Član 15. iz one prve grupe članova gde se nešto pokušava da zamuti da bi mutne vode beogradske mogle da uspešno budu sprovedene, mada to neće uspeti. Dakle, šta je ovde problematično? Poslednji član, odnosno stav, koji glasi – konačni obračun između investitora i grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. To se nikada nije desilo u Beogradu. Nikada.
Grad nikada nije tako radio, nego su po završetku svake faze izgradnje regulisane obaveze za dotadašnju izgradnju i nekada je i unapred ugovarao sledeću fazu. Ovako se favorizuje jedan investitor u celom gradu. I to je još jedan dokaz da iza ovog predloga zakona stoji nešto prljavo i nešto što ima za cilj da kršenjem Ustava, kršenjem zakona i svim onim što ide okolo, dođemo do situacije da ćemo biti pred projektom pod navodnicima koji je protivustavan, građevinski neostvariv i ekonomski katastrofalan za državu. Voleo bih da mi ministar finansija da odgovor na ovu moju konstataciju.
Pošto imam još 30 sekundi, o svemu se pričalo, ja sam jedini koji je u poslednja tri sata pričao o amandmanima, čuli smo sve druge priče, pa smo čak čuli i jednu priču o listopadnoj vlasti i o zimzelenoj vlasti i gospodin Pavićević je lepo primetio da je svaka vlast listopadna, naravno da je to aksiom i da tu nema nikakve priče, ali oni koji sebe prepoznaju kao četinarsku vlast su potpuno u pravu. Jer ta…

Član 16. je od one sorte koja muti nešto u celoj ovoj stvari. Kaže – po okončanju postupka eksproprijacije i upisa u prava svojine nad nepokretnostima, Republika Srbija, itd, može dati u dugoročni zakup, ne mora da se pravi partnerstvo sa tim velikim investitorom koji donosi 3,5 milijarde sa istim garancijama, kao one moje četiri koje sam ponudio pre sat vremena, nego to može da se da u nekakav dugoročni zakup. Potpuno novi momenat.
Koliko sam ja pratio, tačno se zna ko gradi, kad gradi, kako izgleda, koliko je visok, šta je sve izgradio u svom životu, koje velike misli je rekao, koliko će biti stanova, koliko će biti kula, koliko će biti čega kod, a sada se to daje u zakup nekome, odnosno stvara se takva mogućnost, a onda kaže u poslednjem stavu – troškovi grada Beograda na utvrđivanju, na uređivanju građevinskog zemljišta, na lokaciji, obuhvaćenoj planskim dokumentom iz člana 2. ovog zakona, biće regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije.
Pod kojim uslovima? Oko čega, oko kog dela projekta? Kada se to završava, koje su cene, koji su propisi, ko vrši veštačenje, potpuno jedna otvorena stvar gde se sve daje u ruke onima koji žele da naprave taj čuveni „Beograd na vodi“. Da završim od malopre listopadno i četinarsko, svaka vlada je listopadna. Ko se prepoznaje u četinarskoj, zimzelenoj (isključen mikrofon).

Član 17. završni koji je dokaz višegodišnje bahatosti. U Ustavu Srbije piše da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali namerno da bi se pokazalo ta prazna moć, ta estradna nikakva, operetska moć insistira se stalno da to važi sutradan od objavljivanja ili danom objavljivanja, narednog dana.
Ako pogledamo član 5. koji kaže da je rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju čime se bavi ovaj zakon pet godina, voleo bih da ministar Vujović objasni čemu ova žurba da počne da važi dan nakon objavljivanja, kada postoji period od pet godina, kada ne postoji ni jedan plan, ni jedan projekat, ne zna se šta se gradi, gde se gradi, ko gradi, iz čega se gradi, u kojim odnosima, kako i šta se plaća.
To je potpuno besmislena stvar. Imam dva predloga, jedan je da se usvoji ovaj amandman i da se briše i ovaj član kao i svi pre toga. Drugo je da nakon rasprave o amandmanima ne zakazujete sada u narednih nekoliko dana Dan za glasanje, zato što smo na pragu jednog praznika. Pre sedam dana potpuno opravdano nismo radili zbog praznika Veliki petak po Gregorijanskom kalendaru, ne postoji nikakav razlog da radimo na Veliki petak po kalendaru koji poštuje većina građana ove države.

Da li možete da mi date još par sekudni?

To znači da vas neka teška muka tera …
(Isključen mikrofon.)

Danas smo čuli puno toga na današnjoj sednici. Na početku je bilo čitanje jednog eseja, gde su tu i razne stvari vezane za Galileja, za Ajfela, za Prometeja, za primere iz komunističke Jugoslavije, pozivanje na višedecenijsku ili viševekovnu sudsku praksu Republike Srpske. Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru.

Čuli smo da je Beograd kočio izmeštanje železničke stanice, što je nemoguće zato što to nije posao grada nego je to posao države, da se to dešavalo u nekom ranijem periodu. Čuli smo puno stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Čuli smo i to da se na Novom Beogradu podigla cena stambenog prostora kada je napravljena Beogradska arena, što je isto besmisleno. Arena, inače, posluje sa gubicima od kada je napravljena, a potpuno je drugi razlog zašto su tamo skupi stanovi, koji inače nisu tako skupi, jer je tržište propalo.

Čuli smo i izjavu premijera koji je rekao da nama u Srbiji nikad nije bilo dobro, i to piše u stenogramu. Da nikada nije bilo dobro, sa čime mogu možda da se složim, ali i drugi deo te izjave koji glasi – nikada neće biti dobro.

Ne znam da li je to obećanje ili pretnja, ali u svakom slučaju to je nešto što srpski premijer nikada ne sme kaže svojim građanima, makar to bilo greškom.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon sa dugim naslovom koji je već dobio popularni naziv leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Građani Srbije u svojoj modernoj istoriji tačno znaju, kada im neko nudi leks specijalis, da se taj zakon donosi ili da se prikrije neka krađa ili da se spremi neka krađa ili da se završi neka krađa.

Imali smo primer sa leks specijalisom, tamo 1997. godine, prošlog veka. To je bio zakon koji je trebalo da prikrije izbornu krađu koja se tada desila na lokalnim izborima. Imali smo leks specijalis koji je pomenut pre neki minut i nekoliko puta danas koji jeste, takođe jedna krađa, ne znam zašto nije istražen, ne znam zašto nisu osuđeni oni koji su krivi za to, a ovo će sigurno biti jedna teška prevara, ako ne ništa gore.

Slažem se sa onima koji kažu da je učinjeno dosta time što je počišćen Savski amfiteatar, i to je dobro, i mislim da je to maksimum mogućnosti ove Vlade. Ako uđemo dublje u ceo projekat, imamo to da je on protivustavan, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, da načelo poštovanja privatne svojine se teško narušava bez vidljivog razloga. Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na „Beogradu na vodi“, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.

Nisam čuo ni jednog arhitektu, građevinca, urbanistu koji je rekao da je tehnički izvodljivo to što se vidi na ovoj maketi koja je takva, kakva jeste, teško se razume šta se sa njom hoće. Iz onoga što se vidi, iz onoga što se priča, ti milioni kvadrata su neizvodljivi iz puno razloga, pre svega zbog parkinga, zbog celog saobraćaja, zbog ostataka infrastrukture itd.

Konačno, ekonomski deo je potpuni promašaj. Potpuni promašaj i bilo bi jako lepo da u leks specijalis, jer to je poseban zakon, specijalni zakon, vidimo ko će to da gradi, ko je ta firma sa kojom se to ugovara, koliko će biti tu metara kvadratnih, koliko će to da košta, kolika će biti zarada, da li se to radi iz nekih para ili iz nekog novca koji već postoji ili je za to potreban kredit, ko će da vraća kredit, šta je kolateral za taj kredit. To bi trebalo da piše u leks specijalisu.

Ako se priča o velikoj šansi za našu građevinsku industriju, pa onda da napišemo to, da je obaveza da ona radi ceo ovaj projekat.

Konačno, vređali ste, predsedniče Vlade, srpski narod pet, deset puta danas, govoreći da je lenj, da se boji struje, železnice, napretka, bilo čega modernog. To govori čovek koji je 2002. godine rekao da je Berlinski zid pao 1990. godine.

Dvojica govornika su me pomenula, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Predsednik Vlade je duhovito pokušao da izbegne odgovore na sva suštinska pitanja koja sam postavio, tako da nisam zadovoljan odgovorom i nadam se da ću dobiti neki bolji odgovor. Ponudu da učestvujem u ovome što ne znamo šta je, ali je najbolje, u ovome što mora da se utvrdi leks specijalisom, a ne znamo čemu služi, ne želim, naravno. Nikada nisam bio saučesnik ni u čemu sličnom, te neću to da budem ni sada. Mislim da je mnogo važnije da dobijemo odgovore na pitanja koji to ugovori, koji izvođači, koje obaveze, koji kolaterali, koji krediti? To je pitanje za leks specijalis, a ne jedna opšta priča o tome da treba da se… Rekli ste 10 ili 15% ukupne površine je privatna, pa zašto ovoliki zakon? Ceo dan pričamo, glasaćemo, biće o tome toliki amandmani itd. Zar to nije moglo da se završi na neki drugi način?

Ali, jako je interesantno to što je na početku svog izlaganja, koje niko nije mogao da razume, pa ni doktori sa „Megatrenda“, ministar unutrašnjih poslova rekao da ja znam mnogo o krađama.

Ja citiram ministra. Ministar je rekao da ja znam mnogo o krađama. Ja mislim da smo to čuli svi. Kada to kaže neko sa ulice, to onda može da se opravda na razne načine, te ovakav je, te onakav je, ali kada nam to kaže ministar unutrašnjih poslova, onda posle toga mora da sledi ili skidanje imuniteta meni i hapšenje zbog neke krađe, ili izvinjenje i ostavka čoveka koji se lažno predstavlja kao doktor a vrši funkciju ministra unutrašnjih poslova.

Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo.

Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo u svom izlaganju malopre.

Kakve moje provokacije?

Evo, građani i građanke Srbije imaju posebnu priliku da od strane poslanika Nove stranke bude pohvaljen jedan predlog zakona i drago mi je što se ministarka vratila, pa će moći da čuje ove pohvale i njeni saradnici. Naravno, da je ovakav jedan zakon bio neophodan, da je propušteno puno prilika da se donese jedan dobar zakon na ovu temu, da to što je zakon koji se sada sprovodi iz 1992. godine samo po sebi činjenica da je to trebalo promeniti u tom periodu bar posle 2000. godine, ali očigledno da se nisu bili stekli uslovi za to i izgleda da su sada stvoreni uslovi.
Ovaj zakon je predstavljen da su njegovi ciljevi da se stvori između ostalog i povoljniji ambijent za poslovanje i naravno da će jedan dobra koordinacija rada i inspekcijskih službi, povećavanje same efikasnosti rada tih službi, smanjivanje zloupotreba u radu tih službi koji su evidentni i mislim da je to, čuo sam od poslanika vladajuće većine da govore puno primera gde su bile zloupotrebe, koje su bile na ličnom korupcijskom nivou, na globalnom korupcijskom nivou, da dodam, da je bilo i političkih zloupotreba i raznih drugih i ja to mogu da govorim iz dve pozicije i kao neko ko je jedno vreme bio u državnim organima, ali više sa pozicije privatnika od 1986. godine i to su falange i falange legije i inspekcije prolazile kroz nekoliko preduzeća gde sam bio i suvlasnik i odgovorno lice i tu je bilo svega i svačega.
To se, Boga mi dešava i sada nekim mojim kolegama i to sigurno mora da se promeni i jedna dobra koordinacija rada i izmena po ovom zakonu rada i iz inspekcijskih službi će biti jako dobra, ali to je nedovoljno, kao što i ministarka zna, da se promeni ceo ambijent poslovanja. Utiču mnoge druge činjenice da ukupni ambijent poslovanja u jednoj zemlji, to nije tema ovog zakona, ali sigurno da treba uvek ponoviti da je neophodno da poreska politika bude stimulativna, da doprinosi plata budu manji i usmereniji tamo gde treba da budu, da opšta korupcija, administracija, a to je vaš resor, niste vi krivi, ali je to u delu vašeg resora jako velika, da je to prepreka za investicije, za normalno poslovanje, da je naravno zastarela tehnologija, male stimulativne mere koje su na tu stranu usmerene, a sa druge strane, mislim na domaću privredu, a sa druge strane, se ponovo nastavlja politika, subvencija koja je potpuno nepotrebna i potpuno pogrešna politika stimulacije, razvoja privrede i industrije posebno u Srbiji.
Znači, te subvencije koje se daju po radnom mestu mahom stranim investitorima, to neće rešiti problem. Ta politika se vodi već pet, šest, sedam godina i nije povećala broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Naprotiv, smanjila je broj zaposlenih ljudi i stvorila je veliki problem sa tim kako da privučemo nove ozbiljne investitore, jer nikada nećemo imati toliko dovoljno para da možemo da kroz subvencije zaposlimo 500-600.000 ljudi, što je samo deo ukupnog broja nezaposlenih.
Ali, u ovom delu što se tiče samih inspekcija, mislim da je ovo značajan napredak i ako se prihvate amandmani Nove stranke, a mislim da su oni smislivi, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona. Mi smo dali 22 amandmana od kojih je devet pitanje leksike, pogrešne zloupotrebe upotrebe nekih reči i mislim da ćete to videti u našim amandmanima i to je jedna stilska primedba. U drugom delu mi tražimo na jednom mestu da se u legitimaciji inspektora stavi i broj legitimacije tako da identifikacija bude jasna i mislim da to nije nikakav napor da se uvede. I još jedna stvar da se skrate rokovi za sprovođenje zakona i povećaju kazne za one koji krše ovaj zakon. Mislim da je oštrija politika i u smislu rokova i u smislu kazni neophodna da bi zakon imao svog efekta. Ja očekujem da najveći broj naših amandmana bude prihvaćen, nemaju nikakvu političku konotaciju i glasaćemo za to.
Na kraju nešto što ovde piše u ovim dokumentima, a mi smo obavešteni da je poslanik Neđo Jovanović promenio poslanički klub, pošto piše u ovom spisku govornika…

…da on govori u ime SNS, pa bi voleo sam da dobiju informaciju da li je to tačno ili nije? Hvala.

Znači, bez bilo kakve namere da bilo kakvu provokaciju izvršim i izazovem, u spisku govornika koji ste dobili svi pod brojem 13 piše Neđo Jovanović za SNS, evo pogledajte svi koji imate ovaj spisak govornika.
Znači, samo o tome govorim, a to što se gospodin, kolega prepoznao, pa čak stavio u ulogu optuženog i obratio se sudu, to nije bila moja namera ni na koji način i mislim da tu ima dosta frojdovskih nekih uticaja. Hvala vam.

Dakle, ja sam sada shvatio da ovi papiri koji se dele ovde od strane ljudi koji su autorizovani da to rade, to su službenici ove Skupštine, da to nisu zvanični papiri, kao recimo ovaj spisak govornika.
Nisam znao, ja sam očekivao da sve što dobijamo ovde je zvanično, ali ako vi kažete da je moguće da je nešto nezvanično, onda je to jedna loša činjenica. Ja sam mislio da kada nešto dobijemo da je to čisto zvanično i da za to odgovara neko u parlamentu.
Naravno, da mi nije palo na pamet da ja selim i da pojačavam i tako prevelik broj članova SNS o kojoj smo ponovo obavešteni, a ja stvarno ne znam da li je to imalo za cilj da me nasmeje ili da me uplaši, ni jedno ni drugo, nije mi smešno niti me plaši.
Javio sam se za repliku Babiću zato što se on javio i vi ste mu dali reč potpuno bez osnova. Nije pomenut. Nema nikakve veze sa tim. Ako je pomenuta stranka da neko dolazi kod vas to je u pozitivnom smislu, pa nije opet bilo razloga za repliku. Ali, kada sam čuo tu razmenu hvalospeva međusobnih između gospodina Babića i gospodina Neđe Jovanovića, ja samo mogu da kažem dve stvari. Prvo da je očigledno da Frojd ima velikog uticaja na to što se dešava ovde i drugo ja izlazim iz ove priče uplašen za svoju bezbednost. Hvala vam.