I na ovaj član smo podneli amandman koji glasi – briše se, sa namerom da i time pokažemo da ceo zakon, odnosno najveći deo ovog zakona nije dobar, s tim što moram da kažem da na član 12. i na član 13. nismo podneli nikakve amandmane, jer mislimo da je to jedino smisleno u ovom zakonu.
U članu 12, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, tzv. solidarni porez, koji je bio kazna za dobre lekare, profesore i druge…
(Predsedavajući: Gospodine Živkoviću, ovo je amandman na član 8.)
Naravno, pa valjda mogu da kažem nešto pored toga. Ima veze s tim.
Tim porezom su dobri lekari, profesori i drugi dobri i stručni ljudi u javnom sektoru bili kažnjeni. Ovim članom 12. se taj porez ukida i to je jako dobro i ja čestitam ministru na tako hrabroj odluci. Član 13. je samo formalni deo.
U članu 8. se na pola stranice, to je verovatno jedno 300, 400 slovnih znakova, pravi mehanizam kontrole kod javnih preduzeća primene ovog zakona. Mi smo rekli da se briše, zato što u celini treba da se briše, ali generalno ovo govori o poverenju koje Vlada Srbije, a posebno ministar finansija, imaju u javni sektor koji je, gle čuda, pod upravom istih onih koji dele vlast i na nivou države.
Toliki nivo nepoverenja je posledica opravdanog straha da su većina tih javnih preduzeća u poslednjih nekoliko godina, neka bude 10, bili praktično mesto mnogih zloupotreba, sa nekoliko časnih izuzetaka sigurno, ali da su javna preduzeća u najgorem smislu te reči u većini bile javne kuće u srpskoj privredi.

Ovde piše da će novčanom kaznom od 500 do dva miliona dinara će kazniti prekršajno pravno lice koje je korisnik javnih sredstava, izuzev Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i njihovih organa, ako i onda – ne izvrše.   
Zašto se ovde izuzima Republika Srbija, lokalne vlasti i njihovi organi? To je nejasno, tako da bi bilo dobro da nam ministar to objasni.
Pošto smo na kraju ove serije naših amandmana na ovaj zakon, drago mi je što smo se složili ministar i gospodin Pavićević i ja da ovo nije mera koja rešava problem, da treba doći do ozbiljnih mera. Potpuno se slažemo sa onim što je izneo ministar i što jeste naše viđenje i naš program za rešavanje tog problema, a to je da je neophodno smanjiti masu plata u javnom sektoru za bar 9%. Verovatno i više od toga i da je u izvršavanju te namere nedovoljno to da se smanjuju plate linearno, nego da treba ići ka tome da se smanji broj zaposlenih, pre svega iz kategorije dovedenih i kategorije onih koji ne znaju zašto su zaposleni, ne znaju šta rade kada odu na svoj posao.
Ovo je samo prva mera, mislim da u toj meri morate da budete jači, dublji, dosledniji i da tu tražite i uštedu za deo onoga što se tiče Penzionog fonda ili onog dela kontribucije iz budžeta prema Penzionom fondu, a Penzioni fond je tema drugog zakona koji sledi iza ovoga, mora da se rešava na neki dugoročniji, održivi način, kroz privatne fondove, kroz obavezno privatno penziono osiguranje, kroz dokapitalizaciju Penzionog fonda ili ne znam kako, ali sigurno ne na način da se ionako bedne penzije, koje su zaštićena ustavna kategorija, smanjuju.

I ovaj zakon ima isti cilj, a to je da se smanji rupa u budžetu. To je legitiman cilj, ali je metod za ostvarivanje tog cilja pogrešan, a u ovom slučaju čak i neustavan. Mi smo to stavili u svoj amandman. Bilo je već nekih tumačenja nekih pravnih eksperata, polueksperata i pravnih pacera da li je to utemeljeno ili nije.
Nadam se da će većina glasati protiv ovog predloga zakona i da će usvojiti naš amandman, a ako se to ne desi, ne samo mi, nego već nekoliko desetina hiljada i penzionera i drugih građana Srbije su spremni da podnesu zahtev za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom.
Mogu da vam kažem da je u obrazloženju, u kreiranju tog obrazloženja, učestvovali su ljudi koji su, da ne kažem baš šta, ali su u Ustavnom sudu, tako da, nemojte da očekujete da će Ustavni sud biti transmisija vlasti, nego očekujem da će da pokaže ono zbog čega postoji ustavno u pravnom sistemu države Srbije, a to je da koriguje nezakonito, neustavno ponašanje vlasti.
Generalno, da bude jasno građanima Srbije, svim penzionerima, koji imaju penziju veću od 25.000 dinara, kao da je tih 25.000 dinara neko veliko bogatstvo se smanjuju penzije u određenom iznosu i to više nego što se plate u javnom sektoru istog nominalnog iznosa smanjuju.
Znači, penzioneri su više kažnjeni od radnika u javnom sektoru, a penzije su po tumačenju kome smo mi bliski, stečeno pravo i ono ne može da se menja bilo kakvim zakonom.

Hvala.
Član 3. daje razradu kako se obračunava ovaj državni lapot nad penzionerima i to je član koji treba brisati iz više razloga. Dakle, ne samo što je protivustavan, nego je protiv svih civilizacijskih dostignuća 21. veka u Evropi.
Mislim da predstavnik vlasti koji ovde sedi, od koga inače treba zaštiti mikrofon pošto je vrlo ugrožen kada on govori, treba da se seti 90-tih godina, kada je participirao u vlasti sa malo dužom kosom i sa nekim JUL-om, u to vreme su penzioneri ostali bez penzija, naravno, kao što će i sada ostati, a onda je ta dosovska vlast u prvih nekoliko godina vraćala taj dug penzionerima i uspela da vrati taj dug, što će se naravno desiti i sada. Nažalost, i tada i sada će biti na teret poreskih obveznika, jer kako su glasali, tako će da žive.
Bilo kakva priča o neustavnosti privatizacije je, blago rečeno, jedna bespravna laž. Po tom istom zakonu o privatizaciji sa nekoliko manjih izmena do pre par meseci su vladali, odnosno bili učesnici u vlasti…

O amandmanu na član 3. upravo pričam, koeficijent 0,25…

Ovde je rečeno od predlagača da su ovo razlozi što nema penzija, pa ja sada da dokažem da to nije tačno. To je nešto što nisam ja uveo u ovu diskusiju nego neko pre mene.

Vi ste mi oduzeli par sekundi. Dozvolite mi da završim rečenicu samo.
Da je mislio da je to protivustavno trebalo je da pokrene inicijativu ili da tuži. Hvala.

Član 5. je još jedan dokaz nesigurnosti predlagača, kome nije dovoljno da napiše ovakav besmislen član 4. gde se isplate penzija smatraju konačnim, nego to pojačava u članu 5. tako što kaže opet – isplate penzija na način utvrđen u čl. 2. i 3, odnosno kao što se kaže i u članu 4. – primenjuju se i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Genijalno. To je stvarno jedan jasan dokaz koliko je nesigurnosti kod onoga ko je morao da napiše ovo obrazloženje i ovaj zakon, a zna da će pasti pred Ustavnim sudom, pa je onda pokušavao iz ovih par članova da obodri sebe. Eto, možda će se neko uplašiti ovakvog rešenja. Ustavni sud ima svoju jasnu nadležnost i mislim da tamo još uvek ima ljudi koji mogu da odgovore onome što je uloga koju taj visoki pravosudni organ ima. 
Na kraju ove rasprave još jednom da ponovim, naravno da je velika poteškoća za budžet Srbije da se preko 250 milijardi dinara upućuje iz budžeta za penzioni fond i za isplatu penzija, ali taj problem se ne rešava na način koji je ovde predložen. Niko, pa ni ovoj odlazećoj Vladi u ostavci nije dao pravo da izvrši državni lapot nad penzionerima. Čudi me da nismo čuli reakcije iz tog dela poslanika.
Konačno, naravno da gospodin Pavićević i ja nećemo ostati na glasanju kod ovih amandmana, jer naprosto to je racionalnom čoveku potpuno jasno šta će se desiti, a i zbog nekih koji svojim prisustvom u ovom časnom domu vređaju član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Srbija danas ponovo ima priliku da gleda najnoviju epizodu serije koja se zove - bajka Aleksandra Vučića i to je ono…

…posledica izbornih rezultata koji su potpuno legalni i legitimni. Naravno, bajke generalno su poznate po tome što ne sadrže puno činjenica, odnosno mahom su izmišljene i mahom činjenice u njima ne mogu da se zovu činjenicama. Da li su to bajke nekih ozbiljnih pisaca bajki ili nekih neozbiljnih, to nije bitno.
Šta kontra bajke? To su činjenice. Činjenice su da imamo rebalans koji će definisati najveći budžetski deficit u modernoj srpskoj istoriji, a to je 225 milijardi dinara ili ti 300 po Fiskalnom savetu. To nije nikakvo smanjenje, za razliku od nekih prethodnih godina koje jesu bile rasipničke, tu se potpuno slažem. Ali, ako pogledamo grafikon deficita 2003. godine, kada je to bilo 750 miliona evra, 2012. godine kada je to bila milijarda i 50 miliona i ovu godinu kada je to milijarda i 88 miliona, odnosno 880 miliona evra, onda je jasno da je deficit najveći.
Manji su prihodi iz skoro svih izvora, posebno oni od kojih se najviše očekivalo, a to je od PDV, povećano PDV one niže stope. Prihod je tu dramatično smanjen. Potpuno je netačno da postoji povećanje prihoda od akciza na duvan. Naprotiv, tu je veliko smanjenje i postoji malo povećanje akciza za naftne derivate tj. uvođenje onog markera i to je potpuno dobra stvar.
Ono što se predviđa kao rešenje to je da se smanje plate i penzije, penzije koje su stečeno pravo i neću da ponovo pričam o tome. To su već neki pre mene rekli i biće sigurno puno tužbi, ali objašnjenje koje je dao ministar finansija je katastrofalno, da penzionerima sa istim nivoom penzija kao plate treba uzeti više zato što ovi što rade, što nisu penzioneri, kupuju odela za posao. To je besmisleno stvarno, osim ako to nije upućeno policajcima koji nisu dobili nove uniforme zadnjih 12 ili 13 godina.
Penzije ne mogu da se smanje ni na koji način. To je protivustavno. Plate su inače u javnom sektoru 2003. godine bile 910 miliona evra, 2012. godine – skoro dve milijarde evra, a ove godine su dve milijarde i 250 miliona evra, tako da je to dramatično povećanje.
Ova igra oko toga da li je povećano zaposlenost ili nije je čista prevara. Naravno da je smanjen broj nezaposlenih. Po Narodnoj banci Srbije, tu su podaci od juna meseca, koje ja imam, su 769 hiljada ljudi, ali broj zaposlenih se nije povećao. To znači da tu nema nikakvog zapošljavanja nego da je to igra sa statistikom.
Prema tome, to su posledice rada ove Vlade i tu nema šta da se priča. Tajkuni koji su počeli da vraćaju svoje poreske dugove, što nisu blokirani? Kako mogu da rade ako su dužni po par stotina miliona? Blokira se svaka radnja, potpuno opravdano, kada je dužna. Kako da to ne važi za velike tajkune?
Priča se o metafori sa Titanikom i mislim da je to jako loša metafora. Tačno je da ni ova Vlada ni neke ranije nisu preuzele nov brod u polaznoj luci. Ali, Titanik, ako je to Srbija, je potonuo i bojim se da je tu metafora tačna i da će Srbija da potone sa ovom Vladom.
Konačno, priča o hrabrosti, o tome da neko ne preza od teških rešenja. Onaj ko je hrabar ne beži od dijaloga, ne beži od debata pred javnošću, ne zatvara TV stanice i ne ukida nikakve TV emisije. Ti koji su hrabri, a pričaju sami o sebi da su hrabri, teško da to stvarno jesu. Za takve ljude postoji izraz da se oni hvalisaju i da su hvalisavci, a moje Nišlije za takve kažu da se puvaju. Hvala.

Ovo je vreme „čelendža“, tako da to može da bude interesantno.
Prvo da kažem oko stvari, odnosno konstatacije premijera da sam govorio netačne podatke pre ovoga što je vezano eventualno za njegovog brata. Sve su to podaci Narodne banke, Zavoda za statistiku i ti podaci su tačni. Nisam rekao da se rebalansima smanjuju deficiti, rekao sam da je ovo najveći deficit u istoriji, i to je tačno. Vi ste počeli da čitate kako su rasli deficiti, ni jedan nije bio 225 milijardi.
Konačno, oko toga da li je vaš brat vlasnik te firme ili ne, o tome su pisali razni mediji. U jednom delu tih medija ste vi i dan danas čovek od najvećeg poverenja, neko kome se treba diviti. Nemam ništa protiv pisanja bilo kog medija, svako pravi svoju sudbinu i to nije pitanje. Proverio sam po imenu firme, koja se valjda čita „asomakum“, proverio sam u APR-u ko je vlasnik firme. Tamo piše da je vlasnik firme Andrej Vučić, adresa je Studentska 15, to možete da proverite odmah, a negde sam imao i PIB broj i piše u Narodnoj banci da je firma blokirana za 22 milijarde.
Ako postoji neki drugi Andrej Vučić, onda ja mogu da se izvinim. Ali, pošto tamo piše i matični broj, to može da se proveri. Ja se nisam time bavio. Samo vam kažem šta sam našao na sajtu. Možete da se smejete koliko hoćete. Meni ništa nije smešno. Prema tome, imate na APR-u, Narodnoj banci, matični broj vlasnika, PIB, matični broj firme – proverite.

U načelnoj raspravi smo objasnili zašto smo podneli ove amandmane. U jednoj rečenici, razlog je zbog toga što izmene Zakona o privatizaciji, ni ove izmene zakona neće doneti nikakav napredak u procesu privatizacije, što je očigledno za ova dva meseca, koliko traje usvojeni zakon.
U naše ime, u ime gospodina Pavićevića i u svoje, tražim izvinjenje od ministra Sertića zato što je u diskusiji, u načelnoj raspravi, rekao da ne može da raspravlja o našim amandmanima, jer su oni pravno neispravni. To je na 35 strani stenograma. To je jedna velika uvreda, jer je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici koja je održana jutros utvrdio da su svi naši amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom države. Prema tome, pošto Sertić nije tu, očekujem da iz solidarnih razloga njenog kolega, ministar Vujović, se izvini nama dvojici, jer mi nikada nismo podneli ni jedan amandman koji je van pravnog sistema i van Ustava.
Što se tiče konkretnog amandmana na član 1, bilo bi dobro da objasnite kako to da se u tekstu tog člana ne navode izmene koje se navode u pregledu odredaba koje se menjaju, odnosno dopunjuju. Naime, poslednji stav, gde piše – visinu provizije iz stava 2. tačka 2) ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, pa se to briše i piše – privrede. Taj deo teksta, tu izmenu, nemate u amandmanu. To znači, ako bude usvojen ovaj Predlog zakona, ostaće u zakonu poslednji stav koji pominje ministra ekonomije i regionalnog razvoja, što ne postoji u sadašnjoj podeli vlasti, odnosno u Zakonu o Vladi i ministarstvima.
Pozivam vas da date odgovor na ovo pitanje, kao i izvinjenje. Mogu da sačekam Sertića, ali bi bilo fer da to dobijemo od prisutnog ministra.

Buka u sali teško da može da bude posledica opozicije zato što opozicije ima malo, što je definitivno, to se slažem, i premalo za Srbiju, što je jako loše, ali to nije tema.
Tema je da je stvarno fascinantno da neki poslanici sa verovatno nemerljivim iskustvom poslanika, zato što ga nemaju, pa je nemerljivo, znaju bolje predloge zakona od ministara koji su ovlašćeni od strane Vlade da ih brane. To ne postoji ni u jednom parlamentu na svetu, da kada je prisutan ministar koji predlaže neki zakon, da onda skaču neki poslanici i brane zakon bolje, nego što bi to mogao da odbrani sam ministar. To je potpuno besmisleno.
Ovde je izrečeno nekoliko uvreda, da je nesuvislo. Znači, svaki poslanik u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije može da predloži amandman. Nije pitanje da li je amandman suvisao ili ne. On jeste u ustavno-pravnom sistemu Srbije, i to mora da se poštuje. Da li će on biti usvojen, da li će većina shvatiti poruku iz tog amandmana, to je druga stvar i zbog toga se snose posledice, ali to tolerisanje da neko sa nemerljivim iskustvom određuje u bilo čemu, osim u naprednjaštvu, radikalizmu ili radikalštini, to je potpuno besmisleno.
Prema tome, javljam se zato što sam pomenut i dobio sam priliku da još jednom zamolim ministra za obrazloženje, za ono što sam pitao vezano za ovaj amandman, kao i da dobijem izvinjenje.

Hvala lepo.
Još jedan amandman koji je fenomenalno važan, suština amandmana je u tome da se iz Agencije poslovi koji se tiču određivanja metoda privatizacije u subjektu privatizacije, da se ta odluka oduzima Agenciji i da se daje Ministarstvu. To je suština člana 9, da se podiže nivo odlučivanja oko, kao što je u članu 8. bilo oko početka procesa privatizacije, tako u članu 9. oko modela i metoda. Pitanje je zašto, zašto je to bolje?
Agencija za privatizaciju je, naravno, telo Vlade, ali sa jedne strane to je jedno stručno telo Vlade, koje bi sa jednog stručnog ekonomskog i privrednog aspekta trebalo da ocenjuje i o inicijaciji i o modelu i o metodi i o praćenju i o kontroli i o svemu onome. Ovde se to diže na nivo ministarstva, odnosno ministra, koji može, kao što vidimo pre svega u aktuelnoj Vladi, da bude ne samo za taj resor, nego i za mnoge druge resore potpuni laik. Čovek koji nema nikakve veze sa tim, koji može da ima političku moć i mandat svog političkog lidera, što je isto uobičajena praksa da ministri ne moraju da budu stručnjaci za oblast koju vode, ali je zato važno da postoje državna tela koja su u ekspertskom nivou u odnosu na temu kojom se bave. Zato smo predložili da se član 9. ne briše, jer se time samo iz jednog stručnog aspekta odlučivanje o važnim stvarima za privatizaciju podiže na par ekselans politički nivo. To je pogubno, to je loše i to je dovelo i po starom zakonu, jer su se prethodne vlasti tako ponašale iako to nije bilo zakonito. Zbog toga je došlo i do problema u privatizaciji i do kriminalnih privatizacija i do toga da privatizacija stane, upravo zato što su se time bavili političari a ne agencija kao stručno telo.
Što se tiče vremena, kada sam ja vodio Vladu Srbije, to je bilo zlatno doba, Periklovo doba privatizacije u Srbiji. Prema tome, svaka primedba na tu temu je potpuno besmislena, makar dolazila i od nekoga ko je nemerljivo obavešten. Hvala.

Hvala lepo.
Još jedan dokaz da je ovo čista kozmetika i da je ovo pravljenje galame bez nekog velikog osnova i usaglašavanje sa jednim lošim zakonom, a samim tim je i ovo usaglašavanje loše. Dokaz tome se tiče izmene člana 10. U članu 10. tačka 3. kaže – daje priliv sredstava po osnovu izvršene prodaje, u skladu sa ugovorom o prodaji. Ovde, u Predlogu je to član 4, koji istovetno glasi – daje priliv sredstava po osnovu izvršene prodaje, u skladu sa ugovorom o prodaji. Znači, menjamo tačku 3. za tačku 4.
Drugi stav glasi, u drugom delu rečenice, poslednji stav postojećeg člana 10. – obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Sada dobijamo revolucionarno rešenje, da to postaje tačka 7. umesto stav 2. i glasi – obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Da podsetim, menja se tekst koji glasi – obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom, a dodaje se novi tekst koji glasi – obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Obrazloženje za odbijanje ovog amandmana kaže da se ne prihvata amandman jer ne postoje dovoljno obrazloženi razlozi, itd. Hajde da mi neko od ovde prisutnih objasni, ako može ministar, mogu saradnici da mu šapnu ili poslanici vladajuće koalicije, šta to znači i koja je to pravna formulacija? Kako se to definiše da su neki razlozi dovoljno obrazloženi ili nisu dovoljno obrazloženi? Gde je ta granica – 2%, 3%, 10%, 20%, do pola?
To je potpuno besmisleno. U seriji obrazloženja o svrsishodnosti i celishodnosti, sada smo dobili da nekome nije dovoljno obrazloženo. Pitanje je ko može da shvati dovoljno? Hvala.