Član 87. se bavi zabranom posredovanja u osiguranju i kaže da društvo za posredovanje u osiguranju ne može posredovati radi zaključenja ugovora o osiguranju, reosiguranju s društvom za osiguranje i reosiguranje, ako bi zaključenje tih ugovora bilo suprotno ovom zakonu. Bez obzira što se kaže „sa“, a ne „s“, to nije suština.

Suština je članu 278. koji kaže – propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim propisa iz člana 243. stav 4. ovog zakona koji će se doneti posle početka primene ovog stava. Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o osiguranju „Službeni glasnik“ Republike Srbije, pa onda ide ceo niz raznih izmena od 2004. do 2013. godine, osim odredaba propisa koji su suprotne ovom zakonu.

Ovo čitam zato što je iz ovoga jasno zašto smo tražili da se briše ovaj član sa adekvatnim obrazloženjem, jer nije bilo potrebe da se na jedan preki način i preko kolena, preko svih granica pristojnosti ponudi poslanicima jedan zakon koji bi trebalo da je ozbiljan, a nudi se na jedan neozbiljan način.

Naravno da poštujemo prisustvo viceguvernerke, ali to što je ona prisutna na sednici ne znači da je dala odgovore. Imao sam par pitanja na koja nisam dobio odgovor, a najmanje prava da buni oko ovoga što se dešava u Skupštini ima…

Prvo, bilo bi dobro da se predsedavajući ne meša u organizaciju rada poslanika Nove stranke, niti može da ima bilo kakva očekivanja u tom smeru, ko će šta da rada i kada da govori. Ta primedba koju ste rekli malopre je potpuno bez osnova. Možda imam i neki gori izraz za to, ali ga neću upotrebiti.

Da bi mogli da planiramo šta radimo i da se organizujemo, bilo bi dobro da nam kažete, koliko još koja poslanička grupa ima minuta za raspravu i koliko ukupno traje rasprava po amandmanima?

Pošto, vi konstatujete da je nekoj poslaničkoj grupi isteklo vreme, bez da oni znaju koliko im je ostalo.

U kom delu Poslovnika, vam Poslovnik daje pravo da svoje utiske pogrešne iznosite javno?

Nemam ja potrebe za advokatima, posebno dok traje štrajk advokata.

Usput da konstatujemo da nisam dobio priliku da govorim o članu 89. ali to sada više nije važno.

Član 90. je izdavanje dozvole i upis u registar o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju NBS odlučuje rešenjem – u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

Osnivači društva za posredovanje u osiguranju su dužni da prijavu za upis u registar nadležnog organa podnesu u roku od 30 dana od dana prijema rešenja iz stava 1, odnosno stava 1. ovog člana.

Uz prijavu iz stava 2. ovog člana podnosi se i rešenje iz ovog stava, kao i rešenje iz NBS o davanju prethodne saglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave društva za posredovanje u osiguranju. Društvo za posredovanje u osiguranju je dužno da rešenje o upisu u registar dostavi NBS u roku od sedam dana od dana prijema ovog rešenja.

Tražimo brisanje ovog zakona zato što član 278. kaže da propisi za izvršavanje ovog zakona se donose u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim propisa iz člana 243. stav 4, ovog zakona, koji će se doneti posle početka promene tog stava. Do tada važi postojeći Zakon o osiguranju. To je bio osnovni razlog da budemo protiv toga da se na prek i brzoplet način ovaj zakon iz NBS pošalje pred narodne poslanike u Skupštinu Srbije.

Ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju je tema kojom se bavi član 92. ovog zakona.

„Poslove posredovanja u osiguranju u društvu za posredovanju u osiguranju mogu, na osnovu zaposlenja ili rada van radnog vremena u skladu sa zakonom, obavljati samo lica koja imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, u daljem tekstu – ovlašćeni posrednici.

Poslove iz stava 1. ovog člana ne mogu obavljati lica koja su osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora ili su pravnosnažno osuđena za kazneno delo koje ih čini nepodobnim za obavljanje tih poslova.

Narodna banka Srbije izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje ispunjava sledeće uslove: da ima odgovarajuće stručne kvalifikacije i iskustvo; da je položilo stručni ispit za sticanje zvanja ovlašćenog posrednika na srpskom jeziku; nije mu pravosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti koja ga čini nepodobnim za obavljanje tih poslova; nije mu u poslednje tri godine oduzeto ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju.

Narodna banka Srbije bliže propisuje potrebne stručne kvalifikacije i iskustvo za lice iz stava 3. ovog člana, sadržinu programa i način polaganja stručnog ispita iz tačke 2) tog stava, način dokazivanja ispunjenosti uslova iz tog stava, kao i način usavršavanja ovlašćenih posrednika.

Narodna banka Srbije može ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju izdati i licu koje je zvanje ovlašćenog posrednika steklo u inostranstvu, pod uslovima i na način koje ona propiše.

Ovlašćeni posrednik je dužan da poslove posredovanja u osiguranju obavlja u skladu sa pravilima struke i dobrim poslovnim običajima.„

Sve to treba brisati iz prethodno navedenih razloga. Zahvaljujem.

Član 94. ovog zakona se bavi posebnim obavezama društva za posredovanje u osiguranju, te kaže da je to društvo dužno da ugovaraču osiguranja/reosiguranja, odnosno osiguraniku pruži objašnjenje i savete o okolnostima značajnim za zaključenje i sprovođenje ugovora o osiguranju/reosiguranju.

U izvršavanju obaveze iz stava 1. ovog člana, društvo za posredovanja u osiguranju je dužno naročito da: pre zaključivanja ugovora o osiguranju/reosiguranju odredi potrebe i zahteve ugovarača osiguranja/reosiguranja, odnosno osiguranika na osnovu podataka dobijenih od tih lica; posreduje radi pregovaranja o zaključivanju ugovora o osiguranju/reosiguranju, s društvom za osiguranje/reosiguranje koje, s obzirom na okolnosti pojedinog slučaja, nudi najbolje pokriće; izradi odgovarajuću analizu rizika i predloži odgovarajuće pokriće; navedene razloge za date savete u vezi sa predloženim ugovorom, odnosno da obrazloži zašto je predložilo određeno društvo za osiguranje/reosiguranje; obavesti društvo za osiguranje/reosiguranje o nameri ugovarača osiguranja/reosiguranja da zaključi ugovor o osiguranju/reosiguranju i da ugovaraču osiguranja/reosiguranja ponudi polisu osiguranja, odnosno ugovor o reosiguranju i upozna ga sa pravilima za izračunavanje premije.

Mislim da je vrlo važan ovaj peti, pa ću da ga ponovim. Znači, da obavesti društvo za osiguranje/reosiguranje o nameri ugovarača osiguranja/ reosiguranja da zaključi ugovor o osiguranju/reosiguranju i da ugovaraču osiguranja/ reosiguranja ponudi polisu osiguranja, odnosno ugovor o reosiguranju i upozna ga sa pravilima za izračunavanje premije. Apsolutno jasno svakom poštenom građaninu Srbije koji je imao priliku ovo da čuje dva puta i sada je pronikao u sve tajne dobrog osiguranja i onoga što Narodna banka nudi kao svoju garanciju da će to biti bolje. Brisati iz prethodno navedenih razloga.

Pre nego što pređem na amandman tražio sam i informaciju koliko poslaničke grupe imaju vremena pojedinačno, pošto neke nemaju a neke …

Dobro, doći ću, ali da prvo rešimo član 96. koji se bavi primenama odredbi o akcionarskom društvu za osiguranje i naravno, kao i u svim zakonima kaže da su odredbe člana 28. člana od 30. do 41, od 45, 47, 61. do 64, 66, 68, 81, ovog zakona, shodno se primenjuju na društvo za posredovanje osiguranju. Naravno, to je sastavni deo svakog zakona potpuno logična pravna potreba za ovakvim i postoji u aktuelnom zakonu, zakonu koji se primenjuje, tako da brisanje ovog, kao drugih članova ovog predloga zakona iz razloga necelishodnosti da se o njemu raspravlja na ovako prigodan način, ne bi oštetilo i ne bi uvelo bilo kakvu pravnu nesigurnost kod građana Srbije, osiguravajućih društava, korisnika osiguranja ili bilo koga.

Prema tome, pošto su neki poslanici, posebno neki koji izgledaju kao da nikad nisu bili gladni, su plašili narod time da će nešto da se desi loše, neće se desiti ništa loše.

Na kraju, predlog jedan, pošto ima još 381 minut, što dođe negde blizu šest i po sati, pošto je sada pola osam, mislim da je racionalno da se da jedna duža pauza, ili da se prekine. Ne donosimo zakon o ratnom stanju, hvala Bogu, niti bilo šta tome slično, i mislim da bi jedna normalna rasprava, koja sutra treba da počne u 10,00 sati i zbog viceguvernerke koja ceo dan sedi sa nama, a mi treba da budemo džentlmeni prema njoj, kao i prema drugim koleginicama koje sede sa nama, a i da zaštitimo …

Ali pre nego što uzmem reč, ja vas molim da stvorite uslove da govorim, pošto mi se čini da neki konobar ovde ide okolo sa nekim sendvičem, malo pre je hteo da uđe ovde, što bi narušilo teško ugled ovog doma, tako da …

Evo ga stoji pored otvorenih vrata. Vi to ne vidite tu.

Hvala.

Na član 98. je podnet amandman koji predlaže da se ovaj član briše iz svih onih istih razloga iz čega smo tražili brisanje i amandmana koji prethode ovom članu, i amandmana koji slede iza ovog člana do 271. u ovom zakonu, i do onih amandmana koji su u drugom zakonu koji su u objedinjenoj raspravi.

Mislim da je potpuno besmisleno da dalje nastavljamo ovakav način rada, gde se dozvoljava jedno najblaže rečeno, jedan loš odnos…

Dakle, govoriću o amandmanu na način na koji ja smatram celishodnim. Nisam uvredio nikoga, nisam rekao ništa što je zabranjeno u Srbiji, ni moralnim, ni zakonskim načinom.

Prema tome, ne možete tako da vodite sednicu i da vas obavestim da zbog toga što je očigledna namera da iznurivanjem, kao što je ovaj zakon i uguran u Skupštinu, želite da ga usvojite.

Ni gospodin Pavićević ni ja vam nećemo dati priliku da to uradite i ostavićemo vas same da uživate u vašem poslu, sendvičima i šta god drugo da jedete. Prijatno.

Ja sam sklon da verujem da je dobra namera bila motiv za predlaganje ovog zakona i zašto se to i ne bi desilo, bez obzira na stranke odakle dolaze predlagači, ali čini mi se da ta dobra namera, ako je postojala, nije dobro prebačena u Predlog zakona.
Tačno je da je ovo rešenje koje sada važi i njegovo sprovođenje takvo da su tu bile moguće velike zloupotrebe. Ima puno primera za to. Evo, ovde su mi kolege dale. Recimo, EPS je angažovao izvesnu Isidoru Ranković, kažu suprugu nekog Vuka Rankovića, ne znam ko bi to mogao da bude, koja je dobila 17.390 predmeta od 42.000 ukupno, što je dramatično više nego njene kolege. Ima takvih primera i na nekim drugim mestima. Pominju se i neka komunalna javna preduzeća u gradovima Srbije. Mislim da je dilema potpuno pogrešna. Jedino javna nabavka može da da adekvatan odgovor i dobro rešenje za rešavanje ovog problema.
Šta su mane ovog problema, po azbučnom redu? To je potpuni slučaj. Tu nema nikakve kompeticije, tu nema nikakvih ponuda. Tu nema nikakvog poređenja tih izvršitelja po njihovoj stručnosti, po efikasnosti, po ceni svojih usluga. Znači, kada bi bile javne nabavke, sve to može da se proveri i da onaj ko raspiše javnu nabavku dođe do najbolje ponude. Sigurno da će u toj konkurenciji cene padati, a nivo usluga će morati da raste. Ovako, nemamo takav slučaj, pa imamo, recimo, mogućnosti da izvršioci menjaju prezimena. Recimo da promene prezimena ili udadbom, ženidbom ili na neki drugi način i da budu na „A“, pa kad onda potroše taj svoj red, da pređu na „B“ i tako dalje do „Š“.
Ovo je još jedan ozbiljan problem sa azbučnim redom, a to je šta ćemo sa izvršiocima koji nisu srpske nacionalnosti, odnosno koji su nacionalnosti koja koristi latinicu i koja koristi slova koja ne postoje u azbuci. Znači, ima i takvih građana Srbije, čija prezimena počinju na „Y“, na „X“, na „W“. Kako ćete to da rešite u ovom zakonu? Oni u svojim službenim ispravama mogu da stave i svoje izvorno ime i prezime, ne moraju da ga prevode na srpski jezik, a samim tim je onda ne moguće da po azbučnom redu imaju šansu da dobiju posao.
Dakle, neka je namera dobra i da je poštujemo, ali ja nemam ništa protiv da vi izmenite ovaj svoj predlog, da vi budete predlagači, da vi budete spasioci ove situacije, nemam nikakav problem sa tim, ali je problem što je to loše rešenje.
Ova varijanta koja se bavi javnom nabavkom je apsolutno zakonita, po zakonu o javnim nabavkama i donosi vrlo efikasne rezultate kojima se čak i vaša Vlada hvalila, tako da mislim da je ovo dobar primer da se sa primenom jednog takvog dobrog sistema započne i na nivou izvršioca u komunalnim preduzećima.
Naravno da smo svi svesni da je bilo zloupotreba. Pitanje je kako se parlamentarna većina tek sada setila da je bilo zloupotreba, pošto ih je bilo i pre mesec dana i pre šest meseci i pre godinu dana i pre dve godine. Bilo ih je i ranije, naravno, ali čudo je da ta dobra namera se nekako rodi tek posle par godina suočavanja sa jednim lošim zakonskim rešenjem i lošom praksom, a onda se od te dobre namere dođe do još jednog lošeg rešenja koje samo komplikuje celu situaciju. Pitanje je i što ne postoji drugi organ kome može neko ko je nezadovoljan od izvršioca da se žali na eventualno lošu odluku Komore ili ne znam ko već tu treba da daje taj posao.
Predlažem da se povuče zakon, da isti ovi poslanici koji su dali ovaj zakon predlože jedan dobar zakon koji će afirmisati javne nabavke i time ćemo ovaj problem rešiti. U tom slučaju poslanici Nove stranke bi glasali za takvo zakonsko rešenje.

Poslanici Nove stranke neće glasati za prva dva Predloga zakona zato što njihovo slanje u parlamentu na tri, četiri dana pred sednicu na kojoj se odlučuje o tim zakonima, materijal od 500 i nešto članova, hiljadu i sto stranica, je nastavak degradacije ovog parlamenta. Naravno da NBS nije započela tu degradaciju, ona je započeta mnogo ranije, ali se i NBS uključila u red oni koji se prema ovom parlamentu ponašaju kao što reče jedan poslanik iz vladajuće stranke kao prema protočnom bojleru, a postoji još i neka gora poređenja.
Čudim se svojim kolegama koje ulaze u taj rizik da diskutuju o ovom zakonu, a da ga nisu ni pročitali, jer apsolutno je nemoguće ozbiljno analitički čitati hiljadu i sto stranica za tri dana bez obzira na posebne sposobnosti koje bi neko od kolega mogao da ima. To je jedan veliki rizik.
Neobično je da se bez ozbiljne javne rasprave ovakav set zakona stavlja na dnevni red Skupštine. U materijalu koji smo dobili piše da je javna rasprava obavljena o Nacrtima zakona a ne o Predlogu zakona. Drugo, kakva je to javna rasprava ako poslanici u parlamentu nisu pozvani na tu javnu raspravu?
Mi smo uputili 513 amandmana na prva dva zakona, na tačku 1. i na tačku 2. i mislim da ćemo imati dovoljno prilike da kroz raspravu o amandmanima kažemo i detaljnije šta mislimo o ovim zakonima. Mislim da ovim što ne glasamo i što ćemo staviti toliki broj amandmana, mi u stvari spašavamo, odnosno pokušavamo da spasimo čast i ugled ove institucije.
Skupština Srbije je nadležna za kontrolu rada NBS a ne obrnuto. Ako već tako piše u Ustavu, onda bi tako trebalo i da se svi ponašamo i oni koji vode Narodnu banku ali i poslanici koji ne mogu tek tako da prihvate bilo kakav materijal, makar on bio najbolji na svetu, ali bez mogućnosti da se i upoznaju sa njima.
Drago mi je što je guvernerka zadovoljna radom Banke i svojim ličnim i drago mi je što su verovatno zadovoljni njeni najbliži saradnici i deo zaposlenih u Narodnoj banci, ali mislim da to nije dovoljno, jer Narodna banka kao ni ovaj parlament, kao ni druge institucije ne postoji samo zbog sebe nego zbog građana Srbije, a teško da oni mogu da dele to zadovoljstvo koje vi opravdano ili neopravdano imate.
Ja sam siguran da ste već dobili ta pitanja, ali samo da ponovim. Kurs koji je takav da teško da iko može da prihvati vaše reči smirivanja tenzija. Svi su nervozni u Srbiji zbog kursa, znam da Narodna banka Srbije nema kao osnovni zadatak da kontroliše kurs, ali intervencije od skoro dve milijarde evra u oba smera, tako piše u medijima, su očigledno dokaz da se Banka trudi da obuzda kurs i ne uspeva u tome.
Priča o gubitku od 40 miliona evra je činjenica i vaše obrazlože zašto se to desilo nije ubedljivo. Niste odgovorili zašto je 40% poskupelo osiguranje automobila bez bilo kakvog opravdanja, osim ako neki lobi nije insistirao da se to desi, a ako je to tačno, a biće da jeste, onda to je koliziji sa ovim da ste vi rekli da su ovi zakoni plod domaće pameti, patriotizma i da niko spolja, a kamoli iznutra nikakav lobi nije mogao da utiče na to.
Nisu građani Srbije dobili ni dobar odgovor ni od vas kao ni od prethodnih guvernera šta je sa kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima. Pitanje je isto da objasnite, mislim da je to dobra prilika danas, priče a neki to zovu i činjenicama o platama, privilegijama i zapošljavanju u NBS i konačno mislim da je vrlo važno pitanje zašto je MMF odlučio da odloži svoju odluku o aranžmanu sa Srbijom? Trebalo je to da bude na bordu 23. decembra, odloženo je za početak januara. Ja opet to čitam iz novina gde se citiraju ljudi iz MMF, pa bih voleo, da ako imate neku bolju informaciju od mene da to podelimo sa građanima Srbije. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika)