naime, u sedmom ili osmom stavu, da ne brojim, piše – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik.
Kolega hoćete li da mi date da govorim, ja vas molim? Hvala.
Znači, u roku od osam dana, od kada vam država i ne znam ko god da u ime države to radi, vlasnik nepokretnosti je dužan da da svoj odgovor. To se dešava u državi gde katastru trebaju dve godine da uknjiži nešto, to se dešava u državi gde sudski sporovi traju trideset i nešto godina. To se dešava u državi gde ne možete u roku od osam dana da dobijete ništa, ni potvrdu o nečijoj smrti, nedao Bog, a kamo li nešto ozbiljnije.
Ovde se stavlja prekim sudom uza zid, samo što mu nisu vezane oči još, pri tome, pred streljački stroj, ovoj vlasti, građanin koji treba da se izjasni od toga što mu je bačeno kao predlog organa koji se bavi eksproprijacijom. To je nešto što je nezapamćeno u Srbiji i zbog toga treba menjati ovaj zakon.
I pošto je tu ministar finansija, bilo bi lepo da poduči neke poslanike, koji očigledno to ne znaju, da porez na imovinu nije prihod budžeta Srbije nego lokalni prihod koji samo ide preko budžeta.

Član 10. je logičan nastavak člana 9. koji sam malopre objašnjavao i nisam dobio nikakav odgovor ni od ministra pravde, ni od ministra finansija, oni se i dalje brane ćutanjem, kada neko govori konkretno o amandmanu, pa ću pokušati kroz član 10. da dobijem neki logičan odgovor.
Član 10. nam daje još jedan odgovor je ujdurma, zašto je to tako mutno. Opet su rokovi neverovatno kratki. Kaže – ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz tog i tog člana ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog ćutanja administracije. Ako dođe do te situacije žalba zbog ćutanja administracije se podnosi ministarstvu i rešava se opet, gle čuda, u roku od osam dana.
Najefikasnija stvar u Srbiji je sprovođenje eksproprijacije za potrebe projekta „Beograd na vodi“. Znači, nigde nemate takve rokove. Ponavljam, ovde katastar dve godine ne može da uknjiži najjednostavnije, gde su potpuno čisti svi papiri i cela procedura, a ovde se stvaraju uslovi da onaj ko želi da izvrši eksproprijaciju to izvrši po maniru prekog suda, tako što da ponudu vlasniku imovine. On ima osam dana da odgovori. Ako ne odgovori za osam dana on praktično mora da prihvati tu ponudu. Administracija ćuti a ćutaće namerno narednih osam dana, onda će korisnik eksproprijacije dobiti ćutanjem administracije sva prava, za 15 dana. To ne postoji nigde. To čak ni kod notara u onoj prevari od zakona nije moglo da prođe, a kamoli sada.
Prema tome, jasno je zašto nadležni ministri ćute po ovoj temi. Hvala.