Onda nemojte da me prekidate. Pustite mojih dva minuta. Evo, poklanjam vam 15 sekundi.

Oduzimanje saglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave, član 164, NBS će rešenjem oduzeti datu saglasnost za obavljanje funkcije člana uprave pod 1. – ako je lice saglasnost dobilo davanjem neistinitih i netačnih podataka, pod 2. – ako član uprave više ne ispunjava najmanje jedan od uslova iz člana 62. ovog zakona, pod 3. – ako član uprave ne postupa u skladu sa obavezama člana uprave propisanim ovim zakonom, pod 4. – ako je ocenila da su se stekli uslovi za uvođenje prinudne uprave u skladu sa članom 206. ovog zakona, licu kome se oduzme saglasnost iz stava prvog ovog člana, danom donošenja rešenja iz tog stava prestaje funkcija člana uprave. Akcionarsko društvo za osiguranje je dužno da obezbedi potpunu primenu uredbe iz stava 2. ovog člana, za lice iz stava 1. ovog člana kome je oduzeta saglasnost iz tog stava ne može se podneti novi zahtev za dobijanje te saglasnosti u roku od tri godine od dana donošenja rešenja o oduzimanju date saglasnosti što je tekst koji je postojao i u aktuelnom zakonu i još jedan dokaz tome da nema potrebe da se po prekom postupku donosi ovaj zakon.
Ja bih da podržim inicijativu svog kolege Pavićevića, ne zbog našeg umora, mada sam ja odmorniji, moram da priznam, jer sam kasnije počeo da branim naše amandmane, nego zbog srpske javnosti koja bi trebalo da odmori i da sa novim entuzijazmom nastavi praćenje ove vrlo važne sednice, koja da podsetim srpsku javnost, ima za cilj očuvanje digniteta i obraza srpskog parlamenta.
To što ćete da nas sačekate iza neke odbrane Poslovnika, koji niste doneli vi, nego neka zla vaša prethodna skupštinska većina, sa tom definicijom se ja potpuno slažem.

Član 66. u odeljku 7. koji kaže – ostale odredbe koje se odnose na akcionarsko društvo za osiguranje, neosiguranje, prethodna saglasnost za promenu poslovnog imena i sedišta, pa to možda ima veze sa ovim ispod žitnim muvanjem sa Dunavom, kaže – akcionarska društva za osiguranje je dužno da od NBS zatraži prethodnu saglasnost za predlog odluke o promeni svog poslovnog imena, sedišta, odnosno adrese sedišta. Uz zahtev za dobijanje saglasnosti NBS za promenu sedišta odnosno adrese sedišta, podnosi se pored predloga odluke o promeni sedišta i dokaz o potrebnoj tehničkoj osposobljenosti iz člana 42. stav 3. tačka 11 ovog zakona o zahtevu iz člana 2. ovog zakona NBS odlučuje u roku od 30 od dana prijema urednog zahteva. Akti iz stava 1. ovog člana bez saglasnosti NBS su ništavni.
To je isto deža vi, odnosno sve je to već bilo u prethodnom zakonu, odnosno u zakonu koji važi i koji će važiti do polovine sledeće godine i time će nadživeti mnoge subjekte odlučivanja u ovoj državi u njihovom političkom delovanju.
Očigledna je namera skupštinske većine i predlagača i gospođe predsednice da se ide na iznurivanje nas dvojice kao predlagača i to ste malopre rekli, koliko smo mi sposobni i to nije pitanje koje je opet dostojno ovog parlamenta. Nećemo se u tome ko je uporniji na jedan besmisleni način da se takmičimo, bilo sa kim.
Poslanici Nove stranke će danas raditi do šest kao što je prethodno radno vreme, a vi posle toga vilenite koliko hoćete, o čemu hoćete. Nema nikakvog razloga da se radi po prekom postupku, tako da smo nas dvojica do 18,00 sati do kada je redovno i to bez pauze ceo dan.

Član 68. se bavi prethodnom saglasnošću na ulaganja u druga pravna lica i definiše, kao i u prethodnom zakonu, u istovetnom tekstu sa ne utvrđenim, evo ga ovde ipak bolje pošto je ispred „a“ je zarez, u tački 6, ali naravno da ću ja da iskoristim ovu plodnu raspravu o Zakonu o osiguranju za rad jedne važne osiguravajuće kuće kao i moj prethodnik, a to je „Beopetrol“ ili ti „Lukoil“.
Tačno je to što ste dobili kao mejl o tome šta je Savet za borbu protiv korupcije rekao o „Beopetrolu“, apsolutno tačan svaki navod, samo što to kao što je i sam prethodnik rekao se dešavalo u drugoj polovini 2004. godine kada je to bilo daleko čak i za gospodina Sinišu Malog, koji je bio šef tenderske procedure, a od mog vremena sigurno. Ja sam ponosan na način kako je prodato. Ugovor koji je obavezivao je potpisan u vreme kada sam ja imao tu čast da budem predsednik Vlade Srbije, a neki doktor iz Leskovca bi stvarno mogao da bude pristojniji. No, znači sve što se desilo…
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ali ste me ipak prekinuli.
Ponavljam, apsolutno sam ponosan na sve što je tada rađeno uključiv i ugovor koji je spremio i kontrolisao u to vreme sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Tačno je da su te ne sumnjive, nego kriminalne stvari o kojima govorite se desilo…

Član 72. govori o vrstama. On glasi – Društvo za uzajamno osiguranje osniva se kao društvo sa neograničenim doprinosom ili kao društvo sa ograničenim doprinosom.
Društvo za uzajamno osiguranje sa neograničenim doprinosom može od svakog člana osiguranika zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih šteta i ostalih rashoda, bez ograničenja.
Društvo za uzajamno osiguranje sa ograničenim doprinosom može od svakog člana osiguranika zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije već i od njegovog prethodno uplaćenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine – ako su naknadne šteta i ostali rashodi veći od prethodno uplaćenog doprinosa i ostalih prihoda društva.
Ako društvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove više vrsta osiguranja, svojim statutom može predvideti plaćanje dodatnog doprinosa odvojeno za svaku vrstu osiguranja.
Naravno da ovde imamo, osim ovih pitanja, odnosno primedbi koje se tiču pravopisa, i par suštinskih pitanja, ali pošto tražimo da se ovaj član briše u celosti, ne bismo sad gospodin Pavićević i ja da ulazimo u punu analizu i ovog člana koji se tiče vrsta. Ali, napomenuću još nešto što se tiče procedure i Poslovnika, a to je da je ograničeno vreme, da srpska javnost zna, za diskusiju po amandmanima. Znači, na ovaj zakon, na sledeći zakon i na ceo ovaj takozvani set zakona je 10 sati. To znači da je poslovnički ograničeno, odnosno opstruisano pravo poslanika da govore o amandmanima koje su podneli, a to je nezapamćeno u parlamentarnoj praksi Evrope.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad, član 74.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose osnivači društva za uzajamno osiguranje. Osnivači društva za uzajamno osiguranje u postupku dobijanja dozvole za rad mogu zastupati lica koja oni za to ovlaste.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana osnivači društva za uzajamno osiguranje podnose: 1) ugovor o osnivanju društva; 2) predlog statuta društva; 3) dokaz da raspolažu iznosom novčanog dela osnovnog kapitala koji je propisan članom 73. stav 1. ovog zakona; 4) dokaz o uplati doprinosa (premija) članova (osiguranika), sa spiskom tih članova; 5) poslovni plan društva; 6) dokaz da osnivači koji stiču kvalifikovano učešće u tom društvu ispunjavaju uslove iz člana 32. ovog zakona; 7) dokaz da predloženi članovi uprave u tom društvu ispunjavaju uslove iz člana 62. ovog zakona, 8) predloge akata poslovne politike iz člana 67. stav 2. tač. od 2) do 10) ovog zakona, s mišljenjem ovlašćenog aktuara na predloge ovih akata iz tač. od 2) di 5) tog stava i uslove osiguranja za obavezno osiguranje u saobraćaju sa mišljenjem ovlašćenog aktuara, ako će društvo obavljati ta osiguranja.
Tačno je da je dobro pročitati još jednom tekst Predloga zakona. Naravno, dobro je to zbog građana Srbije koji teško da su imali motiv i mogućnost da to rade, ali je to dobro uraditi i zbog kolega koji su želeli da pročitaju ovaj tekst, ali iz opravdanih razloga to nisu mogli, zbog nedostatka veštine čitanja. Hvala.

Ovo je jedan od najvažnijih i najdražih članova, i amandman samim tim po sebi, a to je statut. Statut je nešto što uređuje neke odnose, i ne pravi se kao bunker i sačekuša za političke protivnike, nego definiše odnose u jednom ozbiljnom organu, telu, instituciji, sa željom da poveća efikasnost rada u toj instituciji, a sve sa željom da rezultati rada te institucije budu takvi da građani Srbije oko toga imaju koristi.
Nažalost, bez obzira što piše da statut društva treba da sadrži odredbe o poslovnom imenu, o poslovnim osiguranjima, iznos novčanih dela, broj osnivača, pravu člana ograničenom i neograničenom doprinosu, početku i prestanku članstva u društvu fondovima i rezervama, to je teško urediti čak i u osiguravajućem društvu.
I onda se desi da, recimo u nekoj skupštini nekog osiguravajućeg društva, a možda čak i u parlamentu, imate članove, odnosno poslanike koji su se nekoliko puta strmeknuli očigledno. I naplatili dobre odštete zbog toga, ali to strmljeknjivanje je ostavilo trajne posledice na njihovu sposobnost praćenja diskusije.
Naravno, da je i ovaj član bio već sadržan u prethodnom zakonu koji i dan danas važi. Možda sa nekim malim izmenama, ali nismo uspeli da ih utvrdimo zato što nismo dobili i tekst prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, što bi bilo dobro za upoređivanje, šta to ovaj novi zakon donosi kvalitetnije, modernije u odnosu na prethodni. To što piše u obrazloženju, to možemo da verujemo ili da ne verujemo, ali da smo imali stari zakon, pa uporednu analizu, onda bi to bilo jasno. Ovako ostaje da budemo uvereni samo da je Duvan upao ispod žita u neki dil.

Prava i obaveze članova, član 78. – osiguranik stiče svojstvo  člana društva i za uzajamno osiguranje potpisivanjem ugovora o osiguranju.
Član društva za uzajamno osiguranje ne odgovara za obaveze tog društva.
Član društva za uzajamno osiguranje ne može svoje obaveze za plaćanje doprinosa i naknadnih uplata prema ovom društvu prebijati svojim potraživanjima prema ovom društvu.
Plaćanja doprinosa i raspoređivanja viška moraju biti pod jednakim uslovima za sve članove društva za uzajamno osiguranje.
Iz već navedenih razloga tražimo brisanje i ovog člana zakona, zbog problema sa procedurom i nasilnim kratkim vremenom za upoznavanje sa ovim zakonom. Možda bi bilo dobro da nam viceguvernerka objasni tu suštinu društva za uzajamno osiguranje. Koliko ja znam, takvih društava nema u ovoj Srbiji danas, ili grešim?
Mislim da bi bilo edukativno i za javnost i za poslanike da malo više saznaju kakva su to društva za uzajamno osiguranje. Po mom saznanju njih danas u Srbiji nema. Ako ih ima, koja su, ako ih nema, zašto ih nema? Hvala.

Član 79. – Skupština: skupštinu društva za uzajamno osiguranje, a bilo bi lepo da dobijemo malo edukacije oko toga šta je to društvo za uzajamno osiguranje, čine osnivači i članovi osiguranici.

Osnivači i članovi osiguranici društva za uzajamno osiguranje upravljaju tim društvom srazmerno svojim ulozima i doprinosima.

Osnivači društva za uzajamno osiguranje učestvuju u upravljanju tim društvom do povraćaja uplaćenih uloga.

Član 79. govori o skupštini, ali naravno, o skupštini osiguravajućih društava i ima iste one proceduralne primedbe sa naše strane kao i svih 78 članova pre tog.

Još jednom ću da parafraziram ono što je moja prethodnica, gospođa Čomić rekla, a to je da je obrazloženje potpuno besmisleno, da se u tom obrazloženju kaže da je zato što je po hitnom postupku predložen zakon, treba da se odbiju naši amandmani.

Stvarno bih voleo da saznam ko je kreator takvog analitičkog dubokoumnog obrazloženja.

Još jednom da ponovim, Nacrt zakona je irelevantan tekst za narodne poslanike, Poslanici se bave Predlogom zakona. Između nacrta i predloga, za one koji to ne znaju, razlika je u tome da je predlog ono što usvoji Vlada ili drugi predlagač, a u ovom slučaju NBS, a nacrt može da bude pisanija bilo koga sa bilo koje strane i da nikada ne dođe do stadijuma predloga.

Prema tome, javna rasprava ne može da počne dok je nacrt, dok taj tekst ima nivo nacrta. To može da bude stručna rasprava, može da bude otvoreno za javnost, ali to nije javna rasprava.

Samo predlog zakona koji izlazi u javnu raspravu može da dođe pred parlament, što u ovom slučaju nije bio slučaj. Hvala.

Čime smo izašli iz odeljka koji se bavi društvom za uzajamno osiguranje i nedostatak odgovora na nekoliko puta ponovljeno pitanje, može da dovede samo do jednog zaključka, da predstavnici Narodne banke Srbije ne znaju ništa o društvu sa uzajamnim osiguranjem, pa zbog toga i ne odgovaraju na pitanje, sve drugo bi bio vrhunski bezobrazluk, da na pitanje narodnog poslanika ljudi koji primaju platu u Narodnoj banci nad kojom Skupština Srbije ima nadzornu funkciju, neće da daju odgovor narodnom poslaniku. To je onda bezobrazluk najviše vrste. Ipak se nadam da je kao i kod mnogih drugih stvari kod ove vlasti pitanje, odnosno odgovor u neznanju.

Odeljak 9. – Poslovi osiguranja koje društvo za osiguranje obavlja u stranoj državi, uslovi i način obavljanja poslova osiguranja u stranoj državi, član 81. Društvo za osiguranje može poslove osiguranja obavljati u stranoj državi preko ogranka ili neposredno u skladu sa propisima te države i odredbama ovog člana.

Za osnivanje ogranka u stranoj državi društvo za osiguranje podnosi Narodnoj banci Srbije, zahtev za dobijanje prethodne saglasnosti za osnivanje ogranka. O zahtevu iz stava 2. Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 60 dana, od dana prijema urednog zahteva. Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz stava 2. ovog člana, ako bi zbog propisa strane države i prakse u njihovoj izmeni, vršenje nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja u skladu sa ovim zakonom moglo biti onemogućeno ili otežano.

Kad poslove osiguranja neposredno obavljaju u stranoj državi, društvo za osiguranje je dužno da u roku od osam dana od početka obavljanja poslova o tome izvesti Narodnu banku Srbije. Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za obavljanje poslova osiguranja u stranoj državi preko ogranka, kao i način davanja, oduzimanja i prestanka važenja saglasnosti iz stava 2. ovog člana.

Odredbe ovog člana se ne primenjuju na društvo za reosiguranje.

Ako imate nešto da mi kažete, ja bih voleo to da mi kažete sad kad mogu da vas čujem.

Na 36. strani ovog predloga zakona, naslov – Informacije za ugovarača osiguranja za vreme važenja ugovora o osiguranju. Član 83. kaže: „Društvo za osiguranje je dužno da, za vreme važenja ugovora o osiguranju, obavesti ugovarača osiguranja o: 1) promeni poslovnog imena, pravne forme, sedišta i adrese sedišta društva za osiguranje s kojim je zaključen ugovor; 2) promenama podataka, odnosno informacija iz člana 82. stav 1. tač. od 2) do 6) i stav 2. tač. od 1) do 4) ovog zakona u slučaju promene odredaba u zakonu koje se odnose na ugovor o osiguranju. Za vreme važenja ugovora o životnom osiguranju društvo za osiguranje je dužno da jednom godišnje obavesti osiguranika o stanju učešća u dobiti.“

Potpuno isti tekst kao u važećem zakonu, možda nije baš taj član, ali se na isti način definiše ova oblast. To je još jedan dokaz nepotrebnosti prekog postupka u donošenju ovog zakona i neke brzine na nervnoj bazi, koja je očigledno zahvatila celu aktuelnu vladajuću političku scenu Srbije, a to, kao što znamo iz ranijih vremena i kao što se zna iz nalaza specijalista, nikad nije bilo dobro za jednu državu i za jedno društvo. Hvala.

Došli smo do Glave IV poslovi posredovanja i zastupanja u osiguranju, odeljak jedan – posredovanje u osiguranju, poslovi posredovanja u osiguranju, poslovi posredovanja u osiguranju i reosiguranju je podnaslov člana 85. koji takođe treba brisati zato što je to rešenje već prisutno u aktivnom zakonu i taj aktivni zakon će važiti još šest meseci, tako da nema potrebe za prekim postupkom.

Inače tu piše – poslovi posredovanja u osiguranju obuhvataju poslove posredovanja u osiguranju i reosiguranju. Znači, da ponovim taj kreativni tekst - poslovi posredovanja u osiguranju obuhvataju poslove posredovanja u osiguranju i reosiguranju. Poslovi posredovanju u osiguranju su poslovi koji se odnose na dovođenje u vezu osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja i reosiguranja i društva za osiguranje i reosiguranje radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju i reosiguranju, na primeru za zaključenje ovih ugovora, kao i na pružanje pomoći pri izvršavanju prava iz tih ugovora, a naročito pri rešavanju odštetnih zahteva.

Znači, već je poznata argumentacija o kojoj smo govorili. Razumem nerazumevanje suprotne strane za tu argumentaciju jer je to naravno jasno. Čim je nešto argumentovano to nailazi na nerazumevanje, ali šta da radimo? To je sudbina većine ponekad u parlamentu. Nije ovo prva većina koja se tako ponaša i nadam se da će biti poslednja.

Još jednom za ljubitelje stila u pisanju zakona da ponovim da se poslovi posredovanja u osiguranju obuhvataju poslove posredovanja u osiguranju. Tako glasi prva rečenica i ja odajem priznanje kreatoru ovog teksta. Hvala.