I sami ste rekli, gospodine predsedavajući, da je povređen Poslovnik, član 107, dostojanstvo. To što ste dozvolili prethodnom govorniku da pominje bolest, lekare i da niste reagovali, to stvarno …

Molim vas da mi dopustite da dam obrazloženje.

Kako ste malopre mogli da dozvolite?

Ovaj set od četiri zakona, ugovori i okvirni sporazum, poslanici Nove stranke će podržati, glasaće - za.
Dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda i Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje su naravno značajniji. Okvirni sporazum treba da se potpiše ,tu nema nikakve sumnje, oko Save, i naravno ugovor o saradnji sa EUMESTAT. To su stvari oko kojih, ja mislim, nema nikakve sumnje, nigde u Srbiji.
Što se tiče ova dva zakona, Zakon o zaštiti ribljeg fonda je bolje rešenje nego prethodni zakon sa verovatno još nešto mana, koje će, nadam se biti popravljene delom amandmanima koje su neke kolege podnele, delom podzakonskim aktima, delom kroz primenu i nadam se još jednu izmenu koja će biti, ako ona bude potrebna.
Što se tiče Zakona o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, mislim da je to dobar zakonski okvir. On se prvi put pojavljuje u našem ustavo-pravnom sistemu, nema ga nešto mnogo ni po Evropi, ali to ne znači da je to loše rešenje. Bilo kakva sumnja oko toga da li je tajkunsko da li je zelenaško ili je tako nekako, mislim da ne stoji. Ovo liči, a kažem liči, zato što ćemo videti u primeni kako će to da ide, na jedan pravi tržišni zakon.
To je faktički jedan, odnosno država daje jedan potpuno definisani ugovor, odnosno okvir jednog ugovora između dve strane gde postoji poljoprivredni proizvođač, bilo da je fizičko lice, bilo da je kompanija, s druge strane neko ko ima novac koji želi da u to plasira, i to se zove tržišna proizvodnja.
Ako je neko tajkun, onda je to neko ko radi nešto protiv zakona, i njemu je mesto ne u raspravama u Skupštini Srbije, nego u zatvoru. Ovo nije ta situacija. Ja i gospodin Pavićević ćemo podržati ovaj zakon.
Ne bih da ulazim detalje, mislim da su sva rešenja takva da mogu da dobiju prolaznu ocenu. Obrazloženje je, za razliku od mnogih drugih zakona koji dolaze nama na odlučivanje, vrlo sadržajno, široko, sa svim aspektima koji su neophodni za jedno dobro obrazloženje. Tako da sa te strane imate pohvalu.
Ali kad ste već tu, mislim da je to dobra prilika da vam dam jedan predlog, i mislim da je taj predlog dobar i da trebate da pozitivno odgovorite na njega, a to je da srpska javnost, preko vas, i preko još nekih ministarstava sazna koliki je obim novca, sredstava, kroz razne vidove podsticaja poljoprivredne proizvodnje uložen u poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji u zadnjih 10 godina, recimo od 2004. godine do 2014. godine.
Po internetu, po podacima koje sam mogao da nađem na internetu, to je negde blizu ili preko tri milijarde evra, negde od 275 miliona u 2004. godini, govorim o evrima, preko minimalnih 197 u 2005. godini i maksimalnih 390 u ovoj godini, ili nešto više od toga. To je ogromna suma novca. I to je potrebno da se ulaže u poljoprivredu i tu nema nikakve sumnje, ali, mislim da je jako važno srpskoj javnosti, a pre svega poslanicima, da se zna koji su efekti tih ulaganja, gde su otišla ta sredstva? Ko su korisnici svih tih sredstava?
Mislim da je dobro da to bude zajednički izveštaj Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine i Ministarstva unutrašnjih poslova. Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj ko, kad i za koje namene je dobio koja sredstva, kakva sredstva za razne podsticaje poljoprivredne proizvodnje.
Da Ministarstvo poljoprivrede da izveštaj o stanju robnih rezervi, skladištari privatni, situacije gde se da nekom pšenica, pa miševi pojedu pšenicu, pa to posle nestane, a Ministarstvo unutrašnjih poslova da za svaku subvenciju da svoje mišljenje da li je ona bila zakonita ili nije. Znači, bilo da se radi o subvencijama ili o nekim drugim davanjima.
To je lako napraviti, to je tabela gde bi prvo bilo ime onog ko je dobio novac, da li je to fizičko lice ili je to neka kompanija, koliko para, kad, pod kojim uslovima, za koje namene, vaš komentar da li je to bilo uspešno, da li je to dalo efekta u podsticaju nečega. Što se tiče robnih rezervi, kako je poslovanje i dali tu ima nečega što je dobar podsticaj i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje će dati da li se oko i oko čega se vode istrage, da li je nešto presuđeno kao kriminalna radnja, verovatno je bilo i takvih stvari, ali dobro je da srpska javnost, a pre svega poslanici u ovom parlamentu imaju celokupnu sliku o tih tri milijarde i skoro 300 miliona. Hvala vam.

Ponoviću i ovo je jedan od zakona koji na silu nosi epitet reformski, koji će imati takvu promociju u medijima, a koji naravno nije ni blizu onoga što je moglo i što je trebalo da se uradi po ovoj temi. Naravno, slažem se sa tim da je bilo vremena i ranije, da je to mogla da uradi i prethodna vlast, to znači vlada Ivice Dačića, pa i ona vlast pre te prethodne vlasti. Tu nema nikakve sumnje.
Šta ovde sve ne valja? Ne valja to što će teško ovakav zakon da ohrabri bilo koga da bude uzbunjivač u pravom smislu reči, jer po primedbama koje su došle iz relevantnih institucija, ovaj zakon se bavi samo onim delom koji se tiče procedure i teško da će stvoriti neku novu atmosferu u borbi protiv korupcije u Srbiji. Naravno, potpuno je smešno da tu borbu vodi SNS, ali to je neka druga tema.
Na početku se ministar pozvao i zahvalio Šabiću, Jankoviću, kao poverenicima koji su dali svoj doprinos u kreiranju ovog zakona. Oni su se ogradili o ovaj tekst javno i rekli da ne stoje iza njega, da su bili deo radne grupe na početku kreiranja ovog teksta, ali da ono što je konačni proizvod nema nikakve veze ili nema puno veze sa onim što je bio njihov predlog ili njihovi predlozi. Prema tome, to nije tačno. Znači, ministar nije rekao istinu kada je rekao da oni stoje iza ovog zakona. Naprotiv.
Protiv ovog zakona su, pored poverenika i sajt „Pištaljka“, ali i Agencija za borbu protiv korupcije, sa kojom ministar ima lični problem, odnosno to je ona agencija koja je predložila smenu ministra pravde, koliko se sećam. Agencija za borbu protiv korupcije je državni organ. Prema tome, nije nikakav sajt, nije nikakav tajkunski lobi, nije nikakva zavera istoka, zapada, Amerike, ne znam koga, nego je to jedan državni organ koji treba respektovati.
Šta je suština ovoga? Suština je da je zakon mogao da bude puno bolji, da je to što je on prvi zakon sa tom temom bila dobra prilika da bude i odličan zakon, što je, naravno, kao i u mnogim drugim situacijama propušteno, tako da imamo situaciju da je bilo neophodno intervenisati amandmanima, a i poslanik Pavićević i ja smo napisali 27 amandmana. To su amandmani „Transparentnosti Srbije“ i tu nema nikakve sumnje da to nije samo naš rad, nego naprotiv, to je pre svega rad tog NGO.
Vrlo je važno kada sprovodite neki zakon, kad imate jedan veliki problem, a to jeste korupcija u Srbiji, kad hoćete da ga rešite, kad hoćete da se borite protiv toga, važna je i strategija, važan je i zakon, ali puno je važna kredibilnost ljudi koji bi trebalo da sprovode taj zakon.
Šta mi ovde imamo? Imamo Predlog zakona koji je poslat iz Vlade Srbije, koji je potpisao ministar koga Agencija za borbu protiv korupcije predlaže za smenu, odnosno predlog Vladi je dao ministar pravde, ovde prisutni, koga je, ponavljam, Agencija za borbu protiv korupcije predložila za smenu. Jedan deo tog zakona bi trebalo da sprovodi i MUP, gde imamo samozvanog doktora koji teško da može da se bori sa kredibilitetom, čak i da je ta diploma doktorska, odnosno zvanje ispravno, a očigledno da postoje jaki osnovi da se u to sumnja i, konačno, imamo predsednika Vlade koji, pored ostalih stvari, sebi dozvoljava da se u parlamentu kladi u svoju funkciju, u najviše mesto na političkoj sceni Srbije, da izgubi opkladu i da ne podnese…

Na dnevnom redu je zakon o uzbunjivačima i vrlo je važno ko će da sprovodi taj zakon, zato vam govorim, a zakon sprovodi Vlada. Oko toga se slažemo.

Konačno, SNS kao politička stranka je napravila sajt koji se zove „snsborbaprotivkorupcije.rs“, na kome stoji, ovo je naslovna strana. Na toj strani, ovde se pozivaju građani Srbije da ako znaju nešto o nekoj korupciji da to prijave SNS. Time SNS dovodi ljude u zabludu koja može da dođe do toga da oni krše zakon. Ako neko zna za neko krivično delo ne javlja se SNS, nego nadležnim organima. Hvala vam na ovom sečenju.

Hvala na ova dodatna dva minuta.
Recimo, oko ministra Selakovića, ovde prisutnog, šta sam ja to izneo, a da nije tačno? Da li u Srbiji postoji Agencija za borbu protiv korupcije? Da li postoji? Postoji, naravno. Da li je ta Agencija za borbu protiv korupcije podnela predlog Vladi da se ministar Selaković smeni? Jeste. Šta je tu netačno? Naravno, sve je tačno.
Jako je lepo što niste ni pokušali da branite bivšeg predsednika Vlade, ali to je potpuno razumljivo. Cenim to vaše shvatanje realnosti i čini mi se da idete u dobrom smeru.
Što se tiče kuraži koju će neko da dobije ovim zakonom, da priča o vinogradima, o Fruškoj Gori, o prirodnim lepotama Vojvodine, AP Vojvodine u sastavu Srbije, je jako lepo, ali teško da je zakon pisan sa tom intencijom. Trebali su nadležni organi, već nekoliko puta, da provere te navode o toj Fruškoj Gori, o tim vinogradima, i to se i dešavalo. Naravno, da treba to da provere još jednom i, ako to uveseljava vas preko puta, još jednom, ali to nema nikakve veze sa borbom protiv korupcije, niti sa borbom protiv kriminala.
To je zaluđivanje još onih par desetina hiljada ljudi koji veruju u ono za šta su glasali pre šest-sedam meseci. Ali, generalno ovaj zakon je loš. Kao što znate gospodin Pavićević i ja smo nekoliko puta glasali za dobre predloge zakona, bez bilo kakve sumnje. Nije naše ponašanje takvo da moramo po svaku cenu da budemo protiv. Naprotiv, ovde je propuštena šansa, a o kredibilitetu ljudi koji treba da sprovode zakone neću više da pričam, to Srbija već zna.

Naravno da sam se prepoznao i naravno da je svima u Srbiji jasno onima koji dobro čuju i onima koji mogu dobro da razmišljaju o onome što čuju, da zadnja stvar na svetu ili poslednja stvar na svetu koja bi mi pala na pamet jeste da se poredim sa Aleksandrom Vučićem.
Ta pozicija golijata u mitologiji je vrlo interesantna. Slažem se sa vama, mogu delimično da se složim sa tom definicijom. Hvala vam ako ste me stavili u poziciju Davida, to je isto jedna dobra pozicija.
Šta je suština ove priče? Suština ove priče je da neko ko završi pravni fakultet u Srbiji, što je jedna časna stvar, ali takvih ljudi u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada, možda i stotine hiljada. Samim tim to nikome ne daje pravo da bilo kome docira ili da ga optužuje za nešto. Neko ko nije sposoban da položi pravosudni ispit, državni ispit, ko nije sposoban da radi ništa drugo nego mu se zbog toga da mesto ministra pravde, ne može nikome da soli pamet.
Sa druge strane ako ministar pravde zna nešto što je nelegalno, a tiče se privatizacije „Lukoila“, Duvanske industrije Niš, Duvanske industrije Vranje, subvencija za neki vinograd na Fruškoj Gori neka to kaže nadležnim organima. Ne treba da se plaši, kao da će biti usvojen ovaj zakon koji će da ga okuraži.
Takvih amatera čiji je prvi posao bio da izigravaju velike, naučne, stručne, patriotske i državne veličine sam se ja i ovaj narod nagledali u zadnjih dvadeset i nešto godina koliko god hoćete. Znamo kuda idu i kako se završava njihova serija.

Jako je dobro što je ovakav zakon posledica pritiska javnosti. Naravno da predlagači ni jedni ni drugi nisu to uradili zato što su se baš pre 15 dana setili neophodnosti izmena zakonskih rešenja koji se tiču finansiranja političkih aktivnosti u Srbiji, nego je to bila posledica javno obavljenog teksta jednog novinara koji je zaključio da će rebalansom budžeta da se, ako se dobro sećam, 500 miliona dinara da bude povećan nivo finansiranja stranaka iz budžeta, što bi naravno bilo potpuno neprihvatljivo i nakon toga pod pritiskom javnosti su se pojavila dva predloga. Sigurno da je bilo šanse da se i oko ta dva predloga napravi neki dogovor ali da ne ulazim u taj deo.
Znači, bajka o tome da je genijalna reformska ideja da se smanje troškovi za političke stranke pošla pa od predsednika Vlade, mada on nije, koliko vidim, predlagač ovog zakona, nije tačno. Pritisak javnosti je dobar. Ja se nadam da će biti još takvih primera.
Bilo bi naravno, bolje da je ovaj predlog zakona predvideo rešenje koje bi podrazumevalo progresivno smanjivanje sredstava za političke stranke. To znači da stranke koje sada dobijaju preko pet miliona evra godišnje, kao što je slučaj sa najvećom vladajućom strankom SNS, i to samo iz budžeta Srbije, da ne dodajem tu budžet pokrajine, lokalnih samouprava, znači pet miliona evra, dame i gospodo, građani Srbije.
Najmanje stranke, naravno, dobiju neku mrvicu i to je fer. Naravno da ne može da se dobije isti nivo. Što se tiče stranke koju vodim, da ne ostane javnost uskraćena za tu informaciju, to je negde oko, to je sada milion i 40 hiljada mesečno, to znači na godišnjem nivou nešto ispod 100 hiljada evra.
Naravno da mora da postoji razlika po veličini stranke, zastupljenosti u parlamentu, ali ovako velika razlika, pet miliona sa jedne strane, je stvarno nešto što će teško građani Srbije da prihvate.
Naravno ovo je samo deo novca koji troše političke stranke. Naravno da su vrlo prisutne zloupotrebe vladajućih stranaka u iskorišćavanju resursa koji im daje javni sektor. Bilo da je to prelivanje keš novca po raznim osnovama, što je naravno, nažalost javna tajna, bilo po tome što se koriste resursi svih tih javnih preduzeća.
Ja imam jedan predlog, da recimo smanjimo dramatično troškove za izborne kampanje. Hajde da se, ako ne ovom prilikom, onda u nekoj sledećoj brzoj izmeni zakona, uvede zakonska obaveza, odnosno zabrana komercijalnog reklamiranja u izbornoj kampanji. Za to se koriste ogromne pare, posebno u zadnjih sedam-osam godina. Zadnja kampanja u kojoj sam ja učestvovao, a gde sam mogao da kontrolišem tok novca, to je bilo negde 2003. godine i tada je cela kampanja, svi bilbordi, televizije, flajeri, gorivo i sve živo je bilo ispod jedan milion evra za stranku koja je tada bila najveća u Srbiji.
Danas, na prošlim izborima se priča o ciframa od 10, 15, 20 miliona evra i pitanje je – kuda ide taj novac?
Moj predlog je da se sve stranke dogovore i da se donese takvo zakonsko rešenje da nema komercijalne reklame. To znači da kampanja ide preko elektronskih i pisanih medija, kroz duel emisije, gde će stranke dobijati prostor, recimo, srazmerno nekoj svojoj snazi u prethodnom sazivu parlamenta. Time bi bila ušteda koja bi se merila sa nekoliko desetina miliona evra, a ne sa nekih dva ili tri, koliko je sada. To bi bila jedna ozbiljna mera za smanjivanje ogromnih troškova.
Ako to ne uradimo, ovo će biti kozmetička mera. Glasaćemo za nju, nismo protiv, i kozmetika nekad ima smisla. Ali, ovaj zakon neće sprečiti zloupotrebe kje su ogromne i koje se dešavaju i dan danas.
Prema tome, svi smo bili svedoci da su u nekim izborima koji su bili ove godine korišćeni i batinaši i keš i lanč paketi i razni drugi načini za podmićivanje birača. To mora da bude prekinuto i ja sam dao predlog kako to treba uraditi.

Mislim da ovde imamo stalni problem sa nečim da se nešto čuje i nešto ne čuje i da se nešto izmisli, pa se kao čulo. Znači, rekao sam da ćemo glasati za ovaj Predlog zakona i tu nema nikakve sumnje. Smatram ga kozmetičkim, nedovoljno dobrim, a nekad je i „Pavlovićeva mast“ dobra za početak.
Nisam mislio na ono što se dešavalo u Skupštine Pokrajine Vojvodine pre neki dan. Kada sam govorio o batinašima, o džakovima šećera i o sličnom, mislio sam na izbore u Majdanpeku, u Zaječaru, pre toga u Vrbasu i to su koristili vaši aktivisti, možda bez vašeg saznanja ličnog, možda su se odmetnuli. Kao što su ovi otišli za Donjeck, tako su možda ovi uzeli neke batinaše. Kada bismo bili naivni, mogli bi i da verujemo u to.
Što se tiče novca za kampanju, niste mi dali odgovor na moj predlog da se stranke suzdrže od komercijalne reklame. Uz poštovanje ove uštede od tri i po miliona evra, mislim da bi mnogo značajnija bila ušteda od nekoliko desetina. Mislim da je grubo oko 35 miliona evra. Toliko bi manje bilo potrošeno iz budžeta, direktno i indirektno, i novca građana kada bi kampanje za izbore bile bez onih reklama komercijalnih, koje inače retko kad imaju nekakvog smisla. Mahom su posledica foto-šopa i lošeg scenarija, a troši se ogroman novac za to.
Voleo bih, ne danas, nije danas važno, od nekog ko bi mogao da mi da odgovor na takvo pitanje, da dobijem odgovor. Hvala.

Hoćete li vi mene pustiti da ja pričam?

Naravno da sam se zbog toga javio.
Da li stvarno mislite da ono što vama nije jasno treba da objašnjavate drugima? Javio sam se pre nego što se kolega posle toga javio za povredu Poslovnika.
Dakle, nisam ja rekao da se zabrani komercijalno reklamiranje. Na tržištu ništa ne može da se zabrani. Ja sam predložio politički dogovor političkih stranaka da se suzdrže od komercijalnog reklamiranja. Efekat je isti, s tim što čuvamo pravila slobodnog tržišta i nikome ne uskraćujemo bilo kakve prihode, osim ako mi ne rešimo da ćemo biti štedljivi, pa da to ne trošimo u nekoj sledećoj kampanji. Pitanje nije retoričko, pitanje je ozbiljno, a vi proučite sa kim to treba i rešite.
Vrlo teška muka mora da tera nekoga da zamisli situaciju da premijer bilo koje zemlje ide u susednu zemlju na benzinsku pumpu da prodaje nacionalno bogatstvo. To ne može da bude neko ko je glup. To mora da bude neko ko je jako zao. Mislim da je to poruka koju je hteo da kaže poslednji govornik pre mene. Hvala.

Poštujući dobru nameru predlagača amandmana, ipak mislim da je to jedan zaludan posao zato što nikakav amandman ne može da popravi ovako loš zakon, jer da je tako onda bi poslanici Nove stranke naravno pisali amandmane i na ovaj zakon. Međutim, ovde pomoći nema.
Ovo je loše započeto i ovo se razvija još gore nego što je započeto i izaziva velike probleme, ne advokatima, notarima, Vladi Srbije, poslanicima iz Donjecka, poslanicima u neobičnim odevnim predmetima, poslanicima koji su dužni pare za zakup nekog zemljišta opštini Inđija, nego unosi veliki problem građanima Srbije, koji bez bilo kakve mogućnosti da reaguju, bar do sledećih izbora, moraju da trpe ovu bahanaliju koja se sprovodi već više od šest meseci.
Imamo zakon koji je doveo do toga da je zakočeno sve moguće u Srbiji, i ono malo nečega što je radilo, da je nemoguće vršiti promet nekretnina, da je napravljen ekskluzivni zakon za notare koji bi trebalo da postanu super bogati, ali pod uslovom da ne plaćaju deo svog prihoda onima koji su ih postavili na ta mesta, većinu njih, a oni dolaze iz visoko korumpiranog vrha aktuelne vlasti. Prema tome, to je ono što je osnovni problem danas u Srbiji i nikakav amandman, pa ni dobra namera moje prethodnice neće uspeti da to promeni.
Imamo puno drugih mogućnosti da dokažemo da poštujemo evropske vrednosti. Javno beležništvo je predstavljeno kao jedno od najviših evropskih vrednosti. Pa, i poštovanje zakona je isto jedna velika evropska vrednost, pa i borba protiv korupcije je isto jedna velika evropska vrednost, kultura dijaloga je isto jedna velika evropska vrednost, sloboda medija je takođe velika evropska vrednost, ali to se ne primenjuje ovde. Pa, naravno da vlast koja to ne želi i ne može da primeni, ne može da donese ni ozbiljan zakon ili set zakona koji se tiču javnog beležništva.
Imamo potpuno nepoštovanje zakona i u formiranju Komore javnih beležnika i u tome kako su neki dobili te sertifikate, kako rade u ovih prvih mesec dana rada, a o tome kolike su enormne zarade koje su inače do sada bile prihod sudova i lokalnih samouprava to nije pitanje na koje treba odgovor da da opozicija. Opozicija postavlja pitanje, a odgovore, makar i tačne, retko, treba da da vlast. Mi očekujemo da čujemo taj izveštaj koji se pritiskom na jedno dugme dobija, pa ako neko ne zna gde je to dugme, da ne pritisne pogrešno, neka pita nekoga ko zna to sa dugmićima.
Očekujemo odgovor na pitanje da li je tačno da su u prvih mesec dana sprovođenja ovog zakona višemilionske sume inkasirali notari, njih 94, pa posle 92, još su se smanjili, nisu se povećali, a to po cenama koje su nekoliko puta veće nego što su bile takse kada su to radili sudovi i opštine, i zašto je taj deo prihoda oduzet tim institucijama? Da li je ubrzan proces prodaje nekretnina, da li je ubrzan proces bilo kakvog ugovaranja, dobijanja bilo kakve isprave? Ne. Na sve to smo upozoravali pre dva meseca kada su bile izmene zakona. Onda nam je rečeno – ne, to je savršeno, ma to su najbolja iskustva iz Evrope, to je tradicija srpskog notarstva, ma to je fenomenalno, primiše nas u EU odmah, vratiće nam Kosovo zbog toga.
U međuvremenu imamo još jednu situaciju da komotno mogu da pomislim da je predaja te javne funkcije privatnim javnim beležnicima, koji navodno vrše javnu funkciju, urađena samo zato da bi neko sutra mogao da falsifikuje nečiju ličnu kartu i otvori fantomsku firmu.
Vlada u ostavci ne može da predloži zakon.

Dva zakona od kojih jedan raščišćava neke dileme, a drugi je potpuno novi zakon koji definiše jednu važnu oblast. Poslanici Nove stranke će glasati za oba zakona iz različitih razloga.
Prvo o ovom kraćem zakonu, o Zakonu o Fondu, gde se smanjuje broj članova Upravnog odbora i Nadzornog odbora Fonda, gde se obezbeđuje supremacija Vlade u tim upravnim odborima i mislim da je to dobro. To je praktično legalizacija onoga što je i sada postojalo. Teško da je bilo ko ozbiljno verovao da su predstavnici raznih drugih društvenih grupa bili stvarno predstavnici njihovi, više je to bila jedna farsa gde su predstavnici raznih vlasti postavljali svoje ljude koji su učestvovali zajedno u vođenju Fonda na jako loš način. Ovim se smanjuje broj članova ta dva tela i smanjuje se broj potencijalno odgovornih za loše vođenje Fonda, kao što je to bilo i do sada, i smanjuje se broj potencijalnih krivaca za kriminalno vođenje Fonda, što se dešavalo.
Mi, recimo, imamo najnovije podsećanje, to je da smo pre par meseci na genijalni zaključak nekoga iz Ministarstva ili iz Fonda doneli zaključak da je 300 miliona evra na godišnjem nivou višak u Fondu i da to treba da se prebaci u penzioni fond. Paralelno sa tim i dalje imamo decu koja umiru zato što ne mogu da budu lečena ako neko ne pošalje SMS poruku. To je nedopustivo. Dakle, za ovo glasamo „za“, da bi bilo jasnije ko je kriv.
Naravno da je ovaj drugi zakon neophodan, da uvodi sistem praćenja i vođenja te medicinske dokumentacije i to je apsolutno dobra stvar. Mislim da je jako loše što je, ako sam dobro čitao, primena zakona tek od 1. januara 2016. godine. Mislim da to mora da se uradi pre. Ovo je 21. vek, ovde ne treba otkrivati korisnost softvera i hardvera. Sve to već postoji, samo treba da se primeni. Ako je u pitanju novac, sigurno je da mogu da se nađu vrlo povoljni krediti za tu oblast, bilo od fondova, bilo od proizvođača tog softvera i hardvera, tako da mislim da taj rok treba skratiti, ali verovatno je taj rok procena mogućnosti i efikasnosti ove Vlade da uradi nešto afirmativno.
Mislim da treba ići dalje, da sa ovakvim sistemom zdravstvenog osiguranja nema leka, da mora da se pređe na nešto bolje, da se sa Bizmarkovog sistema pređe na Beveridžev. To znači da svi građani Srbije imaju primarnu zdravstvenu zaštitu besplatnu, bez obzira da li rade ili ne rade, da li su na birou, da li su penzioneri ili bilo šta, a da se afirmiše mesto i uloga privatnih fondova za onaj dalji nivo, sekundarni i tercijarni nivo, odnosno viši nivo zdravstvene zaštite. Takođe, da se integriše vojno zdravstvo u civilno zdravstvo, da se napravi jedinstveno zdravstvo, jedinstven fond, odnosno tad ne bi bilo fonda ako prelazimo na Beveridžev sistem, ali pod istom upravom jer imamo stotine hiljada metara kvadratnih prostora koji je pravljen za medicinske ustanove, koji sada stoji prazan u vojnom zdravstvu, a mi i dalje najveći deo novca u investicijama u civilnom zdravstvu dajemo za cigle, cement i provizije onih koji to rade, a zapostavljamo nabavku opreme, školovanje kadrova i sve ono što treba da podigne nivo zdravstvene zaštite.
Afirmacija privatnih osiguranja, to sam već rekao, i uvođenje vaučera, to znači da ljudi koji imaju zdravstvenu zaštitu mogu da biraju da li će se lečiti u privatnom zdravstvu ili u državnom zdravstvu, a da i jedni i drugi konkurišu kod države za pružanje tih usluga. Mi smo u zdravstvenom sistemu na početku 20. veka. Po svim sistemima organizacije, po odnosima, po troškovima, po neracionalnosti, mi smo na početku 20. veka. Srbija je pred Prvi svetski rat imala bolji zdravstveni sistem nego što ga ima sad. Tu govorim o sistemu, a ne o lekarima. Lekari koji su kažnjeni zato što su dobri, lekari kojima se smanjuju plate dva puta u zadnjih godinu dana zato što su dobri, primaju sada plate koje su manje nego plate čistačica u bilo kojoj ozbiljnoj državi Evrope. To je nedopustivo i to dovodi do mnogih problema i anomalija u našem zdravstvu, od toga da odlaze specijalisti do toga da se legalizuje niska korupcija, što nije dobro.