Bilo bi jako interesantno da saznamo ko je bio predsednik Vlade tada kada su ti zakoni dolazili, da su bili na dnevnom redu a da fizički nisu bili u parlamentu? Bilo bi lepo da prethodni govornik kaže koji su to zakoni, kada se to dešavalo, u kom zasedanju? Pa, pošto sam ja prethodni govornik, a čini mi se da je svojom velikom greškom pomislio da sam to možda bio ja.
Naravno da je bilo loših primera. Nisam ja rekao da je ovo prvi loš primer, naravno da ih je radila i prethodna parlamentarna većina i to uopšte nije opravdanje, kao ni to što imamo loš Poslovnik nije opravdanje u tome da se kaže – pa to su donele neke druge stranke. Dve i po godine, tri godine, pa ima valjda bar dvojica pismenih koji znaju da napišu novi Poslovnik. Ja sam siguran da ih ima i više.
Prema tome, nema razloga da se oko toga krijemo na bilo koji način. To o protočnom bojleru nisam ja rekao, to je rekao, čini mi se, šef poslaničke grupe vladajuće većine na sednici Administrativnog odbora.
Mislim da je to dobra definicija, moglo je da bude i gorih, moglo je da bude i definicija koje bi još bolje definisale odnos izvršne vlasti i zakonodavne vlasti koji je naopak, gde se zakonodavna vlast stavlja u podređeni položaj i dovodi se do toga da bi navodno trebali da se plašimo izvršne vlasti, to ni u jednom parlamentarizmu, pa ni u Srbiji ne može da bude primer.
Svako podsećanje na prošlost, ako bilo ko u tome misli na mene je moje zadovoljstvo, ja sam apsolutno ponosan na sve ono u čemu sam imao čast da učestvujem u svojoj političkoj prošlosti. Hvala.

Prvo, biran sam po Poslovniku koji nema nikakve veze sa ovim Poslovnikom koji se sada primenjuje. Prenosi nisu bili mogući samo u vreme vanrednog stanja, što je bilo 40 dana ukupno u mandatu. Sve drugo možete da proverite. Guvernerka je bila tada poslanik, pa se seća da je tad moglo da se dugo govori. Sad se setila toga.
Što se tiče pitanja protočnog bojlera, kese, stvarno ne vidim smisla da objašnjavam i da spašavam nekoga ko ima jedan atavistički strah od nepoznatog, a u ovom slučaju od društvenih mreža, odnosno Tvitera. Ja da budem odgovoran za nečije pisanije na društvenim mrežama… Moj nalog se zove „Zoran direktno“. Mislim da nema potrebe da objašnjavam zašto se tako zove. Sve što piše na tom nalogu, sve to sam ja kriv. Šta pišu drugi ljudi, to se zove sloboda. Znam da je to isto nepoznata stvar, ali to morate da pitate tog koji vam je pisao to za kesu, da li je to ovako ili onako, da li su to estetske pobude ili ne znam koje. U svakom slučaju, to nema nikakve veze sa mnom. Apsolutno nema nikakve veze sa mnom.
Konačno, guvernerka je rekla, podučila me kako da se snađem kad dođe nešto brzo od 1.100 stranica, ali to je snalaženje. To nije procedura. Hvala na pitanju, naravno da i vi i ja znamo da se snađemo u tim situacijama, mi smo stari vukovi, oko toga i tu nema nikakve sumnje, ali to nije procedura po kojoj se nešto radi.
Rekli ste mi da nije dan za pitanja. Kada je dan za pitanja ovde nema nikoga iz Vlade, pa ću sada iskoristiti da vas pitam da li je još uvek u blokadi firma „Asomakum“ sa Novog Beograda?

Gospodin Babić je govorio nepristojno o piscima 513 amandmana, ja sam jedan od njih.

Dali smo amandman da se briše dodatni deo ovog člana 10. Naime, u prethodnoj verziji zakona, osnovnoj, a ovo će biti deveta kada bude usvojena, nisu bila ova dva stava gde se kaže da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorija za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama, objekata od posebnog značaja i interese za odbranu zemlje.
Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorija za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana ukoliko Ministarstvo nadležno za poslove ne odluče drugačije.
Mislim da je ovo potpuno van duha zakona, da komplikuje proceduru, da uz zakon koji se bavi planiranjem i izgradnjom stavlja i elemente odbrane zemlje koji su potpuno na pogrešnom mestu, da se tu čak daje arbitrarnost nenadležnom Ministarstvu odbrane da ocenjuje da li će nešto biti sastavni deo plana ili neće biti sastavni deo plana. Mislim da je to jedno loše rešenje.
Siguran sam da ovo rešenje nije proisteklo od onoga ko je hteo da popravi zakon, nego je to, kao što je bilo nekad ranije, pod pritiskom vojnih struktura se svašta stavljalo po zakonima.
Hteo bih da na ovaj način damo šansu Ministarstvu koje je spremilo zakon i predložilo ga Vladi, da očisti zakon od ovog suvišnog dela. Naravno da je odbrana zemlje jako važna, naravno da je bezbednost države najviši prioritet, ali to nema apsolutno nikakve veze sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Mislim da će biti dobro za ceo duh zakona, koji inače treba promeniti jednim novim, ali o tome ćemo kasnije, da usvajanje ovog amandmana gospodina Pavićevića i mene treba da unapredi zakon, te vam preporučujem da ga usvojite. Hvala.

Ovo je dobar primer kako jedan dobar amandman može da naiđe na pozitivan odgovor i Odbora i nadležnog ministarstva i ja cenim i jednu i drugu odluku.
Upravo je cilj ovog amandmana bio da se rastereti zakon od nečega što nije neophodno da postoji u njemu, niti svojim prisustvom u tom zakonu donosi neku korist.
To je upravo odgovor i prethodnom govorniku, nije poenta da nešto ne smeta u zakonu, kao što je ovaj stav 2. ili 3. u članu 10, nego je poenta da nešto pomaže da zakon bude bolji i da građani Srbije imaju manje problema u sprovođenju zakona, odnosno u korišćenju onoga što zakon pruža. Prema tome, ako nam je osnovni cilj da izmenama zakona poboljšamo zakon, onda ne može logika da nam bude da nešto što ne kvari zakon ne treba izbaciti iz samog zakona.
To je jedan loš primer i bilo bi loše da takvi loši primeri pokvare ove dobre primere, kao što je prihvatanje amandmana poslanika Nove stranke na ovaj zakon.
Pošto imam još 20, 30 sekundi, koristim priliku da se zahvalim Marinu Krešiću, predsedniku resornog Odbora za urbanizam Nove stranke, koji je i pravi tvorac ovih naših amandmana. Hvala.

I ovo je dobar primer. Naime, predlagač zakona, odnosno predstavnik Vlade je prihvatio naš amandman kojim se iz ovog člana izbacuje reč: „svot“, koja je poznata kao jedan način analiziranja uspešnosti i potencijala nekog projekta, ali nije to jedina metoda koja može da se koristi. Tako da je, kao što piše u obrazloženju, ovim amandmanom proširena mogućnost stručnog i analitičkog delovanja i mislim da još jednom trebamo da akcentiramo da je ovo dobar primer i nadam se da ih biti još. Hvala.

Izmena u ovom članu je izvršena zbog „Beograda na vodi“, po našem mišljenju.
Tu se u ovom članu koji je jako dug, ima 6,3,7 tačaka, postavlja i opcija da republička Vlada može svojom ocenom da proglasi nešto objektom od značaja za državu, što naravno nije nemoguće.
Ovde je problem što to nije definisano kao neki objekat koji je vezan za pitanja odbrane, ili za pitanje saobraćaja, zdravstva, ili nešto slično tome, nego se dopušta da Vlada bilo šta proglasi za objekat od posebnog značaja ili plan od posebnog značaja za celu državu, što podrazumeva da i kockarnice, hoteli, restorani, akva-parkovi i takve stvari postanu deo nacionalnog interesa, što je neozbiljno za jednu ozbiljnu zemlju.
Mi smo već u načelnoj raspravi govorili o tome da je bolja varijanta da se donese novi zakon, ovo će biti deveta verzija postojećeg zakona od 2007. godine, ako se ne varam, na ovamo, da je postao jedan dobar zakon oko koga smo se složili i sa ministarkom da je bio dobar, ali da je njegova mana bila u tome da nije sprovođen i jednim abditovanim, jednom malom popravkom tog zakona iz 2003. godine i njegovom primenom bi se stvorio jedan dobar osnov za dalji razvoj i planiranja i izgradnje u našoj državi.
Naravno da nisu jedini problemi u izgradnji i malih investicija samo u lošem zakonu. Naravno da postoje i razlozi koji su bar isto toliko važni, a to je ekonomska kriza i ova globalna, i ova regionalna, ali i ovaj najstarija naša srpska. Sigurno je da bi jedan dobar zakon, ne dobar nego odličan zakon, mogao da otkloni mnoge prepreke koje su i to nešto malo investicija sprečavale da dođu do naše države.
Zato ja mogu da obećam da ćemo poslanik Pavićević i ja do kraja marta sledeće godine, ako to već ne uradi nadležno ministarstvo, napisati predlog zakona o planiranju i izgradnji. Mi smo već počeli da na tome radimo. Mislimo da je rok od tri meseca sasvim dovoljan da se to završi i nećemo probiti taj rok sigurno.
Ja se nadam da ćemo i tada imati blagonaklonost koju smo imali u nekoliko slučajeva vezanih za ovaj zakon od strane ministarke. Mislim da je ovo jedna oblast života i rada u Srbiji gde ne bi trebalo da ima puno prostora za stranačka nadmetanja, na prepucavanja šta je bilo i kako je bilo. Svi znamo, ovo je oblast koja je stručna i ovo je oblast gde investitori prepoznaju koliko je to dobro ili loše.Prema tome, tu nema mesta demagogiji,bilo socijalnoj, bilo ideološkoj.
Znamo da je zakon od 2007. godine do danas koji je menjan, evo deveti put, bio loš. Složićemo se da, ako imamo usvojenih 50 i nešto amandmana na 100 i nešto članova ovog zakona, da i ova izmena nije bila dovoljno dobra. Ja ne prebacujem tu odgovornost ministarki zato što ona nije neko ko je u svojoj karijeri radio nešto ovako slično, tako da mislim da je tu najmanja krivica. Ovo je posledica jednog olako datog obećanja od strane predsednika Vlade pre izvesnog vremena, koje je naravno prekršeno u tajmingu, ali to je manje važno. Nije važna brzina, nije ovo trka na 100 metara, nego je važnije to da ne dobijemo kvalitetan predlog zakona.
Da ponovim još jednom šta su naše primedbe bile, generalno. Pre svega, to što je zadržana stroga hijerarhija planova. Time se generiše komplikovana procedura donošenja svih dozvola koje su neophodne za početak gradnje.
To je naravno isto tako loše zato što je zadužen prostor i plan Srbije, jedno konzervativno rešenje koje ne doprinosi ni decentralizaciji, ni regionalnom razvoju, ni bilo čemu što bi moglo da donese to da…

… se da sloboda u planiranju i izgradnji, a naravno u okviru drugih zakona koji definišu tu oblast.
Konačno, mislim da su ove izmene uz amandmane koje smo dali možda prelazno rešenje, ali da…

Nema nikakvog razloga da se bavimo hvatanjem štoperice, to je daleko ispod nivoa ovog doma.
To što ste me prekinuli, to naravno da nije pristojno, ali ja neću tražiti nikakvo zadovoljstvo zbog toga.
Inače sam kažnjen sa vaše strane zbog mnogo manjih prekršaja pa sam to prihvatio i ako to ide za lečenje dece, molim vas da me kaznite kad god vam to padne na pamet.
Dakle, treba doneti novi zakon, poslanik Pavićević i ja ćemo dati predlog tog zakona do kraja marta sledeće godine. Za taj zakon očekujemo i konsultacije i podršku svih poslanika, nadležnog ministarstva, stručnih krugova, inženjerske komore i svih onih koji misle da Srbija treba da bude uređena zemlja u kojoj će investitori domaći i strani imati priliku da ulože svoj novac na dobro građana Srbije. Hvala.

Samo kratko.
Dobar primer. Ovim je izvršena mala deregulacija u oblasti pravila uređenja. Generalno, celu ovu oblast je dobro regulisati, ali je loše preregulisati. Hiperregulacija nikad nije bila dobra, tako da će ovom izmenom biti stvoreni lakši uslovi za pravila uređenja i za rad u ovoj oblasti. Hvala.

I ovaj amandman na član 87, kao i sledeći na član 88, imaju za cilj da pojednostave proces gradnje i da rasterete zakon od prevelike regulacije. Očekujem da dobijemo pozitivan odgovor od Ministarstva, odnosno prisutne ministarke na ovaj naš predlog amandmana.

Isti su motivi, isti razlog i ista očekivanja da će biti prihvaćen ovaj amandman.

Imamo četiri sporazuma koji ponovo čine jednu neobičnu grupu zakona, nemaju nešto puno veze, ali da prihvatimo to kao želju za racionalizaciju vremena za rasprave.
Dve teme su od ove četiri meni posebno interesantne. To je zajam o sanaciji posledica od poplava i ovaj deo koji se tiče ovih sporazuma o kreditu za finansiranje digitalizacije, odnosno prelaska sa analognog na digitalni sistem ili emitovanje.
Velika je suma 240 i nešto miliona evra, šteta od poplava su još veće i to su dve činjenice koje su svima nama poznate i mislim da oko toga nema spora. Da li je neophodno da se uzima kredit za sanaciju štete od poplava? Jeste, naš potencijal nije takav da možemo to sami da rešimo. Da li su uslovi kredita dobri? Da, jesu, tih pola posto godišnje je nešto što je četiri puta povoljnije od nečega što je ovde skoro predstavljeno kao najpovoljniji krediti u istoriji čovečanstva, a to je ovaj kredit za Bliskog istoka. Tako da, sa te strane ne postoje primedbe od strane poslanika Nove stranke.
Kao što su i prethodnici govorili u ocenama šta su posledice poplava, ne mislim da nije dovoljno govoreno o tome šta je uzrok posledica poplava. Da li mi na današnji dan, prošlo je šest meseci i više od poplava, da li mi znamo da li postoji bilo koji krivac za to što se desilo? Poplave nisu božija kazna, kad bi bilo tako, onda bi to bio razlog za još veću zabrinutost, ali uveravam vas da poplave nisu božija kazna niti đavolji posao, nego da je najveći deo posledica poplava pitanje propusta sistema. Naravno, da je za propuste sistema uvek odgovorna aktuelna vlast. Mislim da to nije utvrđeno na valjan način ni u institucijama van ovog parlamenta, niti u ovom parlamentu.
Pitao sam ministra unutrašnjih poslova da li se vodi nekakva istraga o tome…

Vraćam se na temu zato što je to pitanje para. Mi sada uzimamo kredit kojim ćemo da opteretimo naše unuke i mislim da je vrlo važno da se dođe do uzroka zašto moramo da uzimamo kredit, tako da je to direktna veza. Ko to ne shvata, on ima neke zle namere.
Prema tome, delovi sredstava treba da idu za sanaciju šteta u energo sektoru. Svi smo bili svedoci ovde kada su nas ubeđivali neki predstavnici vlasti da je potpisan ugovor o osiguranju EPS i TENT-a. Zašto se sada ovde pominje da će deo ovih sredstava da ide za saniranje tih šteta, ako postoji ugovor o osiguranju? Očigledno je da ne postoji i to je nečiji propust i to je razlog što će u narednih 30 godina sledeće generacije koje će živeti na ovim prostorima morati da plaćaju, kroz budžet, a budžet pune građani, glupost i loš rad nekih ljudi čiji je posao bio da zaštite državu od poplava.
Očigledno da je to bilo moguće da se uradi, imamo primer Šapca, imamo primer sremske strane, ali u Obrenovcu se to nije desilo i na to mora da se da pravi odgovor.
Digitalizacija, uzimamo kredit od 24 miliona evra, po mnogo nepovoljnijim uslovima nego što je ovaj prethodni, za nešto što je pod velikim pitanjem da li je to posao države.
Ja mislim da je posao emitera i provajdera da ulažu u infrastrukturu koja njima donosi profit. To znači, tih 24 miliona, kad to pogledate, to je samo par puta više nego što je dug jedne privatne televizije za porez, a kamoli nekih drugih. Prema tome, to je trebalo da finansiraju Javni servis i druge televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju, zajedno i sa onima koji imaju regionalnu. Naime, 24 miliona je vrlo mali novac za jednu tako veliku stvar koja će i građanima da omogući bolji prijem programa, ali će i da poveća prihode emitera i provajdera.
Prema tome, ja mislim da je to potpuno pogrešna stvar u dva koraka - prvo, zato što to ne treba da finansira država i drugo, zato što za to ne treba da se uzima ovako nepovoljan kredit. Hvala.

Ja ne sumnjam u obavezu države da uredi ovu oblast. Moje neslaganje je vezano za finansiranje toga. Naravno da država treba da obezbedi zakonsku osnovu i naravno da treba da organizuje ceo taj posao. Ali, finansiranje je moglo da bude od tih emitera, koji su i dan-danas dužni, pa da im se naplati to što su dužni i da se s njima napravi ugovor o avansnom plaćanju za unapred. I to je moglo da se reši, jer 24 miliona nije novac koji je prevelik za ovu državu, a posebno ne za ljude koji se hvale da su medijski kraljevi imperija.
Prema tome, ja poštujem vašu želju da država to uredi i to je dobro, ali mislim da je izvor finansiranja na pogrešnoj strani.