Hvala, predsedavajući, hvala na podršci. Vaš stav, konstatujem da je to apsolutno temeljno, proceduralno i suštinsko ne slaganje sa besmislenim stavom koji je izrečen od ovog ranijeg poslanika. Možda je neke poslanike trebalo meriti kada su ušli u ovu Skupštinu, da se vidi šta inače oni rade u ovoj Skupštini.
Dozvola za rad izdata akcionarskom društvu za osiguranje prestaje da važi: 1) ako se osnivačka skupština društva ne održi u propisanom roku; 2) ako osnivači društva u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za rad ne podnesu prijave za upis u registar nadležnih organa; 3) ako društvo ne otpočne poslovanje u roku od jedne godine od dana upisa u registar kod nadležnog organa; 4) ako društvo ne obavlja poslove osiguranja duže od šest meseci neprekidno; 5) prenosom celog portfelja osiguranja na drugo akcionarsko društvo za osiguranje; 6) statusnom promenom društva; 7) danom donošenja rešenja Narodne banke Srbije o davanju saglasnosti za sprovođenje i tako dalje. Ima puno razloga koji su proceduralni i suštinski zbog kojih neko društvo za osiguranje treba da izgubi dozvolu za rad, a to su isto razlozi zbog kojih gospodin Pavićević i ja nećemo dozvoliti dalju degradaciju ovog parlamenta. Hvala lepo.
(Vladimir Đukanović, s mesta. Povreda Poslovnika!)

Mislite da nema osnova za repliku nakon ovoga?

Ako vi mislite da nema, poštujem.

Član 49. se bavi upisom u registar i kaže da - Osnivači i akcionarsko društvo za osiguranje dužni su da prijavu za upis društva u registar nadležnih organa donesu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja NBS o izdavanju dozvole za rad. Uz prijavu iz stava 1. ovog člana donosi se i rešenje iz tog stava, kao i rešenje NBS o davanju prethodne saglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave akcionarskog društva za osiguranje. Akcionarsko društvo za osiguranje stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar nadležnog organa. Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da rešenje o upisu u registar nadležnog organa dostavi Narodnoj banci u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.
Ovaj član, kao i ostali članovi, će stupiti na snagu za jedno sedam meseci, odnosno osam dana od objavljivanja plus šest meseci i time se još jednom pokazuje da nema potrebe za hitnim postupkom i ovakvim pristupom parlamentu. Očigledno je i to je svima koji se malo zanimaju za ovu oblast jasno da je ovakav član postojao i u postojećem zakonu, praktično u istovetnom tekstu. I da hitno donošenje novog zakona sa članom 49. neće promeniti ništa po pitanju pravne sigurnosti, po pitanju sigurnosti investicija, po pitanju osiguranja, po pitanju bilo čijeg statusa koji je vezan za nadležnosti ovog zakona.
Prema tome i zbog toga što je već postojao u prethodnom zakonu i zbog toga što nam član 281. ovog zakona kaže – primenjivaće se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim nekih odredbi u članu 233. Sve su to argumenti koji su osnova onoga što mi danas radimo.

Član 51. sa nadnaslovom „Skupština“ definiše skupštinu akcionarskog društva za osiguranje i kaže da tu skupštinu čine akcionari tog društva, (u daljem tekstu: akcionari). Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno, ili preko svojih predstavnika. Statutom akcionarskog društva za osiguranje, (u daljem tekstu: statut), ne može se akcionarima koji imaju jedan posto ili više akcija sa pravom glasa, onemogućiti neposredno vršenje prava glasa.
Mislim da jednom uporednom analizom ovog člana i onih propisa koji6 definišu rad Skupštine Srbije, bilo da su oni u Ustavu, ili u zakonu, ili u Poslovniku, može da bude blagotvorno za shvatanje čemu služi parlament i šta je suština parlamenta. Ni jedan parlament na svetu, pa ni srpski, nije stručno telo koje treba da se bavi stručnom ocenom pravnih akata koji dolaze na izjašnjavanje. Svi parlamenti na svetu su laička tela, bez obzira na pojedinačnu stručnost poslanika, to je laičko telo čiji je posao da zastupa interese građana u jednom društvu.
Da bi mahom laici za pitanje osiguranja, mislim, verovatno svi u parlamentu, mogli da se upoznaju sa ovom materijom koja je i te kako važna za život i rad u jednoj državi uređenoj. Važno je da predlog tog dokumenta, predlog tog zakona, dobiju na uvid u dovoljnom vremenskom periodu, velikom da bi mogli sa dubinskom analizom i uporednim analizama da utvrde da li je to dobro za građane koji oni predstavljaju. Iz tog razloga mi smo podneli amandmane na sve članove, pa i na član 51. Hvala.

To je član 53. koji definiše sednice Skupštine, jako je interesantan tekst koji bi isto mogao da posluži za nauk nekima prisutnim.
Sednice Skupštine održavaju se najmanje jednom godišnje. Narodna banka Srbije može zahtevati da se određena pitanja uvrste u dnevni red zasedanja Skupštine.
Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednici Skupštine, može se na toj sednici obraćati akcionarima, Nadzorni odbor Akcionarskog društva za osiguranje obaveštava Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom redu sednice Skupštine u roku predviđenom za obaveštavanje Skupštine, i nakon održane sednice dostavlja joj kopiju zapisnika sa te sednice.
Znači da zanemarimo pravopisne greške koje su ovde vrlo, vrlo prisutne, bogato je pravopisnim greškama.
Zamislite da se ova Skupština održava jednom godišnje. Zamislite kako bi to bilo kada bi u proceduru dolazile tačke dnevnog reda pet, šest dana, dva, tri dana, pre nego što počinju sednice.
Niko ne bi mogao ni o čemu da odlučuje.
Ovde je potpuno drugačija razlika, očigledno je veliko interesovanje poslanika za rad po ovom zakonu.
Četrdesetdva poslanika sam izbrojao pored nas dvojice, što je bogami skoro pa jedna petina ukupnog broja poslanika, tako da vidim da postoji veliko osiguranje.
Nadam se da ova brzina u donošenju ovog zakona nema veze sa zlim jezicima ili obaveštenim jezicima koji kažu da je ta brzina posledica želje, da se „Dunav osiguranje“ proda ispod žita što pre u toku zimskih praznika. Voleo bih da to nije tačno.

Član 55. definiše delokrug nadzornog odbora i kaže da – nadzorni odbor akcionarskog društva za osiguranje, a u daljem tekstu – nadzorni odbor, ima 23 nadležnosti.
Posebno je - Utvrđivanje poslovnih ciljeva, poslovne strategije i godišnji plan poslovanja društva i nadzire njihovo ostvarivanje; imenuje i razrešava članove izvršnog odbora društva; imenuje i razrešava ovlašćenog aktuara; nadzire rad članova izvršnog odbora društva; ustanovljava računovodstvene politike društva i izjašnjava se o aktima poslovne politike društva; daje mišljenje na finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i izveštaj o sprovođenju politike saosiguranja i reosiguranja i podnosi ih Skupštini na usvajanje, daje i opoziva prokuru; saziva sednice Skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda; izdaje odobrene akcije ako je za to ovlašćen statutom ili odlukom Skupštine, itd.
Obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima.
Ja pitah u prethodnom obraćanju da li je ta preša ili ta brzina kojom se ovaj zakon donosi, da li ima veze sa pričama da je to pravni preduslov za hitnu ispod žita prodaju državnog osiguravajućeg društva „Dunav“, nepoznatim investitorima, iz nekih nama dalekih, ali nekih vama prijateljskih zemalja.
Voleo bih da dobijem odgovor.

Nema odgovora?

Ne bih da vam smetam.

Čuli smo malo pre jedno premudro objašnjenje bivše ministarke o tome šta je nešto dobro da se uradi pre roka, a nije dobro da se čeka zadnji momenat, pa bih ja u maniru nekih drugih poslanika mogao da vas pitam – a što to niste uradili kada je bilo vreme?
Ne postoji razlog za hitnim postupkom. Ne postoji ni jedan razlog da se po hitnom postupku donese zakon koji stupa na snagu posle šest meseci i to možete da pokušavate da objasnite na 100 načina, ali to je neobjašnjivo. Hitan postupak za nešto što će da se kuva u julu mesecu sledeće godine, to je stvarno besmisleno.
Drugo, naravno da treba stalno da ponavljate odgovore na naša pitanja zato što ovaj prenos inače postoji ne zbog nas, nego zbog građana, a naravno da oni ne sede stalno da gledaju ovo ko špansku seriju, nego ljudi pale to na pet minuta, prođu, uvek su neki drugi ljudi, pa bi bilo dobro da što veći broj građana to sazna.
I konačno, kad već dajete tako hrabre, odlučne i mudre odgovore, dajte mi odgovor na pitanje da li hitno donošenje ovog zakona nije priprema za prodaju ispod žita državnog osiguravajućeg društva „Dunav osiguranje“, jer to je priča o kojoj priča cela beogradska čaršija, dobro obaveštena.

Član 58. definiše nadležnost izvršnog odbora i kaže da vodi poslove akcionoarskog društva za osiguranje i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u tom društvu itd, obezbeđuje zakonitost rada društva, odgovara za tačnost poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja, donosi akta poslovne politike itd. To je prepisan tekst iz prethodnog zakona od reči do reči.
Nisam gledao da li ima pravopisnih grešaka, ali recimo da to nije najvažnija stvar u jednom zakonu. Ići će u lekturu pre objavljivanja u „Službenom glasniku“, tako da će se to popraviti, ali sam očekivao iz institucije kao što je Narodna banka, koja ima sve uslove za jedan dobar rad, da se takve male stvari ne dešavaju.
Ja i dalje nisam dobio odgovor od viceguvernerke za „Dunav osiguranje“, ali sam dobio natuknicu od neovlašćenog lica šta bi to moglo da bude, te je to meni potvrda da sam u pravu, da su ove izmene deo pripreme za jednu tajnu prodaju „Dunav osiguranja“ na „transparentan“ način, kao što je to bilo, recimo, sa JAT-om, pa ćemo uskoro imati na dnevnom redu zakon koji se zove 235 miliona razloga zašto je to bio loš posao.
Naravno da „Dunav osiguranje“ neće biti prodavan na način kao što je prodat „Beopetrol“, pošto je „Beopetrol“ prodat na međunarodnom tenderu, što je neostvareni ideal u procesu privatizacije. To se nije desilo, ako se dobro sećam, od prodaje „Mobtela“ na ovamo. Sve ostalo je bilo muvanje na čarobnom tepihu… (Isključen mikrofon)

Uprava akcionarskog društva za osiguranje. Član 59. „Upravu akcionarskog društva za osiguranje (u daljem tekstu: uprava), u smislu ovog zakona čini nadzorni odbor i izvršni odbor. Članovi uprave su dužni da preduzimaju mere radi sprečavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja koji su štetni ili nisu u najboljem interesu akcionarskog društva za osiguranje i njegovih akcionara“, opet bez zareza, „a koje vrše lica koja su blisko povezana s tim društvom – radi zaštite korisnika usluge osiguranja“.
43/1 BD/CG 17,05-17,15
I ovo je prepisan tekst iz prethodnog zakona, još jedan dokaz da nema nikakvog razloga za prekim postupkom. To više nije ni brze, nego je preki postupak. Odgovor viceguvernerke koji je sadržan u članu 280, gde se govori o tome da se način i uslovi za privatizaciju neće menjati, bio bi dobar odgovor da sam to dobio od nekoga ko ubeđuje sebe da ima neke veze sa ekonomijom, ali od ministarke koja je radila na tom resoru, pa naravno da nije važan samo proces, kako se nešto privatizuje, nego uslovi pod kojim će raditi to društvo koje će biti privatizovano.
Ako se ovim zakonom ne menjaju uslovi, pa što ga donosite? Što ga donosite onda? Znači, menjaju se uslovi i ti uslovi se menjaju u jednom delu očigledno po zahtevu onoga ko čega iza krivine da sačeka „Dunav osiguranje“ koje će verovatno do tada da bude dovedeno do nivoa gubitaša.
Privatizacija „Beopetrola“, ponosan na to, spreman, iako neformalno, nisam odgovoran, spreman na bilo šta, na bilo kakvo pitanje na tu temu.

Član 60. se tiče obaveza informisanja Skupštine o prihodima članova uprave.
Skupština najmanje jednom godišnje razmatra pismenu informaciju sa detaljnim podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova nadzornog odbora i izvršnog odbora i o svim ugovorima između akcionarskog društva za osiguranja i tih lica, te drugih lica povezanih s njima, čija je posledica imovinska korist za ova lica, kao i predlog nadzornog odbora o zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj koristi tih lica za narednu godinu.
I ovo je prepisano iz postojećeg zakona, opet da pohvalim, bez i jedne vidljive pravopisne greške, ali to nije dovoljno da opravda preki postupak donošenja ovog zakona.
Naime, u menjanju procedure rada jednog segmenta privrede, ne industrije, nego privrede, a to je sektor osiguranja, nisu potrebni nikakve prebrze promene i to je očigledno po članu 281, gde se kaže da će se ovaj zakon primenjivati tek po isteku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, što je, još jednom ću da ponovim, dovoljan razloga da obesmisli preki postupak kojim se ovaj zakon uteruje u dnevni red Narodne skupštine.
Još jednom da ponovim, za one koji to nisu čuli o prvom delu, poklon i prodaja ispod svakog nivoa se odnosi na NIS, za koju se glasali svi poslanici SRS, a „Beopetrol“ je prodat bez bilo kakvog pitanja parlamenta. To je bilo pitanje za Agenciju za privatizaciju, Sektor za tendere, koji je tada vodio sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, pa pitajte njega za sve.

Evo, sada je srpska javnost pronikla u tu magičnu tajnu zašto je gospođa Dragutinović dobila poziciju viceguvernera NBS, a to je vickastost. Vickasta je, kako ona govori. Ona se svađa sa poslanicima i dobacuje i zamera im da sporo čitaju ili da ne razumeju šta čitaju. Verovatno je to bila osnovna kvalifikacija zbog koje ste postali viceguverner NBS, koja je svetski rekorder po gubicima, po srozavanju kursa, po privilegijama koje imaju zaposleni i funkcioneri u toj banci. Ali, to nije tema. Ima za to vremena i postoje tu neki sudovi javnosti, moralni sudovi, gledanje u ogledalo. Ima tu puno načina da se to dovede u red.
Interesantni su uslovi za obavljanje funkcije člana uprave, koji su dosta dobro definisani, ali su isto prepisani iz prethodnog zakona, pa i sa te strane još jednom se dokazuje da nije bilo potrebe za ovakvim brzanjem i sa ovakvim zakonom po prekom postupku.
Neću da ih čitam. Poštujem sve restrikcije koje su izrečene pod uslovima za obavljanje funkcije člana uprave. Bilo bi jako dobro da bar jedan deo tih restrikcija bude uveden i za izbor poslanika u Skupštini Srbije, jer bi to sigurno dovelo …

Gde ste se vi prepoznali?