Vrlo je jasno po čemu se prethodnik prepoznao pa se javio za repliku, mada su bila dva izraza. Jedan je bio zeka, drugi je bio seljak, ali svejedno.
Ono što je važno, to je, da ponovim ono što naravno veći deo Srbije zna, vreme u kojem sam imao čast da budem funkcioner u srpskoj Vladi, predsednik Vlade, a to je, nažalost, nesrećnim slučajem, od marta 2003. do marta 2004. godine.
U to vreme po svim parametrima je Srbija bila u mnogo boljem stanju nego sada. Javni dug je bio jedva blizu devet milijardi evra, a danas je preko 22 milijarde. Evro je bio 62 dinara, a danas je 120 dinara. Sto hiljada ljudi je bilo više ljudi zaposleno nego danas. Strane investicije su bile milijardu i po evra, a za ovu godinu teško da će doći do 150 miliona. U to vreme Srbija je bila 71. po konkurentnosti u svetu, a danas je 101. U to vreme Srbija je vraćena u Savet Evrope i u mnoge druge međunarodne institucije, što se, naravno, neće desiti ništa slično tome ni ove godine, ni proteklih godina.
Nemam nikakve veze, kao što građani Srbije znaju, sa vladama koje su vladale ovom državom do 5. oktobra, a to su radikalsko-SPS vlade, koje su uništile ne samo privredu Srbije, nego i nekoliko desetina hiljada života građana Srbije, niti sam odgovoran za bilo šta što se desilo posle marta 2004. godine, kada su razne kombinacije raznih kameleona vladale Srbijom i to nema nikakve veze sa mnom. Hvala.

Replika je uvaženoj koleginici Dijani Vukomanović. Sa kolegom koji je posle toga govorio stvarno mislim da imam i jezičku barijeru i kulturološku i svaku drugu. Naravno, ništa od toga nije tačno, ali samo jednu stvar oko toga, a to je oko mogu nesluženja vojnog roka. Ja vas molim da to pitate ministra odbrane. To ima u arhivima Vojske. Ne bih nikom preporučio da na takav način dođe do toga da ne služi vojni rok, ali to je potpuno druga tema i to je stvar koja se desila pre 31 godinu i svako normalan zna zašto se to desilo i kako se desilo. Ponavljam, nikom ne želim da na taj način bude oslobođen služenja vojnog roka.
Što se tiče gospođe Vukomanović, ja ne znam na kom brdu ili na kojoj planini je ona provela devedesete godine.

Kao planinar ili kao ljubitelj prirode, otkud znam kako. Ali, da je neko živeo u civilizaciji, makar to bila i Srbija u devedesetim godinama, bilo mu je jasno da je to programski cilj partije koju je tada vodio Slobodan Milošević.
To ne morate da preuzmete kao svoje nasleđe. Više puta ste se ogradili od tog perioda. Poštujem to vaše ograđivanje i mislim da je to dobro i za vas i za političku scenu Srbije i za budućnost Srbije, ali nemojte da branite masovnog ubicu, koji je, što će se, ja se nadam, dokazati, jedan ozbiljan sudski postupak, odgovoran i za ubistvo dr Zorana Đinđića, on ili njegov klan.

Prema tome, pustite vi kako će se istorija baviti mojom malenkošću, to je potpuno nebitno. Mislim da su mnogo važnije stvari u pitanju.

Već je rečeno sa strane Nove stranke da je ovo jedan odličan zakon, imate sve komplimente, koji je pripremljen na način kako treba da budu pripremani i drugi zakoni, koji je obrazložen na odgovarajući način, koji ima svoje ustavno-pravno utemeljenje i u domaćem pravu i u međunarodnim propisima koji to definišu. Obrazloženje je bilo odlično. Odgovori na amandmane su jako dobri, s tim što neki amandmani realno mogu da poprave ovaj zakon i amandman na član 16, kao što je predloženo od strane kolege, je upravo primer za to.
Vaše obrazloženje da to nije u skladu sa Međunarodnom konvencijom o dopingu je nedovoljno dobro. Ona nas ne sprečava da pojačamo kazne, gledajući naše društvo, naša iskustva, ono kako gledamo sami sebe i kako nas neki drugi gledaju. Mislim da je i sad to dobra prilika da pojačamo kaznene mere na način da ova formulacija koja relativizuje kazne bude izbačena. Siguran sam da nećete imati nikakav problem sa međunarodnim organizacijama koji se bave ovim poslom, čak mislim da će to možda biti presedan koji će njima da bude putokaz kako da oštrije rešavaju te situacije.
Mislim da je ovo dobra prilika i za vas i za celu Vladu, bez obzira što govorim iz pozicije opozicije, da učini nešto što će biti dobar zakon poboljšan na adekvatan način kao primer svetu kako nešto treba da se radi. Mislim da bi bilo dobro da učinite napor i da ovako jedan dobar posao završite na najbolji način, tako što ćete prihvatiti i ovaj amandman.
Neću da govorim o onome što je bilo sinoć, ali to sigurno nije krivica ministra Udovičića, niti mislim da on treba da se izražava na bilo koji način oko tog incidenta ili kako ćemo već to da zovemo. Postoje drugi koji treba da kažu nešto o tome. Hvala.

Hvala lepo.
Mi smo podržali ovaj Predlog zakona, mislimo da je dovoljno jasan i da može da bude koristan u ovoj situaciji, a i u budućnosti nemamo dileme oko toga kako će se Srbija postaviti ako se desi neka nova Španija ili ako dođe do nečega sličnoga. Nemamo nikakvu brigu za građane Srbije koji su pripadnici Legije stranaca i nekih drugih sličnih organizacija i trupa i mislim da je to potpuno besmislena dilema šta sa njima. Dakle, zakon je dobar, naravno kao i svaki drugi zakon on će da prođe proveru vremena, ja se nadam da će to biti sasvim u redu.
Mislimo da je kaznena politika u Srbiji inače blaga i zato predlažemo i ovde da se kazne povećaju za ova tri slučaja kada je pojedinac član, kada on učestvuje u nekom sukobu van Srbije, kada je to grupa ili kada je organizator u pitanju, da se za pojedinca sa šest meseci minimalna kazna podigne na dve godine, za učesnika grupe da je minimalna kazna ne jedna nego tri godine, a da onaj ko organizuje tu grupu da je minimalna kazna pet, a ne dve godine. Mislim da bi takva kazna politika, takve predložene kazne za ova krivična dela, bila efikasna i da bi odvraćanje bilo podignuto na mnogo viši nivo.
Mislim da je jako loš običaj da predlagač zakona odbije amandmane bez obrazloženja. Ako ćemo sada čuti to obrazloženje, mislim da nije bilo nikakvog razloga da ne bude napisano u ovom aktu kojim je odbijeno. Voleo bih da čujem šta je to problem u ovim amandmanima.
Bez obzira na prihvatanje ili ne prihvatanje amandmana, mi ćemo glasati za ovaj zakon, ali smatramo da bi on bio efikasniji kada bi bili prihvaćeni naši amandmani, odnosno naš amandman. Hvala.

Hvala.
Mislim da je obrazloženje za odbijanje našeg amandmana neobično. Poređenje sa drugim krivičnim delima u Krivičnom zakonu je potpuno besmisleno. Naravno da se krivična dela razlikuju i naravno da to što bi ova predložena kazna bila jedinstvena i treba da bude jedinstvena, jer je ovo jedinstveno krivično delo koje nanosi veliku štetu kako onom ko učestvuje i ko treba da bude kažnjen, jer je njegov povratak opasnost po sve građane Srbije, posebno za one u njegovom okruženju, a konačno, to je jedna mrlja na obrazu Srbije koja može da se stvori takvim ponašanjem.
Zato je potrebno da kazne za ovo krivično delo budu tako velike. Čuo sam na nekim medijima, da neki poslanici koji imaju tu priliku da budu i voditelji nekih emisija, su se hvalili da su lično predlagali još teže kazne, ovde pričaju nešto drugo, ali to je neka druga tema i to se ne tiče ovih članova izmena.
Generalno, mislim da je potpuno pogrešna priča i o tome da ako se neko kazni sa 10 godina, da je to mlad čovek kojeg ćemo da izgubimo i koji neće moći da se vrati u normalno ponašanje ili da bude dobar deo društva. Mi ne tražimo da kazna bude 10 godina, nego da se samo minimum kazne sa šest podigne na dve, sa jedne na tri i sa dve na pet.
Prema tome, ima dovoljno šansi da, ako neko učini ovo krivično delo, pa bude osuđen i bude osuđen ne na minimalnu, ne ni na maksimalnu kaznu, nego, da kažemo, bliže minimalnoj, da se tako izrazim, da ima dovoljno vremena da shvati svoju grešku, da promeni svoj stav i da kroz pet-šest godina postane normalan član našeg društva.
Ovde se odbija amandman samo iz jednog razloga, a to je zato što ga predlažu poslanici opozicije. Inače, nema nikakvog drugog razloga. Naravno, da je to pravo većine. Naravno da svaka većina u bilo kom parlamentu može da koristi to pravo, ali se većine dele na pristojne i nepristojne, na mudre i manje mudre, i one koje su pristojne i mudre ima dobar odnos sa opozicijom, slušaju šta se predlaže, imaju javni interes iznad svega i u odnosu na javni interes određuju to da li će da prihvate nešto ili neće.
Ovde imamo primer sa nekoliko izuzetaka oko tehničkih amandmana gde je apsolutno sve što dolazi sa ove strane, odnosno iz manjine koja je očigledna manjina, pošto nas ima premalo da bismo mogli da pokrenemo neke postupke u ovom parlamentu, a kamoli da nešto više uradimo, ali to ne znači da ta manjina nema podršku građana Srbije koja je iskazana na prošlim izborima. Ona jeste manja nego što je ova druga strana dobila, ali to ne znači da se to neće promeniti.
Još jednom apelujem, pošto imam taj utisak da jedan dobar deo poslanika razmišlja na sličan način na koji smo gospodin Pavićević i ja razmišljali kada smo pisali ovaj amandman, da se ipak još jednom razmisli da se prihvati amandman upravo iz razloga zbog koga je odbijen, a to je da kaznena politika po ovom krivičnom delu mora dramatično da se razlikuje od bilo kog drugog krivičnog dela. Nije to najteže krivično delo, ali je po specifičnosti i po šteti koju nanosi pojedincu i građanima i društvu i državi takvo da ga treba staviti u jednu posebnu poziciju, a to može da se uradi upravo time što će zaprećene kazne biti onakve kao što smo gospodin Pavićević i ja to predložili u našem amandmanu. Hvala vam.

Hvala. Nesumnjivo da su ove izmene zakona bile neophodne i dobro je da se uvode ova krivična dela. Mislim da je to jedna dobra vest iz ovog parlamenta, retka dobra vest u poslednjih nekoliko godina.

Mislio sam se zašto tako dobar Predlog zakona nije ponuđen svim poslanicima i da se tu iskoristi prilika da se pokaže jedan jedinstven jasan stav, ali mi je diskusija koja je danas usledila pojasnila zašto se to nije desilo. Verovatno je bolje da je tako, jer da mi je ponuđeno ja bih to potpisao i moj kolega Vlado Pavićević, ali bi me bilo sramota sada sa kim sam sve to potpisao.

 

Govorim o svom stavu, molim vas da prestanete da provocirate. Ako imate želju da postanete učitelj, upišete odgovarajući fakultet, a mene pustite da govorim svoje stavove.
Povod za ovo su naravno ratovi u Ukrajini, Siriji i delu sveta i učešće nekih ljudi koji se predstavljaju patriotama, ideološkim istomišljenicima, avanturistima i ne znam čemu, koji tamo učestvuju i Srbija je morala da napravi svoj otklon od takvih ljudi i to je dobro urađeno ovim predlogom zakona.
Poslanici Nove stranke će podržati zakon, tu nema nikakve sumnje, ali to nije dovoljno. Dovoljno je da celo društvo, a pre svega vlast u Srbiji da veći doprinos stvaranju atmosfere koja bi sprečila te mlade ljude, da, da li zbog para, da li zbog zablude, da li zbog ideologije, pod navodnicima, odlaze i tamo rizikuju svoj život i obraz ove države. To se sada ne dešava. Mi imamo jednog ministra sada u Vladi, to je ministar pravde, koji je pre godinu dana rekao da mu je najlepši događaj u životu bio to što je u Ševeningenu podeli čokoladu sa jednim okrivljenim za ratne zločine. Imamo situaciju da državni tabloidi, službeni glasnici, pod navodnicima, veličaju učešće nekakvih novinara, pod navodnicima, TV lica, bajkera, četnika i ne znam čega sve i da se o njima prave prave serije, reportaže o tome kako su oni veliki Sloveni, veliki borci za pravdu i ne znam čega sve.
Imali smo ovde i pitanja koja se tiču toga šta ako se desi nova Španija, šta ako negde neki fašizam nasedne na svoj narod. Ako se desi nova Španija, onda bi Srbija trebalo kao država da podrži borbu tog naroda, a ne da se posle bavimo decenijama ljudima koji su iz najboljih namera verovatno otišli tamo, ali nisu radili ništa i, naprotiv, stvorili su ovde utisak da je ta ideologija koja je bila protiv fašizma bila nešto mnogo bolje od tog istog. To mislim na komuniste. Prema tome, ako se desi Španija, Srbija kao država treba da bude protiv toga.
Šta ako je neko u Legiji stranaca? Velika briga nekih poslanika za građane Srbije koji su u Legiji stranaca, pa šta sa njima? Koje dobro je Srbija dobila od bilo koga iz Legije stranaca, bilo da je naš državljanin, bilo da nije? Ne razumem to razmišljanje o tome, o pravnoj zaštiti građana Srbije koji su slučajno u Legiji stranaca. Besmisleno. Bilo je tu i svakakvog pozivanja na devedesete. U devedesetima se ovaj narod i svojom voljom i protiv svoje volje naratovao. Mislim da je to bilo dosta za jedno pet-šest generacija unapred i zato je dobro da imamo ovakav Predlog zakona i da taj Predlog zakona ne budu samo izmene u Krivičnom zakonu, nego da to prati veliku društvenu akciju gde zaključak treba da bude da ne postoji nijedan razlog da bilo ko iz Srbije ode bilo gde da ratuje u bilo čije ime.
Konačno, pomenut je Mauzer i jedna stranka koju teško za te godine, devedesete, neko može u ovoj Skupštini da brani bolje od mene. Taj Mauzer nije imao nikakve veze sa tom strankom, Otpor nema veze sa ratnim dejstvima.
Konačno, dali smo dva amandmana, odnosno jedan amandman koji obuhvata sve tri tačke i koji predviđa povećavanje kazne. Mislim da je to pravi odgovor. Inače je kaznena politika u Srbiji mlaka, mora da se poveća na mnogim mestima i možda je dobro da se počne odavde.

Amandmanom tražimo da se promeni ovo produženje roko i da ne bude još dve godine, odnosno pet, nego da se produži za tri meseca. Ako postoji u ovoj državi vlast i ako postoje ozbiljni činovnici, njihovi šefovi i ozbiljni ministri i ako nam Vlada radi neki posao ozbiljno, a ne samo da emituje neznanje, licemerje i bahatost, tri meseca je sasvim dovoljno za ove protekle tri godine da se taj posao završi.
Ne postoji nikakvo objašnjenje za to zašto za tri godine nije mogao da se završi posao bez obzira ko je bio u kojoj lokalnoj samoupravi. Nema nevinih.
Voleo bih da čujem odgovor od ministarke – koji su to razlozi? Mislim da treba da prođe vreme da ministri koji dolaze ovde da brane zakone da se brane ćutanjem i da na sva pitanja koja dobiju ćute. Koji je smisao parlamenta onda? Šta je to u Nemanjinoj tako pametno, bahato, superiorno pa da nema potrebe da objašnjava ništa ovde? Polovina poslanika prisutnih je u svojim izlaganjima rekla da misli da je bahato i bezobrazno da za tri godine nije mogao da se završi posao. To govore poslanici svih stranaka, svi koji smeju to da kažu. I mi od Vlade dobijemo ćutanje na to.
Obrazloženje, ovo je stvarno smešno. Smešno je za predsednika Vlade da potpiše ovako nešto – svrsishodnost i celishodnost se koristi u političkom rečniku kada hoćete nekoga da prevarite, a obrazloženje za ovaj član je i protivustavan.
Ako niste čitali, amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje svrsishodnije s obzirom da je autonomnoj pokrajini i jedinicama, pokrajini – jednina. Na koji Ustav su se zakleli oni poslanici malopre? U tom Ustavu piše da Srbija ima pokrajine. Ili ih ima ili ih nema. Ne može da ih ima kada se talambasa o velikom srpstvu, ali ih nema kada se piše jedan ozbiljan zakon. Ovo je protivustavno.

Koristim. Došli su neki ozbiljni ljudi iz nekih ozbiljnih zemalja, sedeli gore na ovom balkonu 15 minuta i pobegli odavde. Na sreću, ne znaju srpski, inače bi otišli odmah. Ova rasprava, to je čist bezobrazluk, bahatost, neznanje, licemerje od polovine činovnika do 90% ministara u aktuelnoj i bivšoj Vladi.           
Šta je problem da se upiše svojina kada vi znate šta je vaše, kada pretpostavljate šta je vaše? Šta je problem da se to upiše? Tri godine. Zamislite svako kod svoje kuće da pogleda i da ne zna šta je njegovo i da ga baš briga, ili u svom dvorištu. Nego, ajde, videćemo sutra. Verovatno da postoji veliki broj zloupotreba koje izviru iz tog nerešenog stanja i verovatno da je to razlog. Nije administracija od činovnika do predsednika Vlade samo bahata, licemerna i da nema pojma, nego je i korumpirana. Sigurno da se u tome ne zna da li je nešto državno, pokrajinsko ili lokalno i da postoje veliki uslovi za razne manipulacije.
Ako ova Skupština želi da radi ozbiljan posao, ako ne želi da usvoji još jedan sramotan zakon, onda treba da se usvoji amandman od tri meseca, sasvim dovoljno do Nove godine, i da se pokaže ta moć organizacije, ta želja za reformama, ta želja za promenama, efikasnost, da se angažuju svi resursi, a ako treba i ovi strani savetnici. Pa ajde Guzenbauer neka dođe da to reši. Ako ne može on, onda Fratini. Ako ne može Fratini, daj da nađemo nekog petog, da nas neko nauči kako treba da se brinemo o svojoj imovini.
Kada čovek, fizičko lice, građanin ne zna da se brine o svojoj imovini, onda se on proglasi poslovno nesposobnim. To znači da nije normalan. Bojim se da ovakvim ponašanjem mi svi odavde građanima Srbije šaljemo jako lošu poruku, da je ovo mesto gde se potežu poslovnici, replike oko stvari ko je dokle bio, koliki je čiji bio staž i ne znam šta, a da se ne ulazi u suštinu stvari zbog kojih i postoji ovaj dom. Zato je, naravno, parlament u najnižem rejtingu u odnosu na sve državne institucije. Ovo je jedna arena gde nam se baci koska iz Nemanjine i onda mi ovde ličimo na ljude koji se oko te koske bore. To mora da bude prekinuto. Ovom parlamentu mora da se vrati čast i počast i mesto u ustavno-pravnom poretku Srbije. Na ovakav način kako danas radimo sigurno neće.
Ja vas pozivam, prvo da mi date neki odgovor, ako smete, možete i znate, a drugo da usvojite ovaj amandman.

Nije problem u tih dva minuta, veći je problem u tri godine gde niko ništa ne radi.
Odgovor koji smo sada dobili od ministarke je katastrofalan. Ja ću sada da vas podučim i da vam otkrijem jednu tajnu, kako država može da utiče da građani, lokalne samouprave, javna preduzeća i Pokrajina Vojvodina primenjuju ono što piše u zakonu: poštovanjem zakona. Znači, vladavinom prava. Ja znam da je to malo neobičan institut u Srbiji, ali, recimo, hajde da pokušamo malo sa vladavinom prava, pa onda da se rokovi ne pomeraju zato što neko to koči. Baš me briga iz koje je stranke. Treba da bude otpušten odmah. U državnoj upravi imate duplo više ljudi, možete da otpuštate ceo dan, tri meseca i nećete dovoljno da ih otpustite. Krajem 2003. godine bilo ih je u administraciji 27 hiljada, danas ih ima 72 hiljade. U gradu Nišu ih je u oktobru 2000. godine bilo 809, danas ih ima 2.840. Kao da rastu, kao da je neki rasadnik.
Prema tome, primena zakona. Primenom zakona i prihvatanjem našeg amandmana se dolazi do toga da ako se ne završi do nove godine upis imovine, imovina postaje državna. Nije to trajno, može država sutra da prenese ponovo to nekoj lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ako treba, ali…

Naravno da je ovaj amandman u skladu s zakonom i Ustavom i naravno da je smislen i naravno da nudi rešenje za ovaj problem. Zbog javnosti, ovaj prvi amandman se odnosio na imovinu odnosno na javašluk oko upisa imovine lokalnih samouprava i Pokrajine Vojvodine, a ovaj se odnosi na javna preduzeća.
Čuli smo svašta. U ovoj raspravi smo čak čuli da kad se ne sprovede zakon, da ne nastaje šteta. Onda je pitanje – a zašto se donosi zakon ako njegovo nedonošenje ne prouzrokuje štetu? Bilo je i pitanje kako kazniti nekoga ko nije uradio svoj posao za ove tri godine? Onda se i ministarka pitala kako to da Vlada kazni one koji su bili neažurni? Ja ću da vam kažem kako.
Imate ovde javna preduzeća, a to se odnosi i na javna preduzeća čiji je osnivač država Srbija, ako neko sluša ovo. Ta javna preduzeća čiji je osnivač država Srbija, imaju svoje direktore. To znači da Vlada Srbije može da ih smeni ako nisu radili svoj posao, a njihov posao je za protekle tri godine bio da upišu svoju imovinu. Nisam čuo da je smenjen nijedan, ili bar da je smenjen iz ovog razloga.
Da li je upisana imovina „Srbijavoda“ potpuno ili nije? Da se kladimo da nije. Njega treba smeniti inače i zbog Obrenovca, ali, neka bude razlog i to što nije uradio svoj posao oko imovine. Da li je upisana imovina EPS-a? Koliko čujem, taj direktor je ponovo dobio mandat. Dve i po godine je bio vršilac dužnosti a sada je postao formalno direktor, verovatno zato što je uradio nešto veliko za EPS, ali imovina sigurno nije upisana.

Prema tome, eto načina kako da kaznite one koji brukaju Vladu Srbije, a samim tim i državu Srbiju.

Da li možete da obezbediti prisustvo ministra? Evo ministra, hvala vam. Pronose se neke vesti oko vašeg zdravlja, pa sam se zabrinuo zbog toga i bilo bi dobro da čujete.
Nova stranka smatra da je ovaj zakon u načelu dobar i da on uređuje jednu važnu oblast koja do sada nije bila adekvatno uređena. Sigurno je da u njemu ima i propusta, ali mislim da ti propusti teško mogu da budu otkriveni u ovom trenutku, nego će oni biti otkriveni u sprovođenju zakona, tako da neće biti loše, ni sramota da se ovaj zakon za godinu dana preispita, njegovo delovanje i da se vidi da li nešto može da se popravi.
Naravno, i amandmani koji su predloženi od gospodin Šutanovca i nekih drugih, treba ih ozbiljno uzeti u obzir u donošenju konačne odluke. Definitivno ozbiljna oblast, ozbiljan zakon i tu nema dileme.
U ovoj raspravi smo dobili jednu salvu preterivanja oko značaja izvoza vojne opreme, uvoza, kao da je to najvažnija privredna grana u Srbiji.
Ona nije bila najvažnija privredna grana ni u vreme bivše Jugoslavije, Nesvrstanih, Sovjetskog Saveza i drugačije podele sveta, a kamoli danas.
Naravno da je važno da onaj deo industrije koji se bavi ovom proizvodnjom treba da opstane, ako je to moguće, ali nemojmo da predstavljamo to kao neko čudo koje će da reši naše ekonomske probleme, naprosto to je nemoguće i nama su potrebne duboke ekonomske i sve druge reforme da bismo došli do toga da naša privreda radi na valjan način.
Mislim da će dobro ova oblast da se uredi i mislim da ćemo imati u narednom periodu dovoljno vremena da preispitamo delovanje samog zakona.
Kada je ministar odbrane već tu, mislim da je možda prilika da mu se postavi još nekoliko pitanja koje imaju veze sa ovom temom, a to je recimo, sam ministar je rekao da se očekuje parada 16. oktobra, moje pitanje je – šta se obeležava 16. oktobra? Šta se to desilo u Srbiji 16. oktobra, pa je parada tog dana? Malo sam gledao po istoriji, tog dana je rođen Enver Hodža, 1908. godine…