Papa Vojtila je izabran za papu istog, teško je da je i to povod. Znači, molim vas, nisam ja prvi pomenuo paradu, nego ministar.

Tog dana je i…

Dakle, 16. oktobar, da li to ima neke veze sa izvozom vojne opreme? Da li je to tema? Da li hoćete to da slušate? Znači, da li ta parada 16. oktobra ima veze sa uvozom –izvozom vojne opreme ili ima veze sa pogubljenjem Marije Antoanete, koje se desilo 1793. godine? Voleo bih da čujem odgovor na to pitanje, zašto je parada 16. oktobra?
Još jedno malo pitanje, a to je – po kom osnovu se dobije vojno obezbeđenje, po kom osnovu to dobija premijer Vlade Srbije i po kom osnovu dobija građanin, koji je njegov brat?
Mislim da je to tema koja je jako važna i koja je jako …

Gospodine predsedavajući, to šta se vama sluša ili ne sluša, to je vaša lična stvar. Ovde svi govore o temi koja je danas na dnevnom redu sa svojim izletima u razne, slušali smo izveštaje o SDPR-u, to nije tačka dnevnog reda, slušali smo izveštaj o tome ko gde radi, ko leti helikopterom, pa gde nađoste samo mene da prekidate u tome? O nepotizmu, tu su bile i porodične svađe u jednom trenutku. Sada vi mene opominjete zato što se vama ne sviđa. Kada bih slušao samo ono što mi se sviđa u ovom parlamentu, ja bih bio gluv odavno, ne bih slušao ništa. Tako se ne vodi, ali ja neću vama da dociram, vi ste čovek u ozbiljnim godinama i poštujem vas potpuno.
Čuli ste pitanja – po kom osnovu premijer ima vojno obezbeđenje i po kom osnovu njegov brat ima bilo kakvo obezbeđenje, a kamoli vojno?
Zašto je toliko važno u diskusijama drugih bilo to da li mi kupujemo oružje ili ne kupujemo? Od akumulatora do sto aviona, tenkova, najsavremenijih pušaka, zašto je to važno za jednu državu koja je vojno neutralna? Zar vam se ne čini da je to mali paradoks, da smo navodno vojno neutralni a sa druge strane treba da nagomilamo naoružanje? To je besmisleno.

Čuli smo već i bili smo svedoci toga da je ovo početak redovnog jesenjeg zasedanja. Bila je himna, bile su zastave, gardisti i, nažalost, nije se promenilo ništa, ponovo se ova Skupština bavi stvarima koje teško mogu da se stave u prvi red prioriteta života u Srbiji. Teško da odlaganje obaveza administracije državne, bilo na lokalnom, bilo na pokrajinskom, bilo na državnom nivou, treba da bude najvažnija stvar kojom treba da bude otvoreno redovno zasedanje Skupštine Srbije.
Ove spojene četiri tačke, spojene međunarodne ugovore podržavamo bez ulaženja u njihovu suštinu. Oni su potrebni i tu nema nikakve priče, ali Predlog izmena Zakona o javnoj imovini i Predlog izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su nedopustive.
Koliko se sećam prošle godine, negde početkom leta je primena ovog zakona odložena na godinu dana. Danas, posle nekih 15 meseci mi imamo ponovo predlog da odložimo primenu ovog zakona na još dve godine. Hajde da licitiramo šta će biti kroz dve godine. Hoće tada da se tražiti odlaganje na deset godina? Da li su krivi građani Srbije zbog ovoga, a mi predstavljamo građane Srbije? Ne, krivi su loši činovnici, oni koji su dovedeni u zadnjih deset godina sa one ili ove strane i koji ne daju dobrim činovnicima da rade svoj posao. Krivi su njihovi šefovi koji su to postali samo zato što imaju člansku kartu ove ili one strane i naravno da su krivi ministri, trojica njih u ovom periodu, koji nisu uradili ništa da se sprovede zakon.
Koja je to muka, koje je to posebno znanje, posebna hrabrost, čudotvorne moći koje su potrebne da se neko seti šta je njegova imovina, pa da pred nadležnim organom podnese zahtev da se to upiše u spisak njegove imovine. Koja je to mudrost? Da li to zahteva neke specijalne natprirodne moći? Da li to zahteva neku tehnologiju koja još uvek nije poznata ljudskom rodu? Da li to zahteva bilo šta, što bi bilo ovoliko iznad onoga što je normalan rad administracije?
Naravno, kada osuđujemo one koji su to zaboravili da urade, mislim na predsednike bilo koje opštine, iz bilo koje stranke, mislim na administraciju pokrajine koja nije deo vladajuće većine sadašnje i naravno na državne organe.
Poseban primer su javna preduzeća. O tome da ne pričam. Hajde da kažemo da su neke lokalne samouprave nedovoljno iskusne, da imaju nedovoljno znanja, pitanje da li u Crnoj Travi, ili ne znam u Žitištu ima dovoljno kapaciteta za tako nešto, ali u javnim preduzećima, gde su plate ogromne, gde ih ima tri puta više nego što treba. Gde kada neko ne bude više direktor postaje savetnik, pa imamo po 50 savetnika direktora bivšeg. Da tu nema uslova da se završi jedan posao, to je katastrofa.
Mi smo predložili pošto rok ističe danas, koliko se sećam, da se rok produži za tri meseca, do Nove godine i da to bude poslednji rok za upis javne imovine. Ko ne upiše do tada, to postaje državna imovina. Ko se nije snašao, ko nije dovoljno kompetentan, ko hoće da manipuliše nečim, ko je glup pa ne može to da uradi, treba da ostane bez svoje imovine. Ta imovina neće da ode niz Dunav, Savu ili ne znam gde, nego će da ostane državna imovina države Srbije. Prema tome ostaje tu, a može država kasnije, ako je nekome baš neophodno, ako se vidi da je neka greška napravljena bez nekog velikog razloga, ili iz objektivnog razloga, da onda država prenese bez naknade tu imovinu nekoj lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ili pokrajini, što je sve moguće.
Ovako, ovim zakonom se odlažu reforme na najmanje godinu dana sa tendencijom da to bude trajni proces odlaganja i time se nagrađuju, ako ne nagrađuju, onda bar ne kažnjavaju oni koji su doveli do ove sramote. Usvajanje ovog zakona će biti sramota za srpski parlament.

Samo da obeležimo ovaj istorijski dan, da je usvojen amandman poslanika Nove stranke. Zahvaljujem se potpredsednici, ministarki i njenoj ekipi koja je našla i razumevanje i hrabrost za jedan takav akt. Nadam se da će to postati tradicija, da citiram jednog lošeg političara.            
U daljem radu na ovom setu zakona, očekujemo da nam se da to dodatno objašnjenje vezano za celishodnost, odnosno za svrsishodnost. Mislimo da je to važno i zbog nas kao poslanika, ali i zbog srpske javnosti koja treba da dobije priliku da ocenjuje šta je svrsishodnije zajedno sa nama. Hvala.

Ova tačka se tiče roka u kome Vlada treba da postavi, odnosno zaposli onoga ko je prošao na konkursu, ko je izabran na konkursu i u predlogu Vlade je taj rok 30 dana, a u našem predlogu amandmana je taj rok 15 dana.
Odgovor Vlade je da se ne prihvata amandman, jer Vlada smatra da rok koji ona predlaže je primereniji i celishodniji.
Mislim da bi bilo jako interesantno srpskoj javnosti, a i nama, i meni lično, zašto je rok od 30 dana celishodniji i primereniji nego rok od 15 dana, kada je izabran kandidat za neko mesto, za neku funkciju? Šta je problem u tih 15 dana da bilo koja Vlada, a kamoli ova hiperaktivna, po svojim rečima, Vlada, da ne može za dve nedelje da to sprovede u delo, nego treba celih 30 dana? Koji je to razlog?
Postoje u srpskoj tradiciji neka pravila koja su vezana za dane, ima i onih 40 dana, ali, vidim da to nije predloženo, na sreću.
Usvajanjem naših predloga, skraćivanjem roka za 15 dana, čime se taj rok stavlja u primerenost i celishodnost, mislim da bismo time dobili poboljšanje ovog zakona i mislim da je prava prilika da u ovom trenutku prihvatite naš amandman i time zajedno poboljšamo zakon. Hvala.

Nisam shvatio najbolje šta ste rekli sada, gospođo ministarka. Da li vi predlažete da se sada, u ovim izmenama, skine ovaj poslednji deo rečenice koji glasi: „ili do narušavanja poverenja javnosti“ ili to spremate za neki sledeći?
Ako je to vaša odluka sada, to znači da je naš amandman suštinski prihvaćen. On nije formalno prihvaćen, ali suštinski jeste.
(Kori Udovički, s mesta: Suštinski je prihvaćen amandman.)
Dobro, ali ja bih ipak još nešto da kažem o tom amandmanu.
Naravno da možete da loše tumačite neke stvari ili ako ne čitate ili ako čitate, pa imate zlu nameru ili ako čitate, ali ne shvatate šta piše.
U članu 78. postojećem koji se menja članom 16. Predloga izmena zakona lepo piše da se državni službenik otpušta ili razrešava sa položaja ako je osuđen na kaznu zatvora najmanje šest meseci, ako ima konačno rešenje kojim je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, ako mu je data ocena „nezadovoljava“, što obuhvata tu mogućnost nadležnog funkcionera, starešine organa da kroz ocenu „nezadovoljava“ može da završi sa tim lošim činovnikom itd.
Prihvatamo i ovu izmenu koja je sada usledila. Ako je formalno potrebno, mi onda povlačimo amandman na ovaj član 16. ako je novi tekst takav da u novom tekstu nema reči: „ili do narušavanja poverenja javnosti u taj državni organ“.
Svi pokušaji da neko iznošenjem neistina u parlamentu obmane javnost je loše za dostojanstvo parlamenta. Malopređašnji pokušaj nečega ili nekoga kome stvarno nemam šta da zamerim, priroda čini svoje pa ne možemo da budemo uvek jači od nje, ja mislim da je bila obaveza da, bez obzira ko je iz koje stranke, da ga predsedavajući upozori da iznošenje laži, odnosno neistina ne doprinosi povećanju dostojanstva naše kuće koja se zove srpski parlament. Hvala.

Po amandmanu, ali samo da vam kažem da se nisam prepoznao u diskusiji za koju ste vi rekli malopre da sam se prepoznao, nego sam govorio o suštini amandmana.

Dajte da govorim svoja dva minuta, a posle dajte ocenu. To je jedna stvar.
Imam pravo da govorim svojih pet minuta i to ću da iskoristim. Javio sam se da objasnim, kao predlagač, znači tu nema potrebe da se prepoznaje niko. Kada piše da je predlagač Zoran Živković, onda sam to u ovom parlamentu ja jedini Zoran Živković. Nikakvo prepoznavanje, nego reakcija predlagača na ono što je izneto u jednoj besmislenoj diskusiji.
Nakon intervencije ministarke, koja je objasnila da je Ministarstvo, odnosno Vlada prihvatila praktično suštinu našeg amandmana ovom izmenom, ja sam povukao amandman. To je bio cilj mog javljanja, a nebuloze, koje se čuju svuda po parlamentu, nikada ne mogu da izazovu prepoznavanje kod jednog časnog čoveka kao što sam ja.

Tačno po amandmanu.
Nebulozan znači maglovit, nejasan i neodređen. Prema tome to nije nikakva ružna reč. Posebno kaže – nebulozan, nejasan, neodređen i tiče se ideja i izlaganja, tako da ja nisam malopre rekao ništa što bi moglo da naruši dignitet ovog parlamenta. Preporučujem malo čitanje ozbiljnih knjiga. Hvala vam.

Predlog ove izmene koji je dala Vlada je da se omogući da direktori posebnih organizacija rada, vladinih posebnih organizacija, mogu da se biraju iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Srbiji, što je jedan presedan u odnosu na inače pravila koja tu važe.
Predlagač kaže da je Ustavni sud izuzetak koji je bio primer za ovo, ali mislim da Ustavni sud ne može da bude organ koji se poredi sa Direkcijom za robne rezerve ili Zavodom za statistiku ili Centrom za razminiranje, što su sve posebne organizacije, tako da je naš predlog da se ovaj član briše, jer smo mišljenja da u državi Srbiji ima sasvim dovoljno ozbiljnih ljudi koji imaju dovoljno znanja i formalnog obrazovanja da mogu da budu na čelu ovih deset posebnih institucija, a da ne mora da se poseže za ljudima koji su već zaposleni na fakultetima.
Pitanje je da li ljudi koji treba da edukuju studente imaju vremena da se bave ovakvim stvarima. S druge strane, posao koji treba da rade direktori ovih posebnih organizacija je takav da ne iziskuje tu vrstu stručnosti koju nose profesori. Možda je jedan izuzetak, a to je novoformirani Republički sekretarijat za javne politike i možda tu treba tražiti mogućnost za ovu izmenu, ali mislim da za sve ostale za to ne postoje razlozi.
Izrazio sam sumnju, koja možda nije tačna, ali sumnja jeste da se to radi zbog jednog republičkog sekretara za zakonodavstvo koji već obavlja i funkciju tu i profesor je na fakultetu.

Član 2. čije brisanje tražimo je identičan kao član 1. s tim što se ovde radi o zamenicima direktora.
Vlada misli da u potencijalu postojećih službenika ili u potencijalu ljudi koji danas ne rade u Vladi nema ni dovoljno kvalifikovanih ljudi da budu zamenici direktora posebnih organizacija. Te posebne organizacije su Sekretarijat za zakonodavstvo, Direkcija za robne rezerve, Zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavode, Geodetski zavod, Direkcija za imovinu, Centar za razmenjivanje, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje i novi Sekretarijat za javne politike.
Iz istih razloga koji su bili razlozi za brisanje člana 1. ponavljam te iste razloge, ubeđen da, pre svega u postojećem potencijalu svih ovih posebnih organizacija među činovnicima koji su već tamo, ima dovoljno i stručnih i mladih i iskusnih i sposobnih ljudi koji mogu da obavljaju taj posao i da nije potrebno uvoditi tu instituciju rukopoloženja od strane predsednika Vlade, jer, kao što je rekla koleginica Čomić, ovo su posebni činovnici kojima je dovoljno samo da ih predloži predsednik Vlade, što apsolutno nije dobra mera, niti namera.

Hvala.
Slažem se sa argumentacijom koju je rekla gospođa Čomić. Dodao bih još da bez obzira ko je postavljao načelnike okruga kada su se to zvali okruzi ili sada upravni okruzi iz 90-ih, kada je ta funkcija izmišljena, preko postpetooktobarskih vlasti do dana današnjeg da je grešio. To je funkcija bez funkcije. Do sada je načelnik okruga bio nadležan svojoj sekretarici i svom šoferu i posle ove promene ostaje to isto, s tim što on dobija časno zvanje funkcionera. On ne vrši nikakvu koordinaciju rada, niti može to da radi, bilo da se radi o detaširanim republičkim organima, pre svega inspekcijama na nivou svog okruga, a posebno ne na slobodnim izborima izabranima predsednicima, gradonačelnicima opština koje čine taj okrug.
Potpuno je besmisleno da dobije tako visoku funkciju. Mislim da bi ministarka preko reforme državne uprave trebalo da ide ka tome da se ta funkcija ili izbriše iz zakona ili da se da neka adekvatna funkcija načelniku upravnog okruga. Ne vidim šta bi to bilo. Tu nema nikakvog razloga, a taj savet okruga, može da predsedava njime predsednik najveće opštine ili opštine po azbučnom redu ili na bilo koji drugi način, samo zbog ovoga ne treba stavljati na trošak države, na trošak građana 29 novih funkcionera.
Koliko se sećam, načelnici okruga su do skora bili zaposleni u zajedničkim službama Vlade, to znači zajedno sa vozačima, kafe kuvaricama i to je praktično bio njihov značaj za funkcionisanje države Srbije. Hvala.

Ovaj stav ministra je vrlo pozitivan. On je rekao da je akademska čestitost nešto što je neophodno da se uvrsti u pravni sistem ove države. Povod za to su plagijatori ili osumnjičeni za plagiranje zvučnih imena na visokim državnim funkcijama. Neću da ih pominjem, cela država zna i za Stefanovića i za Malog i za sve ostale. Ali, to je samo vrh ledenog brega. Takvih plagijatora ima puno i nisu samo iz vladajuće stranke, niti iz vlasti, bivše ili sadašnje. To je jedna poplava kroz Srbiju poslednjih nekoliko godina, pet, šest, možda i deset, gde je masa novih doktora koji imaju vrlo neobične, ponekad vrlo ekskluzivne diplome za koje praktično niti ko zna, niti ko zna gde su ih branili.

Zato je jako važno da se u toj oblasti, gde je praktično to najlakše uraditi, stavi tačka na jedno takvo ponašanje. Naravno da je to pre svega interes akademske zajednice. Ali, to je interes i celog društva, da svi koji šalju svoju decu na studije znaju da ih šalju u nešto što jeste jedna nova vrednost koja nije podložna manipulacijama, prevarama, plagiranju i bilo čemu što je potpuno suprotno onome što treba da nosi jedna akademska funkcija.

Rekli ste, gospodine ministre, da iz tehničkih razloga ne možete da prihvatite ovo, da smo mi tu izmenu stavili u član 6, koji je bio deo Predloga izmena zakona, da mislite da je jednoj takvoj izmeni mesto u članu 4. Taj član 4. nije bio sada deo izmene. Evo, sada vam nudim kompromis.

Ako gospodin Pavićević i ja predložimo zakon o izmeni Zakona o visokom obrazovanju, gde ćemo u članu 4. da tražimo izmenu tog zakona, sa tekstom koji smo sada stavili u član 6, a to znači da se akademska čestitost inkorporira u te izmene zakona, da li će Vlada Srbije, da li ćete vi kao ministar i vaše ministarstvo dati podršku predlogu dvojice poslanika za izmene zakona u tom pravcu? Mi to možemo da uradimo jako brzo, već početkom sledeće nedelje i eto nam prilike da u ovom brzom tempu kojim radi parlament Srbije, vrlo brzo dođemo do toga da se ostvari naša zajednička ambicija, a to je da nam visoko obrazovanje bude čestito.

Naravno, možemo da iskoristimo priliku da se taj atribut, ta definicija, ugradi i u druge zakone koji definišu ostale nivoe obrazovanja. Potpuno se slažem s tim da to nije samo problem u visokom obrazovanju, mada je tu najveći. Ali, naći ćemo te probleme i u nižim nivoima obrazovanja. Ako se oko toga slažemo, eto prilike da pokažemo da parlament radi u jednoj dobroj volji, sa dobrim namerama, gde nije važno koje je boje članska knjižica ili ko odakle dolazi, ili šta je bio a šta će biti, nego da pokažemo da oko ove važne teme možemo da postignemo visok nivo saglasnosti koji će dovesti do toga da jednoglasno promenimo zakon, a da on bude izmenjen na predlog dvojice opozicionih poslanika. Hvala.