Ne povreda Poslovnika.
Vi ste rekli da povredu Poslovnika Martinovića shvatate replikom, pa po tom osnovu, pošto sam ja pomenut u njegovoj replici, ja tražim repliku, tako da ne bude zabune, a vezano je za 5. oktobar. Saveznog ministra unutrašnjih poslova…

Zato što je pomenuo saveznog ministra unutrašnjih poslova. Ja sam jedini živ bivši savezni ministar unutrašnjih poslova

Replika.

  Da li ste vi rekli da je njegovo javljanje bila replika?
Dakle, 5. oktobar je jedan veliki dan u srpskoj istoriji. Petog oktobra se desila velika oktobarska, narodna, građanska, srpska revolucija, koja je donela mogućnost Srbiji da normalno živi u 21. veku.
Da podsetim poslanika koji je govorio o tome da je SRS, čiji je on tada bio član, podržala i rezultate izbora koji su prethodili 5. oktobra i sama događanja 5. oktobra. To treba da se setite, bez obzira na napore da gurnete u tamu vašu prošlost. Nemojte da se stidite toga. Svako ima neki deo svoje prošlosti koji bi da zaboravi, ali istorija je istorija.
Nikakva pomoć nije bila potrebna narodu da tada izabere svoju budućnost i ta odluka građana Srbije od 5. oktobra je dovela do toga da danas imamo bar privid demokratije u ovoj državi.
Još jedna stvar, predsedavajući, Sveta stolica nije institucija, to je država. Ovo je međudržavni sporazum. Hvala.

Kao što srpska javnost zna, a i poslanici, poslanik Pavićević i ja smo 26. septembra ove godine dali Predlog zakona o izmeni Zakona o visokom obrazovanju, zato što smo obećali ministru obrazovanja da ćemo mu pomoći u tome da izraz, ali i suštini nečega što se zove „akademska čestitost“, da to bude uneto u postojeći zakon. On je na sednici gde su bile izmene zakona rekao da iz proceduralnih razloga nije u mogućnosti da to predloži, ali da se slaže sa tom idejom. 
Akademska čestitost bi trebalo da bude preventivno i kurativno sredstvo protiv kriminala u visokom obrazovanju, protiv kriminala koji se najviše tiče plagijata, bilo da se radi o diplomama, bilo da se radi o doktorskim titulama. Povod za to je serija plagijata koja je obeležila dolazak nove vlasti na poziciji u ovoj državi, od ministra unutrašnjih poslova preko gradonačelnika Beograda, predsednika države, predsednika nekih opština i mnogih drugih čije su diplome i čija su zvanja blago rečeno sumnjiva, a za mnoge od njih je sve to dokazano.
Četvrti put predlažemo da se to uvrsti u dnevni red i ne postoji nikakav razlog, osim ako neko ne želi da bude saučesnik u tom krivičnom delu, da se odbije naš predlog. To je vrlo jednostavno, izmena četiri člana Zakona, vrlo lako razumljivo, svako može da ih pročita i shvati, samo treba da ima želju da se stane na kraj ovoj lošoj pojavi koja, naravno, nije počela ove godine, nije počela sa ovom vlašću, ali je dobila svoju najširu primenu upravo u toku ove godine na vrhovima aktuelne vlasti.
Naravno da će neko reći da to nije najgora stvar koja može da nas snađe. Naravno da neko može da kaže da treba menjati zakone koji će sprečiti zloupotrebe ministra Aleksandra Vulina, koji je hteo da dva miliona evra podeli svojim partijskim članovima.

Obrazlažem Predlog zakona i pokazujem potrebu za hitnošću.

Naravno da treba uvesti i zakone koji će sprečiti predsednike Vlade da se klade okolo i po parlamentu i da onda ne odgovaraju za to što rade.

Predsednice, čestitam vam na tome što ste posle sat vremena uspeli da popravite sistem, ali samo ovaj sistem, elektronskim, a to kako poslanik obrazlaže zakon, a da to nije protivno zakonu, nekom drugom, ili moralu, to je moje slobodno pravo. Ne možete vi da me učite kako se to radi.

Možete da me učite?

Onda morate da steknete licencu i da ta licenca ne bude plagijat.

A to je licenca?

E, tako se dobijaju i diplome.

Ovaj zakon neće dobiti podršku poslanika Nove stranke, a zvukovi divnih stvorenja iz džungle mogu da prate moj govor slobodno.
Zašto neće dobiti? Zato što je to izmena jednog lošeg zakona. Potpuno se slažem da je zakon iz 2009. godine bio na ivici katastrofalnog i tu nema nikakve sumnje. Ali, promena tog zakona sa 50% izmenjenih članova neće od te blizu katastrofe napraviti ništa mnogo bolji. Bilo je dovoljno vremena i za novu vlast, dve i po godine skoro tri, da donese jedan novi zakon. To nije bilo tako teško zato što je u bližoj srpskoj istoriji postojao jedan odličan zakon koji je donet 2003. godine, isto se zvao kao ovaj i to je verovatno navelo koleginicu iz SNS da pogreši u oceni da je loš zakon donet 2003. godine. Mi sada imamo izmene zakona iz 2009. godine. Tako da je to verovatno bio lapsus, slažem se.
Taj zakon je nažalost imao vrlo kratak period primene zato što je ubrzo došla neka nova vlast koja ga je primenjivala na najgori mogući način, odnosno primenjivala ga je pogrešno. Taj zakon je promenjen relativno brzo, a pre toga nije primenjivan pre svega što je bio moderan, zato što je uvažavao sve specifičnosti Srbije u tom trenutku. Verovatno poseban razlog za to je što je imao kaznene odredbe koje su bile vrlo ozbiljne. Taj zakon je predviđao, taj iz 2003. godine kaznu do godinu dana zatvora bez alternative u novčanoj kazni za ono ko započne gradnju bez dozvole. To je bila jedna posebna odredba koja nije uobičajna ali je to trebalo da uvede red u planiranje i izgradnju u Srbiji. To se nije desilo, šta više čak su neki mediji koji su bili zaduženi za gradnju nekoliko meseci posle preuzimanja vlasti počeli da rade tako što su kršili taj zakon, ali da se ne vraćam u to.
Prema tome, zakon je loš i mi ćemo pokušati da ga popravimo sa 17, 18 amandmana, ali preporučujem ako su iskrene namere i ministarstva i Vlade da spreme novi zakon jer ovaj definitivno neće biti dobar. Videćete i po našim amandmanima da ste napravili puno propusta, neki su tehničke prirode, neki suštinske. Bilo je teško i pisati amandmane zbog komplikovanosti celog tog procesa.
Šta je ono što su osnovne zamerke? Prvo, previše regulacije i centralizacije u odlučivanju u ovoj oblasti. Ponovo se vraća, odnosno afirmiše, odnosno nije promenjen deo koji se tiče prostornog plana Srbije, što je jedno konzervativno, zastarelo gledanje na ovu oblast. Zamena za to u zakonu iz 2003. godine je bila strategija prostornog razvoja Srbije, što je jedan mnogo širi i savremeniji dokument koji daje više slobode i investitorima i lokalnoj samoupravi i tim regionalnim centrima naravno uz poštovanje zakona, bez mogućnosti da se uđe u bilo šta što je protivzakonito. Imamo previše regulative i dan danas, tako da mislim da to da za 28 dana se dobije dozvola će biti isto tako realno kao što je po prethdonom zakonu to bio 31 dan.
Ogromna je procedura, i dalje ima puno papira. To što će sad umesto investitora neko iz opštine da trči po svim tim šalterima, nisam siguran da će poboljšati značajno taj period vremena.
Imamo i recimo u članu 17. kojim vi predlažete legalizaciju „Beograda na vodi“, tog projekta koji je započet mimo zakona, odnosno protivno zakonu. Tu se uvodi ponovo da projekti od značaja za Republiku koji definiše Vlada, što je potpuno pogrešna stvar, ne može jedan komercijalni trgovački centar sa kockarnicama, sa molovima, sa ne znam čime, da bude projekat od nacionalnog interesa. To je arbitriranje koje neće da nas odvede daleko.
Prema tome, mislim da je jako važno da ova ili neka sledeća vlada, za koju se nadam da će uskoro da bude formirana, da spremi jedan ozbiljan zakon, a odličan primer za to je Zakon iz 2003. godine i abditovanje tog zakona bi bilo sasvim dovoljno da u Srbiji stvorimo vrlo dobre uslove za stanogradnju.
Naravno, ni najbolji zakon neće sam po sebi da pokrene investicije i tu postoje mnogi drugi problemi, ali to nije tema današnje sednice.

Cilj ovog zakona, pa i amandmana, o kome se sada radi, o kome sada pričamo je da u Srbiji omogući borbu protiv korupcije. To je jako potrebna stvar našoj državi, našem društvu, jer je kancer korupcije duboko prisutan i ima ga svuda. Naravno da je korupcija najviše vezana za vlast, koja god. Da li je to ova prethodna Ivice Dačića Vlada ili ova aktuelna Vlada? U svakom slučaju, očigledni su mnogobrojni primeri. Kao što znate, imamo jedan presedan, a to je da se prvi put desilo da je Agencija za borbu protiv korupcije preporučila smenu ministra pravde. Zamislite taj nivo paradoksa da onaj ko treba da bude jedan od glavnih boraca za pravdu, za borbu protiv korupcije, za borbu protiv kriminala, uopšte od državnog organa koji je zadužen za borbu protiv korupcije bude predložen za smenu.
Očigledno je da je neophodno stvoriti institucionalne uslove da se ta borba protiv korupcije vodi i na način da građani koji su svesni svoje odgovornosti, koji su više svesni svoje odgovornosti, nego mnogi predstavnici vlasti, a posebno ministri pravde, policije i ovi slični, da dobiju taj okvir institucionalni da mogu slobodno da prijavljuju nadležnim organima ili javnosti da govore primere o svim vrstama kriminala pa i o korupciji posebno.
Šta se dešava sa tim ljudima? Ti ljudi koji to rade mahom su maltretirani, šikanirani, preplašeni. Tako da je u Srbiji neophodno doneti jedan zakon o slobodi od straha. Ja sam siguran da će takav predlog ubrzo biti na dnevnom redu.
Bilo je govora o radnim grupama koje su se bavile pripremom ovog zakona. Na početku i u načelnoj raspravi sam govorio o tome da su potpuno u pogrešan kontekst stavljeni poverenici za informisanje i za zaštitu građana, koji su navodno dali svoj doprinos ovom zakonu, što nije tačno. Danas smo na jedan brutalan, primitivan način imali primer pokušaja obračuna sa nezavisnim telima, kao što su poverenici jedan i drugi i Agencija za borbu protiv korupcije, zato što rade svoj posao.
Bila je priča o parama koje je neka radna grupa dobila za izradu ovog zakona, a moje pitanje nekome ko može da odgovori na to pitanje, a logično je da to bude ministar pravde, je da li je tačno da je radna grupa Ministarstva takođe imala honorare koji su otprilike iste veličine kao što su i honorari koji su pominjani od ove neformalne radne grupe? Da li je tačno da su bili ti honorari, a posao radne grupe Ministarstva je bio samo da pokvari dobar Predlog zakona koji je…

O tome upravo i pričam. Amandmani na član 5. da se doda tačka 4, 5. i 6. Ja to vrlo dobro pratim.
Prema tome, to je više nego sigurno, da je posao radne grupe Ministarstva bilo samo to da pokvari dobar Predlog zakona, a masa amandmana koje mi predlažemo su iz onog dobrog predloga zakona, a čiji tvorci su bili malo pre, bio je pokušaj da oni budu osramoćeni. To je potpuno besmislena stvar.
Drugo, vaš prethodnik, gospodine predsedavajući, je dozvolio da se postavljaju pitanja ministru, pa ne znam zašto to sad ne bi važilo i za mene.
Recimo da uzmemo primer uzbunjivača koji je upozoravao na firmu „Asomakum“. Firma koja je fantomsko preduzeće, vrlo interesantnog vlasnika, tri, četiri godine deluje, radi, dužno je za porez, pred bankrotom je. O tome priča javnost, a onda neko ko to javno kaže, još je narodni poslanik, bez obzira što je to moja malenkost, dobije atak sa najvišeg nivoa vlasti ili bar bi tako trebalo da bude mesto na kome sedi neko ko se predstavlja kao predsednik Vlade Srbije u ostavci. Hvala.